Danas je najveci Jevrejski praznik

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Dan pokajanja, Jom Kipur

Prvih deset dana u godini, prema svom kalendaru, Jevreji zovu strašnim danima, tokom kojih Svevišnji sudi dušama živih. Taj period počinje Roš Hašanom, Novom godinom, Danom suda, koja je ove godine obeležena prvog Tišrija (po jevrejskom), odnosno 27. septembra (po gregorijanskom kalendaru), a završava se desetog dana Tišrija (6. oktobra) Jom kipurom, Danom pokajanja, iskupljenja.
Prema jevrejskoj tradiciji, Bog daruje život za svaku narednu godinu, a tokom ovog desetodnevnog perioda odlučuje ko će doživeti sledeću Novu godinu, a ko umreti. U Talmudu je zapisano da se za Roš Hašanu otvaraju tri knjige: za potpune pravednike, za potpune grešnike, te za one koji su negde između. Knjiga potpunih pravednika se odmah ispisuje za život i pečati, knjiga potpunih grešnika se ispisuje za smrt i pečati. Knjiga onih koji su između ostaje otvorena do Jom Kipura: ko zasluži, dobiće život, ko ne zasluži, biće upisan za smrt. Molitvama za Roš Hašanu Jevreji potvrđuju svoje poštovanje, pokornost Svevišnjem, a molitvama tokom tih deset dana, između suda i presude (kao i takozvanim pokajnicama tokom meseca Elula, poslednjeg meseca u godini), pokušavaju da ublaže njegovu odluku.
Najveći praznik Jevreja, Dan pokajanja, iskupljenja, mirenja i praštanja u uobičajenoj transkripciji sa hebrejskog glasi Yom ha-kippurim. Kod nas se obično piše Jom Hakipurim, ili Jom Akipurim, a najčešće samo Jom Kipur.
Prema staroj tradiciji, to je dan posvećen postu, molitvi i meditaciji. Svako je obavezan da se tog dana iskupi za grehe i uvrede koje je, možda i ne sluteći i bez ikakve namere, naneo svojim bližnjima tokom prethodne godine. Zavađeni se moraju pomiriti, jer se nepraštanje, nepokajanje, smatra velikim grehom. Vera tog dana brani svaku aktivnost koja nije posvećena pročišćenju duše.
Jom Kipur je jedan od najstarijih jevrejskih praznika. To je tužan praznik kada, prema talmudskoj tradiciji, treba kinjiti telo, zbog čega se praktikuje potpuni post, bez hrane i pića.
Jevreji su u davnim vremenima grehe iskupljivali prinošenjem žrtava. U vreme dok je postojao Hram u Jerusalimu, pre više od dva milenijuma, vrhovnom svešteniku su dovođena dva jarca. On bi kockom određivao koji će biti žrtvovan bogu, a koji đavolu. Ovog drugog bi oterali u pustinju, gde bi sa sobom simbolično poneo i grehe svih Jevreja. Tu je valjda i poreklo izraza „žrtveni jarac�. Danas se umesto prinošenja žrtava gresi iskupljuju molitvama, koje predstavljaju njihov nadomestak.