Mnogo smo, bre, hvalisav narod

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Da li su Srbi baš najbolji u seksu, imaju najlepše žene, blistaju u sportovima, piju za "medalju" i imaju najgore poslanike, istražuju "Novosti".

Ona je Srpkinja, najlepša žena na svetu. Kada dođe kući, čeka je muž ili dečko - dobar ljubavnik, još bolje obdaren, san svake devojke odavde do Maribora, pa i koji kilometar dalje.

Pre (čestog i sjajnog) seksa, njih dvoje će popiti rakiju ili vino. Potom će zapaliti bar po dve cigarete. A onda, verovatno, gledati TV, gužvati tikete iz kladionice i uživati u pobedama Srba - najtalentovanije nacije za timske, a odnedavno i pojedinačne sportove.

Ovakav scenario, budimo iskreni, postoji u glavama većine žitelja naše zemlje, pišu "Novosti". Ali - bilo na sreću ili žalost (zavisno od kategorije i vrednosti ovih "mitova") - uglavnom samo u glavama.

Pa gde smo, zaista, u odnosu na druge narode? Slaže li se statistika sa onim što Srbi misle o sebi? Jesmo li bar u nečemu "naj"?

Krenimo, prirodno, od "onih stvari". Poslednje veliko istraživanje "Dureksa", proizvođača kondoma, u kojem je učestvovalo 350.000 ljudi iz 41 zemlje, građane Srbije stavlja u svetski vrh po broju seksualnih odnosa (2,5 nedeljno), orgazama i uživanja u seksu.

U ostalim kategorijama (poput broja partnera ili korišćenja seksualnih pomagala) Srbi su tek prosečni, a u dužini odnosa, sa jedva 17 minuta, čak i ispod toga - pokazuju podaci "Dureksa".

Važno je reći da se i ovo istraživanje zasnivalo na anketi, pa rezultati mogu, ali ne moraju, da budu verodostojni. Baš kao ni činjenica da ego Srpkinja skoči bar koji centimetar kad god svaki bogoviti stranac koji kroči u Beograd uzvikne:
- Srpkinje su najzgodnije žene na svetu!
Na Internetu, u brojnim anketama na ovu temu, naših žena nema, a ne briljiramo ni na raznim izborima za mis ovoga ili onoga. Pominju se i u finala ulaze, uglavnom, neke Šveđanke, Brazilke, Mađarice, Estonke, žene iz Venecuele, Portorika...

Muškarci, naravno, znaju da je pravi odgovor na ovo pitanje - "najlepše su žene baš u onoj zemlji u kojoj se trenutno nalazim", ali to već nije tema ovog teksta...

Bilo kako bilo, srpska "umešnost" u seksu ima i svoju tamnu stranu: prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje uradi oko 24.000 abortusa, ali procene ginekologa kažu da je taj broj, verovatno, veći od 100.000! A to nas, nažalost, stavlja na neslavno prvo mesto u Evropi.

U samom vrhu smo i kada se priča o pušenju. Brojke našeg Instituta za javno zdravlje su neumoljive: svakog dana u Srbiji se popuši 73 miliona cigareta, što znači da godišnje "izdimimo"26.645.000.000 cigareta! Ili, oko 3.500 godišnje po odraslom stanovniku. Poređenja radi, Grk popuši 3.017, Slovenac 2.537, Rus 2.319, Španac 2.225, a ni Turci više ne puše kao Turci - tek 1.499, za 30. mesto u svetu.

Nešto stariji podaci "Vorld risors instituta" o potrošnji kafe (iz 2007.) pokazuju da bar ne kafenišemo toliko mnogo: svaki stanovnik Srbije godišnje potroši 3,5 kilograma kafe - četiri puta manje od vodećih Finaca, koje u stopu prate ostali Skandinavci.

Cinici čije se prezime završava na "ić" verovatno bi rekli:
- Džabe im količina kad ne piju „srpsku“, ručno samlevenu, provrelu na "smederevcu", iz džezve stare tri’es godina...

Zorimo se i našom rakijom, kafanom (koja je usko povezana sa srpskim darom za matematiku: pre ulaska u kafanu se saberemo, a pre izlaska se baš oduzmemo), ali po popijenim litrima alkohola "po grlu stanovnika" (devet, u poslednjoj publikaciji Svetske zdravstvene organizacije) ne možemo da se merimo sa "šampionom" Luksemburgom, Irskom, Mađarskom, Češkom, Moldavijom, pa ni - Hrvatskom.

Mit je, da prostite, i da su Srbi bogom dani za sve sportove, a posebno one kolektivne. Dok je ta priča i važila za staru Jugoslaviju, sada - i pored titula vaterpolista i odbojkaša, uspona tenisera i plivača i velikog povratka košarkaša i fudbalera - kaskamo i za najvećim rivalima, poput Hrvatske, duplo manje države koja je, za razliku od nas, dobra i u zimskim sportovima.

Na poslednjim Olimpijskim igrama, Srbija je uspela da osvoji srebro (Milorad Čavić, moralni šampion Pekinga) i dve bronze (Novak i vaterpolo reprezentacija).

Hrvati su uzeli pet medalja (doduše, samo u pojedinačnim disciplinama), a Slovenci, sa tek dva miliona stanovnika, isto toliko, uz jedno zlato. Bugari pet, Mađari - čak 12.

Nismo mnogo bolji bili ni na prethodnim Igrama, kada su Srbija i Crna Gora na pobedničko postolje kročili tek dva puta. Hrvati su opet imali pet medalja, uz jedno zlato.

Zanimljivi statistički sajt "Grejtest sporting nejšn" ("Najsportskija nacija"), koji pokušava da kroz brojke ustanovi ko, stvarno, ima talenat, Srbiju stavlja na 17. mesto u svetu, što nikako nije loš rezultat.

Slovenci su, pak, treći, Hrvati deveti. Pri vrhu je Australija, koja osvaja medalje gde stigne, iako imaju tek 20 miliona žitelja.

Da se, za utehu posle statistike (i neslavnog rezultata rukometaša), vratimo onom ciniku:

"Džabe im sve medalje, Svetsko prvenstvo će "nogometaši" da vide samo na televiziji. A to je, stvarno, neprocenjivo.

Kladimo se baš mnogo, ali to nije ni prineti nekim susednim državama. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, u Srbiji radi 1.336 kladionica, ili jedna na svakih 6.000 stanovnika.

U Hrvatskoj, recimo, koja ima duplo manje žitelja, tiketi se uplaćuju na 2.529 mesta, a pravi rekorderi su Crnogorci, gde posluje više od 500 kladionica - skoro jedna na 1.000 stanovnika!

Statistika MMF-a iz 2008. godine stavlja Srbiju na 70. mesto po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, u "konkurenciji" 180 država. Ali, možda može da nas raduje podatak da na skali "Jednakosti prihoda", koja se pravi po koeficijentu italijanskog statističara Korada Đinija - dobro stojimo.

Ova skala računa razliku između bogatih i siromašnih slojeva stanovništva, a po njoj ispada da smo jedna od 20 zemalja sa najravnopravnije raspoređenim bogatstvom, u društvu Danske, Češke, Slovenije, Austrije, Malte...

Retko ko može da se usprotivi stavu da imamo najsavršenije pismo, ćirilicu, a sasvim se dobro služimo i onim drugim. Ni to, nam, ipak, ne pomaže da uđemo makar u "top 50" zemalja po pismenosti: iako sva slova zna 96,4 odsto građana Srbije, to je dovoljno tek za 63. mesto u svetu.

O neiskorišćenosti pisma govori i činjenica da se godišnje objavi manje od 5.000 knjiga - koliko, na primer, u jednoj Saudijskoj Arabiji ili Libanu, i daleko iza Mađarske ili Tajlanda.

Nema, verovatno, Srbina koji povremeno ne psuje "predstavnike naroda". Em ih je mnogo, em su nevaspitani, pa neka što se svađaju, nego i vodom polivaju, i cipelama gađaju...

Istina je sasvim drugačija: sa 250 članova Narodne skupštine, Srbija je u evropskom proseku (više ima, u oba doma, Češka, Rumunija, Poljska, tu negde Austrija i Bugarska, nešto manje Holandija), a kultura ponašanja u parlamentu nam je sasvim okej.

To može da potvrdi svako ko je bar jednom video kako Britanci, nimalo džentlmenski, viču i podsmevaju se jedni drugima, kako se Tajvanci lemaju, Poljaci izazivaju na "ferku", a Sudanci organizuju prave masovne tuče..., pišu "Novosti".

(MONDO)

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Pa i sam naslov lijepo kaže, mnogo smo, bre, hvalisav narod. Kakav sad tu komentar čovjek da stavi? Ali, neka nas, imamo mi drugima još šta pokazati, što statistika i ankete nisu u stanju.

D@cha · Prijatelj foruma

Jeste jeste se...mo za medalju i to zlatnu Very Happy