Uputstvo za strance: Kako preživeti Srbiju

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Srbi imaju jednu čudnu naviku - dok čekaju u redu uvek stoje preblizu jedni drugima. Gotovo se dodiruju. To posebno važi za starije.

Jednom su mi se neki ljudi toliko približili dok sam bio na bankomatu da sam morao da ih zamolim da se odmaknu. Prema nekim mišljenjima, to rade da bi se zaštitili od još jedne endemske srpske pojave -"padobranaca".

Ovo je samo jedan od duhovitih komentara kojima Irac Džonatan Dejvis pokušava da Srbiju približi strancima koji u njoj žive ili gostuju, pišu "Novosti".

Ali, daleko od toga da je Dejvis, osnivač "Kluba stranih posetilaca Beograda", jedini koji kolegama strancima šalje ovakva "pisma iz Srbije".

Samo ovlaš "surfovanje" po Internetu otkriva sijaset sajtova, blogova i foruma na kojima se nude saveti, ali i lepe priče iz naše zemlje.

A kako to obično biva, stranci primećuju stvari koje svi mi svakog dana uzimamo zdravo za gotovo. Često duhoviti - i neretko blago ironični - blogovi su idealan prilog za nikada nenapisanu karakterologiju Srba.

"Nije obavezno da se poljubite odmah posle upoznavanja sa nekim Srbinom, ali ako sretnete tu osobu drugi put, red nalaže da se poljubite tri puta.

To možete da izbegnete jedino ako se baš onako srdačno zagrlite - bave se, na jednom sajtu, svakodnevnom komunikacijom sa "ovim čudnim narodom".

Drugi se oduševljavaju ženama sa maramama, koje na pijacama prodaju kajmak, sir, voće...
"Prijatelju, ako te ikada put nanese u Beograd, zaboravi radnje i velike markete. Moraš da vidiš Kalenić pijacu. Možeš besplatno da probaš svašta, a ovde svi mrze voće i povrće koje je savršenog oblika i boje", savetuje jedan novopečeni Beograđanin buduće posetioce iz Engleske.

"I požuri, jer sam načuo da će budale do kraja godine da je "renoviraju", i da će tada izgledati kao supermarket sa staklenom fasadom.

"Belgrejd forin visitors klub" (Belgrade Foreign Visitors Club), koji uređuje Džonatan Dejvis, postoji već dve godine. Trenutno okuplja oko 200 članova, a Džonatan kaže da je namenjen strancima koji vole i poštuju zemlju domaćina.

Članovi „Kluba za strance u Beogradu“ smatraju da duguju zahvalnost narodu Srbije za gostoprimstvo i da imaju dužnost da upoznaju istoriju i kulturu i poštuju zakone, pa makar oni bili trivijalni ili neprijatni.

A priče su, opet, razne - od hvaljenja srpskog paradajza kao "ubedljivo najboljeg na svetu", priče o siromaštvu kroz reportažu o otvaranju mnogobrojnih "SOS marketa" širom naše zemlje ("Zašto, pobogu, u običnoj prodavnici malo tunjevine košta 350 dinara? Ko to uopšte može da plati?"), do simpatičnog osvrta na fenomen hranitelja golubova...

"Siguran sam da broj ludaka na ulicama nekog grada može da se vidi po broju golubova. Centar Beograda, recimo, ima gomilu ovih letećih pacova, koje mami ogroman broj posvećenih "hranitelja". Samo u kraju u kojem sad živim ima najmanje troje tih ludaka. Imaju već ustaljenu rutinu, pa je stotine golubova spremno kada matori hranitelji izađu, naoružani starim hlebom...", piše član "Kluba".

Život u Srbiji i Beogradu strancima donosi mnogo problema sa kojima se svakodnevno sreću.
"Može da bude veoma teško da se obezbedi medicinska pomoć, povlastica za prevoz ili račun u banci", objašnjava Dejvis.

"Ljudi imaju problema i da pronađu neke potrepštine. Pertle, na primer, koje možete da kupite u bilo kom supermarketu na zapadu, ovde prodaju samo Romi na ulici. U velikim gradovima ima više specijalizovanih prodavnica nego drugde, što je dobro ako znate gde su, ali frustrirajuće ako ne znate."

Gosti naše zemlje nedavno su bili i Tim Kalafas i Tomas Bujg, samozvani "TV gerilci". Ovi nesvakidašnji mladići iz Njujorka odlučili su da snime seriju "Ovo je moj grad", tako što će posetiti 12 gradova širom sveta. U svakom idu "do kraja" (u svakom smislu), a sve to prate kamerom.

U Beogradu su išli na pank svirku, pili propolis i rakiju, duvali, izlazili na splavove...

(MONDO)