Osećajne grdosije

Shiseido · **N-SNG-J06**

Slonovi su već odavno ušli u brojne narodne izreke, pa se kaže da neko ima "slonovsko pamćenje", da je nespretan poput "slona u staklarskoj radnji" i slično, ali najnovije istraživanje pokazuje da slonovi imaju još jednu gotovo neverovatnu osobinu - nisu nimalo tromi kada su u pitanju njihova inteligencija ili osećanja.
Rezultati studije grupe stručnjaka, objavljeni u Biološkim sveskama, specijalizovanom časopisu britanskog Kraljevskog udruženja, ukazuju na činjenicu da slonovi pridaju veliki značaj uginulim članovima svog krda.
To istraživanje je rezultat afričko-britanske saradnje u kome su učestvovali Sintija Mos iz kenijske Amboselijeve zadužbine za slonove i Karen MekKomb i Lusi Bejker sa engleskog univerziteta Saseks.
Mos u razgovoru za Bi-Bi-Si (BBC) iznosi da je tim istraživača dugi niz godina bio svedok brojnih slučejava kada su slonovi dolazili do kostiju ili leševa drugih slonova, pri čemu su postajali veoma tihi.
"Ako je reč o celoj grupi slonova, svi oni ođednom utihnu, odnosi među njima su veoma napeti, a potom se polako približavaju leševima ili kostima i vrlo nežno ih dodiruju", svedoči Mosova.
Ona dodaje da se, ukoliko se radi o očuvanom telu uginule životinje, slonovi obično koncentrišu na glavu, tačnije na donju vilicu, posebno kljove koje lagano udaraju.
Kada naiđu samo na ostatke kostiju, u najvećem broju slučajeva krenu da ih prevrću, potom uzmu jednu kost, nose je i uz nju provode izvesno vreme.
Mos kaže da je tim imao priliku da vidi i slonove koji u suretu sa još svežim lešom pokušavaju da ga zakopaju tako što iz šume donose palmino lišće i blato da bi ga njima prekrili.
Mos smatra da su slonovi izuzetno socijalne životinje i da su vrlo inteligentni, a njihovo pamćenje je fantastično, što ne čudi ako se ima u vidu da je mozak slona ogroman zbog čega se pretpostavlja da slonovi mogu da zapamte izuzetno veliku količinu informacija.
Mos ističe da bi se uz izvesnu dozu rezerve moglo reći da slonovi poznaju pojam smrti i tim povodom se priseća i upečatljivog događaja iz svog višegodišnjeg proučavanja ponašanja slonova.
Ekipa je jednu porodicu slonova pratila čak 14 godina. Jedan od članova je uginuo, a ostali su kasnije otišli iz tog područja u drugo, udaljeno oko 20 kilometara, ali su se posle oko nedelju dana vratili.
Mosova ukazuje da je zapanjujuća činjenica što oni pritom uopšte nisu morali da traže put do kostiju uginule ženke, odnosno da nimalo nisu lutali i išli su pravo do mesta na kojem su se one nalazile.
Kada su došli do tih kostiju počeli su da ih dodiruju i lagano prevrću, a potom su izvesno vreme stajali iznad hrpe kostiju.
"Nisam mogla da se otmem utisku da su tačno znali o kome je reč, odnosno da je gubitak tog člana porodice za ostale članove predstavljao veliki gubitak", kazala je Mosova.

(MONDO)