Intervju sa Anom Zotović, Miss Maja Mundial

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ana Zotović, Srpkinja koja živi i studira u Kanadi, osvojila je nedavno titulu Miss Maja Mundial na takmičenju lepote održanom u kolumbijskom gradu Barankila (Baranquilla). Učestvovalo je ukupno 29 devojaka, većinom iz Latinske Amerike, a Ana je kao predstavnica Srbije pobedila ispred Mis Brazila, koja je izabrana za prvu pratilju. O svojim putovanjima po Aziji i Južnoj Americi Ana kaže:
21. marta 2006. godine proglašena sam za prvu pratilju Miss Universe Kanade. Izbor je održan u Montrealu. Taj plasman omogućio mi je da u narednim mesecima predstavljam Kanadu na različitim konkursima za lepotu u svetu. Krajem avgusta ove godine prvi put sam putovala za Aziju. Bilo je to za mene predivno iskustvo, upoznala sam taj predivni i mistični istok o kome sam mnogo čula. Prvo sam bila u Koreji (u Seulu i Buzanu) i nastupala sam kao Miss Toronto Cananda na izboru International Model of the Year 2006. Na tom međunarodnom konkursu ove godine učestvovalo je 35 devojaka iz različitih zemalja. Dobila sam plasman 4. pratilje i nagradu za Mis bikini. Izbor je trajao nedelju dana. Obišli smo dosta mesta u Koreji i imala sam prilike da upoznam njihovu kulturu kroz razna društvena događanja. Iz Koreje sam direktno odletela za Šangaj. Kina me je oduševila. Tu sam imala prilike da ponovo nastupam kao Miss Toronto Canada i da učestvujem u izboru Miss Global Queen 2006. Kinezi su bili vrlo gostoprimljivi i topli. Tretirali su nas kao da smo kraljice. Obišli smo sirotišta, staračke domove i njihove budističke hramove. U Kini sam provela tri nedelje. Na samom izboru dobila sam nagradu za Miss Elegant. Istok me je očarao svojom mirnoćom, predivnom kulturom i trpeljivošću koju su iskazuju ne samo prema turistima nego i međusobno.

Kako je došlo do toga da otputuješ u Kolumbiju?

Iz Kine sam došla 23. septembra, prezadovoljna iskustvom koje sam doživela. Vratila sam se svojim studijama psihologije i italijanskog jezika na Univerzitetu Toronto, gde pohađam treću godinu. Manje od nedelju dana pošto sam se vratila iz Kine, direktor Miss Universe Kanade me je zvao i pitao da li želim da predstavljam Srbiju na svetskom takmičenju lepote koje se održava u Kolumbiji. Znao je da imam dvojno državljanstvo (srpsko i kanadsko) i već je bio stupio u kontakt sa ljudima iz Srbije (mislim da je kontaktirao sa organizacijom Miss YU), koji su podržali ideju da ja budem predstavnik Srbije.

Već 14. oktobra, nepunih mesec dana od moga povratka iz Kine, ponovo sam krenula na put, ali ovaj put umesto da idem na istok, uputila sam se ka jugu. Prvi put u životu išla sam u Južnu Ameriku.

Kaži nam nešto nešto o istoriji takmičenja

Izbor Miss Maja Mundial (maja znači lepotica na španskom i čita se maha) osnovan je u Saragosi, Španija, pre 40 godina. Ove godine bila je 40. godišnjica ovog konkursa lepote. S vremenom se preselio u Južnu Ameriku i ove godine se održavao u Kolumbiji, u gradu Barankila (rodni grad pevačice Šakire). Bila sam vrlo počastvovana da po prvi put idem kao predstavnica Srbije, da dam sve od sebe i da predstavim svoju zemlju na najlepši način. Na lenti mi je pisalo "Serbia&Montenegro", ali mi to uopšte nije zasmetalo jer sam vrlo vezana i za Crnu Goru. Organizatori nisu bili upućeni u protekli referendum pa nisu znali da su to sada dve zemlje. Nisam politički nastrojena, imam porodicu koja živi i u Srbiji i u Crnoj Gori, ali znala sam da bi mi to možda predstavilo problem jer ta zemlja više ne postoji. Organizatori su me od tada pa nadalje vodili kao Miss Serbia jer mi je rodni grad Beograd.

Možeš li malo da nam opišeš Kolumbiju?

Tih osam dana u Kolumbiji bili su vrlo naporni i tempo je bio veoma intenzivan. Dan nam je počinjao u pet ujutru i najčešće se završavao u ponoć, ako ne i kasnije. Zbog naše bezbednosti imali smo stalnu pratnju, kao i organizovano čuvanje od strane vojske. Obišli smo okolna naselja, kuću Simona Bolivara i obale Karipskog mora. Bila sam vrlo iznenađena kada sam se suočila sa siromaštvom te zemlje. Nisam mogla da verujem kako moral jednog naroda može da ostane tako visok i kako mogu da se vesele iako bukvalno nemaju krov nad glavom. Deca su trčala po ulicama, igrala fudbal, i svi su nam sa osmehom na licu vikali i mahali kada smo prolazile. Uveče sam shvatila da smo jedni drugima ulepšali dan.

Bila sam jedna od četiri devojke koje smo izabrane da gostujemo na kolumbijskoj televiziji i u njihovoj tok šou emisiji. Gledaoci su imali prilike da zovu uživo i da nam postavljaju pitanja. Prenos je bio direktan. Sve devojke bile su počastvovane da učestvuju i u gradskom karnevalu, za koji kažu da je drugi po veličini na svetu posle Rio de Žaneira. Nosile smo njihovu narodnu nošnju i sa osmehom igrale niz put koji se prostirao kroz 16 ulica. Masa ljudi u trotoaru je tapšala, a ostali su nas posmatrali sa svojih balkona i prozora. Bilo je to nezaboravno iskustvo.

Koliko devojaka je učestvovalo na izboru?

Učestvovalo je ukupno 29 devojaka, većinom iz Latinske Amerike. Dana 18. oktobra održano je takmičenje za najbolju narodnu nošnju. Svi prisutni, kako učesnice tako i žiri i publika, bili su impresionirani izgledom naše narodne nošnje, koja se bitno razlikovala od šljaštećih južnoameričkih kostima. Nakon razdraganih devojaka sa raznobojnim perjem i štiklama od 12 cm, išetala sam u opancima, na „poseban” način noseći našu narodnu nošnju, i plasirala se među prvih pet.

Pričalo se da sam jedna od favoritkinja, ali tome nisam uopšte pridavala značaj jer su sve devojke bile egzotične i prelepe. A uostalom, mislila sam da nemam mnogo šanse da pobedim jer ne govorim španski, a pobednica posle mora da putuje i da radi humanitarne poslove po Kolumbiji i Latinskoj Americi. Tokom boravka tamo nisam htela da mi jezik bude prepreka pa sam na mešavini italijanskog i francuskog pokušala da se sporazumem sa njima i dala sam sve od sebe da naučim nešto španskog. Mnogima se svideo moj trud i moja volja. Ostale devojke čiji materni jezik nije bio španski samo su vikale: "Only English! English, please!"

Jesi li bila uzbuđena uoči finalne večeri?

Finalno veče izbora održano je u petak, 20. oktobra. Dala sam sve od sebe i stvarno sam uživala u toj čarobnoj noći. Pretvorila sam tremu i strah u zadovoljstvo i uzbuđenje. Noć je odmicala, takmičenje se nastavljalo i izabrana sam u prvih 10 devojaka. Morali smo da odgovaramo na pitanja na bini, pred publikom. Meni je upućeno pitanje: „Ako postaneš Miss Maja Mundial 2006, koje će ti biti najveće prepreke sa kojima ćeš se suočavati?” Sudijama se svideo moj odgovor i uspela sam da se plasiram u prvih pet. Na bini nas je ostalo samo pet: Mis Perua, Mis Španije, Mis Brazila, Mis Ekvadora i ja. Publika u sali skandirala je: Serbia! Serbia!. Polako su počeli da najavljuju četvrtu pratilju, pa treću, pa drugu... Mis Brazila i ja samo smo se pogledale, uhvatile jedna drugu za ruku i shvatile da smo ostale samo nas dve. Bio je to vrlo čudan osećaj, sličan onome koji sam imala kada sam nastupala za Mis Kanade. Opet sam bila na bini sa samo jednom devojkom i odluka je bila između nas dve. Onda su najavili... prva pratilja... Mis Brazila!! U tom trenutku sam zanemela, čula sam aplauz i podršku iz publike. Tada je najavljeno: „Čestitamo Ani Zotović, Miss Serbia, ovogodišnjoj pobednici Miss Maja Mundial 2006!” Prišla mi je prošlogodišnja pobednica i krunisala me je. Opkolili su me silni fotografi i reporteri. U štampi je dat veliki publicitet mojoj pobedi. Mnoštvo fotografija i članaka objavljeno je o takmičenju, a reportaže su počinjale pričom o meni i objašnjenjem čitaocima gde se Srbija nalazi na karti Zemaljske kugle.

Da li se sada osećaš ispunjeno? Boravak u Aziji i Latinskoj Americi pružio mi je priliku ne samo da upoznam nove kulture nego i da spoznam sebe. Bez obzira na napore uložene u takmičenja i rezultate plasmana, mogućnost upoznavanja različitih kultura, interesantnih ljudi u posebnim okolnostima - jedno je od najprijatnijih i najlepših iskustava u mom životu.