Veliki prasak na Zemlji

Marjan84 · Dobro upućeni član

SVE tajne svemira otkrivene su. Osim jedne. Postojanje goldstovog bozona. Božje čestice. Ima li uopšte ove čestice ili će čitava teorija savremene fizike o nastanku i nestanku svemira pasti u vodu - znaćemo 21. oktobra. Tada će u Ženevi, u Institutu Cern, biti izveden najveći naučni eksperiment. Na dubini od sto metara ispod zemlje naučnici će simulirati veliki prasak iz koga je postao čitav univerzum.
Na gradnji velikog akceleratora smeštenog u utrobu zemlje više od deset godina radilo je 20.000 ljudi iz 137 država. Među njima, 7.000 fizičara. Tunel dugačak 27 kilometara, obložen supermagnetima, i svi delovi ove najveće na svetu naučne laboratorije - konačno su završeni. Poslednji deo, mali točak na detektoru „atlas“ stavljen je poslednjeg dana februara. U Cernu je napravljena i žurka. A baš taj mali točak, težak „svega“ 120 tona, poslednji šraf u džinovskoj mašineriji, bio je deo posla koji su završili naši naučnici. Na njemu je radilo deset naučnika Instituta za fiziku u Beogradu. Napravljen je u Institutu „Lola“ i na osam šlepera transportovan u Švajcarsku.
- Sada su svi veliki poslovi završeni. U toku su finalne pripreme. U junu će biti pušten probni snop, a 21. oktobra, u prisustvu svih šefova država, svečano će biti simuliran big beng - uzbuđeno priča prof. dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i jedan od članova našeg tima. - Nikada nije izveden takav eksperiment, nisu dobijene tolike energije. Namera je da se kroz tunel dugačak 27 kilometara u suprotnim smerovima puste dva protonska snopa. Kada uz pomoć supermagneta postignu izuzetne brzine, njihove putanje usmeriće se tako da se sudare. I upravo to biće eksperimentalni veliki prasak. Tako će se, objašnjava naš sagovornik, dobiti čestice kakve sada, 30 miliona godina od kada se svemir hladi, ne postoje u našoj materiji. Teorijski je sve izračunato, tako da će se u milionima detektorskih stanica pojaviti i goldstonov bozon, čestica koja objašnjava mase svih drugih čestica. Teorijski je, kaže naš sagovornik, sve savršeno postavljeno i svi očekuju da će i eksperiment potvrditi dosadašnja istraživanja. Da neće poljuljati osnovne postulate savremene fizike.
- Osim pronalaska čestice, očekujemo odgovore na još neka ključna pitanja - objašnjava prof. Popović. - Recimo, znaćemo gde se, kako i zašto povukla antimaterija. Dobićemo i razjašnjenje sudbine svemira. Odgovor na pitanje koje sile će pobediti i da li će se svemir zauvek širiti i hladiti ili će u jednom trenutku početi da se skuplja. Imaćemo objašnjenja i o četiri dimenzije univerzuma, kao i da li uopšte postoji supersimetrija. Momenat u kome se sada nalazimo je prekretnica u nauci. I zato smo svi toliko uzbuđeni.
A srpski naučnici učestvuju, zasluženo, u stvaranju ove istorije. Osim na „atlasu“, na kome je tim profesora Popovića, naši rade na još jednom, CMS detektoru. To su naučnici iz Instututa „Vinča“ i sa Fizičkog fakulteta.
Ceo Cern priprema se sa uzbuđenjem za zvanični početak eksperimenta. Jer, ako rezultati ne budu onakvi kakvi se očekuju, svi će biti razočarani. U svakom slučaju, u ovoj laboratoriji visokih energija biće posla za istraživače u najmanje narednih petnaestak godina. Tada će, verovatno, doći vreme za savremeniju opremu. Prvobitno, Cern je osnovan kao nuklearni institut, ali je vremenom fizika visokih energija prevazišla nuklearnu, pa je i Cern dobio novu, napredniju, namenu.
Kada se eksperiment završi, naučnike tek onda očekuje ogroman posao. Milioni stanica beležiće podatke dobijene u zemaljskom velikom prasku. Sledi njihova klasifikacija - koje čestice su nastale, koje brzine su postignute, kakve promene nastale... Za sve ove podatke širom sveta već se spremaju superkompjuteri koji će ih čuvati i obrađivati. „Mašine“ sa hiljadama procesora u sebi pomagaće naučnicima da obrada podataka ne traje godinama.

BEZOPASNO
IAKO će se u Cernu stvarati visoke energije, ne postoji nikakva opasnost za stanovništvo - uverava nas prof. dr Dragan Popović.
- Akcelerator i ceo Insitut obezbeđeni su potpuno. Radioaktivnog zračenja biće na samom akceleratoru, ali svi zaposleni sada imaju obuke o merama bezbednosti. Sve se drži pod kontrolom, radnici će nositi dozimetre. Preduzete su mere da bi sve prošlo kako valja.
pisu, "Vecernje Novosti"