Zemlja se okreće sve sporije

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Dani na Zemlji više nisu ono što su nekada bili. Naša planeta se sve sporije okreće, pa dan postaje sve duži. Naučnici pretpostavljaju da se u ovom trenutku rotacija usporava za tri do četiri centimetra dnevno. Za to postoje brojni „krivci”. Smenjivanje plime i oseke, na primer, usporava zemaljski časovnik zato što se voda iz okeana tare o Zemlju, postepeno usporavajući njenu rotaciju. Međunarodni tim naučnika pokušava da utvrdi koliko je to odstupanje. Pomoću telskopa oni mere položaj najudaljenijih zvezda i njegovu promenu tokom nekoliko nedelja. U tome im pomaže takozvani korelator, kompjuter veličine čoveka koji prikuplja i analizira podatke. Podaci do korelatora stižu iz Vetcela u Bavarskoj, iz norveškog dela Arktika i iz Japana, gde su postavljeni radio-teleskopi uz čiju se pomoć sada prvi put precizno meri okretanje Zemlje oko njene ose.

„Potrebna su nam međusobno veoma udaljena mesta, jer nam ona obezbeđuju rezoluciju neophodnu za precizna merenja”, objašnjava Valter Alef sa Maks-Plankovog instituta za radioastronomiju u Bonu. Što su tačke, koje se posmatraju, udaljenije, to su merenja preciznija. „Na taj način simuliramo jedan jedini, ogroman teleskop, čija veličina odgovara udaljenosti između pojedinačnih teleskopa, to jest, polovini Zemlje”, kaže ovaj astronom.

Radioteleskopi jedan sat nedeljno mere udaljenost između zvezda, a ti podaci se posle dužeg vremena upoređuju. Na taj način dobijaju se informacije o Zemljinoj rotaciji u satu kada se vrši merenje, a na osnovu njih se izračunavaju promene tokom jednog dana. „Ovi teleskopi su toliko precizni da nam omogućavaju da tačno odredimo konstelaciju na nebu, a samim tim i položaj Zemlje”, objašnjava Valter Alef.

Na osnovu promena na posmatranom segmentu neba, koje se događaju iz nedelje u nedelju, geodete izvode zaključak o usporenom kretanju Zemlje, odnosno, o odstupanjima u stepenima ili santimetrima.

„Nebo posmatramo svakog ponedeljka, tačno jedan sat”, kaže geodeta Arno Miskens. Teleskopi su tada usmereni ka udaljenim radioizvorima, „koji su toliko daleko da ne možemo da ih vidimo golim okom.” Pošto neprekidno svetle, oni služe kao referentne tačke, na osnovu kojih može da se izračuna rotacija Zemlje.

Zemaljsko vreme zaostaje za fizičkim atomskim vremenom, koje se određuje na osnovu frekvencije atoma cezijuma. Da bi se ta dva vremena povezala, od 1956. godine uveden je UTC (koordinisano univerzalno vreme), neka vrsta standardnog svetskog vremena. Ono zvanično određuje koliko je sati u kom trenutku na kojoj tački na Zemlji. Da bi se to vreme uskladilo sa astronomskim vremenom, neophodno je da se svakih nekoliko godina doda jedna sekunda.

Međutim, u vremenu visoke tehnologije traži se veća preciznost. „Želimo svakodnevno da određujemo rotaciju Zemlje”, kaže Arno Miskens. Kako ističe, to je veoma važno zato što je nauka u međuvremenu upućena na visokoprecizne podatke, na primer, za navigacioni sistem GPS. Minimalno odstupanje bi uzrokovalo pogrešne proračune. Geodete i astronomi procenjuju da se Zemljina rotacija trenutno dnevno usporava za tri do četiri centimetara, što otprilike odgovara jednoj milisekundi. Precizne podatke na duži rok omogućiće merenja umreženih radioteleskopa raspoređenih širom sveta. (Blic)

Francuskinja · **♦Un Mal pour un Bien♦**

U to mogu i verovati....jer stvarno nesto se desava.....