Čajna Dejli: Kako se danas provodadžiše?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Svakog četvrtka i nedelje, u parku ušuškanom ispod Zabranjenog grada u Pekingu, okupljaju se roditelji koji žele svojoj deci da pronađu bračnog druga. Oni ne potežu za Internetom i ne koriste se tradicionalnim provodadžisanjem. Umesto toga, nose fotografije i list papira na kome su odštampani važni detalji o njihovoj deci - godište, visina, obrazovanje i zanimanje. „Ona je suviše zauzeta da bi sama tražila muža. Ja samo želim da ne bude sama u poznim godinama. Ona zna da sam ovde i da samo pokušavam da pomognem”, kaže Zang Dianvei, koja je sebi dala u zadatak da kćerki pronađe supruga. Pekinško „otvoreno” bračno tržište - a trenutno postoje četiri parka gde se na taj način provodadžiše - započela je 2004. godine grupa sredovečnih muškaraca i žena koji su se tu susretali tokom vežbi relaksacije (tai či).
„To je nova vrsta društvenog servisa”, izjavila je jedna od organizatorki. „Većina ljudi želi da zasnuje brak. Samo ne zna kako”.

Sastanci u parkovima na kojima se, kako organizatori kažu, vikendom okupi i do hiljadu ljudi, počeli su da se šire u Kini, u zemlji u kojoj je tradicionalan brak unapred dogovoren, ali i u kojoj mladi sve više odlažu venčanje, stavljajući karijeru na prvo mesto.

Prema pisanju državnog dnevnika „Čajna dejli”, broj neudatih i neoženjenih mladića i devojaka u Pekingu i Šangaju dostigao je čitav milion. To su uglavnom finansijski situirani muškarci i žene, od 28 do 38 godina, koji od svojih života očekuju najbolje i nemaju vremena za traženje bračnog partnera.

Otud u parku ispod Zabranjenog grada toliko roditelja. „Mladić ili devojka?”, čuje se sa svih strana. Roditelji razgovaraju da li se zodijački znaci u kojima su rođena njihova deca slažu, pa čak i o tome da li im se slažu krvne grupe.

„Mladić, 28, neoženjen, visok 1,78 cm. Završio fakultet, radi za američku kompaniju. Mesečna plata 7.000 juana (878,50 američkih dolara)”, jedan je od natpisa. Neki roditelji nose i albume sa fotografijama svoje dece.

Ukoliko se roditeljima dopadne ono što vide, razmenjuju brojeve telefona i zakazuju svojoj deci sastanak „na neviđeno”.

„Naša deca ustaju u šest, odlaze na posao i vraćaju se kući u osam ili devet uveče. Pa, odakle im još vremena da pronađu supružnika?”, kažu mnogi roditelji.

Neki priznaju da zadovoljavanje njihovih visokih kriterijuma može da izazove i probleme: „Ona bi trebalo da ima manje od 31 godine, da bude visoka najmanje 1,60 cm i da dobro izgleda”, ističe jedan otac, koji traži sinu suprugu.

Jedna majka kaže da nije lako naći muža za njenu kćerku. „Moja ćerka odlično zarađuje i ima svoj stan i kola. Većina Kineza plaši se da ne postanu inferiorni u odnosu na svoje supruge. I zato mislim da je moja ćerka suviše dobra za neke muškarce”.

Većina roditelja ističe da nikad ne bi primorala svoju decu ni na šta. „Ako ne bude hteo(la) da se oženi (uda), pretpostavljam da je to u redu, ali, mi Kinezi poštujemo tradiciju. To nije prihvatljivo u našem društvu”.

Organizatori ovih susreta priznaju da ne znaju tačan broj sklopljenih brakova na ovaj način, ali tvrde da je on prilično veliki. (Beta)

please · Odomaćeni član

[B]ako,ako Wink

tamo cu ja moju kceru da ubacim Very Happy

nama kafane ni interneta[B]