AP: Hiljade nevidljivih ljudi u Italiji

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Oni govore italijanski, jedu italijansku hranu i navijaju za italijanske fudbalske klubove, ali nisu Italijani. U stvari teško je reći šta oni stvarno jesu. Hiljade ljudi živi u Italiji bez državljanstva ili ličnih dokumenata.

Većina su građani zemalja koje više ne postoje, poput Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Nikada nisu dobili državljanstvo od zemalja koje su nastale iz onih raspadnutih, a s druge strane nisu ispunili uslove da postanu Italijani.

Teško je reći koliko ih tačno ima, pošto žive na marginama društva, ali katolička zajednica Sant' Eđidio procenjuje da je njihov broj između 10.000 i 15.000. Često ih gone vlasti koje nastoje da ih deportuju kao ilegalne imigrante, iako nemaju gde da se vrate.

Život u predvorju pakla može da bude naročito težak za one koji su rođeni u Italiji i u toj zemlji pohađali školu a koji, kada napune
18 godina, prema zakonu postaju nešto više od ilegalnih imigranata.

"Nismo Jugosloveni, nismo Italijani. Mi smo poput oblaka", kaže Toma Halilović koji živi sa roditeljima, suprugom i decom u privremenom kampu u predgrađu Rima.

Halilović, koji ima 26 godina, rođen je u italijanskoj prestonici.
Njegovi roditelji legalno su došli iz Jugoslavije u Italiju 1970-ih godina. Završio je osnovnu školu, sprijateljio se sa lokalnom decom i postao strastveni navijač Rome.

Kada je navršio 18 godina, verovao je da će dobiti italijansko državljanstvo.

Deca stranih roditelja koja se rode u Italiji ne dobijaju automatski državljanstvo, ali mogu da ga traže između 18. i 19. godine ukoliko sve vreme, i to legalno, žive u toj zemlji.

Halilović je u intervjuu agenciji AP objasnio da je njegov zahtev odbijen iz tehničkih razloga: po rođenju nije prijavljen zato što to tada nije bilo obavezno. "Rekli su mi da sam rođen u tranzitu. Šta to znači? Ovo je moja domovina", kaže Halilović.

U nekim slučajevima, roditelji ne prijavljuju decu po rođenju zato što su izgubili državljanstvo svoje matične zemlje i ne mogu da obnove boravišnu dozvolu, kaže Paolo Maroco dela Roka, profesor imigracionog prava na Univerzitetu Urbino, u centralnoj Italiji.

Mnogi od ovih gotovo "nevidljivih" ljudi u Italiji su Romi iz bivše Jugoslavije. Zbog toga što nemaju radne dozvole ili lična dokumenta, teško im je da nađu zaposlenje i izvuku se iz siromašnih naselja u kojima živi većina od 150.000 Roma Italije.

Romi su na udaru i žestoko kritikovanog novog popisa stanovništva konzervativne administracije premijera Silvija Berluskonija, koji predviđa uzimanje otisaka prstiju odraslih i maloletnih Roma ukoliko nemaju važeća lična dokumenta.

Vlada navodi da je takva mera neophodna kako bi se utvrdilo ko se u Italiji nalazi ilegalno, radi smanjivanja uličnog kriminala i da bi se romska deca naterala da idu u škole.

Vlasti su u avgustu angažovale hiljade vojnika da bi se obračunale s kriminalom, pa vojnici patroliraju ulicama i proveravaju lična dokumenta. "Bojim se svaki put kad izađem iz kuće. Sada još više sa svim tim vojnicima. Ako te uhvate, zatvore te kao lopova", kaže Halilović.

Jedno od rešenja za njega i njemu slične bilo bi da zvanično bude proglašen apatridom. Prema konvenciji UN iz 1954. godine, apatridi dobijaju specijalni pasoš, italijansku boravišnu i radnu dozvolu i na putu su da brzo dobiju državljanstvo.

Problem je, međutim, u tome što da bi bili proglašeni apatridima, podnosioci zahteva moraju prethodno da imaju boravišnu dozvolu. A ona, opet, ne može da bude dobijena bez važećeg pasoša, kojeg apatridi nemaju. Tu se krug zatvara.

Jedino rešenje koje je Haliloviću preostalo jeste da tuži italijansko ministarstvo spoljnih poslova, što je on pre šest godina i učinio, a sudske papire nosi sa sobom kao jedini dokument.

Ipak, policija ga je tokom rutinske kontrole pre dve godine uhapsila kao ilegalnog imigranta. Poslat je u privremeni smeštajni centar u Torinu ali je oslobođen zahvaljujući kontaktima sa zajednicom Sant' Eđidio i njenim advokatima.

Halilović, nezaposlen, prikuplja staro gvožđe koje potom prodaje, čime se inače bavi većina Roma u Italiji. Njegovo četvoro dece ne može da bude prijavljeno zbog njegovog statusa, a kada postanu punoletni mogli bi da se suoče sa istim, nerešivim problemima kao i njihov otac.

(Beta)