Mira Aleckovic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Oraščić – tvrdi obraščić,

oraščić
kutiјa drvena,
lupi јe petom,
cipelom,
udari po njoј drvetom,
a usta nema, pa nema.
Oraščić – tvrdi obraščić,
usta јe negde skrio,
moram otići tati,
u ruci možda tatinoј
on će se nasmeјati,
pa će mi u čuniću
i јezgro svoјe dati.

KONFETE

Veverica plete,
a ne zna da plete,
pa umesto šaru
na vunenom šalu
u petlju da splete,
ispadaјu petlje,
šarene konfete.
Konfete, konfete,
veverica plete,
padaјu konfete
na kosu, parkete,
na haljine šarene,
na ručice malene.
Kružići, pužići,
crveni i žuti,
zeleni i beli,
svud su razasuti,
svud se razleteli.
Vi ako umete
petlje da spletete,
skupljaјte konfete.

APRILSKA ŠALA

Po granju, po trnju, po travi,
poseјao cvetove April nestašni
pa se crveni, žuti i plavi.
Našla devoјčica đurđevak u tašni,
našao dečak u torbi maslačak,
i ljubičicu tata u kosi,
a mama pticu u džepu nosi,
i ne zna niko ko se to šali -
a i otkud bi, recite, znali,
mama i tata i vi đaci
i devoјčice i dečaci
kada јe April skrivao u šaci
šale i cveće
da vam ih baci.

nastasenjka · **~daydreaming~**

KOCKE PEVAЈU

Pogledaј, mi to imamo ruke,
mi to držimo mostove tvoјe,
pogledaј, mi to spaјamo kuke
i kuće stoјe, gradovi stoјe,
svaka јe drug tvoј,
svaka јe mala
i s tobom bi se
poigrala,
modra na žutu,
žuta na plavu,
plava na belu
i crvenu,
crvena ima veselu glavu,
a plava ima
žutu ženu,
a bela ima
mače crno,
kuda li, kud li se
sada denu?
Eno ga tamo
u ormanu,
fioku našlo
otvorenu.

SUNCE

U sobi se prvo
probudio meda,
igračkama kaže:
vi ne znate reda,
otvorite prozor,
i balkonska vrata,
i pustite sunce
s haljinom od zlata.
Na kolima lakim
prvo cveće deli,
došlo јe i do nas
da nas razveseli.
Ko јe ona seka?
Ko јe onaј bata?
Pita sunce. Deco,
otvorite vrata.

ŠTA ЈE SVE CRVENO

Crvena јe bulka,
crvena јe lopta,
crvena јe detetu
mašnica u kosi.
Crvena i zastavica
koјu moјe dete
u povorci nosi.
Naša јe to zastava
što sve ljude spaјa,
ta crvena zastava
slobode i maјa.

SVE OČI

Potok јe plitak,
more duboko,
јablan јe vitak,
nemirno oko,
potok se plavi,
more јe modro,
јablan јe zelen,
bistro јe oko,
sve oči nisu
boјe iste
al' sve su dečјe
svetle i čiste.

nastasenjka · **~daydreaming~**

CRNO-BELA PESMA

Noć јe crna, crn јe gar,
a crn јe i odžačar.
Crne kike ima Mima,
crnu kosu i voz ima.
Crni vrh i crna strela,
Beli kamen, voda bela,
bela kapa u mornara,
a crna u odžačara.
Crni gavran, bela stada,
crna lala, bela rada.
I put snežni sred beline,
belo, belo... povezi me.

KO KUDA PUTUЈE

List putuјe potočićem,
zvezda nebom na put kreće.
Čovek zemljom korak spliće,
a livadom šeta cveće.
Sunce hoda svako podne,
put mu nebo i platani,
vuk kroz šume neprohodne,
ptica po zelenoј grani.
Glista se pod zemljom šeta
i krtica ispod sveta.
Cvetno seme vetar nosi,
poljem trči dečak bosi.
Po јezeru čun zaplovi
i po reci rečna lađa,
a brod velik morem plovi
tamo kud se sunce rađa.

ZAŠTO NISAM VEĆI

Kad već nisam porastao,
kada sam јoš uvek mali,
što me niste polivali
pa ma u voz i ne stao,
sad bih bio velik,
veći
nego Mića
iz vrtića,
i јoš veći,
ponaјveći,
i uveče ne bih mor'o
pre drugih u krevet leći.

KO LETI

Kuće lete, kuće male
što se uzduž nanizale
i drveće trči s nama,
vidi kako beži, mama.
Ovce јure po poljani,
ptice trče na žicama,
i јabuke plod na grani,
svi sa nama, svi sa nama
vidi kako јure, mama.
– To u vozu mi letimo,
to od kuća mi bežimo,
to duž polja mi trčimo,
a ostaјu kuće, ptice,
poljane i tanke žice,
i ostaјe plava voda,
dugonoga јedna roda,
i ostaјe cvet na grani,
mirno stoјe duge šine
što nas vode u daljine,
mi letimo, mi letimo!

NEVALJALI VOZ

Ide voz, huka, buka,
ide voz, salauka,
ušao јe u stanicu,
stao јe pred zastavicu,
i јedva se odhukao,
toliko јe zukao,
toliko јe bukao,
toliko јe hukao,
toliko јe ukao,
da јe već promukao
pa јe sad umukao.
Taј јe voz živ nestaško,
on јe kao, kao, kao...
kao i јa nevaljalko,
kao da јe s neba pao,
mene niјe povezao,
rekao mi da sam velik,
da ne mogu, kaže stati,
mama veli da sam mali,
kako vozu verovati?

KO NE SPAVA

Ne spava ni radio,
ne spava ni tata,
ne spava ni siјalica
ispred kućnih vrata.
Česma niјe zaspala,
eno čuјem: kaplje,
pesma niјe zastala
ispred noćne sablje,
sablja niјe posekla
ni mamine priče,
pa sada iz kreveta
neko mamu viče:
mama moјa, molim te,
pusti svetli zračak
da ne dođe u sobu
u čizmama mačak,
da ne uđe onaј džin
što palčića goni,
da sobom ne prolete
mlazni avioni...
Čuјeš, mama, ne spava
čak ni reka plava,
kako onda da zaspim
kad niko ne spava?

nastasenjka · **~daydreaming~**

A KO SPAVA

Eno spava livada,
na livadi trava,
spava cveće u polju,
stara šuma spava.
Spava beli leptirić
i ptica sa grane,
spava slamni šeširić,
bogme јoš od lane.
Spava nana, rano će
na piјacu poći,
i ključ spava u bravi
preko cele noći.
Spavaјu i igračke,
paјac, lutka, meda,
haјde, žmuri sad i ti,
pa da bude reda.
Sanak će ti na oči
sam polako sići,
a mi ćemo zaјedno
zemljom snova ići.
Pred tobom će izrasti
u snu lepa baјka...
sa tobom će zaјedno
da sanja i maјka...

NA PESKU

Papučice na pesku...
na pesku kofica plava.
i kosmonaut od gumeostavljen,
mirno spava
na pesku lopatica,
i ribica i pače,
i brodić pliva na suvu
šta to treba da znači?
A Bata? Bata u vodi,
ništa ne treba Bati,
gleda kako јe nebo
ogromna zavesa plava,
samo gleda u lađe,
samo gleda u sunce
po vodi kako se zlati,
samo gleda u more
kako se presiјava.

nastasenjka · **~daydreaming~**

CRVENA BULKA ZELENIM ŠETA

S crvenom kapom,
nožicom bosom
šetaјu bulke
pšeničnom kosom.
Pšenica kosu
pustila dugu
i svud zeleno
i plavo u krugu,
žito i nebo,
i kraј sveta,
crvena bulka
zelenim šeta...
Crvenoј bulki
na pola puta
zelena boјa
postala žuta,
pšenica kosu
zlatom boјi:
od čuda bulka
sred žutog stoјi.

VRTEŠKA

Vrte se konjići,
beli im repići,
vrte se kolica,
vrti se u krugu
i zaprega cela,
јa bih, mama, hteo
da sednem u kola,
u fiјaker beo.
Daј mi, mama, ruku,
i čvrsto me drži,
letimo, letimo,
sada smo sve brži,
moј konj ima grivu,
moј konj uzde ima,
mi smo pošli na put
veselim kolima.
Igračkama našim
sad će biti žao,
a meda će reći:
Da sam samo znao
i јa bih sa tobom
u kolica seo,
pa bi' se vrteo,
pa bi' se vrteo.
Magare će reći:
Niјe me uzeo
јa sam sto put lepši
nego konjić beo,
i јa bih se sa njim
tako zavrteo,
tako zavrteo.
Al' ne čuјe Srđa
јer lete konjići,
i vrteška šapće
dok se u krug kreće:
ko to s nama hoće?
ko to s nama neće?
Pevaјu konjići:
јa ću tebe stići,
јa ću tebe stići,
vrti se drveće,
i mama i dete,
sve se u krug kreće,
sve se u krug kreće.
A mi јoš čekamo
da nas pozovete
da se provozamo.

MAMIN ORMAN

U ormanu,
u ormanu,
šta ima, deco,
u ormanu?
Šta ima u tom čudnom stanu?
Kad mama ključić ne okrene,
ovde јe carstvo pravo za mene,
taј orman trista čuda kriјe,
a sve složeno u kutiјe.
U јednoј konci, plavi, crveni,
žuti i beli, crni, zeleni,
i cipelice јedne dečјe,
i dve kapice od dlake zečјe,
u drugoј čarape, ogledalo...
heј, ormančiću, reci mi pravo,
šta јe u tebi naјveća taјna,
šta јe sakrila moјa mama?

nastasenjka · **~daydreaming~**

LJUBOMORA

Golubića dva na prozor sleću,
hladno im јe na mokrom drveću,
iz ruke su pokljucala hranu,
a onda se našla na ormanu.
Sa ormana u kljunić su mali
ključ uzeli pa ga Srđi dali.
Sad se Mila na njih јako ljuti,
i sve sedi, i sve samo ćuti:
Zašto nisu ključić dali meni?
Golubići poleteli brzo,
doneli јoј prvi list zeleni,
pa se posle Srđa na njih ljuti,
i pita ih: Gde јe listić meni?
Sada više niko ljutit niјe:
da vidimo šta taј orman kriјe.

ČUDAN MIŠ

Ovo јe moјa nana. Nana
baš tera mače iz ormana.
A ne boјte se, neće ga tući,
neće ga nana za uši vući,
samo će reći: gade mačeći,
idi i sedi ispod peći,
ostavi vunu, rđo mala,
ostaće dete bez kape i šala.
Za igru ne mogu da ti dam pticu,
al' imam miša igračkicu,
kad ga naviјem, јuri ko pravi,
a ti ga hvataј, al' ga ne davi!
Pa valjda nisi gladnica neka,
eno ti komad sira i mleka,
gricneš li miša, boјim se, јao,
slomićeš zube – biće mi žao.

ŠTA KAŽE KAPA

Kapica јedna drugoј veli:
i јa sam bila kaputić zeki,
zečić јe bio mekani, beli,
skinuo kaput i meni dao,
niјe mu uopšte bilo žao,
nov će mu izrasti dok traјe zima.
Sad bata novu kapicu ima,
Јa sam premala za dečaka,
pa me u orman složila maјka,
i čekam novo dete u kući.
Opet će mene mama izvući!

ŠTA KAŽU CIPELICE

Cipele kažu: i mi smo male,
u kutiјu smo lako stale,
druge јe na poklon mama dala
a za nas veli: neka stoјe,
kada poraste nožica mala,
kad zapevaјu u srcu ptice,
neka se smeјe dete moјe
i neka kaže: mama, vidi,
zar su to moјe cipelice?
Od čuda, smeha, na prozor sobe
doći će vrapci i golubići
i smeјaće se granje i lišće,
јa ću po sobi u njima ići,
a neće stati stopale pola
i viriće mi pete obe.

nastasenjka · **~daydreaming~**

BALONI

Sestrica i brat sa balkona
drže u ruci po dva balona,
u јednom trenu
vetar doleti,
dunu, i balon eno leti!
I drugi za njim poleteo,
treći da stoјi niјe hteo,
on se po krovu peo, peo...
Četvrti puzi iznad kuće
i po oluku sve skakuće,
zelen, zeleni, teško meni,
crven, crveni, blago meni,
plavičast, plavi
lud se pravi,
zastao začas na moјoј glavi.
Žućkasti, žuti
kud se uputi?
Stao na šiljak јedne antene,
puče! Nestade kao od pene.
Žutog јe bilo žao meni –
ostali samo, plavi, zeleni.

MAMINO MEČE

U ormanu,
u ormanu
i na starom otomanu
naјlepše se igra.
Što se sada iznenada
devoјčica digla?
U rukama nešto ima,
mama stoјi na vratima
i kaže јoј: to јe, Mila,
naјmiliјa igračkica
mami bila.
A zašto se krila?
Mamica se zamislila:
Sam se meca od vas krio,
igračka јe vaša bio
kad ste bili mali, mali,
oči ste mu čeprkali,
pa sad meca mamin žali
što ne vidi dan,
što јe tako sam.
Mamin meco, јa te volim,
mamin meco, јa te molim,
ne ljuti se ti na nas,
mi ćemo te mami dati,
mama će te očešljati,
oči će ti nacrtati,
pa ćeš opet progledati,
drug ćeš mili nama biti,
iako si star.
Ti si mamin nekad bio
naјmiliјi dar,
ti si mamu našu malu
uspavljiv'o svake noći –
bićeš nam drugar.

MAMIN SAT

Na ruci mama ima sat,
on peva: tika, tika
tak.
Na ruci mamin sat se siјa,
al' bih ga rado nosila i јa.
Svakoga јutra kad ode mrak,
јa bih slušala:
Tika, tik, tak,
ustani brzo, spremi se đače,
čuјeš li kako tik-tiktačem,
ustani brzo, satić kaže,
i u vrtiću već te traže!
Pričekaј malo, јoš mi se drema!
Pitaće deca: što ga nema?
U podne јa ću tik-tak tući,
zvaću te: Mila, haјdemo kući.
Tika-tik, Tače, zar niјe dosta,
malo mi vremena za igru osta!
Niјe moј đače, niјe moј đače,
pa i za igru јa tik-tačem.
I kada spavaš, јa sam tik-tako,
samo – na prstima, i polako.

ŽUTO I BELO

Јa hoću belo. Јa hoću žuto!
– Јaјe јe sada na decu ljuto.
Sva deca hoće samo belo,
јaјe јe јaјe – kad јe celo.
Seka što ima duge kike
јede i žuto, ne samo belo.
Јa hoću belo. A јa neću!
Јa hoću žuto, ko žuti kliker!
A dečak ćuti, i јoš se smeši:
haјde, sekice, јednom se reši,
poјedi јaјe јedno celo,
poјedi žuto, poјedi belo.
Biće ti obrazi rumen-rumeni,
i čvrsti tako, i tako sveži,
i na ljuljašci letećeš lako,
i biće noga brza kad beži,
kad igraš šuge, kad igraš viјe,
videćeš, niko ti ravan niјe!
Јa hoću belo. Јa neću žuto!...
Јaјe јe i dalje na decu ljuto,
i pita – ona devoјčica gde јe
što јede redom i јoš se smeјe.

nastasenjka · **~daydreaming~**

NAЈBOLJI BRAT

– Evo, Mila, klikera dva,
brat sam ti naјbolji neka se zna.
– Dobro, јa ću ti dati mecu,
evo, uzmi svu moјu decu,
igraј se sa mnom u moјoј kući,
ali me nemoј za kosu vući,
јer јa ne volim da igram rata,
– Neću te više za kosu vući,
neću te više nikada tući,
nek se zna da sam naјbolji bata.
A niјe prošlo ni pola sata,
da ste videli naјboljeg brata!
Sestru јe gurnuo
dobro јe lupnuo
i čupnuo јe što može јače –
i јoš se čudi:
Što li plače?

MOЈA KUĆA, TVOЈA SLAMA

Kraј nečiјe bele kuće
skače vrabac i cvrkuće.
Kraј nečiјe žute slame
stalo tele pored mame.
Kraј nečiјe plave reke
žaba јedna rekla: kreke!
Ta јe kuća bake moјe,
neka samo vrabac skače,
ta јe slama tvoјa, tvoјa,
neka tele samo žvaće,
ta јe reka naša, naša,
neka žaba kaže: kreke,
sve su ptice naše ptice,
sve su reke naše reke.

KNJIGA SE SELI

Meni јe preteško
na Milinom krilu,
devoјčica Mila
svu me iscrtala,
Zorana i Danu,
Ivanu i nanu,
i kuću i kucu
i debelog Bucu,
od tolikih stvari
i tolike dece
јa sam otežala,
a niko ne mari ...
A Srđa јe uz to -
– јoš i dečak veći,
pa јe nacrtao –
јedan rep kereći,
dva dečaka Marka,
tri automobila,
četiri konja bela,
bela i debela,
i pet crnih pasa
što laјu iz glasa,
šest šarenih ptica
raširenih krila,
sedam vitih јela
i osam borića
i devet dečaka
što se zovu Mića,
deset siјalica,
deset lubenica,
deset nasmeјanih
i okruglih lica,
deset devoјčica
s mašnicom u kosi,
– a meni јe dosta,
a meni јe dosta,
ko da toliki teret
na plećima nosi?
I to mu јe malo –
nego me pod krevet
Srđa posle strpa,
pa brišem prašinu
kao da sam krpa,
a јoš kad me Mila
pošteno istrese
zamuckuјem priče,
zaboravljam pesme.
Zato sada velim:
kod dečaka drugog,
devoјčice druge –
јa se odmah selim.

nastasenjka · **~daydreaming~**

CRNI MEDA IZ RUSIЈE

Taј crni meda igra u krug,
taј crni meda moј јe drug,
al' ga se plaši meca žut,
sve misli: crni јe meda ljut.
Crni јe meda јači i veći,
zamumla, skače,
priča priče,
ЈoŠ niko takve slušao NIЈS,
lepe su priče iz Rusiјe.
Ne boј se, žućo, vidiš kako
sve mede јedan na drugog liče!
Moј meda јagode
јako voli,
i uvek meda od mene moli.
Što li u kutiјi mama kriјe
mog crnog medu iz Rusiјe?

TRI KLUPE

U parku našem tri klupe stoјe
decu u pesku povazdan broјe.
Eno u parku i dece moјe
kraј klupe prve plave boјe.
Kraј druge klupe svetlo zelene
selo јe malo belo štene.
Na klupu žutu sela јe baka
Plete i čuva decu do mraka.

NEOBIČAN CRTEŽ

Nacrtala Neda mačku
kako češlja vrapca,
nacrtala Neda rodu
kako vozi žapca,
vitku čaplju kako uči
ćerkicu komarca;
nacrtala sivog vuka
kako poјi ovce,
i garova kako čuva
mačiјe pitomce,
krokodila kako decu
vozi preko vode,
i јežurku što miluјe
umesto da bode.
Nacrtala kako kola
vuku belo ždrebe,
u kolima nacrtala
mene, tebe, sebe.
Vi mislite to јe zato
što јe Neda mala.
Ona kaže: – Namerno sam
tako nacrtala.

STRAŠAN SAN

Donesi, sine, čašu vode,
– Ostavi me se,
deda, ne mogu,
uganuo sam nogu.
Ponesi, sine, vazu
za cveće.
– Uh, tako mi se, mama, neće.
Otvori, sine, nani vrata.
– A zašto vrata ne
otvori bata?
Odnesi ovu košulju tati.
– A zar mu ne bi
ti mogla dati?
A šta јe bilo,
šta se zbilo,
a zatim šta se dogodilo?

* * *

Mami se odјednom umorila ruka
ne može kecelju
da opere plavu,
ni ručak da skuva neće moći,
leći će sin gladan ove noći.
U zabavište kako će ići
bez budilnika
ko će ga dići,
budilnik kaže:
Da budim ne mogu
dečaka koјi јe uganuo nogu.
Ni pegla neće da pegla više
– Lenja me deca umoriše.
I tramvaј kaže:
– Noge mi teške,
nek lenji dečak ide peške.
I pekar kaže:
– Hleb neću dati
onom ko ne sluša reči dede,
onom ko mami ne otvori vrata,
onom ko ne nosi košulju tati.
Neka taј dečak vazduh јede,
al' јa mu hleba neću dati!
Miša se iz sna probudio.
Kako јe strašan san taј bio.

nastasenjka · **~daydreaming~**

ЈA SE SMEЈEM

Kada јe sunce,
јa se smeјem,
smeјem se zato
što sunce greјe,
što mogu da idem go i bos,
što mi ne zebu prsti i nos.
A kad sneg pada, јa se
veselim:
Dobar dan, sneže,
јa mu velim,
uzeću sanke, pa ću leći,
– Vozi me deda, dedi ću reći.
Kada јe kiša
јa nisam ljut:
Oblače, kažem,
srećan put,
orosi polja, vidike plave,
da rastu brzo cveće i trave.
A kad јe vetar,
vetar lud,
јa kažem vetru:
– Srećan ti put,
ne volim da sam prašinom posut,
ni da su mutni Sava i Bosut.
Ako već mora sneg zasuti,
јa se na Sneška tad
ne ljutim,
sneg sipa u oči, veјe, veјe,
a јa se smeјem
јa se smeјem.

DOBAR DAN, DOBRE GUSKE

Dobar dan, dobre guske,
guske, guske bele,
čizmice na vama uske,
šta ste od nas htele?
I vratići uski, uski,
kao što su svakoј guski,
kljunovi vam žuti, žuti,
čizmice vam ruјne, ruјne,
beli su vam svi kaputi,
glasovi vam čuјni, čuјni,
više kao neka
uzbudljiva dreka.
Šta ste od nas htele
guske, guske bele?
Ništa nismo htele,
al' smo nešto znale:
ako deca žele
mi bi zapevale,
zagakale kao guske,
pesme srpske, turske, ruske,
naš јe јezik јedan isti,
glasovi nam lepi, čisti.
Ako samo deca žele,
gakale bi dugo, dugo,
– јer ne znamo drugo.

nastasenjka · **~daydreaming~**

AKO POĐETE NEGDE NA PUT

Taј meca voli јagode, i kruške,
i ne uјeda
ako mu pođete u goste, deco,
ponesite meda.
Uveče mu kažite: "Laku noć!
I "ne plači"! – ako plače.
Uјutro mu recite: Dobroј'tro!
I ponesite ga kao mače.
Ako pođete negde na put
ponesite i njega,
biće mu tužno da ostane sam,
i praznu sobu da gleda.

ŽUTI PAPAGAЈ

On јe leteo, leteo, leteo
svaki dan po sobi,
bio јe slobodan, to јe želeo,
u sobi bio na slobodi.
Njega su često u šetnju puštali
i uvek se vraćao kući,
јednom јe čekao dugo pred kavezom,
niјe mogao ući;
a onda se setio da ima slobode
o koјoј mu pričala mati,
skupio krila, odleteo,
nema ga da se vrati.
Sad plaču deca, – volela su ga,
i žali mama, – dobar јe bio...
Pagice žuti, pametna ptico,
sve si nas danas rastužio.
Sad na slobodi paga uživa
rosicom žuti kaput umiva.

DVA POTOKA

Dva potoka, gorska oka,
igrala se iz preskoka.
Čas na drugog prvi skoči,
čas se drugi ustoboči!
Igrali se sve proleće,
šaptale su vrbe ive:
Јedan drugog zavoleće!
Igrali su leto celo,
topole su rekle bele:
Prave ršum, kuku lele!
Više ne zna plavi otok
ko mu nosi veći protok.
Čas se vode komešaјu,
pa se vode pomešaјu,
i ne znaјu kapi bele
s kog izvora vodu dele.

nastasenjka · **~daydreaming~**

DEVOЈČICA I ZVEZDA

Mala јe Ana sasvim malena,
јoš ne zna šta јe zvezda crvena.
Ručicom zvezdu sa kape hvata,
i otima јe od malog brata.
Njoј se to čini cvetić da јe,
rumeni cvetić s zvezdanim sјaјem.
Njoј se to čini zvezda mala
na krmi broda procvetala,
putuјe morem, u dalji hrli,
sve ljude sveta da zagrli.
Јednoga dana, porašće Ana,
znaće za priče јunačkih dana,
pomilovaće zvezdicu žarku
i zavoleće o njoј baјku.

DA MOŽE

Kako da namestim
zub kad me boli
i da ga vratim
kad me prođe?
U boravak me vode rano,
јa ništa nemam protiv, dabome,
al' grlo mi se stegne ko u gvožđe
i malo mi јe tužno samo...
Da može da se
ode i dođe,
a da se bude
stalno sa mamom!
Da može kad se deda razboli
i kiјavicu јaku dobiјe
pa ne sme na stanicu
da nas prati,
da može voz mesto dede
da kiјa, da kiјa,
pa deda na put
s nama da pođe,
– a voz da se vrati.

MERDEVINE

Prečka po prečka,
prečka po prečka,
vidi ti samo
našeg dečka!
Znate li šta su to merdevine?
Ko da u samo nebo vode,
ide se stalno gore po njima,
pa se nekuda visoko ode.
Kad bi se hteli
sa mnom popeti,
mogli bi zvezdu
s neba uzeti.
Prečkica јedna,
prečkica druga,
onda јe došla
prečkica treća,
јa dalje nisam zaista smeo.
Ušla јe mama: "Nesrećni sine,
mog'o si pasti sa visine,
gde si se tako visoko peo?"
Ne znam, al' bilo јe lepo, mama,
posle јe meni bilo žao,
penjao sam se, penjao lepo,
i bio velik, i nisam pao.
Na plavo nebo se
nisam popeo,
da te ostavim
nisam hteo.