Književni kutak

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Srbija bez standa na Sajmu knjiga u Frankfurtu

BEOGRAD, 3. oktobra (SEEcult.org) - Srbija nece imati ove godine stand na Medjunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, koji ce poceti za nedelju dana, jer nisu izmirene proslogodisnje obaveze, ali i zato sto se niko nije prijavio na konkurs za organizovanje nacionalnog standa.

Portparolka Ministarstva kulture Tatjana Njezic izjavila je za B92 da je Ministarstvo kulture u prethodnom sazivu blagovremeno izmirilo sve finansijske obaveze prema Franfurtskom sajmu knjiga i isplatilo cetiri miliona dinara za 2006. godinu, odnosno prosledilo ga Udruzenju knjizara i izdavaca, kao organizatoru nacionalnog standa.

“Iza tog nastupa ostalo je 30.000 evra duga, koje je Ministarstvo prosledilo Udruzenju, ali oni ih nisu prosledili sajmu", rekla je ona.

B92 saznaje u Ministarstvu kulture da bi, i u slucaju da nije bilo duga za proslogodisnji nastup, Srbija ove godine bila bez standa, jer se niko nije prijavio na konkurs za organizaciju nastupa.

Ministarstvo se obratilo Trgovinskom sudu u Beogradu i dobilo potvrdu da Udruzenje knjizara i izdavaca formalno postoji i da nije pod stecajem, receno je “Blicu” u Ministarstvu.

Udruzenje knjizara i izdavaca Srbije i Crne Gore (preimenovano u Udruzenje knjizara i izdavaca Srbije) izabrano je na konkursu prethodnog saziva Ministarstva koji se raspisuje za organizovanje nacionalnog standa na znacajnim medjunarodnim sajmovima knjiga.

U tom udruzenju sada je samo Darko Miloradovic koji je rekao “Blicu” da je “sam sebi i kurir i direktor”, te da jesu ostala ostala dugovanja, ali da nije siguran koliko je novca stiglo iz Ministarstva na racun, te koliko jeste ili nije prosledjeno Sajmu knjiga u Frankfurtu, jer nije ni bio na celu Udruzenja.

“Nisam bio na celu kuce, niti znam sta se sve desavalo, jer se o tome nije mnogo govorilo, a tadasnji direktor Zoran Zivkovic vise nije u Udruzenju. Ne znam da li cemo, kada i kako namiriti taj dug, tim pre sto ce Udruzenje ubrzo pasti pod stecaj”, rekao je on, dok je Zivkovic, sada glavni urednik izdavacke kuce “Nolit”, bio juce nedostupan.

Umetnicki direktor Medjunarodnog sajma knjiga u Beogradu Zoran Hamovic rekao je za B92 da je Sajam knjiga u Frankfurtu, osim po poslovnom delu u kojem se sklapaju poslovi, kupuju prava za izdavanje i prevodjenje, znacajan i zbog legitimisanja kulture jedne drzave, jer “u Frankfurt ne ide izdavac, nego se legitimise zemlja”.

“To znaci da se na standu izlaze koncept koji ostvaruje strategiju kojom se salje odredjena vrsta poruke svim relevantnim institucijama s kojima mi zelimo uspostavimo trajan kontakt", rekao je Hamovic, isticuci da je Srbiji takva komunikacija sada najpotrebnija.

"Srbija, kada ode u Frankfurt, prakticno salje poruku o svom novom licu, ona pokusava da kreira svoju kulturnu politiku i stvara bolju sliku o sebi nego sto je imaju drugi o nama u ovom trenutku", rekao je Hamovic.

Frankfurtski sajam knjiga bice odrzan od 10. do 14. oktobra, a pocasni status imace zemlje katalonske kulture.

Prosle godine Frankfurtski sajam knjiga, na kojem je pocasni gost bila Indija, otvorili su nemacki sef diplomatije Frank Valter Stajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) i indijski ministar prosvete Ardzun Sing (Arjun Singh), isticuci znacaj knjiga za saradnju medju narodima i demokratiju uopste.

Statisticki podaci 58. Frankfurtskog sajma pokazali su da je bio najuspesniji do tada, buduci da je predstavio 7.272 izlagaca iz 113 zemalja, odnosno ukupno 382.000 naslova, ukljucujuci 112.000 novih.

U Frankfurtu su se predstavile prosle godine i sve zemlje sa prostora bivse Jugoslavije.

Sajt Frankfurtskog sajma knjiga je
http://www.frankfurt-book-fair.com

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

"Sveta Priča" Petra Kočića

Piše: Aleksandar Pavlović
Goran Maksimović, Svijet i priča Petra Kočića, Besjeda - Ars Libri, Banjaluka - Beograd, 2005.
Petar Kočić oduvek je imao dobar rejting ili, što bi rekao premijer Koštunica, "koalicioni potencijal" - u doba Kraljevine bio je heroj koji se borio protiv okupatora, za vreme SFRJ mogao je da prođe kao prvi pisac obespravljenih radničkih i seljačkih masa, a danas zauzima jedno od najznačajnijih mesta u bosansko-srpskoj književnosti, prevashodno zbog reprezentacije austrougarske vladavine kao mračnog kolonijalnog stanja čije su najveće žrtve Srbi. Kao takva, ova slika je sa lakoćom ušla u srpski književni kanon, jer su nacionalistički kritičari u Kočićevom delu prepoznali "vekovima nepromenljivu, tužnu sudbinu srpskog naroda", koja se, naravno, ciklično ponavlja.
Prevrednovanje i reinterpretacija Kočićevog dela, stoga, predstavljaju zahtevan i pažnje vredan poduhvat, pogotovo kada kritičar, poput Gorana Maksimovića (Foča, 1963), profesora Filozofskih fakulteta u Nišu i na Palama, i autora nekoliko kvalitetnih knjiga o komici u srpskoj književnosti, najavi "objektivno čitanje, kritičko tumačenje i vrednovanje Kočićevog djela, utemeljeno na iskustvima savremenih metodoloških škola".
Autor svoj metodološki pristup i ideološku poziciju jasno iskazuje već u prvoj rečenici:
"Po snazi rodoljubivog zanosa i veličini nacionalnih i slobodarskih ideja, po bujnosti temperamenta i izvornosti književnog talenta... Petar Kočić predstavlja krupnu i jednu od najoriginalnijih pojava u cjelokupnoj srpskoj književnosti".
Književni talenat Kočićev, dakle, nalazi se na "baksuznom" četvrtom mestu, a medaljama su okićeni njegov temperament (bronza), veličina Šje BITNAĆ nacionalizma (srebro) i rodoljublje (zlato). Štaviše, nije suština u samim osobinama, stvarima, koliko u pridevima, u njihovoj kakvoći - "snazi", "veličini", "izvornosti" i "bujnosti".
Maksimović tako na samom početku jasno pokazuje dve osnovne odlike svog pristupa Kočiću: barokno-patetični stil i romantičarsko-nacionalistički glorifikujući zanos. Pregled života i dela Petra Kočića izveden je u ovoj knjizi tehnikom uokviravanja, pa se u prvom poglavlju "Kočićev put" legitimiše tema, a u završnom, "Kočićev primjer", iznosi po(r)uka:
"Devet decenija iza Kočićeve smrti njegovo sažeto, ali izrazito bogato književno djelo, te njegov snažni patriotski, politički i tribunski angažman, ne samo da su sačuvali aktuelnost u poetičkom i umjetničkom pogledu, nego su za današnju sudbinu srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, a zatim i za sudbinu srpskog naroda u cijelosti, koja je gotovo podudarna sa nacionalnim tegobama i državnim nevoljama s kraja 19. i iz početnih decenija 20. vijeka, dragocjeniji, vredniji i potrebniji nego ikada ranije." (Maksimović 2005: 16, kurziv A. P.)
Autor, dakle, ističući aktuelnost Kočićevog dela u "poetičkom i umjetničkom pogledu", ima u vidu autonomne književne i estetske vrednosti, ali potom naglašava da je suština vrednosti i značaja piščevog opusa u paralelizmu između našeg i piščevog vremena, koji se ogleda u "nacionalnim tegobama" i "državnim nedaćama". Iz ovoga proizilaze najmanje dva zaključka, naime: a) da nema ovih nedaća i tegoba, Kočić bi bio manje aktuelan te, dakle, i manje vredan i potreban, i b) slična književna dela uopšte, pisana u romantičarskom, nacionalističkom i oslobodilačkom duhu, u književnostima onih naroda i država koji danas ne pate od sličnih "tegoba" i "nevolja" postala su i manje vredna i potrebna. Suština književnosti je, dakle, u tome da nas nacionalno prosvetljuje i osvešćuje i da nam deli istorijske lekcije. Za meru književne vrednosti uzet je njen stepen upotrebljivosti za 1 (i slovima jednu) naciju.
Iskusan čitalac, koji zna da i Homer ponekad zadrema i pomisli da se možda prevario u čitanju, biće, međutim, razuveren, jer se u Maksimovićevoj analizi Kočićevo delo najpre svodi na dokument nacionalnog pamćenja, kao da se samo po sebi razume da je suština ovog (ili bilo kog drugog) književnog dela u beleženju nacionalne prošlosti, a zatim se, čak i kao takvo, redukuje na sredstvo očuvanja srpskog naroda u BIH. Potom sledi niz uopštavanja - oduzima se lokalni i regionalni kolorit Zmijanju koje se unapređuje u simbol "stradanja" i "patnje" čitavog srpskog naroda, i to od Kočića do danas (pošto je, kako smo videli, ta sudbina tada i sada "gotovo podudarna"). Najavljeno "objektivno" čitanje i razmatranje estetskih i poetičkih vrednosti Kočićevog dela tako nestaje iz autorovog vidokruga, a knjiga se gradacijski razvija do velikog finala, u kom Maksimović govori o "tragičnoj‚ dejtonskoj sudbini‚ srpskog naroda, te još besprizornijim‚ ponavljanjima istorije‚ kroz razne oblike perfidnih unitarizacija, bošnjakizacija i islamizacija nesrećnog bosanskog i hercegovačkog prostora, kroz ponovno povampirenje teorija o utapanju srpskog nacionalnog imena, identiteta i jezika, u nekakvu komičnu bosansku naciju‚ i još posprdniji bosanski jezik‚ te kroz stvaranje vještačke državne kreature za koju je unaprijed poznato da nema istorije, a zatim je još jasnije da nema sadašnjosti, a najmanje će imati budućnosti." (str. 212)
Autor, očigledno, ne vidi nikakav problem u tome da radi u državnoj ustanovi i istovremeno zagovara ideje koje su u suprotnosti sa potpisanim međudržavnim sporazumima i zvaničnom politikom Srbije, koja je potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma, i da "vještačkom državnom kreaturom" proglašava međunarodno (i od Srbije) priznatu državu.
Najzad, kao osveženje od teme tragičnog usuda, autor se izgleda vraća svojoj matičnoj oblasti, ispisujući poslednje rečenice koje zvuče komično a tiču se Kočićevog boravka u Beču, kao jednom od vodećih evropskih kulturnih i naučnih centara. Otkud sada odjednom Kočić u takvom Beču, koji je do maločas bio politički centar "osovine zla" i tlačenja srpskog naroda u BIH? Kako pomiriti "velike tokove evropske literature" sa Evropom kao mrskom "kumicom" te "vještačke državne kreature" zvane BIH? I, uopšte, kako se sada Kočićevo delo smešta u evropski kulturni i književni kontekst, kada se prethodno insistira na tome da je njegov angažman i značaj nacionalni?
O najavljenim iskustvima savremenih metodoloških škola, dakle, možemo govoriti samo ako savremenost protegnemo na dvesta ili trista godina unazad, pošto se ovakve postavke više ne predaju ni u pačijoj školi, a ne-dao-Bog da ih neko još i zastupa u tekućem teorijskom diskursu. Za susret Kočićevog dela sa savremenim metodološkom školama, od kojih bi svakako najrelevantnije bile novi istorizam, kulturni materijalizam i postkolonijalna kritika, biće potrebni proučavaoci koji čitaju još neko pismo pored Vukove ćirilice i znaju i za autore čija se prezimena ne završavaju na ić.

(preuzeto sa www.danas.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Monografije i vrhunska beletristika

Mono i Manjana na sajam sa 50 novih naslova i novim monografijama
U toku ove godine izdavačka kuća Mono i Manjana objavila je pedesetak novih naslova i pokrenula novu ediciju monografija u saradnji sa italijanskom kućom DeAgostini .
Već je objavljena monografija Antička Grčka , a pred beogradski sajam izaći će Stari Rim . Treća knjiga ove edicije, Drevni Egipat biće objavljena krajem godine a sve ove knjige odlikuje vrhunska oprema i raskošne ilustracije u boji. Prošlogodišnji sajamski hit, serijal za sve koji su u srcu mladi koji je počeo Zmajologijom , nastavio se Čarobnjaštvom i Egiptologijom , sada dobija i četvrti nastavak Gusarenje , koji će stići pravo na sajamski štand Mono i Manjana . Edicija beletristike je bogatija za dvadesetak novih naslova, a, prema rečima menadžera za odnose sa medijima Jelene Mojović, posebnu pažnju zavređuje njih nekoliko koji će se pojaviti tek na sajmu, kao što je uzbudljiva priča koja baca novo svetlo na jednu od iskonskih ljudskih opsesija Medičijeva žirafa Marine Belozerske. Ona je još izdvojila najnoviji roman bestseler autorke Đine Nahai upravo objavljen u Americi Snovi o kaspijskoj kiši , Dobra dela Ajele Linde Šarlot Forbs, Izabelina kći Džudit Rajan Hendriks, prvoklasan triler Duhovi okruga Mineral" Heder Šarfedin i sjajno delo epske fantastike Kroz staze i dvorane podžemlja Šona Rasela. Od naslova koje je ovaj izdavač već pustio u ditribuciju, a pojavili su se između dva sajma, Mojovićeva je izdvojila roman Nasleđeni gubitak za koji je Kiran Desai osvojila Bukerovu nagradu za 2006. godinu, zatim Život je pred tobom" dvostrukog dobitnika Gonkurove nagrade Romena Garija i svetski bestseler Voda za slonove Sare Gruen, Ni ti ni ja Kamij Lorans, najprevođenije francuske spisateljice, dobitnice nagrade Femina, Mape za izgubljene ljubavnike Nadima Aslama, ovenčanog nagradom Britanskog udruženja pisaca... Za sajam će biti obnovljene knjige Veština crtanja i slikanja Endžele Ger, izvanredan vodič za slikare početnike, koji zbog korisnih saveta i izvanrednih ilustracija u boji na svakoj strani, upravo doživljava drugo izdanje na srpskom jeziku. Od knjiga koje nisu fikcija zanimljiva je Uhvati plamen - najiscrpnija biografija Boba Marlija, legende koja traje više od trideset godina. Specijalno, za ovo izdanje, Marlijeve stihove preveli su naši čuveni muzičari: Rambo Amadeus, Žika Milenković, Bajaga, Đura, Kojot, Jovan Matić, Goran Cvetić, Niggor, Beogradski sindikat... Mono i Manjana je kao izdavač stekao ugled po odličnom izboru priručnika za samopomoć i sada je pripremio nekoliko zanimljivih knjiga iz oblasti popularne psihologije. Prvi put je našim čitaocima predstavljen Endru Metjuz, autor knjiga Biti srećan i Slušaj svoje srce koje spadaju u klasike motivacione literature. Objavljen je i Put ka veličanstvenosti , nova knjiga Robina Šarme, koji nastavlja da oduševljava čitaoce u svetu i kod nas. Svi oni koji su voleli bestseler Ko je maznuo moj sir ove godine mogu da čitaju Ledeni breg nam se topi , knjigu koja na sličan način, kroz priču o pingvinima, predstavlja najnovija istraživanja o timskom radu, suočavanju sa nepredviđenim problemima i najefikasnijem sprovođenju promena na poslovnom polju. Od čuvene autorke Lujze Hej stigla je knjiga Zahvalnost koja govori o potrebi da se sagledaju sve one i krupne i sitne svakodnevne stvari na kojima treba biti zahvalan...

(preuzeto sa www.rtvpink.com)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Drugo izdanje "Dragulja mudrosti"

Izdavačka kuća "Prosveta" predstavila je u utorak drugo izdanje "Dragulja mudrosti" klasičnog islamskog teozofskog pisca, mistika Ibn Arabija (1165-1240).

Knjiga koju je preveo s arapskog, napisao beleške, predgovor, komentar i pogovor Jovan Kuzmanac (1944-1999), čekala je nekoliko godina da bude objavljena, a onda je 1999. godine - rasprodata.

Prema rečima urednice Mirjane Milosavljević, Kuzmanac je izveo pravi prevodilački podvig jer je za prevod ovako kompleksnog dela trebalo da pored arapskog jezika poseduje znanja iz teorije sufizma, komparativnog misticizma i neoplatonizma.

Ona se zahvalila arabisti Srpku Leštariću koji je posle smrti Kuzmanca pripremio knjigu za štampu.

Ibn Arabi je poreklom iz Anadulizije i proputovao je ceo islamski svet da bi se skrasio u Damasku i tamo je umro, iza sebe je ostavio više od 500 dela a sačuvano je 289. Njegova je zasluga da je načinio sintezu zapadnog i istočnog misticizma i ostavio je dubok trag na hrišćanske i islamske mislioce.

(Tanjug)

Izvor: MTS-Mondo

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Nova knjiga Radovana Nastica

BEOGRAD, 3. oktobra (SEEcult.org) - Nova knjiga Radovana Nastica “Rejcel, ljubavna prica” bice predstavljena sutra u Reksu, a nakon citanja njegove proze, bice prikazan film “Zombie Town”.

Nasticevu prozu citace MC Flex, Skabo, Mikrob, Uros Djuric, Dimitrije Vojnov i mlada umetnica Sara Papic.

To je treca Nasticeva knjiga, za koju je pogovor napisao umetik Sasa Markovic Ganesha (Mikrob), a objavljena je u izdanju kuce Red Box iz Beograda.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Price Mihajla Pantica u Francuskoj i Bugarskoj

BEOGRAD, 5. oktobra (SEEcult.org) - Izdavacka kuca "Gaia" predstavila je ove nedelje francuskim citaocima price Mihajla Pantica, u prevodu Alena Kapona, a uskoro ce se knjiga prica “Ako je to ljubav” i zbirka Panticevih izabranih prica pojaviti i u Bugarskoj.

Knjiga prica "Ako je to ljubav" pre dve godine je dobila Andricevu nagradu, a "Stubovi kulture" su do sada objavili njena cetiri izdanja.

"Ako je to ljubav", kao dvojezicno izdanje, i knjiga izabranih prica Pantica uskoro ce izaci i kod bugarskih izdavaca u Sofiji i Plovdivu.

"Stubovi kulture" na ovogodisnjem sajmu knjiga predstavljaju kolekciju "Sve price Mihajla Pantica" u cetiri toma, koja osim sedam ranijih naslova ukljucuje i novu pripovedacku zbirku "Ovoga puta o bolu".

Sajt Stubova kulture je http://www.stubovi.co.yu

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Magrisovi romani u Arhipelagu

BEOGRAD, 9. oktobra (SEEcult.org) - Izdavacka kuca “Arhipelag” iz Beograda i Klaudio Magris (Claurido), cuveni italijanski pisac i pocasni gost ovogodisnjeg Sajma knjiga u Beogradu, koji slovi i za favorita za Nobelovu nagradu za knjizevnost 2007, potpisali su ekskluzivni ugovor o objavljivanju njegovih dela na srpskom jeziku.

“Arhipelag” ce do polovine oktobra objaviti dva romana Klaudija Magrisa - najpre novi roman “Vi cete, dakle, razumeti”, u prevodu Dunje Badnjevic, koji je u Italiji izasao krajem prosle godine i naisao je na veliko interesovanje citalacke publike i knjizevne kritike.

Roman “Vi cete, dakle, razumeti” predstavlja uzbudljivu ljubavnu pricu u kojoj se glavna junakinja, zena u najboljim godinama, posle povrede noge, povlaci iz javnosti i iz dotadasnjeg privatnog zivota, odlazeci u jedan prihvatni centar. Odatle u dirljivom obracanju odsutnom muskarcu govori o svojoj ljubavi i strasti, patnji i bolesti, samoci i zudnji. Ta moderna obnova mita o Orfeju i Euridici zadobija u Magrisovom kratkom romanu nesvakidasnju snagu i punocu, navela je kuca “Arhipelag”.

Drugi Magrisov roman u izdanju “Arhipelaga” bice “Nagadjanja o sablji”, prema mnogima i najbolje delo tog pisca, koji ce biti gost “Arhipelaga” i Italijanskog instituta za kulturu 24. i 25. oktobra.

“Nagadjanja o sablji” je potresna prica o zivotu u istoriji, o sudbini grupacije belih Rusa koji posle poraza u Oktobarskoj revoluciji beze iz Rusije, dozivljavaju potom gorke emigranske dane u Evropi izmedju dva svetska rata, da bi njihova drama dostigla vrhunac na kraju Drugog svetskog rata, kada na padinama Alpa nastaje kratkoveka drzava belih Rusa. Pricajuci o tome kako svaki izbor u istoriji ima nedvosmislenu cenu, Magrisov roman, u prevodu Aleksandra Stefanovica, donosi dramaticno i uzbudljivo, potresno i neponovljivo pripovedanje o obicnim i poznatim ljudima u zrvnju istorije.

Magris, romansijer i pripovedac, esejista i knjizevni istoricar iz Trsta, dobitnik je nekih od najvaznijih evropskih nagrada za knjizevnost, a 11. oktobra znace se da li je postao i nobelovac.

Prema kladionici Ladbrokes (www.ladbrokes.com), koja je dobro procenila i da ce prosle godine Nobelovu nagradu dobiti Orhan Pamuk iz Turske, Magris vodi na listi potencijalnih dobitnika, a sledi Les Marej (Murray) iz Australije, pa americki romanopisac Filip Rot (Philip Roth), Svedjanin Tomas Transtromer i sirijski pesnik Ali Ahmad Said, koji je poznat pod pseudonimom Adonis.

Uza lista kandidata cuva se u tajnosti, a medju kladionicarima se pominje i ime kanadske autorke Margaret Atvud (Atwood).

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Makjuan brani svoj roman

NJUJORK, 9. oktobra (SEEcult.org) - Britanski knjizevnik Ijan Makjuan (Ian McEwan), jedan od favorita za prestiznu Buker knjizevnu nagradu, izjavio je da nije njegov problem sto je knjiga o mladom bracnom paru “On Chesil Beach” nominovana za najbolji roman ove godine, iako ima svega nesto vise od 200 strana.

Makjuan je izjavio u Njujorku da ne smatra da je “On Chesil Beach” prekratko delo da bi bilo smatrano romanom, a na pitanje da li je ta knjiga trebalo da bude nominovana za Bukera, rekao je da je to “njihov problem (osnivaca nagrade), a ne njegov”, preneli su americki mediji.

Istovremeno, rekao je i da “i dalje oseca da nije napisao roman kakav je zaista hteo da napise”.

“Kada dozvolite sebi mogucnost da pisete u realnom vremenu, to nikada ne moze biti dugacak roman”, rekao je Makjuan, koji je vec dobio Buker nagradu za roman “Amsterdam” 1998. godine.

Dobitnik ovogodisnje Buker nagrade, vredne 50.000 funti, bice poznat 16. oktobra u Londonu.

Nagrada se dodeljuje za najbolji roman autora iz Britanije, Irske ili Komonvelta.

Makjuan je jos dva puta bio nominovan za Buker nagradu, vrednu 50.000 funti, a sada je u uzem izboru za roman “On Chesil Beach”, cija se radnja dogadja 60-ih godina u Engleskoj, tragicna je prica o mladom bracnom paru.

Osim Makjuana, favorit ove godine je i Lojd Dzons (Lloyd Jones) sa Novog Zelanda, za roman “Mister Pip”, za koji je dobio i nagradu za najbolju knjigu Komonvelta 2007. godine, a govori o devojci na jednom ostrvu u Pacifiku, fasciniranom pisanjem Carlsa Dikensa (Charles Dickens).

U uzem izboru je jos cetvoro pisaca (Nicola Barker, Mohsin Hamid, Anne Enright i Indra Sinha).

Prosle godine Men Buker nagradu dobila je Kiran Desai za “The Inheritance of Los”.

Sajt Men Buker nagrade je http://www.themanbookerprize.com

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Poceo frankfurtski Sajam knjiga

FRANKFURT, 10. oktobra (SEEcult.org) - Frankfurtski sajam knjiga, koji je sinoc svecano poceo, predstavlja do 14. oktobra oko 7.500 izdavaca iz sto zemalja, a obuhvata vise od 2.500 dogadjaja, ukljucujuci dodele nagrada, izlozbe, promocije autora i diskusije o politickim i drustvenim temama.

Medju gostima 59. Sajma knjiga u Frankfurtu, koji je i veliki poslovni dogadjaj za izdavace iz celog sveta, bice neki od najpoznatijih pisaca danasnjice (Guenter Grass, Richard Dawkins, Fay Weldon, Richard Ford, Elif Shafak, Umberto Eco, Nuruddin Farrah, Pierre Bayard, Zeruya Shalev…), a posebna paznja bice posvecena katalonskoj kulturi, koja ove godine ima status pocasnog gosta.

Ipak, mnogi tirazni spanski pisci odbili su da dodju u Frankfurt, smatrajuci da je dodeljivanje statusa pocasnog gosta regionu, umesto odredjenoj naciji, politicki motivisano.

Frankfurt bojkotuju i katalonski pisci koji pisu na spanskom jeziku, sto nije naislo na razumevanje organizatora, pa je direktor Sajma knjiga Jirgen Bos (Jurgen Boos) ocenio da je rec o regionalnoj svadji iz nacionalistickih razloga i tastine.

Institut “Ramon Lul”, koji promovise katalonsku kulturu u svetu, prvobitno je pozvao samo autore koji pisu na katalonskom, a posle optuzbi da je pod uticajem separatista, pozvao je i autore koji pisu na spanskom. Mnogi su, medjutim, odlucili da bojkotuju Sajam knjiga u Frankfurtu, revoltirani zakasnelim pozivom.

Multikulturalni dijalog i saradnja medju centralnim su temama ove godine u Frankfurtu, kao i problem nepismenosti u svetu i pitanje digitalizacije.

Izmedju ostalog, bice odrzan i tradicionalni forum “Film i TV”, koji ce okupiti predstavnike izdavacke i filmske industrije kao veliki market za filmska prava. U okviru te manifestacije, dodeljena je i nagrada za najbolju filmsku adaptaciju knjizevnog dela - britanskom reditelju Majklu Vinterbotomu (Michael Winterbottom) za “A Mighty Hart”.

Posebna programska celina u Frankfurtu posvecena je i strip izdavastvu, uz panel diskusije, prezentacije i promocije nekih od najznacajnijih strip edicija u svetu.

Fokus i u tom programu bice posvecen stripovima katalonske kulture, ali i japanskim manga stripovima.

Srbija ove godine nema nacionalni stand, zbog neizmrenih racuna proslogodisnjeg predstavljanja, za koje je bilo zaduzeno Udruzenja knjizara i izdavaca, dok se hrvatska predstavlja sa 25 izdavackih kuca i sedam autora (Ante Stamac, Vladimir Loncarevic, Igor Stiks, Tena Stivicic, Zelimir Hercigonja, Viktor Zmegac i Hrvoje Kacic).

Za 12. oktobar na hrvatskom standu najavljena je promocija projekta “Hrvatska - zemlja partner” lajpciskog Sajma knjiga 2008. godine.

Stand Bosne i Hercegovine, u organizaciji Udruzenja izdavaca i knjizara BiH, predstavice pedesetak izdavaca i institucija, pod sloganom “Bliskosti razlika - razlike bliskosti", koji bi trebalo da pokaze da mesto susretanja razlika, kakva je i BiH, pozdrazumeva i radjanje novih bliskosti.

Inace, tradicionalnu nagradu za najbolji roman na nemackom jeziku dobila je ove godine na frankfurtskom sajmu mlada nemacka autorka Julia Frank (Franck) za roman “Mittagsfrau”.

Ocekuje se da ce Sajam knjiga u Frankfurtu, koji je od danas otvoren za izdavace, posetiti oko 300.000 ljudi.

Frankfurtski sajam je i organizator ucesca nemackih izdavaca na vise od 25 medjunarodnih sajmova, a suosnivac je Sajma knjiga u Kejptaunu u Juznoj Africi.

Sajt Sajma knjiga u Frankfurtu je http://www.book-fair.com

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Goranu Petrovicu urucena Andriceva nagrada

BEOGRAD, 10. oktobra (SEEcult.org) - Andriceva nagrada za najbolju knjigu pripovedaka objavljenu u 2006. godini urucena je danas u Beogradu Goranu Petrovicu, za knjigu "Razlike", u izdanju "Politike" i "Narodne knjige". Danas je i 115-godisnjica rodjenja Ive Andrica, jedinog nobelovca sa prostora bivse Jugoslavije.

Andricevom testamentarnom voljom ustanovljena je nagrada koja nosi njegovo ime, a dodeljuje je Zaduzbina Ive Andrica.

Petrovicu je Andricevu nagradu za 2006. godinu jednoglasno dodelio ziri koji su cinili Miroslav Egeric, Milivoj Nenin i Dusica Potic.

Prvi dobitnik Andriceve nagrade bio je 1975. godine Dragoslav Mihailovic za "Petrijin venac".

Prosle godine nagradu je za najbolju knjigu prica u 2005. dobila Ljubica Arsic za “Maco dal' me volis”, a prethodno Jovica Acin za “Dnevnik o vagini”, Mihajlo Pantic za “Ako je to ljubav”, Miroslav Toholj za knjigu “Mala Azija i price o bolu”, Milorad Pavic za “Price sa savske padine” ciklus pripovedaka objavljenih i knjizi "Strasne ljubavne price" i Vladan Matijevic za “Prilicno mrtvi”.

Medju dosadasnjim dobitnicima su i Antonije Isakovic, Aleksandar Tisma, David Albahari, Danilo Kis, Filip David, Radoslav Petkovic, Vida Ognjenovic, Pavle Ugrinov, Radovan Beli Markovic…

Andriceva nagrada sastoji se iz Povelje i novcanog iznosa, a tradicionalno se dodeljuje na dan rodjenja tog cuvenog pisca.

Prema nekim izvorima, Andric je rodjen 10. oktobra 1892. godine, a u Matici rodjenih crkve svetog Ivana Krstitelja u Travniku, prema navodima njegove zaduzbine, upisano je da je rodjen 9. oktobra, kao sin Antuna Andrica, podvornika i Katarine Andric, rodjene Pejic.

Andricevi roditelji bili su Sarajlije, a u Travniku su bili u poseti. On je detinjstvo proveo u Visegradu, koji je obelezio i njegovo stvaralastvo, a potom se vratio u Sarajevo, gde je 1903. godine upisao Veliku gimnaziju, najstariju bosansko - hercegovacku srednju skolu. Prvu pesmu (U sumrak) objavio je 1911. u “Bosanskoj vili”.

Kao gimnazijalac, bio je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik pokreta “Mlada Bosna“ i strastveni borac za oslobodjenje juznoslovenskih naroda od vladavine Austrougarske monarhije.

Zahvaljujuci stipendiji hrvatskog kulturno - prosvetnog drustva “Napredak“, Andric je 1912. godine zapoceo studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveucilista u Zagrebu, a potom je presao u Bec, pa na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Odatle se vraca posle vesti o atentatu u Sarajevu 1914. godine , a austrijska policija hapsi gap o dolasku u Split i odvodi u sibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj je, kao politicki zatvorenik, ostao do marta 1915. godine.

Po izlasku sa robije, prebacen je u konfinaciju u Ovcarevo i Zenicu, a po izlasku 1917. godine, zbog bolesti pluca, odmah odlazi na lecenje u cuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara u Zagrebu, steciste hrvatske inteligencije koja se klonila ucesca u ratu, na strani Austrije. Tu sa Ivom Vojnovicem docekuje opstu amnestiju i aktivno se ukljucuje u pripreme prvog broja casopisa “Knjizevni jug”. Istovremeno, pazljivo dovrsava knjigu stihova u prozi “Ex Ponto’, objavljenu u Zagrebu 1918. U Zagrebu ga i zatice slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andric je u tekstu “Nezvani neka sute“, objavljenom u zagrebackim “Novostima”, ostro odgovorio na prve simptome nesloge u drzavi koja jos nije ni stvorena i pozvao na jedinstvo i razum.

Krajem 1919. godine Andric je poceo da radi kao cinovnik u Ministarstvu vera u Beogradu, gde je poceo intenzivno da ucestvuje u knjizevnom zivotu prestonice, druzeci se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovicem, Sibetom Milicicem i drugim piscima koji su se okupljali oko kafane “Moskva”. Vec pocetkom 1920. zapoceo je uspesnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu.

Uporedo sa tom karijerom nastavio je da pise, a 1924. godine u Gracu odbranio je doktorsku tezu “Razvoj duhovnog zivota u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Na predlog Bogdana Popovica i Slobodana Jovanovica, 1926. godine primljen je za clana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Nastavio je diplomatsku karijeru u Marseju, pa u Parizu, Madridu, Zenevi, objavljujuci price “Olujaci“, “Ispovijed“ i “Most na Zepi“, a 1930. i esej o Simonu Bolivaru, pricu “Kod kazana“ i tekst “Ucitelj Ljubomir“. U Beogradu sledece godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske knjizevne zadruge u kojoj se, pored prica ranije objavljenih u casopisima, prvi put u celini stampaju “Anikina vremena“, a u kalendaru - almanahu sarajevske “Prosvjete” putopis “Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. objavljuje pripovetke “Smrt u Sinanovoj tekiji“, “Na ladji“ i zapis “Leteci nad morem“.

U martu 1933. godine vraca se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno pise, te godine objavljuje samo pripovetku “Napast“ i nekoliko zapisa, a u novembru pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrstene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao ucestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili iskljuceni drugi nasi meni bliski pesnici samo zato sto su ili druge vere ili rodjeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juce nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“.

Narednih godina nastavlja da pise, a 1937. postaje pomocnik ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka drzavna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije casti. Iako okupiran diplomatskom sluzbom, Andric objavljuje price “Trup“ i “Likovi“, a iste godine u Becu, prikupljajuci gradju o konzulskim vremenima u Travniku, u Drzavnom arhivu proucava izvestaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulica.

Diplomatska karijera Andrica tokom 1939. dozivljava vrhunac: 1 .aprila postavljen je za opunomocenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andric stize u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru.

U jesen, posto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naucnike i pisce odveli u logore, Andric intervenise kod nemackih vlasti da se zarobljenistva spasu mnogi od njih. Politicari u Beogradu, medjutim, ne racunaju bas uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemackim vlastima odrzavaju mimo Andrica.

U rano prolece 1941. Andric nadleznima u Beogradu nudi ostavku, ali njegov predlog nije prihvacen i 25. marta u Becu, kao zvanicni predstavnik Jugoslavije, prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andric sa osobljem Poslanstva napusta Berlin. Potom odbija ponudu nemackih vlasti da ide u bezbedniju Svajcarsku, ali bez ostalih clanova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd.

U novembru je penzionisan, ali odbija da prima penziju i zivi povuceno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovica. Odbija da potpise Apel srpskom narodu kojim se osudjuje otpor okupatoru. Odbija, takodje, da Srpska knjizevna zadruga, dok “narod pati i strada”, objavi njegove pripovetke. U tisini svoje iznajmljene sobe, pise prvo “Travnicku hroniku”, a krajem 1944. godine okoncava i roman “Na Drini cupriju”.

Oba romana objavio je u Beogradu nekoliko meseci po zavrsetku rata, a krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman “Gospodjica”.

Po zavrsetku rata, postaje predsednik Saveza knjizevnika Jugoslavije i potpredsednik Drustva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i vecnik III zasedanja ZAVNOBIH-a.

Tokom 1946. godine zivi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan clan SANU. Te godine, medju ostalim, objavljuje pripovetke “Zlostavljanje“ i “Pismo iz 1920. godine“. Postaje clan Prezidijuma Narodne skupstine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje “Pricu o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadzicu i Njegosu, a tokom 1948. prvi put je stampana “Prica o kmetu Simanu“.

Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drzi predavanja, govori na javnim skupovima, kao clan razlicitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom krace tekstove, odlomke pripovedaka, price “:Bife Titanik“ (1950), “Znakovi“ (1951), “Na suncanoj strani“, “Na obali“, “Pod Grabicem“, “Zeko“ (1952), “Aska i vuk“, “Nemirna godina“, “Lica“ (1953).

Godine 1954. postaje clan Komunisticke partije Jugoslavije.

Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom knjizevnom jeziku. Te godini stampa u Matici srpskoj “Prokletu avliju”, a pripovetka “Igra“ pojavljuje se 1956. godine.

Andric se 1958. u 66. godini vencao svojom dugogodisnjom ljubavlju - Milicom Babic, kostimografom Narodnog pozorista iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovica. Te godine objavljuje pripovetke “Panorama“, “U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Dzumhura “Nekrolog jednoj carsiji“.

Andric je dobio Nobelovu nagradu 1961. godine za “epsku snagu“ kojom je “oblikovao
motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“.

Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela biblioteckom fondu Bosne i Hercegovine.

Andric je preminuo 13. marta 1975. godine u Beogradu, sedam godina posle supruge.

Sajt Andriceve zaduzbine je http://www.ivoandric.org.yu

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Desant u Novom Sadu

NOVI SAD, 10. oktobra (SEEcult.org) - Izdavaci “Dobricic” i “Treci trg” predastavice 12. oktobra u Radio kafeu u Novom Sadu novu biblioteku “Desant’, koja ce sadrzati romane mladih neafirmisanih autora.

Publika ce imati priliku da se upozna sa autorima dve knjige koje su objavljene u toj biblioteci.

Prva knjiga u biblioteci “Desant” je roman Borka Veljovica “Deca bez ociju” - prica koja nadilazi generacijske okvire i pokusava da odgovori na neka vecna licna i opsta pitanja.

Druga knjiga u biblioteci je roman Aleksandra Mandica “Kopilad bogova: Salir”, prvi deo trilogije epske fantastike koja prikazuje borbe koje ce zauvek promeniti izgled jednog sveta.

Autori ce predstaviti knjige i govoriti o planovima i ciljevima, kao i o naslovima i autorima koji su uticali na njihovo stvaranje. Takodje, pustace muziku koju vole i uz koju pisu.

Na promociji ce ucestvovati izdavaci Milan Dobricic i Dejan Matic, urednik Zeljko Obrenovic i Aleksandra Mandic, koja je moderatorka.

Sajt kuce Dobricic je http://www.dobricic.co.yu, a Treceg trga http://www.trecitrg.org.yu

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Naucni skup o staroslovenskom cirilickom pismu

BEOGRAD, 11. oktobra (SEEcult.org) - Medjunarodni naucni skup “Standardizacija staroslovenskog cirilickog pisma i njegova registracija u Unikodu” bice odrzan od 15. do 17. oktobra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu, a prema navodima organizatora, cilj je da se maticnom cirilickom pismu da mesto koje zasluzuje, ne samo u slovenskoj, nego i u evropskoj i svetskoj kulturi i tradiciji, narocito u vremenu savremenih racunarskih tehnologija, kada je pismenost u velikoj meri zavisna od njih.

Na skupu ce ucestvovati ugledni strucnjaci staroslovenisti iz znacajnih slavistickih centara u Evropi i nasoj zemlji, najavili su Odeljenje jezika i knjizevnosti SANU i Institut za srpski jezik SANU.

Prema njihovim navodima, status staroslovenske cirilice u savremenoj racunarskoj tehnici nije resen na zadovoljavajuci nacin.

Posto ne postoji registrovani standard, postojeci staroslovenski fontovi su nekompatibilni u razlicitim sredinama. Zato nije moguce citanje i koriscenje starih tekstova u elektronskoj formi van sredine u kojoj su nastali.

Poslednjeg dana skupa bice odrzan okrugli sto na kojem bi trebalo da bude usaglasen predlog staroslovenskog cirilickog standarda koji ce biti poslat Unikodu radi registrovanja.

Konzorcijum Unikod je neprofitna organizacija, koja je osnovana u cilju razvoja, sirenja, promovisanja i koriscenja Unikod - standarda koji odredjuje prikaz teksta u savremenim kompjuterskim programima.

Unikod - standard je prihvacen od vodecih svetskih informatickih kompanija kao sto su: Apple, HP, IBM, Just System, Microsoft, Oracle, SAP, Sun, Sybase, Unisys i mnogih drugih.

Svaki jezik, odnosno njegovo pismo, ima svoju kodnu stranu (kodni sistem), na kojoj se nalaze sva slova, cifre i interpunkcijski znaci, karakteristicni za to pismo. Do pojave Unikoda kodni sistemi su bili u koliziji: razliciti sistemi su koristili ili isto mesto (kod) za razlicite znake, ili razlicito mesto (kod) za iste znake. Nije bila moguca konverzija medju razlicitim sistemima.

Unikod - standard koristi jedinstveni kod za svaki karakter (slovo, cifru, znak interpunkcije i neki drugi simbol) bez obzira na platformu (operativni sistem racunara), kompjuterski program i jezik.

Unikod - standard je postao opsteprihvacen i u njemu su danas registrovani skoro svi jezici sveta, odnosno njihova pisma.

Kada je u pitanju cirilica, Unikod je registrovao kompletnu savremenu cirilicu (pokriva sva pisma svih naroda koji je koriste) i samo ona staroslovenska slova koja se ne nalaze u savremenoj cirilici. Ona, u stvari, pripadaju gradjanskom (necrkvenom) pismu (takozvana “grazdanka“), koje je modifikovano u 18. veku.

Zato slovo “a” iz savremene cirilice i slovo az “a“ iz staroslovenskog imaju isti Unikod kod (0430). To je slucaj i sa ostalim slovima koja se poklapaju. Posledica toga jeste ta da se u istom fontu ne mogu istovremeno imati savremena i stara cirilica.

Staroslovensko pismo koje bi dodatno pokrivalo i nacionalne redakcije zapravo uopste nije registrovano.

Za potpunu i udobnu primenu staroslovenskog pisma potrebno je registrovati mnogobrojna slova, ligature, nadmetnuta slova sa titlom i bez nje, veliki broj interpunkcijskih i dijakritickih znakova i sve staroslovenske cifre. Posto to nije registrovano, odnosno posto ne postoji standard, svi postojeci fontovi su radjeni u “sopstvenom” kodnom sistemu, koji je razlicit od drugih.

Zato je osnovni problem nekompatibilnost u upotrebi staroslovenskih fontova u razlicitim sredinama, sto sprecava citanje i koriscenje starih tekstova u elektronskoj formi van sredine u kojoj su nastali. Internet, odnosno medjunarodna komunikacija gotovo je onemogucena.

Izvor: Seecult