Traže se portiri, ali i doktori nauka

Baraba · Džentlmen

Ko bi pomislio da su kasiri, pripremači pica, punioci naftnih derivata, roštiljdžije i menjači novca veoma traženi u Srbiji, a nema ih među gotovo milion nezaposlenih. Na sve strane mogu se videti menjačnice, picerije, ćevabdžinice i ostala brza hrana, privatne benzinske pumpe, a traženih „stručnjaka” niotkuda. U stvari, možda je veliki prodor privatnih menjačnica, roštiljskih radnji, ali i drugih delatnosti, uticao da u filijalama Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) ove profesije postanu manjak.

Pregled suficitarnih i deficitarnih zanimanja u zemlji sačinjen je, kako kaže Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju NSZ, na osnovu prijava slobodnih radnih mesta koje poslodavci dostavljaju filijalama NSZ-a. Sem već nabrojanih zanimanja, deficitarni su još i tehnički asistenti snimatelja tona, asistenti televizijskog snimatelja i montažera, urednici u izdavačkoj delatnosti, portiri, domari. Ali i komercijalisti unutrašnje trgovine od kojih se sve više zahteva poznavanje nemačkog jezika, što je posledica ulaska nemačkih firmi u Srbiju. Nemački jezik je, opet, bio slabo zastupljen u obrazovnim programima, pa takvih komercijalista nema.

U NSZ-u smatraju da većinu navedenih radna mesta poslodavci mogu da popune licima različitih zanimanja. Osim toga, u nas ne postoji šifarnik radnih mesta, pa poslodavaca često šifarnike zanimanja i radnih mesta tretiraju kao iste, a oni to nisu. Na primer, manipulant u proizvodnji pića nije zanimanje, već radno mesto koje može obavljati lice bez određenih stručnih kvalifikacija.

– Isto tako, kao menjač novca ili kasir zapošljavaju se ekonomski tehničari, urednik u izdavačkoj delatnosti može da bude i diplomirani pravnik, profesor književnosti i sl. u zavisnosti od zahteva poslodavca i sposobnosti lica – objašnjava Nevena Letić. – Na drugoj strani, zanimanja najviših stepena stručnosti, koja se u dosta velikom broju pojavljuju kao deficitarna, jesu ona kojih na evidenciji uglavnom nema, a potreba za njima postoji. Pored doktora ekonomskih nauka, kojih očito nema dovoljno, kao deficitarna zanimanja pojavljuju se još i univerzitetski profesor ekonomije, sudija redovnog suda, inspektor službe unutrašnjih poslova, doktor pravnih nauka, potom univerzitetski profesori filologije, kineziologije, biologije, muzičkih umetnosti i matematike. Zatim verska zanimanja sa doktoratom, doktori menadžmenta, elektroenergetike, kliničkih medicinskih nauka, mašinske konstrukcije, građevinarstva, stočarstva i živinarstva i farmacije.

Oni sa najvišim obrazovanjem posao traže uglavnom putem preporuka i u svetu svoje struke, pa se zato i na evidenciju NSZ-a prijavljuju u simboličnom broju.

Zapaženo je i da se kao prevodioci zapošljavaju profesori stranih jezika, iako nisu pohađali kurs za simultano prevođenje. Organizatori računovodstvenog poslovanja, kao i knjigovođe, izuzetno su deficitarni i teško ih je obezbediti, iako na tržištu postoji znatan broj lica koja znaju da obavljaju poslove računovođe, ali bez sertifikata Društva knjigovođa Srbije kojim bi stekli pravo potpisa. Uslov Društva za dobijanje sertifikata jeste minimum tri godine formalnog radnog iskustva, a mnogo je onih koji su naučili ovaj posao i stekli radno iskustvo radeći neformalno, tačnije – na crno.

Velika je tražnja i za onima, kojih je inače malo, koji bi mogli da rade stalno ili sezonski u građevinarstvu, ugostiteljstvu, obrazovanju, finansijskom posredovanju, kao i obavljanju poslova bezbednosti i zaštite, tekstilne i mašinske industrije.

Prema istraživanjima NSZ-a, poslodavci malih i srednjih preduzeća u sve manjoj meri uvažavaju formalne kvalifikacije, što je posledica nedovoljne usklađenosti sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada, kao i zastarevanje znanja usled dugoročne nezaposlenosti. Još jedan razlog nemogućnosti zadovoljenja potreba za radnicima jeste nezainteresovanost lica da prihvate zaposlenje. Takav je slučaj sa mesarima, stolarima, armiračima, tesarima, građevinskim radnicima, konobarima. Oni obično imaju druge izvore prihoda, pa ih ne zadovoljavaju uslovi rada, a ni zarade koje odgovaraju njihovim kvalifikacijama. Za zidare ili mesare one se, inače, kreću oko 20.000 dinara.

(Политика)

EDIT: 1 evro = ca. 80 dinara

shavranac · Početnik Domaćeg.de

neradni narod smo... sta reci??? 8)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**