I Srbi istražuju kako je nastao kosmos

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

U podzemnom tunelu u Ženevi, obloženom supermagnetima, u junu će se skoro brzinom svetlosti sudariti dva mlaza protona i izazvati mini kosmičku eksploziju.

Naučnici će na monitorima pratiti na milijarde sudara čestica do kojih će tada doći, u potrazi za onom najvažnijom - česticom higs na kojoj, po njihovim teorijama, počiva čitav univerzum.

Naučnici iz celog sveta će u CERN-u, najvećoj laboratoriji za nuklearna istraživanja koja se nalazi u kružnom tunelu na švajcarsko-francuskoj granici, pokušati da simuliraju Veliki prasak kojim je, prema naučnim teorijama, nastao kosmos.

Naučnici se nadaju da će zahvaljujući tome uspeti da razumeju stvari poput porekla mase i mračne materije u svemiru i pronaći česticu higs, ključni sastojak materije koja nas okružuje.

Tunel, laboratorija, dugačak je 27 kilometara, nalazi se 100 metara pod zemljom i obložen je superprovodnim magnetima koji omogućavaju da se u tom krugu ubrzava snop protona.

"Dva snopa protona kretaće se brzinom od 99 odsto brzine svetlosti i ići će jedan ka drugom. Kada dostignu maksimalne brzine i energije izvešćemo sudaranje čestica i dobićemo duplo veću energiju. Ta energija treba da nas vrati na stvaranje kosmosa", objašnjava dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i jedan od naših naučnika koji će prisustvovati ovom eksperimentu.

Čak 37 država sveta, 167 instituta i 2.000 fizičara radi već 15 godina na ovom projektu koji je do sada koštao 15 milijardi dolara.

Veliki hadronski udarač (LHC), najmoćniji akcelerator čestica ikad izgrađen, proizvešće snopove protona koji će biti pušteni duž tunela ukrug.

Na četiri mesta biće smešteni detektori, najveće mašine ikad napravljene koje bi trebalo da detektuju procese koji se dešavaju kada se ti snopovi sudare i koji će izvršiti neophodna merenja. U radu dva veća - ATLAS-a i CMS-a, učestvovaće i naučnici iz Srbije i očekuje se da će baš ti detektori pronaći zagonetne čestice higs.

Naučnici smatraju da je ceo svemir sastavljen od leptona i kvarkova (najsitnijih osnovnih, nedeljivih čestica) i to od šest leptona, šest kvarkova i čestica prenosioca četiri interakcije - gluona, prenosioca jakih interakcija (sile koje povezuju jezgra, drže kvarkove na okupu), fotona, prenosioca elektromagnetnih interakcija, intermedijarnih vektorskih bozona, prenosioca slabih interakcija (na procesima raspada) i gravitona, prenosioca gravitacione sile. Svima njima mase daju higsove čestice.

U ekperimentima koje su sprovodili naučnici dosad, u sudaru čestica higsovi su se pojavljivali, ali su se brzo i raspali. Ipak, bile su tu dovoljno dugo da ih oni detektuju.

" Nauka je došla do raskršća - ili ćemo ovim eksperimentom dokazati naše teorije ili ćemo doći do potpuno novih saznanja koja će nas odvesti u novom pravcu. Da bismo nastavili dalje, moramo pronaći higs i dokazati teoriju da su svuda oko nas u vasioni higsovi u koje su utopljene osnovne čestice - leptoni i kvarkovi. Sve druge čestice su pronađene, mase i osobine su im utvrđene i naše teorije proverene. Svi pokušaji su nam dosad propali jer nismo imali dovoljno jake mašine za to", objašnjava dr Popović.

Inače, poslednja dva velika dela za detektor ATLAS napravili su stručnjaci Istraživačko-razvojnog instituta „Lola“. Svaki točak težak je 120 tona i oni su spušteni u tunel 29. februara ove godine. Detektori su najveće mašine ikad napravljene.

ATLAS ima 100 miliona senzora na sebi i svaki može da prati posebne događaje. Dugačak je 46 metara i širok 25, a u sebi ima fascinantnih 6.300 kilometara kablova.

Specijalno za njega napravljena je betonska hala duga 56 metara, široka 25 i tridesetak metara visoka. U halu se kroz dva ogromna okna dizalicom spušta deo po deo od 2003. godine. Svaki deo napravila je druga država.

U junu će kroz tunel biti pušten prvi snop čestica protona, ali zvanično otvaranje laboratorije biće tek 21. oktobra ove godine. Eksperiment će trajati bar 15 godina i za to vreme fizičari će dolaziti i odlaziti u CERN, a snop će povremeno biti puštan na nakoliko sati.

Naučnici će posmatrati šta se dešava, a zatim se vraćati u svoje zemlje i raditi istraživanja na osnovu podataka koje su dobili. Četiri puta godišnje će se svi sastajati i razmenjivati iskustva i saznanja do kojih su došli.

Osim higsa, ovim eksperimentom naučnici hoće da pronađu i antimateriju, da utvrde koliko je ima i zašto je ne vidimo, da otkriju dokle se širi kosmos i da potvrde postojanje sedam dodatnih dimenzija u kojima žive osnovne čestice, leptoni i kvarkovi.

(Blic/Mondo)

pinter20 · Početnik Domaćeg.de

sve ce to da im padne u vodu kad budi saznali da je brzina svjetlosti samo prva oto.brzina sto je tesla tvrdio.pozdrav

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Ma, sve će to da padne u vodu ako je u tunelu ostao makar i šrafčić...

Brine me samo da ne otkriju jedan veliki "Bum", ali ne u medijskom smislu već u zvučnom.

zasto banovan? · U INAT BAGRI

D@cha · Prijatelj foruma

Kako li im je to uspelo ne mogu da skontam