Matori brucoš među vajarima

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Samo onaj ko zna šta želi, može da dođe do cilja. Takav je četrdesetčetvorogodišnji Lazar Andrijašević, iskusni autolimar, ali i bivši muzičar, vlasnik šlep-službe, svetski putnik.

Odnedavno, pod "stare dane", postao je brucoš na Likovnoj akademiji u Beogradu, pišu Novosti.

Dugo se spremao na korak da kao matorac upiše prvu godinu Odseka za vajarstvo. Marljivo je učio i, sve u svemu, potpuno se posvetio umetnosti.

Na zajedljiva pitanja da li se kasno odlučio na ovu rabotu, on umesno odgovara:
"Ako čovek od 60 godina može da počini krivično delo i ode u zatvor, zašto ja sa 40 i "kusur", ne mogu sebe da nagradim za naporan rad celog života i posvetim se onome što najviše volim"?

I tako počinje njegova priča.

"Sve je krenulo tako što je moja bivša devojka bila profesor likovnog u srednjoj školi u Kovinu. Provodila je vreme slikajući i "zarazila" me je, pa sam se uz nju i ja oprobao s četkicom. Međutim, pošto sviram nekoliko instrumenata, držim limarsku radnju i slikam, jednom mi je rekla da ne mogu sve to da radim u isto vreme, nego da moram da upišem Akademiju. Tada sam se zainatio, pa sam prvo vanredno završio srednju školu, koju sam prethodno napustio, a zatim nekoliko godina išao privatno u Centar za likovno obrazovanje u Šumatovačkoj ulici. Za prijemni na Akademiju pripremali su me profesori Kemal Ramujkić i Milenko Mandić", objašnjava Lazar.

Kada je sa uspehom prošao prijemni ispit, Andrijašević se pojavio kod sekretara fakulteta sa potrebnim dokumentima.

"Odmah su mi rekli da roditelji ne mogu da prijavljuju ispite, već dete mora da dođe lično. Pa, ja sam "dete"! - dreknuo sam. Na izlazu iz zgrade Akademije grupa roditelja me je dočekala s osmehom irečima: "Vidimo, srećni ste, dete vam se upisalo!".

Sada je Andrijašević student kod profesora Dušana Petrovića, koji je samo dve godine stariji od njega. Kaže, celog života je trčao za novcem, zato je sada rešio da svoju autolimarsku radnju prepusti prijatelju, a on da postane siromašni student.

Andrijašević se kao novopečeni brucoš susreo još sa nekim problemima.

Kada je otišao da traži povlasticu kao redovan student, u GSP su ga odbili, iako je doneo dokaz o redovnom studiranju. Pravilo je da "povlašćeno" u gradskom prevozu mogu da se voze samo redovni studenti do 27 godina.

"Stajao sam na šalteru GSP i pokušavao da objasnim svoj status kada je u razgovor "upao" jedan penzioner. Reče kako i on ima "jednog takvog koji sto godina studira". Ali, ja sam tek upisao", objašnjava Lazar svoj nesporazum.

Zbog svega je odlučio da diplomira ekspresno i kaže da će posle Akademije da se kandiduje za predsednika ili makar ministra prosvete.

"Ako mi ni to ne uspe, ponovo ću biti autolimar"! – kaže on.

Lazara drugačije zovu Marli. Nadimak nije poneo zbog veštine u muziciranju i poređenja sa rege-legendom Bobom Marlijem, već zato što se na šatrovačkom, u beogradskom žargonu, njegov zanat - limar, izmenom slogova u reči, upravo tako izgovara.

Ovaj neobični čovek svira klavir, gitaru, harmoniku i trubu. Čak je išao na časove kod Aljoše Polikarpova, koji je bio zadovoljan načinom na koji je Andrijašević napredovao i čak mu ponudio besplatne časove samo da nastavi školovanje.

"Nisam mogao da nastavim, Akademija mi je bila najpreča. Tako sam odustao od nekih velikih strasti da bih okončao studije i postao akademski vajar", priznaje on.

A, na pitanje zašto se još nije oženio, naš sagovornik jetko primećuje:
"U Beogradu sve devojke hoće da se udaju isključivo za Kariće! Zato više volim da se družim s "avlijanerima", napuštenim džukcima. Oni me najbolje razumeju..."

(Novosti/Mondo)

D@cha · Prijatelj foruma

To je dokaz da godine me mogu biti prepreka

fingold · Početnik Domaćeg.de

Tip je baš car! Very Happy