Nikola Hajdin ponovo predsednik SANU

Baraba · Džentlmen

Nikoli Hajdinu, sadašnjem predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti, na jučerašnjoj Izbornoj skupštini ubedljivom većinom glasova produžen je predsednički mandat. Od ukupno 127 akademika koji su birali između Hajdina i Vasilija Krestića, Hajdinu su svoj glas dala 93 člana SANU, a njegovom protivkandidatu pripala su 32 glasa.
Akademik Dragomir Vitorović je u ime 52 člana Akademije, među kojima su Ljubomir Simović, Nikša Stipčević, Milka Ivić, Milorad Pavić, Matija Bećković, Svetlana Velmar Janković i drugi, predložio reizbor Nikole Hajdina i dva člana Izvršnog odbora. Vasilija Krestića, koga je u ime grupe od 26 akademika predložio Čedomir Popov, podržali su i Erih Koš, Kosta Čavoški, Mihailo Marković, Dejan Medaković, Dragoslav Mihailović, Milorad Ekmečić i drugi.

Očigledno uzbuđen i zadovoljan izborom, Nikola Hajdin je odmah po saopštenju rezultata glasanja naglasio da se odavno nije desilo da 80 odsto članstva SANU bude toliko jedinstveno u glasanju za članove Izvršnog odbora.

- Akademija je sastavljena od intelektualaca različitih mišljenja i ideoloških shvatanja, što čini njeno bogatstvo i vrednost. Akademija nije skup istomišljenika i to ne treba ni da bude, a za progres u nauci i kulturi važna je demokratska raznolikost. Sve priče o podvojenosti Akademije su netačne i ovaj Izvršni odbor je dobio poverenje da nastavi započet put, rekao je još Nikola Hajdin.

U naknadnom prisnijem razgovoru sa novinarima Nikola Hajdin i izabrani članovi Izvršnog odbora više puta su ponovili mišljenje da je Akademija jedinstvena i da se neće baviti dnevnom politikom. Naprotiv, nastaviće da bude ravnopravni partner naučnih institucija u svetu, uključujući se preko Evropske akademije nauka i umetnosti u različite naučne projekte.

Članovi Izvršnog odbora i novi generalni sekretar Dimitrije Stefanović bili su saglasni u mišljenju da je Akademija prevashodno naučna institucija čija je dužnost i obaveza da svetu predstavi našu nacionalnu nauku, umetnost i kulturu i istakli da će se truditi da prepoznaju mlade talente, kako bi sprečili njihov odlazak u inostranstvo.

Novi četvorogodišnji mandat stekla su i dva potpredsednika: Stevan Koički iz redova prirodnih i tehničkih nauka (110 glasova) i Nikola Tasić kao kandidat Odeljenja društvenih nauka (99 glasova). Za novog generalnog sekretara izabran je akademik Dimitrije Stefanović za koga je glasalo 100 akademika. Nakon što je predsednik izborne komisije Vladan Đorđević utvrdio da je 75 glasova potrebno za cenzus, akademicima su se obratili predlagači kandidata za predsednika.

Da podsetimo, Nikola Hajdin (1923) je doktor građevinskih nauka i profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu u penziji. Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. a za redovnog 1976. godine. U toku profesionalnog života obavljao je i obavlja niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i međunarodnim društvima. Između ostalog, član je Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu, a 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Vasilije Krestić (1932) je profesor istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji. Dopisni član SANU je od 1981. godine, a redovni član postao je 1991. godine. Više od dve decenije na čelu je Arhiva SANU, a sekretar Odeljenja istorijskih nauka postao je 1998. godine. Izučava političku istoriju, istoriju društva i društvenih pokreta, a posebno se bavio istorijom Srba i Hrvata i srpsko-hrvatskih odnosa. Član je redakcije „Zbornika za istoriju” Matice srpske.

(Политика)