Da ti bajam, da t’ izlečim!

Shiseido · **N-SNG-J06**

Ranije se gatalo i „lečilo“ samo po zabitim krajevima zemlje, dok danas „narodni vidari“ rade u otmenim kućama i hotelskim sobama.
- Šta je to u vodi baba Mando - zapitah je kad opazih da se na dnu korita nešto kreće.
- Bome crveni ključ i šiba od žute vrbe. To se, znaš, gospodine, valja. Nego još spusti i jedan žuti dukat u vodu.. - veli baba Manda i podmuklo se smeška.
- A zašto baba Mando?
- Ne pitaj. Ne valja se za to pitati. Nego, žuri u korito. Ja idem, ali ću se skoro vratiti. Valja vodu baciti na zapadnu stranu, i to pre sunčanog zahoda. Sa zalaskom sunca nestaće i tvoja bolest - tumači baba Manda.
Ovako je „lečenje“ od, i sada aktuelne, žutice jedan „pacijent“ opisao našem čuvenom lekaru Milanu Jovanoviću Batutu, koji je živeo i radio na prelazu između devetnaestog i dvadesetog veka i zapisivao svedočenja ljudi o lečenju nadrilekara.
Prošlo je čitav vek od tada, a metode ključa, šibe i korita, još žive, možda još i više na ovim prostorima, samo što su žute dukate zamenili dinari i evrići.
Doktor Petar Paunović je u svom radu „1001 priča o zdravlju“ izneo podatke da se, na osnovu jednog istraživanja koje je obavljeno na području Timočke krajine u periodu od 1975. godine do 2000, broj nadrilekara udvostručio. Ranije ih je najviše bilo po zabačenim selima, sada u svakom gradu ima ih po nekoliko, a dolaze i sa strane i rade u hotelskim sobama ili iznajmljenim stanovima. Mnogi od njih su mladi, ambiciozni, inteligentni ljudi koji se bave radiestezijom ili „leče rukama“, navodi se u ovom istraživanju.
*Čudotvorci leče sve
U jednoj od „priča o zdravlju“ doktor Punović donosi i rezultate ankete o kvalitetu i zadovoljstvu korišćenja zdravstvene zaštite u jednom od gradova Timočke krajine, po kojoj usluge nadrilekara, po mišljenju anketiranih, koristi oko 48 odsto ljudi, najčešće iz očaja oko 57 odsto, nužde oko 25 i potrebe oko 17 odsto.
LJudi često svoju sudbinu stavljaju u ruke iscelitelja i čudotvoraca, koji rade manje ili više javno, i leče veoma širok spektar bolesti - od nesanice, pa sve do raka i side. Čudotvorne vodice, kreme, bajalice i kojekakve tvorevine i zapise, ali i „predavanje energije“ očajnici skupo plaćaju velikim novcem, ali ponekad i gubitkom zdravlja i života.
*Budala, umalo vid da izgubim
- Ej, dušo moja, šta sve ljudi rade da bi drugima vladali - kaže Natalija Bogosavljević iz Despotovca koja se bavi skidanjem magije. Ona tako leči ljude od različitih bolesti, a otkriva im i sam uzrok oboljevanja i „raskrinkava“ osobu koja je to „bacila“ na njenog klijenta.
Natalija ističe da joj dolaze ljudi iz svih delova Srbije, iz cele bivše Jugoslavije, ali i iz Austrije, Amerike... Veli da među njima ima i nepismenih, ali i doktora i drugih umnih glava, koji joj zakucaju na vrata ili je zovu telefonom, jer ona i preko žice pomaže, kada ih muka natera.
- Izlečila sam dete doktorke Olivere, koje je mokrilo u krevet, jer su mu vradžbinu stavili u jastuk. Odmah mu je bilo bolje. Prestalo dete - ponosno će Natalija.
Vremešni Zlatiborac ne veruje u bajanje kao način lečenja, ali je narodnu medicinu primenjivao do trenutka kada je skoro izgubio oko.
- Bio ja kod doktora, jer mi se pojavila ona mrena na oku. Pregleda me i kaže da se to operiše i da dođem za mesec dana. Dobro, šta je tu je, mislim, ali ovi moji u selu me savetuju da ne „prčkam po očima“ nego da svako jutro sipam „ljutu“ u oko. Pomoglo ovome, pomoglo onome, pa počnem i ja. Doktori me kritikovali ne pitaj koliko. Bilo me sramota, ali ćutim i trpim, jer vidim da sam bio budala. Spasli mi oko, jedva, i šale se.
*Ima jedan što gleda u kompjuter
Mogućnosti „lečenja“ su bezgranične koliko i želja onih kojima je pomoć potrebna i mašta onih koji njihovu nemoć žele da iskoriste. Odmakli su se zato neki vidari i vračevi od noktiju, olova i zmija, pa prihvatili savremene trendove u „dijagnostici i terapiji“.
Gospođa Dara priča kako je vodila svoju, sada već pokojnu, sestru u odmakloj fazi raka, kod nekog „što gleda u kompjuter“ u jednom selu u blizini Smedereva.
- Pita on sve. Kako se zove? Koliko godina ima? Tražio nam i otpusne liste iz bolnice. Gleda, gleda. Piše nešto na kompjuteru i kaže - „Naživećeš se ti. I sinove ćeš da ženiš.“ Ja se obradovah, ali mu pričam kako joj doktori ne daju mnogo nade, a on će - „Ja gospođo ne pričam iz glave. Piše sve ovde“ i pokazuje na onaj kompjuter. Kupismo i neke čajeve za jačanje. Posle me moja deca grdila kako sam naivna i tako to, ali još mi ona slika stoji pred očima kad se moja jadna i namučena sestra nasmejala u tom trenutku - govori kroz suze Dara i dodaje da nije prošlo ni dva meseca od „pregleda“ do sahrane, ali i da „čovek sve proba kad ga muka tera“.
Lekari, uglavnom, ne mogu ili ne žele da govore o tome koliko je njihovih pacijenata, pre dolaska kod njih, svoje zdravlje stavilo u ruke bioenergetičara, radiestezista i drugih magova koji u svom radu koriste alternativne metode. Doktor Dušan Bastać, internista, kardiolog i doktor medicinskih nauka koji radi u svojoj privatnoj ordinaciji u Zaječaru, gradu u delu Srbije za koji se često vezuju vidari, sretao se sa posledicama lečenja travkama i biljem za koje se veruje da su bezopasni
*Lekari je jedva spasli
- Pamtim slučaj žene koja je kamen u žuči lečila sokom od crne rotkve. Svakog dana je pila litar i dvesta grama soka, što je dovelo do teških oštećenja jetre. Transeminaze su joj bile ogromn - priča doktor Bastać, ali kaže i da se, osim ovakvih ekstremnih situacija lečenjem biljem, on dosad nije sretao sa posledicama lečenja bajanjem i vradžbinama karakterističnim za kraj u kojem živi i radi.
LJudi koji odlaze kod nadrilekara neinformisani su i ne znaju koje bolesti mogu da se izleče, a koje ne mogu. Postoje različite priče o travarima koji leče sve i to se prenosi sa kolena na koleno, a takve priče privlače ljude - objašnjava LJubiša Bockić, doktor medicine. On navodi i da većina sredstava koja nadrilekari daju ljudima nisu ispitana i da se ne zna kako deluju.
Na Institut za onkologiju dolaze ljudi koji boluju od teške, često i neizlečive bolesti, pa se može očekivati da su oni najčešći konzumenti nadrilekarskih produkata i metoda.
- Pitaju me često „da li da koriste narodne meleme i čajeve“, a često i preparate koji se prodaju u apotekama - kaže doktorka Vesna Lukić iz ove bolnice uz napomenu da im ona savetuje „da ne bacaju pare“, ali i da su oni često veoma bolesni i pokušavaju da se „uhvate za slamku“, pa pribegavaju i takvim sredstvima, za šta ova doktorka krivi najviše intenzivnu i često beskrupuloznu reklamu za ove „svemoguće preparate“.

(Blic)

dreamwalker · ***dragancee***

superstition Laughing

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Jedino verujem u lečenje biljem, ali i za to treba biti siguran da je travar 100% travar, a ne prevarant. Sad

U radiobezveziju i slične tandara-mandara baš i ne verujem. Pogotovo ne u one koji daju oglase. Laughing