Jezik Zapadnog Balkana u EU?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Britanski poslanik u Evropskom parlamentu nagovestio je da bi zemlje SFRJ u EU mogle imati zajednički zvaničan jezik, a razlog su ogromni troškovi prevođenja. Međutim, to je u suprotnosti s dosadašnjim pravilima EU. Estonski, malteški, pa i keltski irski, ukupno 23 jezika, bez problema su postali službeni u Evropskoj uniji. Međutim, oko 24, hrvatskog, već su počele polemike. „Ne mislite valjda da nas opterećujete troškovima prevođenja na jezike koji su 90% jednaki”, upitao je hrvatsku ministarku pravosuđa britanski poslanik Čarls Tanok. „Ja sam odgovorila jedino što je bilo moguće odgovoriti, a to je da je u Hrvatskoj službeni hrvatski jezik i da ja čvrsto verujem da će, kad Hrvatska bude punopravna članica EU, imati pravo na svoj jezik”, odgovorila je Ana Lovrin. To u praksi predstavlja pravo da se na taj jezik prevode sva dokumenta EU. U slučaju irskog, za to je bilo potrebno 29 stalno zaposlenih, 450 dodatnih prevodilaca i 3,5 miliona evra.

Sve to množi se sa sadašnja 23 jezika, pa britanski poslanik smatra da se na hrvatskom jeziku može uštedeti. Tako ipak ne misli britanski ministar za Evropu, koji je u Zagrebu Hrvatskoj pružio podršku na putu u EU.

„Nema sumnje, s obzirom na to da se EU povećala, primila nove članice i nove jezike, da treba smišljati nove pametne načine da se osigura da svi imaju jednake prilike. Ali, svakako tradicija je Evropskog parlamenta da ih svima osigura”, rekao je Džefri Hun.

Da za sada nema razloga za uzbunu, uvereni su i hrvatski lingvisti. Ipak, njima već dovoljno smeta bošnjačko-hrvatsko-srpski u haškoj sudnici.

„Kad bi tako nešto od EU stiglo zvanično, onda bi, naravno, Hrvatska trebalo zvanično da reaguje. Čekaćemo da vidimo da li će se to dogoditi, a ja ne verujem da hoće, jer ako postoji zakonodavstvo EU, ono vredi jednako za sve”, kaže Dunja Brozović-Rončević, direktorka Instituta za hrvatski jezik.

Još pre dva poslednja proširenja, 2004. i 2007, u Briselu i Strazburu, sedištima Evropske komisije i Evropskog parlamenta, obavljane su najveće prevodilačke aktivnosti na svetu.

Samo pravna regulativa EU ima 300 tomova od po 300 strana, koje svaka nova članica preuzima na dan prijema, a sve se mora prevesti. Na tome radi više od 3.400 ljudi, što je oko 15% službenika briselskog sedišta EU.

Generalni direktorat za prevođenje je posebna služba EU, koja ima zadatak da spreči jezičke nesporazume. Za godinu dana je u DGT-u prevedeno 1.514.518 stranica teksta na razne jezike, 36% više nego 1996. Sve vreme traje simultano prevođenje tokom zasedanja, pregovora i samita.

Račun za politiku multijezičnosti za prošlu godinu je, prema veb-sajtu EU, bio 1,123 milijardi evra, jedan odsto godišnjeg budžeta, ili 2,28 evra po svakom ujedinjenom Evropljaninu. (B92, RTL)

Baraba · Džentlmen

Hmmm, nije im to ni loshe. Onda bi se Paja Patak opet zvao Paja Patak, a ne Pashko Patak. Very Happy

Mislim, svi mi znamo da su razlike ogromne. Razz

Pogledajte celi sajt. I bice Vam/nam jasno.
Toliko, u dublje polemike ne zalazim.

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Pa razlike stvarno nisoo velike ...ali shto i mi na Balkanoo ne mozemo imati iste privilegije kao i droogi...bash soo nashli na nama da shtede Laughing

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Znao sam da ce se jednom i to desiti, ali - vredi se buniti. Ako se ne bunimo onda se nece otvarati radna mesta prevodilaca, a ima jako puno posla oko toga.

Sascha336 · * Vatreni delija *

Vratimo se na Srpska-Hrvatski ili Hrvatski - Srpski

domacica.ba · Početnik Domaćeg.de

Naravno da ce se hrvati buniti jer oni skoro pa i nemaju svoj izvorni jezik i pravopis!!!

Sve ce vam biti jasno ako samo pogledate koju emisiju na hrvatskoj TV...
Toliko su rijeci izmijenili, da se i oni sami sebe ne razumiju!

Samo pogledajte koju emisiju na HTV, i vidjecete o cemu govorim!

Baraba · Džentlmen

Dobro der,
rekoh da ne ulazimo dublje u diskusije.
Svi sada imamo svoj jezik. Ako se menje, menja se. Niko ne brani ni zhiteljima Srbije i drugih republika da menjaju svoj. Smile

Sada cu da pogledam sa ekonomske strane: Lakshe je da bude manje prevodioca, jeftinije je. Jednostavna rachunica. Mislim da je poenta ove vesti to. Jer tolike "human resources" treba i da finansirash. Shta vredi da sav kapital dajesh samo na administraciju, a da ne ulazhesh u razvoj i prosperitet? Ajde, da posmatramo i sa te strane. Oket?

dino90 · Početnik Domaćeg.de

ma samo srpski

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Sa lingvisticke strane, jezik nije precizno definisan, kao ni razlike izmedju dijalekta i jezika. Kolege lingvisti ce me obesiti o prvu banderu, ali ne mogu da se setim ko je rekao: "Ispravno je reci da ceo svet govori jednim jezikom. Isto tako ispravno je reci da svaki pojedinac govori svojim jezikom"

Prvo cu drugo, pa tek onda prvo:
- postoje razlike izmedju jezika u generacijama. Sin ne prica uvek bas na isti nacin na koji i njegovi roditelji.
Ono prvo:
- Jezik je nacin komunikacije izmedju ljudi. Cak i kad nekom pokazem "šipak" - i to spada u jezik kao nacin komunikacije [tom nekom sam rekao "malo sutra"].

Ukratko, ta nedefinisanost pojma "jezik" je jako zeznuta. Zbog toga i ne postoji tacan broj jezika sa kojima se govori u svetu. Neki kazu 3000, a neki cak 6 ili 7000.
Da se vratim malo na temu: nije problem samo sa SHB jezikom [ili: srpsko-hrvatsko-bosnjacki]. Ima jos i jezici lontara i makasar o kojima jos ima diskusije da li su to dijalekti ili posebni jezici. Wink

PS: Nekad se zaista pitam da li broj jezika u svetu raste ili opada... Rolling Eyes