Muzej pokidanih veza

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

“Ako već moraš moliti za potvrdu vlastitih strasti, onda ti se i lep poklon može činiti vulgarnim. LJubav se završi kada počneš zahtevati, a ne davati." (jednogodišnja veza, LJubljana)
Koliko su svi ljudi isti, posebno oni na Balkanu i okolini, što pogubno misle da su najrazličitiji na svetu, maštovito su nam prikazali zagrebački umetnici Olinka Vištica i Dražen Grubišić, autori izložbe "Muzej pokidanih veza", koja je otvorena u beogradskom "Magacinu", u Ulici Kraljevića Marka. Izložba predmeta maštovito i duhovito ilustruje emotivne brodolome bivših vlasnika, a koje su Vištica i Grubišić, takođe bivši par, skupili i kanalisali protiv uvreženog odnosa Čoveka i predmeta s emotivnom težinom.

Dok moderno doba uči da raskide i razvode prebolimo bacanjem materijalnih i duhovnih otpadaka, brisanjem sećanja čak, "Muzej pokidanih veza" čuva emotivnu baštinu prekinutih ljubavnih veza. U ovom divnom svetu, tužnom i nasmejanom, publika je posmatrač i autor, a ljubav nanovo krunisana kao vrhunska emocija, motivacija i hrana, čak i kada prođe. Posebno kada prođe.

Milica Popović i Nenad Bogunović iz "Kulturnog fronta" (KF), nevladine organizacije domaćina izložbe, izuzetno su zadovoljni posetom, za koju kažu da je najveća u gradu, u šta su se uverili i vaši reporteri. Posle devet zapaženih nastupa u evropskim gradovima, te poziva iz Tokija, Rima, San Franciska..., nakon Berlina pokretački ljubavni karambol stigao je i kod nas. Muzej radi punom parom i bere lovorike. NJih smo prebrojali u "ispovedaonici", diskretno odvojenom stolu s lampom i knjigom utisaka. Bez intime nema ljubavi.

Najveći broj eksponata je iz Zagreba, LJubljane i Sarajeva, a tu su i oni iz Nemačke, Italije... Tek da se pokaže kako svi mi, bez obzira na rasu, veru, naciju i seksualno opredeljenje, volimo i patimo kao jedan. Odmah na ulazu stoje taze pridošli beogradski eksponati: prsten, plišani đavo, izvajano žensko poprsje, čak i šolja kafe, sa sve talogom. Darodavac prstena "nije hteo da se promeni", a ona, naivna, verovala mu je. Druga devojka je terana da nosi ono poprsje tokom odnosa (?!) jer ima manje grudi, a on, očigledno, mozak. Tu je i frizbi, onaj iz "sve za 99" radnje, patetičan poklon za godišnjicu veze, ujedno i njen dželat. Na panou stoji bekstejdž propusnica za novogodišnju noć, koja je bila i jedina u romansi. Nedaleko okačena ultrazvučna fotografija embriona, piše: “Nismo više muž i žena, ali ćemo uvek biti roditelji”. Ređaju se bosanska tablica “jednog žutog “poloa”, grejač za bob, mobilni koji je trajao “300 dana predugo”, pa i metalna posuda “Mira Furlan”, od čije je vlasnice očekivano da bude živa varijanta heroine “Lepote poroka”, dok ona ironično primećuje da loš hleb koji je pokušala da mesi ipak nije delio njenu glavu od malja.

“Vruć, mirisan, egzotičan, crn, tranljuilo, hladan... šipak”, svedočanstvo vrca ispod lepog cedila za čaj. Žene su, po očekivanju, izdašnije darovale “Muzej pokidanih veza”, a zašto je tako objasnio nam je sasvim slučajno jedan od momaka rečima: “Htedoh i ja da poklonim neki predmet, nisam od onih koji ih bacaju, ali se bojim kako bi sadašnja devojka reagovala kada bi ga videla u Muzeju, shvatila bi to previše lično i emotivno - garant”. Izvesne šarene čarape bile su preloš poklon iz Londona, još su i nošene na veče raskida, a solidno moćna sekira došla je glave nameštaju jedne Nemice, čija prevarena partnerka nije trpela miris izdaje u rođenom stanu. Bele haltere Sarajka nije ni jednom obukla, a ko zna, možda bi veza duže trajala da jeste, priznaje u potpisu. Nemački letnji ljubavnik simbolično je poklonio Hrvatici žutu brodsku zastavu, koja plovilima javlja da je u luci sve u redu, ali se dvoje nikad nije ponovo srelo. Sad već legendarna protetička potkolenica sa stopalom bila je vlasništvo hrvatskog osakaćenog borca iz Domovinskog rata, nesrećno zaljubljenog u bolničarku. “Proteza je izdržala duže od ljubavi, od jačeg je materijala”, svedoči duhovito duplo ranjeni čovek.

Pristiže nova pošiljka, mladi iz KF kažu da se muški potpis odmah vidi, gomila kompakt diskova, na svakom detaljan opis situacije i emocije. Nama je najsimpatičnija bila istorija ljubavi jednog Jugoslovena, sada Hrvata, voleo je jednako Hrvaticu, Bosanku i Srpkinju. Prvoj u vojsci rezao totem, kičastu skulpturu dobio od Bosanke, koja ga je obasipala neukusnim darovima, a kabanicu dobio od treće, sa butikom samo za njega. Sada je u vikend braku s onom Bosankom, i dalje ga poliva poklonima, ali joj se ukus drastično popravio. Na mestu koje nikog ne ostavlja ravnodušnim stoji masivni ključ-vadičep. Pre dve decenije ljubljanski par je imao izuzetnu vezu, a nju je samo mučilo zašto ne želi da spava s njom. Tek kad je umro od side, osetila je pravu snagu njegovi ljubavi.

Igor Mihaljević

Izvor: Dnevnik