I posle tridesete sa roditeljima

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Čak 85% mladih ne napušta porodični dom ni sa 30 godina, dok se deca sa Zapada odvajaju od svojih roditelja već sa 18. Pojava „velike dece” i „produženog detinjstva” u Srbiji sve je rasprostranjenija. Finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla najčešći su razlozi dugog zadržavanja u porodici. Neretki su primeri onih koji imaju više od 30 godina i žive sa roditeljima koji ih izdržavaju. Oni nemaju nameru da sami preduzmu nešto, sve pod izgovorom da su prilike takve. Dok se zavisnost od roditelja na neki način podrazumeva za vreme školovanja, ona se nastavlja i kada se deca zaposle. Život pod sopstvenim krovom i emancipaciju od roditelja mladi ljudi u nekim zemljama na Zapadu počinju mnogo ranije. Najtipičniji primer su anglosaksonske i skandinavske zemlje, gde iz potrebe ili kulture dosta polažu na negovanje individualnosti, a kroz različite kredite i otvaranje tržišta rada žele da stvore odgovorne članove društva.

Španija, Portugal i Italija sličnije su srpskom društvu po ovom pitanju, dok u SAD postoje posebne olakšice.

U Srbiji je tradicionalno održavanje više generacija na okupu. Posledice koje će zbog ovoga snositi pri formiranju vlastite porodice nisu zanemarive.

Osamostaljivanje ne znači samo odvajanje u zasebnu stambenu jedinicu. Neophodna je psihička i fizička zrelost, poverenje, iznad svega odgovornost, ali i još mnogo toga, kako bi se neko osamostalio u pravom smislu reči. (B92)

ekonomista87 · Upućeni član

Ne svidja mi se ta "nasa tradicija" u kojoj su vise generacija pod istim krovom. Ali zato kad krene studiranje veliki broj mladih ode u domove ili privatno da stanuje tako da vec tu polako krece odvajanje.

dameski · Prijatelj foruma

da, procitala sam vec i mada sam i istoj takvoj situaciji, cinim sve da se polako odvojim

ne zelim da i posle 30-te zivim sa roditeljima, ne ukljucujuci da idem iz kuce da bih se udala Rolling Eyes

Rakelly · Upućeni član

Obzirom da sam do pre par godina bio u situaciji koja je ovde opisana, mogu reci da je ta cinjenica zaista porazavajuca. Ne smatram tradiciju kao znacajan faktor, jer je ona danas podlozna relativno brzim promenama, vec iskljucivo losu ekonomsku situaciju, koja je nazalost sada preuzela ulogu tradicije i njenu nekadasnju osobinu da se sporo menja.