Promena klime ugrožava više od 100 zemalja sveta!

Shiseido · **N-SNG-J06**

Više od stotinu zemalja širom sveta suočeno je sa političkim haosom i masovnom migracijom stanovništva zbog globalnog zagrevanja i katastrofalnih posledica promene klime, tvrdi se u izveštaju grupacije "Internešenel alert".
Ukupno 46 zemalja sa populacijom od 2,7 milijardi ljudi sada je izloženo visokom riziku da budu zahvaćene oružanim sukobima i ratom zbog promene klime, a još 56 zemalja je suočeno sa političkom destabilizacijom koja bi pogodila još 1,2 milijarde stanovnika, upozorava se u izveštaju pod naslovom "Klima sukoba".
U izveštaju se, kako je danas preneo britanski "Obzerver", procenjuje da će klimatske promene pojačati izglede za žestoke sukobe, koji će još više osiromašiti lokalne sredine i umanjiti njihovu sposobnost da se nose sa posledicama promene klime
Generalni sekretar ove grupacije Den Smit kaže da konflikt pokrenut promenom klime "nije nejasna opasnost u godinama koje dolaze", nego je "već u toku". "Holandija će biti pogođena porastom nivoa mora, ali niko ne očekuje rat ili sukob", rekao je "Obzerveru".
"Ta zemlja ima resurse i političku strukturu da efikasno deluje. Ali druge zemlje koje pretrpe gubitak zemlje i vode i budu pogođene sve žešćim olujama neće imati efikasnu vladu da osigura preduzimanje korektivnih mera. Ljudi će formirati odbrambene grupe i sukobi će izbijati", tvrdi Smit. Prema izveštaju, smatra se da je većina evropskih zemalja sada dovoljno stabilna da se uhvati u koštac sa globalnim zagrevanjem, osim Balkana.
Zbog ratova su zemlje poput Srbije i Crne Gore politički oslabljene. Kako temperature rastu, a poljoprivredno zemljište se smanjuje, populacioni pritisci će pokrenuti nasilje koje vlasti neće biti u stanju da suzbiju, navodi se u izveštaju "Internešenel alerta". Pojedine zemlje na mapi rizika, poput Rusije, možda će izazvati iznenađenje. "Kontrola čitave Rusije od strane Moskve neće biti podrivena globalnim zagrevanjem", rekao je Smit i dodao da će "gubitak poljoprivrednog zemljišta u nekim regionima dovesti do lokalnih pobuna poput onih koje su već pokrenute u Čečeniji".
"Internešenel alert" navodi primer Perua, gde se sveža voda uglavnom dobija topljenjem glečera. Do 2015. skoro svi peruanski glečeri će nestati zbog globalnog zagrevanja i 27 miliona ljudi te zemlje će skoro u potpunosti ostati bez sveže vode.
Zbog nedovoljnog iskustva u demokratiji, izbijanja povremenih pobuna i pograničnih sporova sa Čileom i Ekvadorom, Peruu prete "haos, sukobi i masovna migracija stanovništva". U Bangladešu migracija povezana sa promenom klime već izaziva žestok sukob, tvrdi "Alert". Suše u letnjim mesecima kombinovane sa poplavama u priobalnim zonama, koje izazivaju sve oštriji cikloni, uništavaju poljoprivredno zemljište. Milioni su se već iselili u Indiju, što izaziva sve ozbiljnije sukobe koji će se pogoršavati. U Africi, reke Niger i Monu, glavni izvori sveže vode, prolaze kroz puno zemalja. Kako se suša bude pogoršavala, a više vode eksploatisalo iz njih, sukobi će biti neizvežni, tvrdi "Internešenel alert".

(Blic)

Francuskinja · **♦Un Mal pour un Bien♦**

To uopste ne valja Neutral