Robot sa čulom ukusa

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Izgledalo je da sposobnost da razlikuju dobro vino od lošeg, prepoznaju marku i preporuče sir koji uz njega ide, imaju samo ljudi. Ali, u Japanu to rade roboti. Istraživači kompanije "NEC System technologies" i Univerziteta "Mie" napravili su robota sa čulom ukusa koji je u stanju da razlikuje više desetina vrsta vina, sireva i predjela. Opredelili su se za vino jer im je delovalo kao pravi izazov. Prošlog meseca naučnici su obrali plodove dvogodišnjeg rada: svetlo dana ugledao je zeleno-beli prototip robota sa očima, glavom koja se okreće i ustima koja zasvetle svaki put kad robot progovori. U levoj ruci taj elektromehanički vinopija ima infracrveni spektrometar koji mu pomaže da analizira hemijski sastav nekog vina ili hrane i identifikuje proizvod, prenosi AP.
Kada identifikuje vino, robot izgovori naziv glasom koji podseća na dečiji. Uz to robot obavezno da i komentar - recimo, da se radi o šardoneu ili širazu „punog ukusa”. Takođe taj znalac sugeriše koja hrana ide uz to vino.

Učesnik u projektu stvaranja robota-poznavaoca vina Hideo Šimacu kaže da roboti mogu i da se personalizuju, tj. da se programiraju da prepoznaju određene vrste vina koje neko voli, kao i da preporučuju nova koja bi bila po ukusu vlasnika robota.

S obzirom da radi na principu analize hemijskog sastava vina ili hrane, robot može i da upozori „gazdu” da neki proizvod nije zdravstveno ispravan, kao i da je nešto suviše masno ili preslano.

Robot je bio u stanju i da, kada su mu na analizu date tri zrele, na prvi pogled iste jabuke, izdvoji onu koja je slatka od druge dve nakisele.

Ipak, degustatori još ne treba da se plaše da će izgubiti posao. Na tržištu postoje stotine vrsta vina, a robot može da se programira da tačno identifikuje najviše nekoliko desetina.

Takođe, robot ima problema sa ukusom kada je boca otvorena, a vino u njoj već počelo da menja hemijski sastav.

Dešavaju mu se i veći „ispadi”. Tako je reportera AP, kada je prineo ruku robotovom senzoru, robot identifikovao kao pršutu, a kamermana kao slaninu.

Osim toga, robot je skup, košta koliko automobil, i istraživači žele da cenu senzora za ukus, ako krene na tržište, spuste na 100.000 jena (1.000 dolara).

Robot se zapravo i ne planira za tržište. Taj robot je „više simbol naših tehnoloških mogućnosti nego profitabilan proizvod, za sada”, ističe Šimacu.

Profesor Acuši Hašimoto sa Univerziteta "Mie" izjavio je, priznajući da ima prostora za poboljšanje robota, da je on „još kao dete, ali da ga ne treba ignorisati”.

Proizvođači vina potencijalno mesto robota vide u aukcijskim kućama, recimo Kristiju, gde bi analizirao skupa i stara vina i proveravao im autentičnost bez otvaranja boce. (Beta)