Godišnje oko pola miliona kazni za prekršaje

Shiseido · **N-SNG-J06**

Sudije za prekršaje godišnje kazne oko 500.000 građana i svojim rešenjima u državni budžet uteraju tridesetak miliona evra, pokazuju rezultati istraživanja Udruženja sudija za prekršaje Republike Srbije.
- Najviše kazni izriče se zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa, što čini 80 odsto od ukupnog broja prekršaja. Drugo mesto, sa oko deset odsto, zauzima remećenje javnog reda i mira, a u preostalih deset odsto ubrajaju se ostali prekršaji iz oblasti finansija, rada, zdravstva, usluga, zapošljavanja...- kaže za ,,Blic nedelje“ Zoran Pašalić, predsednik Udruženja sudija za prekršaje.
U više od 99 odsto slučajeva sudije posežu za novčanim kaznama, a samo u 0,81 odsto za zatvorskim. Nešto drugačiju sliku pokazuju podaci iz Vojvodine gde broj zatvorskih kazni premašuje jedan odsto.
Naplaćene kazne za prekršaje u Srbiji su 2006. godine dostigle sumu od 2. 307.135.502 dinara, ili približno 28,8 miliona evra, a u prvih šest meseci 2007. finansijski rezultat je 1.303.567.063 dinara. To praktično znači da svaki građanin koga sudija za prekršaje oglasi krivim, za svoje grehe u proseku plati 4.960 dinara, ili približno 62 evra.
- Iznos od 2,3 milijarde dinara bio je dovoljan da pokrije sve troškove prvostepenih i drugostepenih prekršajnih organa, svih tužilaštava i pravobranilaštava u zemlji, kao i Vrhovnog suda Srbije. Odnosno, pomenuti iznos pokrivao je nešto više od četvrtine prihoda iz budžeta namenjenog svim pravosudnim organima. Ovaj podatak za državu mora da bude značajan. On kao nepohodnost nameće potrebu da prekršajni organi što pre postanu deo pravosuđa. To podrazumeva uvođenje stalne funkcije sudija za prekršaje, poboljšanje njihovog materijalnog položaja, ali i insistiranje na njihovoj visokoj profesionalnosti i stručnosti - ističe sudija Pašalić.
Pomenute sume naplaćene su po rešenjima koja su izvršena pre nego što su krajem novembra 2005. godine kazne povećane od dva do 100 puta. Na primer, po Zakonu o javnim nabavkama, kazne su povećane pet puta, Zakonu o radu 10 puta, Zakonu o javnom redu i miru 30 puta, a Zakon o ličnoj karti predviđa kazne čak 100 puta veće od ranijih.
Sudija Pašalić ukazuje na nesklad u određivanju kazni po pojedinim oblastima.
- Ako, na primer, neko na ulici prolazniku opali šamar, maksimalna novčana kazna je 30.000 dinara. U drugom slučaju, kada na vozilu neke firme nema nalepnice o maksimalno dozvoljenoj brzini, preduzeće može da bude kažnjeno i do 600.000 dinara. Istovremeno, odgovornom licu u preduzeću preti kazna do 60.000 dinara, a i vozač će morati da plati ceh za ovaj prekršaj. Ovaj nesklad, između ostalog, rezultat je primene hiljadu propisa koje sudije za prekršaje moraju da primenjuju- objašnjava sudija Pašalić.
Postupci pred sudijom za prekršaje traju kratko, ali ima i onih koji se rešavaju pune dve godine.
- Najčešće su to prekršaji iz oblasti javnog reda i mira, sa velikim brojem okrivljenih i svedoka. Obično je reč o porodičnim svađama koje počinju neverovatno ,,bogatim“ repertoarom psovki i uvreda, a završavaju se tučom. - kaže sudija Pašalić.

,,Rekordi“ pijanih vozača
Neslavan rekord među vozačima koji su pijani vozili drži Beograđanin koji se ove godine pojavio pred sudijom za prekršaje. Alkometar i analiza krvi su pokazali da je upravljao automobilom sa 5,4 promila alkohola u krvi. Iskreno je priznao da je pre nego što je seo za volan popio gajbu piva.
Ni jedna njegova sugrađanka nije mnogo zaostajala kada su u pitanju maligani. U njenoj krvi pronađeno je 3,7 promila alkohola. Ona je priznala da je odgovorna za udes, ali je tvrdila da u usta nije stavila ni kap ,,vatrene vode“.

Zatvorski dani
U 2006. i prvoj polovini 2007. godine 3.816 građana osuđeno je na zatvorske kazne u trajanju od 54.666 dana. Svaki osuđeni je u proseku iza brave ostao 14 dana.

(Blic)