Ruski giganti osvajaju Evropu

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

U roku od tri nedelje Evropska komisija za konkurenciju doneće odluku da li da ruskom naftnom gigantu „Lukoilu” dozvoli kupovinu 383 benzinske pumpe u šest članica EU od kompanije „Konoko Filips”. U slučaju da posao bude odobren, „Lukoil” će obezbeđivati četvrtinu potreba nafte u EU. Kada se uzme u obzir i činjenica da „Gasprom”, najveća svetska kompanija za distribuciju gasa, takođe pokriva četvrtinu potreba Evrope, lako je razumeti sve glasnija upozorenja iz Brisela na zavisnost od energenata iz Rusije. Međutim, razlika u načinu poslovanja između „Gasproma” i „Lukoila” je velika. Poslednje dve zime „Gasprom”, koji se nalazi u vlasništvu Kremlja, obustavljao je isporuke gasa u EU, prvo zbog sukoba sa Ukrajinom, a potom i sa Belorusijom. Glavni razlog bilo je uvođenje tržišnih cena za bivše republike Sovjetskog Saveza. Zvanični Brisel bio je prinuđen da reaguje i zatraži od Rusije poštovanje ugovorenih obaveza. Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je da je neprihvatljiv jednostrani prekid isporuka energenata u Evropu. „Lukoil” je, s druge strane, privatizovan, posluje kao velika internacionalna kompanija i ne izaziva sumnje političara dok osvaja tržište EU, prenosi „Blic”.

EU nije toliko zabrinuta zbog zavisnosti od ruske nafte jer je, za razliku od gasa, crno zlato lako naći na tržištu i transportovati ga iz drugih regiona.

„U narednoj deceniji investiraćemo još devet milijardi dolara, uglavnom u Evropi”, rekao je Vagit Alekperov, predsednik „Lukoila”.

Tržišna vrednost „Lukoila”, koji je nastao 1991. godine spajanjem tri naftne firme, trenutno je više od 73 milijarde dolara. O kolikom gigantu je reč najbolje svedoči podatak da „Lukoil” ima više od 5.400 benzinskih pumpi u 17 zemalja, od čega su 2.000 u SAD. Vlasnik je i druge po veličini naftne kompanije u Srbiji - „Beopetrola”.

Zbog svega nije iznenađenje što je prvi čovek kompanije Vagit Alekperov trenutno na 37. mestu „Forbsove” liste najbogatijih ljudi na planeti sa imovinom od 11 milijardi dolara.

Priča o usponu „Gasproma”, treće po veličini kompanije na svetu sa kapitalom od 270 milijardi dolara, mnogo je intrigantnija. U julu 1989. predsednik SSSR Mihail Gorbačov ujedinio je ministarstva za gas i naftu u sklopu ekonomskih reformi, a na čelo „Gasproma” postavljen je Viktor Černomirdin. Po raspadu SSSR, kompanija je bila na rubu propasti. Spas je stigao sa imenovanjem Černomirdina za premijera i „Gasprom” se na velika vrata vraća na tržište. Pod uticajem Vladimira Putina 2000. na čelo kompanije dolazi Aleksej Miler, a „Gasprom” pod instrukcijama Kremlja kupuje televiziju NTV, jedinu nezavisnu nacionalnu rusku stanicu, a potom i dnevnik „Izvestija”. U septembru 2005. „Gasprom” kupuje 72,63% kompanije „Sibnjeft” za 13,01 milijardu dolara, koja je bila u vlasništvu Romana Abramoviča.

Izvor: Blic