Flaširana voda – inspiracija za prevarante

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Potrošnja flaširane vode u Rusiji dostigla je 40 litara po stanovniku godišnje, ali deset do 15 odsto tog tržišta čine falsifikati poznatih marki, saopštili su ruski stručnjaci.

Voda iz podzemnih izvora, takođe, često ne odgovara normama, jer se u njoj stalno otkriva povišen sadržaj radioaktivnih materija i hemijskih supstanci.

Ma kako to paradoksalno zvučalo, najsigurnijim izvorom stručnjaci smatraju gradski vodovod, mada je ta voda, zbog previše hlora, lošeg ukusa.

Bojazan da je voda iz vodovoda štetna podstiče Ruse na korišćenje filtera za prečišćavanje vode u domaćinstvima, a to nejneophodnije piće se sve češće kupuje i flaširano - u malim ili velikim bocama.

Potrošnja flaširane vode u Rusiji je u stalnom porastu - između 12 do 15 odsto godišnje, izjavio je potpredsednik ruskog Udruženja proizvođača flaširane vode Vadim Altajev.

Prosečan Rus sada godišnje pije 20 litara vode iz boca i još približno toliko iz velikih kanistera (od po 19 litara). Rusi, međutim, još daleko zaostaju za zapadnim zemaljama gde je prosečna potrošnja flaširane vode oko 80 litara godišnje, dva puta veća nego u Rusiji.

Ne treba da čudi ni činjenica što interesovanje za flasiranu vodu, zbog velikog rasta tržišta, pokazuju i prevaranti. Po rečima Altajeva, u maloprodaji 10 do 15 odsto vode u bocama predstavljaju falsifikati.

Prevarante privlači visoka isplativost tog biznisa jer litar vode iz vodovoda košta nekoliko kopejki, dok je prosečna cena boce "mineralne" vode oko 15 rubalja (0,4 evra).

Stručnjaci ističu da je isplativost ulaganja falsifikatora slična trgovini oružjem i narkoticima.

"Prevaranti obično potpuno kopiraju etiketu proizvođača, ali u taj biznis ulaze na kratko, pa na organizaciju proizvodnje ne troše mnogo. Otuda nizak kvalitet štampe na etiketama", kaže Altajev.

Često, međutim, ni legalno proizvedena voda ne donosi nikakve koristi. Ruska federalna služba za zaštitu prava potrošača (Rospotrebnadzor) je u poslednje četiri godine izdala oko 2.000 licenci za proizvodnju vode za piće, zbog čega je krajnje problematično kontrolisati sve proizvođače.

"Dešavalo se da proizvođač za svoju vodu tvrdi da je najčistija, dobijena iz alpskih izvora, a da radiološka analiza pokaže da ta voda nikada nije dodirnula alpski kamen - reč je o običnoj vodi iz vodovoda, samo prečišćenoj i obogaćenoj mineralima", izjavio je direktor Glavnog centra za ispitivanje vode za piće Jurij Gončar.

Onima koji smatraju da će iz sopstvenog bunara dobiti najčistiji "ekološki" proizvod, stručnjaci su, takođe, pomutili raspoloženje. Voda iz ruskih podzemnih izvora je, po njihovim rečima, u većini slučajeva daleko od idealne.

U vodi podmoskovskih podzemnih izvora povećan je sadržaj gvožđa, mangana, jedinjenja fluora ili nitrata - zbog prekomernnog korišćenja đubriva u poljoprivredi.

U pojedinim uzorcima vode iz Moskovske oblasti radioaktivnost iznosi 0,3 do 0,5 bekerela po litru, a dozvoljeni maksimum je 0,1.

Zato ni kupovna flaširana voda, ni sopstveni bunar na placu vikendice ne garantuju Rusima kvalitetnu vodu. Stručnjaci savetuju da se ne pada u paniku, već da se u krajnjem slučaju koristi voda iz česme.

"Voda iz vodovoda u Moskvi i Sankt Peterburgu u 99 odsto slučajeva odgovara normama. U Moskvi je voda hlorisana 20 puta više nego u Parizu, ali se ona može piti, mada je bolje koristiti kućni filter koji je čisti od hlora", savetuje Gončar.

(Tanjug)