Toplina od mede

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Idealna igračka je mekana, slatka i topla, može da priča sa mnom, da trči i nikada neće porasti. To je plišani meda, najčešće mi stoji na krevetu, sa njim spavam, ali i zajedno čitamo i radimo zadatke.

Ovako zvuči većina odgovora mališana iz beogradskih škola i vrtića u anketi o omiljenim igračkama i igračkama iz mašte. Zaključak psihologa je da je većina dečaka i devojčica usamljeno, da im nedostaju pažnja i druženje sa roditeljima, da se uglavnom igraju sama.

Prvi deo najvećeg broja rečenice glasi: "igram se sama", a u nastavku "igram se sa bratom, sestrom, ili sa drugaricama...". Od svih odgovora samo tri uvode roditelje u zajedničko igranje. Slagalicama se svi zajedno igramo, jedan je od komentara.

"Već godinama se rade ova istraživanja koja se bave fenomenom dečje igračke iz ugla roditelja i deteta, a rezultati su slični - veliki izbor mekih igračaka govori o potrebi za sigurnošću, podrškom i potrebi za zajedničkim provođenjem slobodnog vremena roditelja i dece", kaže Vesna Janjević-Popović, psiholog u školi "20. oktobar".

Kod više od polovine devojčica, omiljena igračka je plišana - meda, gica, jednorog, kravica, čak i tigar. To je neki lik između kućnog ljubimca i usamljeničkog druga. Stalan je i veliki uticaj tržišta i marketinga, pa su omiljene - igračke u trendu, a ove sezone nenadmašni su stikeri.

Iako u prvom razredu nema tradicionalnog brojčanog ocenjivanja, naši prvaci bi želeli robote koji rešavaju domaće zadatke i pomažu svima, ali i "da ume da mu se raduje i da ga zagrli", ili robota koji bi "pisao slova, igrao se, pravio društvo i po potrebi išao u školu umesto njega".

"Ja mog medu ubacim u auto pa idemo u grad ili ga šaljem u podrum da donese džem", izjavila je jedna devojčica, prenose "Novosti".

Dečaci još žele i robote koji mogu da se transformišu, koji su dobri ”i pričaju ljudski, da svojom pričom zasmejavaju i golicaju decu ...”

Vesna Janjević-Popović kaže da dečaci u idealnoj igrački žele mogućnost za akciju, dok devojčice žele društvo za igru: oživele meke saputnike. Osim toga, male dame se igraju same, a kod dečaka je lopta omiljena. A njom se igraju obično u društvu drugara ili rođaka.

"Igranje i igračke su složeni fenomeni", kaže Vesna Janjević-Popović.

Deca su u svom razvoju aktivna. Ona nisu jednostavni konzumenti ponuđenog. Razvoj tehnologije i sve veća prisutnost i dostupnost kompjutera u svakodnevnom životu deteta direktno se odražava na način i sadržaj igre. Kod dečaka, više nego kod devojčica, prisutne su raznorazne kompjuterske, akcione, agresivne, horor igrice.

Lista izabranih igračaka dečaka snažno ilustruje našu stvarnost: kruška za boks, monopol, nindže, vojnici, asocijacije na kompjuterske igre, kaže Vesna Janjević-Popović. Zastrašujući su komentari "sad ću da završim, samo da me ubiju". Osim toga, čestim igranjem vožnje i sudaranja, gubi se prirodan strah. Neki od odgovora su i "roboti da imaju glavu dinosaurusa, zube vampira, male ruke, krila, velike noge, dugačak rep, kratku dlaku, ljudske oči..." i, naravno, da su snažni i pobeđuju.

Psiholozi kažu da zabrinjavaju odgovori tipa "Sve su mi igračke lepe i dovoljne, ne želim da zamišljam", kao i "Ne bih mogla da izmislim igračku jer nisam stručnjak za to".

Kreativnost dece iz godine u godinu sve je manja. U Moskvi su upoređivani rezultati u kvalitetu igranja, bogatstvu zamisli 2005. godine i 1955, a rezultati nisu optimistični.

Deca se sada manje kreativno igraju, imaju probleme u međusobnoj komunikaciji i istraživači se brinu za razvoj ovih generacija koje nisu u igri naučile da kontrolišu svoje ponašanje, uvažavaju saigrače, ne umeju da se postave u položaj drugog.

(MONDO)