Šta povezuje stelt avion i gibanicu

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Čovek koji je jedini na svetu srušio nevidljivi avion, ponos američke avijacije, danas na pijaci u Skorenovcu prodaje kore za gibanicu, piše Beta.

Zoltan Dani, bivši pukovnik, sada pekar i glavni lik u dokumentarcu "21 sekund", 27. marta 1999. zadivio je svet: nevidljivi avion F-117A, poznat i kao Noćni soko, vrh stelt tehnologije, završio je u banatskom blatu.

Dani je godinama tragao u literaturi za tajnom tog radarima nevidljivog aviona. Onda mu je najednom sinulo i mada nije imao dozvolu nadredjenih, uradio je "malu tehničku inovaciju". Noćni soko je postao vidljiv i vrlo ranjiv.

Tehnologija je praktično ostala ista, uputstvo za upotrebu takodje, samo se F-117A pojavio na radaru i pao u njivu u ataru sela Budjanovci.

Jedinica pukovnika Zoltana Dania oborila je F-117A dvema raketama tipa "neva" koje vojni stručnjaci smatraju toliko zastarelom tehnologijom da se i pre izbijanja rata razmišljalo o njenom otpisivanju.

Pored nevidljivog bombardera F-117 A, pripadnici Trećeg raketnog diviziona PVO, 250. raketne brigade kojima je komandovao Zoltan Dani u noći izmedju 1. i 2. maja 1999. oborili su i američki F-16, koji je pao kod Šapca.

Zoltan je, po završetku Vojne akademije, karijeru započeo u Zaboku kraj Zagreba. U toj kasarni je dočekao i rat kao komadant raketne baze. Ubrzo po izbijanju rata u Hrvatskoj jedinica je iz Zaboka prešla u Banja Luku, gde su već bili stigli zagrebački i ljubljanski puk. Sa ljubljanskim pukom stigao je raketni sistem "neva". Odatle je raketni sistem prebačen u Mostar, zatim u Batajnicu i Pančevo.

Zastareli osmatrački radari P-12 i P-18 u gotovo trideset slučajeva kada je NATO avijacija gadjala položaje Zoltanove jedinice, "zaveli" su sofisticiranu tehnologiju alijanse.

Sreća je što su Amerikanci gotovo sve protivradarske rakete koje su radile na frekvencijama radara iz serije P već istrošili u Vijetnamu.

Čovek kome su bogate države nudile milione dolara da obuči njihove vojnike kako da se bore protiv stelt tehnologije nije se obogatio: ni pre ni posle rata. Poslednja ponuda bila je 10 miliona dolara.

Pre no što je, uz pomoć rodjaka, kupio auto svakodnevno je ustajao u 3,45, biciklom stizao, po standarno izrovanom putu, u šest kilometara udaljeni Kovin. Odatle autobusom u Pančevo, pa vojnim prevozom do Beograda. Kući se vraćao oko 17,30.

U vreme sankcija, kad nije bilo prevoza i benzina, više puta je u raketnu bazu u Smederevu, gde je radio, stizao jašući, 18 kilometara po snegu, ledu i mrazu. Do povratka kući o konju je brinuo pastir koji je, u blizini kasarne, čuvao ovce.

"Vojnu karijeru sa činom pukovnika okončao sam na lični zahtev septembra 2004. Odluku sam doneo posle kolebanja da li da prihvatim neku od inostranih ponuda ali i rizik, pre svega za moju porodicu", kaže Dani.

"Odlučio sam se za porodicu i posvetio pekarskom zanatu koji sam naučio kod rodjaka u vreme megainflacije devedesetih godina", rezimira životni put bivši pukovnik.

(Beta/Mondo)