Hrkanje može biti veoma opasno

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Hrkanje je veoma neprijatna pojava, koja prati život stotina miliona spavača i njihovih najbližih širom sveta, ali su naučnici ustanovili da ono može da bude i opasno po život. „Hrkanje može da ubije vezu”, izjavio je Hans Joakim Šnajder iz nemačkog Udruženja za obolele od „spavačke apnee”, od koje, međutim, mogu da nastanu i mnogo ozbiljnije posledice. Apnea je medicinski izraz za prekid u disanju, a „spavačka apnea” nastaje kada, usled hrkanja, resica ometa prolaz vazduha, što može biti veoma opasno, pa čak i fatalno. Tokom sna, celo telo se opušta, mišići postaju labaviji, a disanje uzrokuje da meko nepce i resica, kao i osnova jezika i grla, vibriraju tako da proizvode zvuk hrkanja, podsetila je agencija DPA.
Prema Šnajderovim rečima, posledice hrkanja su jutarnja iscrpljenost, glavobolja i otežana koncentracija. Ovi simptomi se javljaju zbog nedostatka kiseonika usled čestog zatvaranja gornjeg prolaza vazduha. Ljudi, koji u toku sna imaju više od pet pauza u disanju koje traju i do dva minuta, imaju povećan rizik od potpunog zastoja u disanju.

„Nedostatak kiseonika je u takvim slučajevima veoma ozbiljan”, kaže Fice i dodaje da on obično rezultira padom krvnog pritiska, čime se povećava rizik od srčanog napada ili šloga.

Za merenje dužine hrkanja koristi se sprava koja beleži koliko se puta napravi pauza u disanju, zatim jačina hrkanja, kao i položaj spavača u krevetu.

Na ozbiljne slučajeve hrkanja primenjuje se takozvana CPAP metoda u kojoj pacijent mora da nosi masku. Specijalna mašina usisava vazduh iz sobe i putem cevi ga konstantno „uduvava” u pacijentovo grlo, tako da ždrelo ostaje stalno otvoreno.

Manje problematični slučajevi hrkanja mogu se lečiti umecima koji se stavljaju preko zuba pacijenta. „Pre odlaska na spavanje pacijent stavlja umetke na gornje i donje zube”, objašnjava terapeut i direktor Centra za lečenje problema hrkanja u Frankfurtu Emil Krumolc i dodaje da ti umeci pomažu da se donja vilica pomeri unapred tako da jezik ne može da sklizne nazad i blokira protok vazduha.

Jedan od faktora hrkanja može da bude i anatomija, s obzirom na to da krajnici mogu da budu veliki, a donja vilica mala. „U takvim slučajevima operacija može da pomogne, ali je reč o vrlo malom napretku”, zaključuje Krumolc.

„Umesto operacije, pacijenti bi trebalo da pokušaju da smanje broj faktora rizika”, kaže Fice i dodaje da većina ljudi manje hrče ukoliko spava na boku ili im je glava blago podignuta. Na hrkanje može da utiče i telesna težina, pa će se ono smanjiti sa smanjenjem broja kilograma. Alkohol, razne sedative i lekove za spavanje treba izbegavati, a važno je i redovno spavanje. (Tanjug)

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

E ovo nisam znao .. meni licno hrkanje ne smeta kod osobe ..