Duplo više obolelih od raka štitne žlezde

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

U poslednjih deset godina u Srbiji je udvostručen je broj obolelih od raka štitne žlezde, a kod velikog broja pacijenata onkolozi dijagnostikuju sve zloćudnije i agresivnije forme ovog karcinoma.

Rezultati genetičkog ispitivanja koje naši stručnjaci obavljaju u saradnji sa onkolozima iz Japana daće odgovor na pitanje – da li je porast obolelih od ove vrste karcinoma posledica Černobila, bombardovanja NATO-a ili preteškog tereta stresa koji nosimo već dve decenije.

Ovo su osnovni zaključci upravo završenog simpozijuma Udruženja onkoloških hirurga Srbije, koji je bio posvećen hirurgiji karcinoma štitaste i paraštitaste žlezde i koji je okupio više od sto lekara iz zemlje i inostranstva.

Počasni gosti ovog simpozijuma bili su najveći autoriteti u oblasti hirurgije štitne žlezde – Jasuhiro Ito, iz Japana, Geza Lukaš, iz Mađarske, Anatoli Romanšisen, iz Rumunije, i Jorgos Šoretsanitis, iz Grčke, a simpozijumu su prisustvovali i specijalisti nuklearne medicine iz Sremske Kamenice, Niša i Kragujevca.

Doktor Radan Džodić, profesor Medicinskog fakulteta i zamenik generalnog direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća u razgovoru za "Politiku” da je učestalost karcinoma štitne žlezde mala, ali da i dalje postoje veliki problemi u vezi sa dijagnostikovanjem ove vrste tumora, zbog čega pacijenti često dolaze sa uznapredovalim karcinomom.

"Saznanja savremene onkologije govore da je mali broj karcinoma štitaste žlezde nasledan, ali je danas moguće utvrditi prisustvo gena za tzv. medularni karcinom štitaste žlezde i na vreme izvršiti preventivnu operaciju koja život znači. Odgovor na pitanje da li je osoba nosilac onkogena danas se dobija iz pet mililitara periferne krvi u genetičkoj laboratoriji. Ukoliko se ustanovi prisustvo onkogena, rizik od obolevanja iznosi – sto odsto, zbog čega se savetuje uklanjanje štitne žlezde još u detinjstvu", objašnjava dr Džodić.

Polna statistika govori da žene čak četiri puta češće obolevaju od ove vrste karcinoma, a epitet podmukao – rak štitne žlezde duguje činjenici da u prvoj fazi bolesti ne postoje nikakvi simptomi, a kada nastanu problemi sa disanjem i gutanjem bolest je već ušla u „ozbiljniju” fazu. Imajući u vidu lošu dijagnostiku ovog karcinoma, naš sagovornik savetuje sve osobe koje napipaju izraštaj u štitnoj žlezdi da se jave hirurgu ili endokrinologu koji se bavi tumorima štitne žlezde.

Iskusan lekar može pod prstima da napipa izraštaj koji će probuditi sumnju, a sledeći dijagnostički postupak je biopsija te izrasline tankom iglom i mikroskopski pregled. Neki karcinomi štitaste žlezde dijagnostikuju se i prilikom ultrazvučnog snimanja krvnih sudova vrata.

On takođe podseća na poražavajuću činjenicu da u Beogradu, u kome su najveći medicinski centri u zemlji, već 15 godina ne postoji nijedna ustanova u kojoj se primenjuje terapija radioaktivnim jodom – koja je neophodna u lečenju karcinoma štitaste žlezde, a veliki broj pacijenata iz prestonice čeka da se isprazni jedna od šest postelja u zemlji da bi dobili terapiju koja život znači.

Iako se broj obolelih od zloćudnog tumora štitnjače u poslednjih deset godina udvostručio, na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ne postoji nijedno odeljenje na kome pacijenti, koji su operisani od karcinoma štitnjače, mogu dobiti terapiju radioaktivnim jodom, a osobe kojima se dijagnostikuje zloćudni tumor štitaste žlezde primorane su da čekaju svoje mesto u prenatrpanom rasporedu Instituta za onkologiju u Sremskoj kamenici i Kliničko bolničkog centra u Kragujevcu i Ćupriji.

Poređenja radi, u zdravstvenim ustanovama u Hrvatskoj, u kojoj živi duplo manje stanovnika u nego u Srbiji, 24 postelje namenjene su osobama koje su na terapiji radioaktivnim jodom i nijedan pacijent se ne dovodi u situaciju da čeka na ovu terapiju, istakao je dr Džodić.

On je podvukao da su dugogodišnje epidemiološke studije potvrdile da je hirurgija faktor prognoze kada je u pitanju karcinom štitaste žlezde, a preživljavanje pacijenata zavisi od veličine primarnog tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova, metastaza i – uzrasta.

(MONDO)