Ljubiša Samardžić završio snimanje filma „Konji vrani�

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Ljubiša Samardžić je nedavno završio snimanje svog novog igranog filma „Konji vrani”, u kome igraju Kalina Kovačević, Andrija Milošević, Renata Ulmanski, Slavko Štimac, Milena Vasić, Ivo Grgurović, Milan Vasić, Ljubišina unuka Marta Uzelac i drugi, a kao specijalni gosti pojavljuju se Petar Božović, Petar Kralj, Rada Đuričin i Voja Brajović. Govoreći za „Blic” o ovom filmu čija je radnja, kao i prethodnog („Jesen stiže, Dunjo moja”) smeštena u banatsku ravnicu, Ljubiša Samardžić kaže: „‘Konji vrani’ je film o sudbini ljudi sa ove zemlje koji su, ne svojom voljom, bili primorani da trpe vladavinu severa (Marija Terezija odredila je Banat kao kazamat za svoje neposlušne građane!). Ostale su od tada rane na kojima se rodio inat sredine. To je milje u kome su, i tada i danas, vršljali lihvari, nož bio sredstvo prisile, a čovek bivao razapet između poštenja i prevare.”
Iako se bavi danima nakon Prvog svetskog rata, film je i savremen jer osvetljava poziciju pojedinca uhvaćenog u mrežu raznovrsnih društvenih, političkih i istorijskih sila gde je gotovo nemoćan. „Konji vrani” pozvani su na prestižni Filmski festival u Berlinu, ali da li će film u adekvatnoj postprodukcionoj obradi i stići na festival, pitanje je. O tome Samardžić kaže:

„Direktori i selektori festivala Viland Spek i Kosilk poslali su specijalan poziv, čekaju da vide film do 4. januara 2007, dan pre no što zatvore listu za učešće na festivalu! Da li ću stići, zavisi od novca koje mi Ministarstvo kulture Republike Srbije duguje za završetak filma. Nada, priznajem, postoji! Ali... Zapravo, tekst (scenario) je dobio novac od Ministarstva kulture Srbije, prošao konkurs Ministarstva kulture Hrvatske, ali ostaje gorak ukus činjenice da film nije pomoglo Izvršno veće Vojvodine na čijoj teritoriji je sniman i koji jeste priča o ljudima s tog tla. Za to su, uveren sam, krivi oni koji će pocrveneti kad budu videli ‘Konje...’, a koji se nalaze na izbornim listama 21. januara 2007. Njima nek je na čast. A nama ostaje nada da ćemo ipak stići u Berlin i, razume se, filmska umetnost takođe.” (Blic)