www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Opisi Igara
Upišite novu temu   Ova tema je zaključana: ne možete menjati ili upisivati poruke.    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Gaming World ~ -> ~ Igre za Konzole ~
::  
Autor Poruka
Rile_Master
*Master*
*Master*



Godine: 32

Datum registracije: 12 Feb 2005
Poruke: 5200
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Apr 26, 2008 4:47 pm    Naslov poruke: Opisi Igara Na vrh strane Na dno strane

Condemned 2 - Bloodshot (X360)



Nasilje prodaje igru. Najprodavanije igre su brutalni FPS-ovi s hektolitrima krvi. I GTA serijal ima krvi. Kao i Killzone. A Condemned 2? O, da. Manhunt 2 možda jeste nešto najbrutalnije u Vašim konzolama, no Condemned 2 je definitivno Manhunt-ov brat.

Da li je ovo gore napisano dobra ili loša stvar? Ne znamo, zavisi od Vas. I dok Manhunt temelji svoju popularnost na čistoj brutalnosti, ova igra je više od toga... mnogo više. Original je došao paralelno s dolaskom X-BOX-a 360. Bila je to zanimljiva pucačina s elementima tuče, pucnjave, forenzike i zagonetki. "Dvojka" je i više od toga. Opet ulazite u odelo Ethan Thomas-a, policajca... oprostite, bivšeg policajca koji je na svojoj poslednjoj misiji iskusio više nego što je mogao da podnese te se odao alkoholu. Uprkos tome što Ethan više nije u službi, čudan poziv upomoć u kojem se spominje Ethan naveo je SCU da potraže njegovu pomoć. Priča se nastavlja na priču originala, no ovaj put priča nije samo potraga za ubicom, već prilično duboko gazi u vode nadprirodnog. Nije to loše, priča bi u izvesnom nastavku (koji je, po dobrom starom običaju, već najavljen u odjavnoj špici) mogla biti prilično zanimljiva...

Još jedna stvar koju je original implementirao bila je strah. Dakako, igra nije ni ciljala na nadmetanje sa Silent Hill-om, no definitivno nije bilo svejedno jeste li igru igrali sami u mračnoj sobici ili u podne okruženi gomilom prijatelja. "Dvojka" ima nešto veće ambicije. Igra je puna skriptiranih situacija koje će Vam terati strah u kosti. Pri tome se koriste ne bas sveži trikovi, no kad hodajući napuštenom bolnicom ispred sebe ugledate prazna kolica koja uz zvuk škripanja polako dolaze iz prolaza, biće Vam svejedno što ste to već videli u vecini igara. Kucanje srca biće glasnije od mozga. No, neće samo skriptirane situacije dizati kosu na Vašoj glavi – hodanje ruševinama stambenih zgrada, koje su sada utočište samo pacovima i narkomanima nikako nije ugodno iskustvo. Za dobar deo atmosfere zaslužan je odličan zvuk. Toliko je stvaran da ćete po njemu gotovo moći odrediti gde se protivnik nalazi. Tu je i jezivo šaputanje, zvuk voki-tokija i pozadinski zvukovi zbog kojih ćete se ponekad panično okretati. Naravno, ne moramo napominjati da je preporučljivo sve to slušati na nekom surround sistemu. Ovakvo poigravanje čulima retko viđamo u igrama te je definitivno dobrodošlo. Voice acting je takođe na nivou, a jednom od likova glas pozajmljuje dobro nam poznati Paul Eiding (Colonel iz MGS-a). Ovde ćete čuti puno više razgovora nego u "jedinici". Doduše, i to zavisi od Vas. U mnogo situacija na ekranu će Vam se pokazati A taster i pocece odbrojavanje – ako u tom periodu pritisnete A, Ethan će reagovati. Naravno, to se ne događa nasumično, već na određenim mestima. Ne sumnjamo da ćete reagovati svaki puta kada to bude moguće, no lepo je imati mogućnost izbora. Ako ništa, bar ne moramo da slusamo iste razgovore iznova ukoliko poginemo...

Condemned je imao odličnu grafiku. Uprkos tome što je bio jedna od prvih NG igara, odlično je demonstrirao generacijski skok. "Dvojka" ima nešto veće ambicije. Grafika je jednostavno nekoliko puta bolja nego u "jedinici" te se definitivno može upoređivati s najljepšim igrama na tržištu. Teksture su detaljne i izgledaju vrlo realno. Paleta boja odlično je pogođena... O korišcenju grafike bi se već dalo raspravljati, jer ako Vas ne izludi mrak, onda će to definitivno učiniti tekst, koji je na normalnim televizorima jednostavno nečitljiv. Isti problem kao i kod mnogih NG igara – tekst je premali, a često blede pozadine ne pomažu u čitanju belog teksta... Pa zar daltonisti rade te igre??? Na HDTV-ima je situacija mnogo bolja jer je tekst veći, kao i kontrast, pa ćete imati puno manje problema s tekstom. HUD pokazuje samo stanje health-a, a i to se pokazuje samo kad se stanje menja. Što je najbolje, HUD će Vam vrlo retko nedostajati...

Ukoliko ste igrali original, sećate se delova u kojima ste morali da istrazujete mesto zločina u potrazi za dokazima. "Dvojka" ima nešto veće ambicije. Osim što ćete, kao i u prvom delu pregledati mesto zločina UV svetlom, sada ćete morati i malo pažljivije gledati dokaze te donositi zaključke. Tako ćete morati odrediti je li neka rana ulazna ili izlazna, prostrelna ili ubodna, je li to mesto zločina i slično... Nema kazne za pogresan odgovor, osim što će Vam ocena na kraju level-a biti niža. Isto tako, kad jednom pošaljete Rosi podatke, gotovo uvek ćete imati priliku da postavite nekoliko pitanja. I tu morate da razmisljate, jer Vas pravo pitanje može brže dovesti do cilja. Napokon igra u kojoj forenzički elementi i nisu samo šminka.

Sad ste već verovatno nervozni i pitate se kada cemo pričati o nasilju. OK, OK... Igra je vrlo nasilna. To ste verovatno shvatili. Ono što Vas zanima je da je gotovo svaki predmet moguće pokupiti i iskoristiti ga kao oružje, pa definitivno ne možemo prigovoriti interaktivnosti, odnosno nedostatku iste. Tako ćete vitlati "klasičnim" oružjima poput bejzbol palica, metalnih cevi ili sekira, te onim malo manje klasičnim poput vestackih ruku i nogu, štaka, cigla... Sama borba prsa u prsa možda je i najbolja ikada vidjena u jednoj igri. Osim što će oni (a i Vi) prilično realno reagovati na udarac ciglom, oni znaju da se bore. Ukoliko vidite da Vam se približava družina te primietite da Vam se ne približavaju da bi s Vama lovili leptire, bežite u najudaljeniji piksel mape i nadajte se da Vas neće pratiti. Naime, ukoliko Vas istovremeno napadne više od dvoje neprijatelja, Vaše šanse za preživljavanje su više-manje..male. Jednog ili dvojicu ćete moći da sredite, no ni tu ne očekujte da ćete samo pritiskati tastere.

Pravovremena odbrana i izvođenje komboa ključno je ukoliko želite da prezivite. Tu je i arsenal vatrenog oružja, koje se može koristiti puno više nego u prvom delu. Naglasak na "može", jer Vas igra na to ne prisiljava. Ukoliko odlučite da ispalite nekoliko metaka u gadove, možda je dobra ideja da u blizini potražite bocu nekog alkohola... U IGRI!!! Zašto? Pa, kao što rekosmo, Ethan je sada alkoholičar, pa mu malo alkohola smiruje živce i ruku. No, ne verujemo da ćete previše koristiti vatreno oružje kad je melee borba toliko zabavnija. Moguće je izvoditi i specijalne napade, pri kojima ćete morati da pritiskate redosled tastera koji Vam se prikaže na ekranu. Ne možete da birate koji ćete specijalni napad izvršiti, no ne brinite – svi su brutalni, a neki uključuju i lomljenje kostiju. Ukoliko specijalni napadi nisu baš Vaša korica hleba, nesretnika možete tući dok ne padne na kolena. Tada ga možete uhvatiti i vući okolo dok ne nađete prikladno mesto da ga dokusurite. Dovucite ga do ikone kosturske glave (koje se nalaze više-manje svuda) da biste pokrenuli svojevrsni "fatality". Zavisno od toga gde ste ga dovukli, "fatality" će biti drugaciji, pa ih možete bacati s mostova, drobiti im glave u raznim mlinovima, bacati ih kroz staklene izloge ili nešto sasvim šesnaesto. Broj načina na koji možete usmrtiti protivnika je neverovatan. Igra ne prestaje s iznenađenjima...

Nažalost, sledi jedno pomalo neugodno iznenađenje zvano level design. Level-i su zanimljivi i raznovrsni, no stalno ćete imati osećaj da ste sve to negde videli. I bićete u pravu – igra se ne srami da pozajmi malo od prvog dela, BioShock-a, Darkness-a, Resistance-a, jednog od mnogobrojnih James Bond-ova, a poslednji level mogao bi Vas podsetiti na delove Crysis-a. Izgleda da su se dizajneri istrošili na oružja i ostale stvari, a malo zaboravili na level design. No hajde, i ako je kopirano, dobro je kopirano... Druga glavna zamerka igri je trajanje. Igra se bez problema može preći za manje od deset sati. Zabrinjavajuće je da se to događa sve češće u igrama, a takva "moda" nam se nikako ne sviđa...

Sve što je ponudio original nastavak je nadmašio, stoga ne vidimo razlog da igru previše kažnjavamo zbog nekoliko mana koje ima. Ukoliko "trojka" nastavi evoluciju, Condemned bi mogao postati novi veliki horror serijal. Iskreno se tome nadamo jer bi to moglo rezultirati većim brojem ovakvih igara koje probijaju žanrovske granice. A onda su programeri napokon slobodni.




_________________
Master
 
Rile_Master
*Master*
*Master*



Godine: 32

Datum registracije: 12 Feb 2005
Poruke: 5200
Mesto: Beograd

serbia.gif
PorukaPostavljena: Čet Maj 08, 2008 10:05 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Grand Theft Auto IV (PlayStation 3)



Igrali smo Grand Theft Auto 4 i na Playstation-u 3 i na XBOX-u 360 i jednostavno smo ostali zatečeni. Ovo je bila najočekivanija igra 2008. godine, a čini se da će odneti i titulu najbolje.

Očekivanja su opasna stvar. Čak i odlične igre mogu propasti ako se od njih jednostavno previše očekuje. GTA serijal nikad nije imao takvih problema. Od svog trećeg nastavka svaki put ponovno oduševljava gaming javnost i ostavlja onaj slatki ukus u ustima, uprkos uvek ogromnim očekivanjima. Tako ni četvrti nastavak nije izuzetak; to je upravo jedna od onih igara od kojih očekujete toliko puno, a one Vam vrate trostruko više. A na to je teško ostati ravnodušan.

Velika očekivanja bila su i u glavi srpskog imigranta Nika Belića, koji u Liberty City dolazi glave napunjene lovačkim pričama svog rođaka, navodnog tajkuna Romana. No čim shvati da Roman nije baš bio najiskreniji o svom životu u LC-u, očekivanja se raspadaju i Niko shvata da je blještavi LC ustvari samo još jedan prljav, grad prožet zločinom. Iako je pokušao da pobegne od prošlosti ona se vraća i Niko je prisiljen da probegne mafiji i kriminalu, da preživi i pokuša popeti se do vrha u svetu velikih momaka.

Grand Theft Auto ovu priču već priča četvrti put zaredom: put malog, sitnog kriminalca od trnja do zvezda. I kao svaki put, priča je jednostavno perfektno osmisljena, verovatno najbolje do sad. Tome pridodaje činjenica da razvoj priče nije linearan, već na nekoliko mesta u igri zavisi od Vaše odluke. Hoćete li ubiti metu ili ćete ga pustiti? Odlucite se, ali svaka odluka ima svoje posledice. Takvi izbori ne pojavljuju se često, no oni su razlog da se igra odigra barem još jedan put. Standardno su odlični likovi, kojih ima jako puno. Ono što oduševljava je što je većina likova međusobno konstantno povezana, svaka vaša misija vuče reakcije raznih ljudi što daje osećaj da je sve povezano i živo, te da se svet odvija bez obzira na to kako Vi radite misije. Tu ima svih: Rusa, Kineza, Jamajkanaca, Geto momaka... Svaki lik je vrhunski isprofilisan, što je postignuto ofromnim količinama teksta i cut-scena koji su zaslužni za uverljivost likova. Možda jedina zamerka je da se tu i tamo pribegava stereotipima, ali s druge strane, pridodaje uverljivosti. Niko Belić nam je licno najdraži glavni lik u serijalu dosad, delom zbog toga što ima najdetaljniju prošlost, ponaša se kao najveći gad i svi misle da je kul. Njegovo dugotrajno delovanje i iskustvo u srpskoj vojsci ( i domovinskom ratu ) čini ga savršenim čovekom za obavljanje prljavih poslova.

Liberty City ima malo veze s onim iz trećeg nastavka. Osim imena, ništa tu nije previše slično, a kreatori su se ovaj put odlučili za "kopiranje" New York-a. Koliko su u tome uspeli nije baš ni važno, no ono što je važno je da su uspeli da stvore najživlji, najprirodniji i najrealniji svet u istoriji video igara. Ceo Liberty City fantastično je ispunjen svakakvom arhitekturom i različitošću. Neboderi, parkovi, četvrti, stambeni blokovi, podvožnjaci, predivno modelirani mostovi... svaka od tih stvari izgleda izvanredno prirodno i svaka stvar odaje dojam da joj je baš tamo mesto. Jedan od važnijih faktora u stvaranju živog sveta su ljudi. Tu je definitivno pomogao njihov odličan prilagodljivi AI, koji, iako od ljudi ne čini genije, služi svojoj svrsi. To znači da je svaka ljudska reakcija potpuno prirodna. Ljudi ne hodaju samo mehanički ulicom, oni čitaju novine, piju kafu, stanu pa razgovaraju. Lutalice od Vas traže sitniš, prodavci se deru da Vam prodaju hotdog. Ako krene kiša, izvadiće kišobrane i užurbano se skloniti s ulice. Isto će učiniti čim čuju pucnjeve i shvate da im preti opasnost. Policija je ovoga puta nekako manje opasna nego ranije. Skoro nikada Vam ne postavaljaju barikade, spori su i lako im možete pobeći ako samo izađete iz njihova patrolnog kruga i malo pričekate.

Sto se igrivosti tiče, "četvorka" je nadmašila sva očekivanja i GTA sistem dovela do samih granica. "Rockstarovci" su ubacili nekoliko briljantnih stvari. Prva je sklanjanje iza zidova i pucanje iz zaklona, što su stvari koje podižu akcione delove igre daleko iznad prošlih nastavaka. Broj oružja je smanjen, no nije važno jer su sva napravljena prilično realno i osećaj pucanja je mnogo bolji nego pre. Misije koje ćete obavljati ne razlikuju se previše od starih nastavaka. Većinom je to nečija likvidacija, dostavljanje paketa, krađa automobila i slično. Tu i tamo pokaže se neka malo maštovitija stvar, no to je većinom to. Zahvaljujući novom sistemu pucanja i tome da je Niko pravi skiller, igra odaje utisak da je nekako lakša od prethodnih nastavaka. Čak ako "padnete" misiju, imate opciju ponavljanja, bez da se morate voziti do poslodavca. Jedna od najsimpaticnijih novih stvari je mobilni telefon, koji je korisniji vise nego što možete da zamislite. Osim što se koristi kao glavno sredstvo komunikacije između Vas i poslodavaca, u bilo kojem trenutku možete nazvati bilo kojeg lika i malo popričati s njim, ili ga pozvati na neku aktivnost ili tome slično. Što se njih tiče, na izbor ih imate popriličan broj. Bilijar, pikado, kuglanje, opijanje... Ovo poslednje je posebno zabavno, umrećete od smeha gledajući kako se pijani Niko tetura ulicom i pokušava pratiti komande koje mu zadajete.

Grand Theft Auto 4 ima i svoj vlastiti Internet kojem možete pristupiti u internet caffe-ima. Internet je prepun raznih fora i zanimljivih stranica. Ako želite možete otići na neki saj za upoznavanje i tamo pronaći devojku, pomoću e-mail-a mozete obavljati bonus misije ili jednostavno pregledavati veliku količinu sadržaja koji nudi. Upoznavanje može, ali i ne mora biti važno. Zavisno od toga koliko se brinete za svoje prijatelje / cure oni će Vam u nekim trenucima moći biti od pomoći, ili ćete za njih moći obavljati bonus misije. Važno ih je učiniti sretcima. Sastanci sa ženama mogu biti pomalo komplikovani jer one obraćaju pažnju na svaki detalj na Vama, odeću, kako vozite, itd. Uglavnom Vaši odnosi s likovima su dosta važni jer Vam donose različite "nagrade" i, ako imate vremena, isplate se.

Automobili i ostala vozila u igri su prilično čudni za vožnju. Upravljanje u krivinama je strašno otežano i potpuno nemoguće pri iole većim brzinama, te zahteva mnogo vežbe. Nažalost, izbačeni su bicikli i avioni, no helikopteri su još tu. Takođe, promenjena je i kamera u vožnji koja je sad prilično zbunjujuća u većini slučajeva. Naime kamera ne prati auto nego je više postavljena iznad Vas, te nije fiksirana, tako da često nećete ništa videti dok pokušavate da skrenete.

Grafički, igra izgleda fantastično i u potpunosti opravdava next-gen status. Teksture su savršeno čiste i raznovrsne, modeli izvrsni. Posebne pohvale idu senkama i vremenskim efektima. Jedna od najlepših scena u novom GTA-u je vožnja po mostu po sunčanom danu, dok svetlost prolazi kroz šipke i ostavlja put išaran prugama svetla i senki. Kiša je fino gusta, realistična, a isto se može reći i za maglu. Veliki skok su doživele eksplozije, koje su među najboljima koje smo ikada videli u jednoj igri. Jedini minusi su još uvek nesavršeni modeli likova te tu i tamo nestabilan frame rate, ne toliko često da bi smetalo no ipak ga ima. Sa audio strane opet briljantno. Radio stanica ima 20-ak, a prepune su licencirane muzike i zabavnih vesti / emisija. Mala zamerka je manjak kvaliteta muzike nego u prethodnim nastavcima, no teško ćete se žaliti jer za svakog ima ponešto. Ne treba zaboraviti fantastične Voice - overe za apsolutno svakog lika, tu je posao obavljen po najvišim mogućim standardima. Valja spomenuti i izvrsnu fiziku pogonjenu Euphoria engine-om. Osim napredne verzije "prilagodljivog" ragdolla zbog kojeg ljudi još realnije lete metrima pogođeni autom, kul fora je i izletanje kroz vetrobransko staklo čim udarite u nešto velikom brzinom.

Grand Theft Auto 4 može se završiti za oko 30-ak sati, ako ste zaista zapeli za rešavanje glavnih misija. No taj broj se mnogostruko poveća kada počnete da zavirujete u ostale stvarčice kojima Liberty City obiluje. Ogromna količina bonus misija, mini-igre, skrivene stvarčice i još mnogo, mnogo toga. Ovo je definitivno igra koja će se igrati još dugo, dugo vremena. O konačnoj oceni nećemo se previše premišljati, jer GTA 4 je pokazao jednu fantastičnu zaokruženost i zadivljujuću posvećenost detaljima. Igra očito nije napravljena "reda radi" i to se vidi iz svakog poligona ovog briljantnog naslova. Njena fantastična priča i likovi, uverljiva i živa okolina, predivna grafika te mnoštvo ( toliko važnih ) sitnica čine ovu igru jedinstvenim remek delom.


_________________
Master
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Ova tema je zaključana: ne možete menjati ili upisivati poruke.    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Gaming World ~ -> ~ Igre za Konzole ~ -> Opisi Igara Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon