Glasovi prirode

Shiseido · **N-SNG-J06**

Da li ste se ikada zapitali kako zvuče otkucaji srca kita ili kakve zvuke proizvode podvodni zemljotresi? Ako bi se priredilo takmičenje za najneobičniju pesmu planetu zemlje, koja bi melodija osvojila prvo mesto kao najmilozvučnija, najzlokobnija ili najoriginalnija?
U konkurenciji za najmilozvučniju pesmu planete Zemlje sigurno bi se našao zvuk “Velikog praska”. Čak i 700.000 godina posle Velikog praska u svemiru i dalje mogu da se čuju zvuci te eksplozije koja nam je život značila. Pošto se vasiona širila, ta pojava ostavila je traga na temperaturnim promenama u kosmičkoj radijaciji pozadinskih kratkih talasa. Američki fizičar Džon Krejmer dosetio se kako da omogući vasioni da se oglasi: izmerio je učestalost tih talasa i na taj način priuštio ljudima da čuju eho Velikog praska.
Sigurno bi najzlokobnija melodija koju čujete u prirodi mogla da bude atomska bomba. Rusi su 1961. Godine u Arktički okean ispustili 58 megatona tešku bombu poznatu kao “Car”. Bila je to najveća atomska bomba koja je imala veću snagu od ukupno svih bombi upotrebljenih u Drugom svetskom ratu. A zvuk? Da se neko našao u blizini, što naravno, nije bio slučaj, buka bi bila nepodnošljiva (o drugim posledicama da i ne govorimo). Pošto se oglašavenje pratilo sa velike daljine, bilo je gotovo zanemarljivo. Jedno “bang” , propraćeno produženom tutnjavom. Ipak, jeziv zvuk.
Najoriginalniju melodiju svakako pružaju glečeri koji klize. Trebalo bi zamisliti kako bi izgledao ultrazvučni snimak trudne žene koja jede čokoladu s pirinčem. Ili miša koji pliva u posudi s pšeničnim pahuljicma potpljenim u mleko. “Pesma” glečera čudna je mešavina piskutanja, pucketanja i ujednačenog ritmičnog šuma. Sunčevi zraci i stalni pritisak koji se javlja unutar glečera izazivaju neprekidno topljenje i ponovno stvrdnjavanje leda koji podrhtava i tare se o podvodne stene.
Među neobične zvuke koje možete naći na našoj planeti svakako spada i konjski hemoglobin. Kad se pred mikrofon stavi konjski hemoglobin u vidu DNK lanca, dobija se DNK poj. Otkucaji plavog srca kita mogu se čuti kao lupanje macolom po metalnom obodu velikog bazena iz koga je ispražnjena voda.
Zanimljiv je i zvuk koji proizvode peščane dine, koji se može uporediti sa manjim avionom tipa “cesna” koji rula po pisti. Naučnici su utvrdili da postoji samo oko pedeset peščanih dina koje koje bi mogle da se prijave na konkurs za pesmu planete zemlje. Ostale su neme.

(MONDO)