Vratila sam sina iz mrtvih!

Shiseido · **N-SNG-J06**

Stefan Vujanac iz Raške ima 19 godina i prvi put posle godinu dana on je prepoznao svoju devojku. Trebalo je već da je brucoš i da se izgubljeno mota po holovima nekog fakulteta, ali on je poslednja dva meseca na VMA i počinje novi život učeći da govori, da sedi, da ovladava svojim telom okružen fotografijama iz srednjoškolskih dana, kojima je njegova majka oblepila ceo bolnički zid.
Majka Verica Vujanac bila je student generacije (prosek 9,98) na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Tri godine ju je čekalo mesto asistenta, ali ona je izabrala porodicu. Udala se, rodila dva sina i radila kao specijalista fizijatrije u Raškoj. Verovala je da joj ne trebaju ni Bog, ni kišobran da zaštiti svoja tri muškarca, a onda je shvatila da je život surov i da natera majku da se raduje kad joj sin maturant ponovo nauči slovo „A". Zato sada veoma retko plače.

Paklena borba
Njen stariji sin Stefan bio je učenik generacije, završio je treću godinu gimnazije, matematički smer. Učio je usput, u dahu, trenirao rukomet i karate, a onda ga je mučila jetra. Juna 2006. operisali su mu jetru u bolnici „Dragiša Mišović" i u toku noći nastalo je krvarenje u stomaku. Verica ne želi da se upušta u to šta se tada desilo i da li je tu neko nešto propustio ili nije. Svu svoju volju i borbenost usmerila je da spase sina koji je pao u komu.
- Dete smo doveli skoro pravo i zdravo u Beograd. Rekli su da moraju da mu izvade deo jetre jer ima promena. Pre operacije me je uhvatio za ruku: „Da li ćeš biti stalno uz mene? Neću se probuditi dok ne budem sasvim zdrav" - priča Verica.
Stefan je prokrvario tokom noći, ali je preživeo zahvaljujući svojoj mladosti. Bio je 28 dana na mašini za disanje, ali se nije budio. Oči su mu bile otvorene, ali su samo reagovale na svetlost. Imao je neke pokrete, ali mahom pasivne.
- Muž i ja smo od juna do oktobra bili pored njega, a onda smo se na Svetu Petku vratili sa našim sinom u Rašku, iako je bio u komi. Poslali su ga na kućni „oporavak". U bolnici su jedva čekali da ga se reše. Da se reše odgovornosti. Posle operacije hirurzi su retko svraćali u njegovu sobu. Svi su odjednom nestali- sleže ramenima Verica.

Tahikardija je osećanje
Ali, Verica i njen muž nisu odustali. Zaposlili su kućnog terapeuta, ona je spavala 2-3 sata, a dešavalo se da ne spava i po dva dana. Saznala je da je moguće spavati i stojeći. Malo se iskriviš i spavaš dok se ne trgneš.
- Ja njega mazim, masiram i znam da mu prija moja nežnost. Ja sam sa Stefanom komunicirala od prvog dana. Znala sam to srcem. Kad trepne, znala sam da je trepnuo meni. A kad mu lupa srce, znam da to nije tahikardija nego njegovo osećanje - kaže majka, koja je svom sinu radila i akupunkturu, uvela mu homeopatsku terapiju i išla od manastira Prohora Pčinjskog do Sopoćana i Studenice paleći sveće za Stefanovo zdravlje. U manastiru Gradac ne počinje ni jutrenje ni večernje bez molitve za Stefana.
Onda su roditelji spas potražili na internetu, slali su mejlove na sve strane sveta i dugo čekali odgovore. Stigla su dva. Jedan iz Moskve, drugi iz Harkova. Roditelji su izabrali Ukrajinu, gde su Stefanu pre dva meseca ubacili matične ćelije. To je koštalo 12.000 evra.
Posle Harkova Stefanu se promenila fizionomija, porastao je i počeo da se menja. Stigao je na VMA. Ceo tim lekara na čelu s terapeutom Milanom učinio je sve da Stefana vrati u život i on je izgovorio prvi artikulisani glas. Počeo je od „A". Danas ima sve oblike neverbalne komunikacije i još mu je preostalo da progovori. Nestali su grčevi u rukama i nogama, sedi uz pridržavanje, lepo drži glavu i počinje svoj život ponovo od nule. Gleda bistro, izgovara glasove, slogove, reči.
- Ranije je ispuštao glasove samo dok plače ili jede. Juče je reči izgovarao bez pomoći. Samo reči „tata" i „deda" izgovara sa plačem. Ponavlja: mama, joj, ana. Prati pogledom dok mu čitam knjigu, voli da sluša „Peperse", reaguje negodovanjem na neke medicinske sestre, tako što okrene glavu i zažmuri. Nedavno je prepoznao svoju devojku - zaplakao je, a sve češće se osmehuje - priča Verica, koja već godinu dana spava po pomoćnim bolničkim krevetima i svog sina ostavlja samog samo kad mora. U njegovoj sobi je bambus koji je voleo, posteri i fotografije, koje često netremično posmatra jer mu one vraćaju sećanja i identitet.
- Mene pokreće majčinska ljubav, a za to ne postoji merna jedinica. Sve ostalo nije važno - kaže Verica, koja je pre mesec dana prvi put otišla do frizera i ošišala se, jer želi da se vrati životu u trenutku kad se u život vraća i njen sin. A on zastane kad prođe pored ogledala.

Lekari čekaju svadbu
U Ukrajini su Stefanu ugrađene matične ćelije (ćelije izvađene iz njegove koštane srži, a zatim zasejane na određenu podlogu. Posle dve nedelje one se ubace u bolesno mesto. Ako se ubace u mozak, rašće nervne ćelije). Pošto matične ćelije treba da rastu i razmnožavaju se, u tim lekara koji rade sa Stefanom uključio se i profesor Tomislav Jovanović iz Zavoda za hiperbaričnu medicinu, pa Stefan s majkom provodi sat vremena dnevno u hiperbaričnoj komori, gde mu se ubacuje određena količina kiseonika kako bi se stimulisale ćelije kore velikog mozga. Kiseonik omogućava da matične ćelije rastu, ali se i razmnožavaju.
- O regenerativnoj medicini u svetu ima vrlo malo literature. Stefan je posle godinu dana u komi sada čovek sa očuvanom svešću i posebnom komunikacijom. I mi smo ovde u Srbiji otišli korak dalje od sveta - kaže profesor Jovanović - otišli smo u budućnost medicine. Posle druge ugradnje matičnih ćelija očekujemo da Stefan ostvari svoju ljubav i pozove nas na svadbu.

Velike šanse za brz oporavak
Kapacitet mozga je određen starošću čoveka. Što je mozak mlađi, kapacitet je veći i on se brže i lakše prilagođava novim uslovima. Stefanova majka je održala njegove vitalne funkcije, a sada tim sa VMA, Zavod za hiperbaričnu medicinu i tim defektologa udruženi s majčinom ljubavlju pokušavaju da rehabilituju Stefanov mozak, kao što se restaurira kuća. Raznim stimulacijama (glas, dodir...) mozak pravi nove šeme za saznajne funkcije.
- Stefan je ostao bez kiseonika u mozgu i pao u komu. Proveo je godinu dana u moždanoj komi i sad se probudio. On komunicira sa ljudima. Njegova majka je bila ta koja se nije predala. Održala veliki deo funkcija Stefanovog mozga aktivnim, a što je veći broj aktivnosti, veće su šanse da se Stefan vrati u život - kaže Jovanović.
Stefan sada prepoznaje ljude, vidi, čuje, prati pogledom, ali još ne govori. Njegova majka je, u težnji da vrati sina, otkrila regenerativnu medicinu, koja je u svetu još u povoju, a koristi se za lečenje teških stanja nervnog sistema.

SANJA M. TOMIĆ

(Press)