Kuće i putevi od poludragog kamena

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Zvuči gotovo neverovatno da na području gornjojablaničkog kraja, odnosno opštine Medveđa, jedne od najnerazvijenijiih u Srbiji, meštani prave kuće i puteve od poludragog kamena, stoku poje mineralnom vodom, a više od tone zlata leži u „otpadu”. Sijarinska Banja, veliki turistički potencijal, nije jedinstvena samo po svom prirodnom gejzeru, već i po rudniku mermera „oniks”, jedinom takvom nalazištu na prostorima bivše Jugoslavije.

Pokušano je da se sa „Energoprojektom” to blago iskoristi za razvoj čitavog kraja, ali će, izgleda, posle samo nekoliko godina eksploatacije, saradnja sa beogradskom kompanijom biti raskinuta na sudu (pošto u Medveđi tvrde da im „Energoprojekt” ne ostavlja ni dinar od dobiti iz njihovog rudnika).

– Lane je za mermerni oniks bila veoma zainteresovana jedna kompanija iz Južnoafričke Republike, a posredstvom Ministarstva za dijasporu uspeli smo da u Sijarinsku Banju dovedemo njihovog predstavnika. Ali bolje da nismo. Radnik „Energoprojekta” koji se zadesio na nalazištu mermera jednostavno nam nije nam dozvolio pristup rekavši: „Ovo je naše, nemate vi šta ovde da tražite.” Nakon takvog iskustva nije bilo svrhe da zadržavamo potencijalnog investitora, a ni ikada ponovo da mu se javimo – kaže nam Dragiša Nikolić, danas direktor Turističke organizacije Medveđe.

Iako je do 1991. ovo nalazište praktično bilo bez gazde, meštani banje skoro da ga nisu ni pipnuli. Lepši im je bio poludragi kamen sa Rasovače koji su besplatno donosili i od njega – zidali kuće. Kažu da su do sada taj kamen koristili još samo seljaci iz sela u podnožju planine za izgradnju mahalskih puteva.

Koliko zaista ima poludragog kamena na Rasovači može se samo nagađati (neki tvrde za stogodišnju eksploataciju), ali ono što se pouzdano zna jeste to da su geolozi još polovinom prošlog veka ovde detektovali velike zalihe opala, kalcedona, ametista... Poznato je i da su ova ležišta snimljena i iz američkih satelita. Pre dvadesetak godina pravljen je, kao eksperiment, i nakit od ovog kamena koji je prikazivan po raznim privrednim sajmovima, ali do investitora se još nije došlo.

Nema novca ni za davno najavljivan projekat prerade jalovinskog otpada (na flotaciji rudnika zlata „Lece” iznad sela Gazdara). Tu je, usled neusavršenosti flotacijskih postrojenja u prvim godinama rada, u tri prve „brane” (od ukupno devet) „otišla” i veća količina plemenitih metala. Ispitivanja stručnjaka RTB „Bor” pokazala su da u tim skladištima otpada ima oko 1.100 kilograma zlata i oko 11 tona srebra.

Zanimljiva je i priča iz Tulara, ispod Mrkonjskog visa, gde seljaci ovce i krave poje – mineralnom vodom. Četiri takva izvora u selu meštani koriste još samo kao lek za želudac i brže zacelivanje rana, a sa njom, kažu, nije loš ni – špricer.

Nakitu se izgubio trag

Dve kolekcije nakita od poludragog kamena sa Rasovače, napravljene još sedamdesetih godina, dugo su „čuvane” u – fioci radnog stola direktora rudnika „Lece”. Odatle su nekoliko puta nošene na izložbe po svetu, a otuda su se uvek vraćale nekompletne. Tada, kako su nam rekli neki bivši rukovodioci rudnika (koji je sada u vlasništvu šabačkog koncerna „Farmakom MB”), niko nije „pravio problem” zbog manjka jednog broša, prstena ili lančića. Tako je nestala čitava jedna kolekcija. Drugoj se gubi trag pre desetak godina, nakon povratka sa izložbe u Izraelu. Prema saznanjima ondašnjeg predsednika medveđske opštine Miroslava Anđelića, kolekcija je, ko zna zašto i kako, „deponovana” u sefu jedne leskovačke firme. U međuvremenu, to preduzeće je ugašeno, a niko ne zna kuda se odatle dede nakit iz „Leca”.

(Politika/MONDO)