Macevanje....

_Dada_ · Početnik Domaćeg.de

Cao svima, bavim se macevanjem, ne tako dugo i obozavam taj sport. Ako neko ima iskustva u tom sportu neka se javi. Bas bi volela da pricam o tome a vidim da ih ovde za sada nema.... Pozdrav

dameski · Prijatelj foruma

ŠKOLA maèevanja je prvi, najstariji i klasièni oblik maèevalaèke organizacije u Evropi. To znaèi da je maèevanje, kako u svetskoj istoriji (Zapadna i Istoèna Evropa, Daleki i Srednji Istok) tako i u našoj lokalnoj istoriji, bilo organizovano u okviru raznovrsnih ŠKOLA. U školama se drže èasovi maèevanja od strane uèitelja maèevanja radi uèenja maèevalaèke veštine a sa ciljem ne samo maèevalaèkog osposobljavanja veæ i usavršavanja veštine i samousavršavanja uèenika.
Terminologija koja koristi pojmove "škola", "èas", "uèitelj" i "veština" je karakteristièna ne samo za klasiènu evropsku civilizaciju veæ i za maèevaoce Dalekog istoka koji se nje neprikosnoveno drže u neprekinutom kontinuitetu veæ vekovima. Kad bi ste danas jednom japanskom maèevaocu kazali da je on sportista, maèevanje sport, da je uèitelj maèevanja - trener, a on da dolazi na trening a ne èas bili bi prezreni sa najdubljim gaðenjem ne samo od strane maèevalaca veæ i obiènih ljudi koji oduvek, tradicionalno i nacionalno vide maèevanje kao najveæu veštinu, umetnost, sam vrh zen kulture i filosofije. Slièno tome niti su nekada samuraji, vitezovi, musketari, ili duelanti 19 veka, sebe smatrali sportistima, iako su se nadmetali u maèevanju, niti su svoju veštinu smatrali sportom.
Pojam škole maèevanja ne treba, dakle, mešati sa pojmom maèevalaèkog kluba koji je znaèajno uži po svom karakteru, znaèaju i funkciji. Klub postoji iskljuèivo za sportiste i u njemu se drže iskljuèivo treninzi iskljuèivo od strane trenera* a sa iskljuèivim ciljem sportskog takmièenja.
*Savremeni maèevalaèki trener, trenirajuæi takmièare sportiste za takmièenja, više podseæa na prvobitne rimske "lanistre" s poèetka istorije evopskog maèevanja - obuèivaèe i gonièe gladijatora koji, boreæi se u arenama, prikazuju utreniranost i pobedama donose svojim gospodarima zaradu. No, oni samo delom podseæaju na njih pošto su u svojim sposobnostima i ciljevima znaèajno skromniji. Naime, za razliku od savremenih trenera ne samo rimski "lanistri" veæ i uèitelji maèevanja svih kasnijih epoha su morali poznavati kako sve tehnike maèevanja tako i sve vrste maèevalaèkog (a èesto i drugog) oružja predhodnih epoha. Osim toga "lanistri" su bili i virtuozi scenskog maèevanja tj. oni su svoje uèenike gladijatore obuèavali ne samo u tome kako da vešto pobedjuju veæ i kako da njihove pobede nose peèat estetike - izgledaju lepo i spektakularno. Gladijator je, nnaime, uvek težio da privuèe simpatije publike pošto mu je život upravo od odluka te publike èesto i zavisio.Težnja lepoti i artizmu u veštini je bila vrhunsko naèelo i svih kasnijih uèitelja maèevanja a sve do epohe trenera kod kojih je osnovno i jedino naèelo efikasnost i pragmatizam a po cenu svega ostalog. U KLUBU se sve aktivnosti usmeravaju i svode na takmièenje i nadmetanje a maèevaoc je samo sredstvo ovih.
U ŠKOLI su sve aktivnosti usmerene ka uèenju - fizièkoj, intelektualnoj i emotivnoj spoznaji i samospoznaji a maèevanje je samo sredstvo ovog samousavršavanja. U školama se u savladavanju veštine ne postupa trenerski veæ uèiteljski: ne kao "mimetièar" veæ kao "poietièar". Èovek je srce onog èime se bavi uèitelj i zato, na poèetku, njega ne zanima toliko veština kojom èovek treba da se bavi veæ èovek koji se veštinom hoæe baviti. U školi se prvo pravi èovek pa tek onda maèevaoc koji treba iz tog èoveènog da izraste. Potrebno je da polaznik prvo kao èovek postane dostojan oružja da bi ga kao uèenik mogao valjano koristiti. Uèiteljima maèevanja je uvek bilo osnovno naèelo stvoriti prvo vrsnog èoveka jer tek iz njega se može stvoriti i vrstan maèevaoc. U izuèavanju veštine, zato, u školi se ne polazi toliko od rada na veštini samoj koliko od rada na èoveku kome je do veštine stalo.
U KLUBU nema nièeg od svega toga. Trenera zanima najviše telo, njegova izdržljivost, brzina i snaga a od duha i duše maèevaoca samo onaj njihov deo koji se može usmeriti, iskoristiti i upotrebiti u svrhe tog tela i njegovog usmerenja u pravcu pobedjivanja na takmièenju. Ciljevi ŠKOLE su, dakle, znatno širi. Dok se u klubu stvara prvenstveno maèevaoc-èovek u školi se teži stvoriti obrnuto èovek-maèevaoc. Dok je u prvom sluèaju "èovek" u službi maèevanja i njegovo sredstvo, u drugom sluèaju maèevalacka veština je u službi èoveka i sredstvo njegovog samousavršavanja.
Iz ovog sledi ne samo da uèitelj maèevanja može uvek biti i trener maèevanja a trener maèevanja ne može biti nikad uèitelj maèevanja, veæ i da škola maèevanja može uvek obavljati funkcije i maèevalaèkog kluba ali maèevalaèki klub ne može obavljati funkcije škole maèevanja nikad. Ovi pojmovi, matematièki izraženo, se odnose kao skup i njegov podskup. Pod školom macevanja, takode, ne treba podrazumevati samo izvesnu specijalizovanu instituciju u kojoj se iskljuèivo uèi maèevanje veæ i razne institucije u okviru kojih se organizovano kraæe ili duže vreme daju èasovi maèevanja tj. uèi maèevanje. U tom smislu škole maèevanja organizuju i institucije u kojima je maèevanje ne samo jedan od obaveznih veæ i neki od neobaveznih predmeta. Takodje, i neko ko dobija individualne èasove maèevanja ne samo da uèestvuje u radu jedne škole maèevanja veæ je i pripadnik odredjene škole maèevanja.
Još u XVI veku su postojali uèitelji maèevanja koji, ukoliko su uspešno organizovali rad u dve ili više maèevalaèkih škola, bi osnivali AKADEMIJE. U njima se uèillo maèevanje sa slobodom izbora razlièitih škola (italijanska, španska, francuska itd.). U njima se uèilo i maèevanje svih epoha i svim vrstama oružja. Mnoge evropske zemlje su imale stotinama godina, a neke imaju i danas, svoje Akademije za maèevanje. Iz ovih akademija su se regrutovali redovni èlanovi za nadmetaèke ili borbene aktivnosti. Na taj naèin su se formirala najrazlièitija maèevalaèka udruženja i esnafi. Najèuvenije udruženje ovog tipa je udruženje francuskih musketara. Oni su delovali kao zvanièna garda kralja ili su bili èuvari - najamnici velikašima.
Danas, širom Evrope i Amerike postoji niz maèevalaèkih akademija. Njih osnivaju najèešæe maèevalaèki klubovi ali ima i onih zvaniènih èiji su osnivaèi vlade i ministarstva. Medju najpoznatije Akadmije na svetu, a koje imaju status fakulteta, spadaju Francuska akademija za maèevanje (osnovana jos u 16 veku) i Internacionalna maèevalacka akademija. Sliène akademije postoje u Poljskoj, Italiji i Americi.
NCEM je u skladu sa navedenim osnovao jedinstvenu maèevalaèku Akademiju koju èine škola sportskog maèevanja, škola scenskog maèevanja, škola borbenog maèevanja i škola oružne muzeologije. U akademiji se zainteresovani mogu edukovati ne samo za osnovna zvanja u maèevanju: Oružnik i Maèevaoc veæ i srednja, viša i visoka. U tom smislu zainteresovani mogu napredovati za zvanja mladji Asistent, Asistent i Instruktor maèevanja kao i Majstor maèevanja i Uèitelj maèevanja. Lica sa završenom višom sportskom školom i FFK mogu dobiti specijalizaciju u vidu postdiplomskih studija za zvanje Profesor maèevanja.
Za lica koja su, zbog svojih profesija, (glumci, kaskaderi itd) zainteresovana za certifikat o obuèenosti za aktivnosti spektakla pozorišnog maèevanja i scensko-istorijske borbe, Nacionalni centar za pozorišno maèevanje i scensko-istorijsku borbu u okviru aktivnosti NCEM održava nastavu u vidu seminara po odredjenom nastavnom programu. Ova lica mogu dobiti dva osnovna zvanja: 1.Scenski maèevaoc, 2. Režiser scensko-istorijskih borbi.
Za lica zainteresovana za borbeno maèevanje Akademija NCEM, u okviru oktivnosti Oficirskog maèevalaèkog kluba, je organizovala školu borbenog macevanja. Pravila borbe se zasnivaju na principima zapadnoevropske borbene tehnike i taktike. Casovi su organizovani za kurtoazni bodez (drveni ili gumeni), kratki mac (puggio), jednoruèni teški maè, dvoruèni maè i rapir. Programi borbenog maèevanja su namenjeni najveæim delom obuci zainteresovanih vojnih lica sekcije Centralnog kluba VJ kao i starijim èlanovima koji su ovladali sportskom maèevalaèkom veštinom. Osnovni predmeti koji se uèe su: istorija bodnog, jednoruènog oružja, osnovi borbenog maèevanja, taktika sa psihologijom borbenog duela i vežbanje.
Diplome svih nivoa za sve škole izdaje u skladu sa svojim pravilnikom NCEM i one su i meðunarodni certifikat.

dameski · Prijatelj foruma

Polaganje za svaki nivo se izvodi u skladu sa pravilnikom Akademije NCEM i to:
OSNOVNI NIVO
2 zvanja
ORUŽNIK
(položen predmet: Tehnika maèevanja – položaji, proste i složene radnje bez oružja)
POLOŽAJI I RADNJE BEZ ORUŽJA
Proste radnje
- Stav, promena stava po visini, promena stava po težištu, promena stava
po stavu, polukorak napred i nazad. Ruke na bokovima.
- Korak napred i nazad, prikljuèeni korak napred i nazad. Ruke na bokovima.
- Koraci napred i nazad sa svim težištima, koraci napred i nazad sa svim dubinama, koraci napred i nazad sa svim dužinama. Ruke u stav.
- Dvokorak napred i nazad, skok napred i nazad.
- Ofanzivni skokovi napred i nazad.
- Defanzivni skokovi napred i nazad.
- Taktièki skok napred i nazad.
- Distanciranje.
- Ispad stav nazad.
- Ispad stav napred, ispad stav u mestu, ispad iz visokog stava.
- Produženi ispad.
- Ukršteni i klizajuæi ispad.
- Fleš iz dubokog i visokog stava
- Dinamièki fleševi (polukorak, ispad, skok,dvokorak).
- Eskivaža èuèanj, eskivaža napad na grudi, eskivaža napad na ledja.
- Eskivaža polukorak nazad, ispad u napred, passato sotto, ispad u nazad.

POLOŽAJI I RADNJE BEZ ORUŽJA
Složene radnje
- Istoimene kretnje
- Raznoimene kretnje
- Kombinovane kretnje
- Parametri brzine, amplitude i ritma kretanja
- Održavanje i narušavanje distance, održavanje i narušavanje ritma

MAÈEVAOC
(Položen predmet: Tehnika maèevanja – proste i složene radnje sa oružjem, taktika i pravila maèevanja)
POLOŽAJI I RADNJE SA ORUŽJEM
I Deo
Uvodnje radnje sa oružjem
- Manipulacija oružjem (uzimanje, vraæanje, nošenje, držanje u pauzi), držanje oružja u šaci, pristupni stav, osnovni stav, pozdrav1:1, 1:3,1:X, završni pozdrav.
- Držanje oružja u stavu (bez i sa protivnikom), svi maèevalaèki koraci sa oružjem.
II Deo
Proste radnje sa oružjem

- Pozicioniranje naoružane šake.
- Pozicioniranje naoružane ruke. (6 i 4 pozicija)
- Pozicioniranje naoružane ruke. (7 i 8 pozicija)
- Opozicije, upravljanje seèivom
- Promena pozicija (translatorne)
- Promena pozicija (polukružne) i kružne
- Promena pozicija (kombinovane)
- Suèeljavanja (sektora, strana seèiva, ugla seèiva)
- Kontakti (neutralni, zaštiæeni i nezaštiæeni)
- Distanciranje sa oružjem.

III Deo
Proste radnje sa oružjem
- Bod iz pozicije
- Sektori i bodovi u pozive
- Bod iz opozicije
- Bod fleš
- Batute
- Hvatanja oružja (linearna)
- Hvatanja oružja (polukružna
- Hvatanja oružja (kružna)
- Hvatanja oružja kombinovana
- Degaže
- Linija
- Iskljuèenja
- Presije
- Parei u gornjim pozicijama
- Parei u donjim pozicijama
- Opozicioni pare
- Riposte
- Opozicione riposte
- Veze
- Voðenja
- Klizanja
- Fintiranje
- Kupe
- Eskivaže

IV Deo
Izvedene radnje sa oružjem
- Izvedeni bodovi
- Izvedena hvatanja
- Izvedeni degaže
- Izvedene parade i riposte
- Izvedene batute
- Izvedene linije
- Izvedene presije
- Izvedene veze
- Izvedena voðenja
- Izvedena fintiranja
- Izvedeni kupe

V Deo
Složene radnje sa oružjem
- Uvod u taktiku maèevanja (terminologija i pravila kreiranja maèevalaèkog teksta)
- Uvod u taktiku maèevanja (logika maèevalaèke akcije i kreiranje maèevalaèkog teksta)
- Produženi napad
- Lažni napad
- Dvostepene maèevalaèke akcije
- Višestepene maèevalaèke akcije
- Osnovi taktièke primene maèevalaèkih akcija

SREDNJI NIVO
3 zvanja
MLAÐI ASISTENT
(Da je proveo u zvanju maèevaoc bar 1 godinu i pokazao izuzetne rezultate u radu u grupi, položeni propisani teorijski ispiti iz bloka predmeta za srednji nivo)
ASISTENT
(Ploženo zvanje maèevaoc rad u zvanju mlaðeg asistenta u trajanju od 1 godine, položen ispit iz osposobljenosti za samostalan praktièni rad u oblasti položaji i radnje bez oružja, položeni propisani teorijski ispiti iz bloka predmeta za srednji nivo)
INSTRUKTOR
( U zvanju asistenta provedeno aktivno bar 2 godine, položen ispit o savladanosti teksta praktikuma, položen ispit iz praktiène osposobljenosti za samostalan rad iz oblasti prosti položaji i radnje sa oružjem, položeni propisani teorijski ispiti iz bloka predmeta za srednji nivo)
Teorijski predmeti za zvanja srednjeg nivoa
1) Teorija maèevanja
2) Tehnika sportskog maèevanja - floret
3) Tehnika sportskog maèevanja - sablja
4) Tehnika sportskog maèevanja - maè
5) Istorija sportskog maèevanja
6) Sportsko oružarstvo
7) Sportske povrede i povrede hladnim oružjem
8) Osnovi anatomije
9) Pravila sportskog maèevanja
10) Metodika organizacije takmièenja
11) Metodika sportskog treninga
12) Metodika takmièarskog treninga
13) Sportska statistika
VIŠI NIVO
1 zvanje
MAJSTOR
(Provedeno najmanje 3 godine u zvanju instruktora, položen ispit iz praktiène osposobljenosti za samostalan rad iz oblasti složene radnje sa oružjem, elementarna znanja iz oblasti tehnike borbenog maèevanja, položeni propisani teorijski ispiti iz bloka predmeta za viši nivo)
Teorijski predmeti za zvanje višeg nivoa
1) Tehnika sportskog maèevanja - floret II
2) Psihologija duela
3) Biomehanika sa osnovama medicine sporta
4) Taktika sportskog duela
5) Maèevalaèka terminologija
6) Taktika sportskog duela
7) Metodika sportskog suðenja
8) Borbena odeæa i oprema kroz vekove
9) Istorija maèevalaèke literature od 14 do 19 veka
10) Sistematika hladnog oružja
11) Istorija evropskog hladnog oružja
12) Neevropske tehnike maèevanja
13) Tehnika borbe špadom i rapirom

VISOKI NIVO
2 zvanja
UÈITELJ
(Da je u zvanju majstora proveo bar 3 godine, položen ispit o samostalnom voðenju nastave, da rukovodi grupom od najmanje 10 uèenika, jednog pomoænika i asistenta, potpuno znanje iz oblasti tehnike borbenog maèevanja, da ima publikovana bar dva rada iz oblasti teorije ili prakse maèevanja, položeni propisani teorijski ispiti iz bloka predmeta za visoki nivo)
PROFESOR
(Da je u zvanju uèitelja proveo najmanje 3 godine, da ima oformljenu sopstvenu školu sa bar 20 polaznika, jednim asistentom i jednim instruktorom, da poseduje osnovna znanja iz oblasti scenskog maèevanja i režije scenskih borbi, da ima napisanu bar jednu knjigu iz oblasti maèevanja, da drži ili je držao redovno èasove iz oblasti maèevanja u nekoj višoj ili visokoškolskoj ustanovi i položene propisane teorijske ispite iz bloka predmeta za visoki nivo)
Teorijski predmeti za visoki nivo
1) Pedagogija I
2) Pedagogija II
3) Taktika borbenog duela
4) Istorija borbenog maèevanja
6) Tehnika borbe jednoruènim teškim i dvoruènim teškim maèem, špadom i dagom, sa dva rapira
7) Borbeno oružarstvo
8) Osnovi restauracije hladnog oružja
9) Zapadni viteški kodeksi
10) Istoèni viteški kodeksi
11) Heraldika
12) Istorija pozorišnog maèevanja
13) Tehnika pozorišnog maèevanja
14) Režija pozorišnog maèevanja

_Dada_ · Početnik Domaćeg.de

bas si super, trebace mi jedno tri dana da procitam sve ovo. ali hvala, ima nekih stvari koje nisam znala.

dameski · Prijatelj foruma

bas me zanima gde treniras, ako si u Beogradu, mozda bih mogla i da svratim...

Sascha336 · * Vatreni delija *

29/01/2007 | Izvor: B92, Sportski žurnal
Mačevanje: Zvezdi dve titule

Na juniorskom državnom prvenstvu u mačevanju održanom u Zrenjaninu, zlatne medalje osvojili su mladi mačevaoci Crvene Zvezde Ognjen Vesić i Aleksandra Jevremović.

U konkurenciji mlade gospode, Vesić je savladao Luku Nikolića (Silnog) sa 15:6, dok je Aleksandra Jevremović u finalu mladih dama pobedila Elizabetu Katonu iz Kraljevskog mačevalačkog kluba Karađorđe sa 15:7.

Bronzana odličja pripala su Vladimiru Petroviću (“Omladinac”) i Marku Miloševiću (“Soko”), odnosno Sari Nikolić (“Omladinac”) i Jeleni Jakovljević (“KMK Karađorđe”).

Takmičenje je, prema rečima selektora Zorana Čankovića bilo izuzetno uspešno, s obzirom na učešće više od 30 takmičara koji su pokazali “lepu borbenost i primerno znanje”.

Sascha336 · * Vatreni delija *

13. mart 2007. | Izvor: B92, www.dnevnik.co.yu | Željko Čačija
Završeno EP za kadete u mačevanju
U nedelju je u Novom Sadu završeno kadestko Evropsko prvenstvo u mačevanju. Ruska reprezentacija imala je najviše uspeha. Njihovi predstavnici osvojili su zlatne medalje (muški mač i ženski floret) i jednu srebrnu (muška sablja). Trostruko slavlje im je pokvarila selekcija Mađarske koja je trijumfovala u poslednjem finalu takmičenja.

Žetvu najsjajnijih odličja ruski mačevaoci započeli su u disciplini mač. U polufinalu su eliminisali Mađare 41:33, da bi se u finalu sastali sa Francuzima, koji su prethodno bili bolji od Nemačke 45:33. Uz puno neizvesnosti i smenjivanja u vođstvu, na kraju finala čast da se popnu na najviši stepenik pobedničkog postolja stekla je dobro ukomponovana selekcija Rusije. Bronza je pripala Mađarima posle pobede nad Nemcima 45:35.

U nastavku nadmetanja novo slavlje Ruskinja u finalu floreta nisu uspele da spreče Poljakinje, koje su deklasirane sa čak 32:20. Treće mesto pripalo je Francuskinjama (savladale su Mađarice 45:32), ali je bilo vidno da su nezadovoljne slabim izdanjem koje su pružile protiv Ruskinja u polufinalu.

Da se ne bi dogodilo da ruske ekipe pokupe sve počasti potrudili su se mačevaoci Mađarske u disciplini sablje, jer su u poslednjim trenucima megdana sa Rusima smogli snage da preokrenu veliki zaostatak i zasluženo osvoje poslednje zlato (45:41) na Prvom evropskom kadetskom prvenstvu u Novom Sadu. Još jednu bronzu odneli su Francuzi, do koje su stigli pobedom nad Ukrajincima 45:34.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Još je primitivni čovek praktikovao jednu formu mačevanja koristeći u borbi drvene motke i kamene sekire. Međutim, smatra se da je pravo mačevanje nastalo pre 20 vekova u Japanu. Prvi mač, za koji se zna, imao je japanski princ Jamoto Takeruno Mikoto.
Na naš kontinent, u staru Grčku, mačevanje je prešlo iz Egipta gde su se borili drvenim štapovima na čijim se vrhovima nalazio metalni šiljak.
U mačevalačkim školama Rima obučavani su robovi za gladijatorske borbe. Stari Rimljani su upotrebljavali "enzis" – širok i težak mač sa dve oštrice. Vežbanje mačem zvalo se "palarija", a izvodilo se protiv drvenih stubova pobodenih u zemlju.
U srednjem veku razvijalo se kroz borbe ritera i turnirska nadmetanja.

Moda dvoboja

Do modernog mačevanja koje počinje od 1563. godine kada je, tada poznati inženjer i matematičar Kamilo Agripa objavio svoju knjigu "Obrada nauke o oružju" mačevanje je prošlo dug put. Međutim, od tada, od druge polovine XVI i prve polovine XVII veka, mačevanje postaje prava moda, znak otmenosti. Mnogi su nosili mačeve obešene oko pasa kao sastavni deo svoje odeće. Na sve strane počele su da niču škole mačevanja u kojima su se građani, a posebno plemstvo, obučavali veštini baratanja ovim oružjem.
Zajedno sa modom nošenja mačeva stigla je i moda dvoboja. Učitelji mačevanja imali su pune ruke posla. Za svaku sitnicu potezani su mačevi kako bi se "krvlju sprala uvreda". U tim nemirnim vremenima mirni građani su vrlo često morali, takoreći, preko noći da savladaju osnovna znanja kako ne bi bili ubijeni često u vrlo bezrazložnoj odbrani "časti i poštenja".
Najpoznatiji gradovi u kojima su se izrađivali mačevi bili su Toledo i Sevilja u Španiji, Milano i Venecija u Italiji, Pasan i Solingen u Nemačkoj, Dubrovnik u Dalmaciji i Risan u Crnoj Gori. Majstori koji su izrađivali mačeve zvali su se mačalari, a u Dubrovniku spatarii.
U mnogi ozbiljnim knjigama pominje se mačevanje (Šekspirov "Hamlet", Rostanov "Sirano de Beržerak"), a kad bi se iz romana Valtera Skota "Ajvanho" ili iz čuvenog dela Aleksandra Dime "Tri musketara", izbacila poglavnja koja se odnose na mačevanje – te bi se knjige upola smanjile!
Prva, isključivo sportska takmičenja u mačevanju, počela su se održavati tek od druge polovine XIX veka. Tada su širom Evrope i Amerike počeli da niču mačevalački savezi i da se organizuju šampionati. Međunarodna mačevalačka organizacija FIE osnovana je 1930. godine. Njen član je bio i Mačevalački savez Jugoslavije, osnovan 1928. godine u Novom Sadu.
Moderno sportsko mačevanje poznaje tri discipline: floret, mač i sablju. Ove discipline uključene su u program olimpijskih igara, a prvi put mačevanje se pojavlio u programu I obnovljenih olimpijskih igara u Atini 1896. godine.
Dok se muškarci takmiče sa sva tri oružja, žene se bore jedino floretom.

Floret

Floret je lako oružje sa čeličnom oštricom na čijem se vrhu nalazi metalna kuglica. Dugačak je 110cm, a težak 500g.
Borba floretom odvija se na prostoru 2×12 metara. Ova površine, pokrivena metalnom mrežom, podeljena je sa 5 poprečnih linija: jedna centralna linija nalazi se na sredini, po jedna sa svake strane na 2 metra od srednje linije i dve po jedan metar od zadnje linije.
Cilj je takmičara da vrhom floreta postignu što je moguće više "uboda", dodira, i to na određenim mestima koja donose poene. Važeće površine su kod floreta samo grudi od vrha okovratnika do linije prepona i leđa do struka. Pogodak u glavu, ruke i noge se ne boduje.
Kod muškaraca borba traje šest minuta i vodi se u 5 pogodaka s najmanje jednim poenom razlike, a kod žena u 4 pogotka.
Takmičari počinju borbu sa svojih linija (one koje se nalaze na 2 metra od centralne). Ukoliko se jedan takmičar povuče do linije na 1 metar od zadnje crte, biva opomenut, a ako je pregazi onda njegov protivnik dobija poen koji mu se računa kao dodir.

Električne "sudije"

Ukoliko istekne vreme od 6 minuta, a nijedan takmičar ne napravi 5 dodira, pobednik je onaj koji je napravio više dodira. Kad se borba završi nerešeno u propisanom vremenu, ona se nastavlja sve dotle dok je jedan od takmičara ne napravi dodir.
Nekada su sudije imale veoma težak posao prateći borbu i beležeći važne pogodtke. Danas im je posao umnogome olakšan uvođenjem električnog floreta. Svaki dodir registruju električni aparati na stolu sudija koji su pomoću električnih kablova vezani za florete, kao i semafor koji se postavlja da bi publika što bolje pratila borbu.
Kad jedan takmičar vrhom floreta koji je u obliku dugmeta pogodi protivnika u važeću površinu, dolazi do kontakta i na stolu sudije upali se lampa. Za svakog mačevaoca postoje dve lampice.
Kad jedan takmičar napravi važeći dodir, na njegovoj strani upali se zeleno, a na protivnikovoj crveno svetlo. Kad se istovremeno upale zelena i crvena svetla na obe strane, sudije odlučuju koji je takmičar prvi postigao dodir i njemu dodeljuju poen. Ukoliko dodir nije izveden na propisan način, pali se belo svetlo.
Od lične opreme mačevaoci imaju belo zaštitno odelo pojačano u grudnom delu metaliziranim plastronom, zaštitnik za lice od žičane mreže i rukavocu za onu ruku u kojoj drže oružje. Na takmičenjima ova se oprema dopunjava još i električnim kablom koji vodi od leđa takmičara, nastavlja se na lični kabl do tzv. bobine – koja služi da se na nju ovaj gajtan namotava tako da je uvek zategnut i ne smeta mačevaocu kad, na primer, naglo uzmiče unazad. Zahvaljujući bobini nikad ne dolazi do saplitanja. Kabl se dalje od bobine nastavlja do električnih kontrolnih aparata na sudijskom stolu.

Mač

Mač, kao i floret služi samo za "ubod", a ne udarac oštricom. Dugačak je 110cm, a težak 770g, ima čeličnu oštricu sa tri glatke ivice. Smatra se teškim oružjem, a njime se, za razliku od floreta, dodir može napraviti na bilo kom delu tela, od temena do stopala, samo mora biti izveden vrhom.
Kontrolni aparat u ovoj disciplini ima samo crveno i zeleno svetlo koja se pale prema tome koji je od takmičara dobio poen. Ukoliko se oba svetla istovremeno upale, svaki takmičar dobija po jedan poen. Međutim, ako se desi da se borba, u propisanom vremenu završi nerešeno ona se produžava još 5 minuta. U slučaju da i tada nijedan mačevalac ne postigne dodir, smatra se da su oba takmičara izgubila borbu.

Sablja

Za razliku od floreta i mača, sabljom se u sprotskom mačevanju udara oštricom, stranom. U stvari, za dodir se koriste, pored vrha, još i štra ivica i gornja trećina tupe strane. Ukupna dužina sablje je 105cm, od toga na oštricu otpada 88cm. Težina je 500g. Borba se vodi u pet pogodaka s najmanje jednim bodom razlike. Borilište je dugačko 24, a široko 2 metra. Važeći udarci, oni koji donose poene su: udarac u trup, ruke, vrat, glavu. Pogodak u noge se ne boduje.
Ukoliko je posle 6 minuta borbe rezultat nerešen, mora se napraviti još jedan dodir bez ikakvog vremenskog ograničenja. Zbog teškoće da se prati ova vrsta dodira za borbe sabljom, ne koristi se električni aparat već sudi 5 sudija.

Trening od desete godine

Mačevanje je strogo amaterski sport. Stoga oni koji počinju da ga treniraju ne računaju na novčanu zaradu. Njima se pruža mogućnost da putuju po zemlji, a onim najboljima i u inostranstvo.
Međutim, korist od mačevanja je sasvim druge vrste. Ono razvija brze reflekse, veliku izdržljivost i brzinu. Sem toga, angažuje sve mišiće tela.
Naša najbolja mačevalka, inženjer arhitekture Vera Jeftimijades kaže: "Ovaj sport je podjednako dobar kako za muškarce tako i za žene. Najbolje je početi s treningom sa 10-12 godina".
Sportski vek mačevalaca je veoma dug. Takmičari do 40-50 godina mogu da postižu još vrhunske rezultate. Iako sa godinama gube u brzini i refleksima, oni to nadoknađuju iskustvom.

Najbolji mačevaoci na svetu

Mačevaoci su gotovo po pravilu intelektualci: inženjeri, profesori i lekari.
Najbolje takmičare u muškoj i ženskoj konkurenciji imaju Mađari, Italijani, Francuzi i Rusi. Između ovih zemalja vode se ogorčene borbe za svetskog i olimpijskog pobednika.
Najpoznatiji i, po mnogima, najbolji mačevaoci svih vremena bili su Mađari Gerevič i Karpati i francuski floretista Kristijan d Oriola. Kod nas je to, bez sumnje, Vera Jeftimijades.
Na kraju i jedno malo pitanje: mogu li mačevanjem da se bave levaci? Mogu i čak su, ako dobro nauče veštine mačevanja, veoma neprijatni protivnici, kao da se borite protiv ogledala. Tako na primer, sovjetski mačevalac G. Kris, olimpijski prvak, tvrdi da mu je upravo to što je levak čak i pomoglo da postane odličan mačevalac.
[iz "Politikinog zabavnika" #977/1970]

komarac23 · Početnik Domaćeg.de

[quote="Sascha336"]29/01/2007 | Izvor: B92, Sportski žurnal
[b]Mačevanje: Zvezdi dve titule [/b]

Na juniorskom državnom prvenstvu u mačevanju održanom u Zrenjaninu, zlatne medalje osvojili su mladi mačevaoci Crvene Zvezde Ognjen Vesić i Aleksandra Jevremović.

U konkurenciji mlade gospode, Vesić je savladao Luku Nikolića (Silnog) sa 15:6, dok je Aleksandra Jevremović u finalu mladih dama pobedila Elizabetu Katonu iz Kraljevskog mačevalačkog kluba Karađorđe sa 15:7.

Bronzana odličja pripala su Vladimiru Petroviću (“Omladinac”) i Marku Miloševiću (“Soko”), odnosno Sari Nikolić (“Omladinac”) i Jeleni Jakovljević (“KMK Karađorđe”).

Takmičenje je, prema rečima selektora Zorana Čankovića bilo izuzetno uspešno, s obzirom na učešće više od 30 takmičara koji su pokazali “lepu borbenost i primerno znanje”.[/quote]

hahaha ja ne mogu da verujem da ova tema postoji Smile