Ekonomske Vesti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Obavezna rezerva biće prepolovljena tek dogodine

Da bi se banke podstakle da kreditiraju povećanje proizvodnje i izvoza, NBS obara obaveznu rezervu sa 45 na 25 odsto. – Bankari upozoravaju da ta mera neće dati efekte ove godine jer stupa na snagu tek 1. januara iduće godine

Od 1. januara iduće godine obavezna rezerva banaka koju će morati da odvoje kod Narodne banke Srbije biće 25 odsto, umesto dosadašnjih 45 odsto. To važi za sve devizne depozite privrede i građana, dinarske depozite sa deviznom klauzulom i kreditne linije koje banke povlače iz inostranstva. Tako piše u predlogu izmena Odluke o obaveznoj rezervi kojim treba da se postepeno relaksira monetarna politika i banke podstaknu da više novca usmere u kredite privredi za oživljavanje proizvodnje i izvoza. Tu novu meru monetarne politike već su javnosti najavili predsednik države Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a „Politika” je došla u posed nacrta te odluke čije detalje ekskluzivno objavljuje.

Prema tom predlogu, koji je nedavno NBS predstavila poslovnim bankama, bila bi ukinuta stopa obavezne rezerve na zajmove koje banke u Srbiji dobijaju od svojih matica iz inostranstva za jačanje kapitala (tzv. subordinisani krediti). NBS predlaže da se istovremeno ukinu beneficije kod obračuna obavezne rezerve (to su zapravo sada izuzeci ili umanjenja iz osnovice) po tri osnove: kod odobrenih stambenih kredita koje je osigurala Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, kod subvencionisanih kredita za likvidnost i kod subvencionisanih potrošačkih kredita.

Narodna banka Srbije, međutim, traži od poslovnih banaka da do 1. januara iduće godine moraju da održavaju obaveznu rezervu na nivou od 18. marta ove godine. Od banaka se još traži da rade paralelni obračun po novom sistemu iz dva razloga. Ukoliko se utvrdi da je nivo obavezne rezerve po novom sistemu obračuna (na dan 18. mart 2010) viši u odnosu na izdvojeni iznos, banke moraju da povećaju nivo izdvojene obavezne rezerve. I obrnuto, u slučaju da se utvrdi da po novom obračunu banke imaju „višak” izdvojene obavezne rezerve, neće moći da koriste te devize pre 1. januara 2011. godine (tada će NBS sukcesivno u tri meseca „vršiti otpust” obavezne rezerve). I kod ove mere predviđen je izuzetak prevremenog otpuštanja obavezne rezerve – on će biti moguć samo ako određena poslovna banka ima neto rast subvencionisanih kredita.

Iako joj je namera da omogući bankama više „daha” u finansiranju privrede, ova mera nije naišla na „topao doček” kod bankara koji je smatraju previše rigidnom, zameraju da je na „dugom štapu” i ocenjuju da neće dovesti do brzih pozitivnih efekata.

Bankari tvrde da bi efekti ovako predložene mere mogli da se očekuju tek u prvom kvartalu iduće godine, upozoravaju da su pare privredi potrebne odmah ove godine da bi oživela proizvodnju i tako ublažila posledice krize i predlažu da odmah počne primena mere smanjivanja obavezne rezerve.

Sledeća primedba bankara odnosi se na uvođenje obavezne rezerve na sredstva koja bankama stižu od matičnih kuća iz inostranstva posle 1. marta ove godine. Od izbijanja krize do danas u Srbiju je po tom osnovu ušlo 1,6 milijardi evra i ako na budući priliv ovih kredita bude primenjivana obavezna rezerva (uz projektovano povećanje euribora) banke ne bi imale mnogo prostora za pojeftinjenje kredita (odnosno smanjivanje kamata). Zato bankari predlažu da se rok sa 1. marta pomeri na 31. decembar 2010. godine, posle koga će banke biti obavezne da izdvajaju obaveznu rezervu na inokredite. „Na taj način obezbedila bi se dugoročnija stabilnost kamata, što je posebno važno jer će oporavak privrede duže trajati, a podrška banaka u tom periodu biće od ključne važnosti”, ističu bankari.

Izmene uredbe o obaveznoj rezervi predviđaju da se ona ukine za kredite uzete kod međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, KfW) uz garanciju države Srbije. Bankari smatraju da taj princip treba da važi i za poslovne banke koje su direktno zaključile kreditne linije sa istim kreditorima. Argumentacija banaka je da su, generalno posmatrano, krediti međunarodnih finansijskih institucija (ko god ih uzeo, država ili poslovne banke) namenjeni uglavnom za finansiranje infrastrukture, socijalno ugroženih kategorija stanovništva i povećanju zaposlenosti i zato bi morali da imaju isti tretman pri izdvajanju, odnosno neizdvajanju, obavezne rezerve.

Autor/izvor: Miša Brkić /Политика.rs

Wall Street: Indeksi skoro nepromijenjeni

NEW YORK - Na Wall Streetu su u srijedu vodeći indeksi ostali gotovo nepromijenjeni, jer vijesti iz američkog uslužnog sektora i tržišta rada ukazuju na određena poboljšanja, ali ne tolika da bi se moglo očekivati ubrzanje oporavka gospodarstva.

Dow Jones indeks oslabio je 9 bodova, ili 0,09 posto, na 10.396 bodova. S&P 500 pao je 0,04 posto, na 1.114 bodova, dok je Nasdaq indeks ostao nepromijenjen na 2.280 bodova.

Na početku jučerašnjeg trgovanja cijene su dionica porasle, zahvaljujući naznakama jačanja uslužnog sektora. Institut za menadžment nabave izvijestio je, naime, da je njegov indeks aktivnosti u tom sektoru u veljači porastao s 50,5 na 53 boda, što je više od očekivanja.

Agencija za zapošljavanje ADP objavila je, pak, da je u veljači u privatnom sektoru bez posla ostalo 20.000 radnika, što je u skladu s očekivanjima i pokazuje da se tržište rada stabilizira.

No, to su skromni pomaci koji ne najavljuju ubrzanje oporavka gospodarstva. To je potvrdila i 'bež knjiga' američke središnje banke Feda, koja pokazuje da se gospodarska aktivnost poboljšava u devet od 12 regija, ali sporo.

"Jedrimo kroz različite gospodarske pokazatelje iz dana u dan, iz tjedna u tjedan, no nemamo osjećaj da su stvari strukturalno dovedene u red. To nisu dovoljna poboljšanja da bi učvrstila povjerenje u oporavak", kaže Tom Samuels, direktor u fondu Palantir Fund.

Ulagače na oprezu drže i prijedlozi američke vlade o reformama u zdravstvenom i bankarskom sustavu. Jučer je predsjednik SAD-a Barack Obama predstavio konačnu verziju zakona o reformi zdravstva, koja već godinu dana izaziva žučnu polemiku, i pozvao Kongres da konačno glasa o prijedlogu.

Nesigurnosti na tržištu pridonijeli su i novi detalji prijedloga regulacije financijskog sustava, prema kojemu bi se američkim bankama zabranilo rizično trgovanje vrijednosnim papirima za vlastiti račun, dok bi se ostalim velikim financijskim kompanijama takvo trgovanje ograničilo.

Ulagači se plaše da bi taj tzv. 'Volckerov zakon', nazvan po Obaminom savjetniku za gospodarstvo Paulu Volckeru, mogao izazvati značajan pad dobiti banaka i financijskih kompanija.

Na europskim su burzama, pak, cijene dionica jučer porasle. Londonski FTSE indeks skočio je 0,90 posto, na 5.533 boda, dok je frankfurtski DAX ojačao 0,72 posto, na 5.817 bodova, a pariški CAC 0,80 posto, na 3.842 boda.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dinar više vredi kada se štedi

Oročenih 1.000 evra 1. marta 2009. posle godinu dana doneli 45 evra kamate, a položena protivvrednost dinara dala 60 evra po trenutnom kursu

Višenedeljno gordo posrtanje dinara i gotovo nacionalni referendum oko stabilnosti kursa gurnuli su u drugi plan jedno sasvim obično pitanje – koja se štednja više isplati u „poniženim” dinarima ili u moćnim evrima?

Ako je suditi po činjenici da su građani Srbije na kraju 2009. godine na štednim knjižicama imali ukupno višeod 577 milijardidinara, štojeoko 6,2 milijardeevra, a gotovo 95 odsto od navedene sume bila je devizna štednja, reklo bi se da je postavljeno pitanje deplasirano. Da je baš tako govori i zvaničan podatak da je dinarska štednja činilasveganeštovišeodpet procenata.

Dakle, reklo bi se, štediše su navedenu dilemu odavno stavile „ad akta”. Ali, ipak, da li ona konačno više ne postoji, jer je štednja u evrima najsigurnija zato što uvek donosi dobitak ili se na njoj bar – ne gubi.

Uprkos veoma čestim savetima guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da štedimo u dinarima, a te učestale pozive slao je naročito pretprošle i prošle godine, navedeni podaci govore da se stranom novcu, uglavnom evru, više veruje nego domaćoj valuti. Otuda i sve učestaliji pozivi na takozvanu deevroizaciju ili za vraćanje dinaru nekih izgubljenih funkcija novca.

Naše istraživanje je, međutim, pokazalo da je i guverner ponekad bio u pravu. Bilo je perioda kada se više isplatilo štedeti u dinarima nego u evrima, ali i trenutaka kada je štednja u dinarima sa pripisanom kamatom samo održala vrednost štednog uloga. Dok je u isto vreme ista dinarska suma, prevedena u evropsku valutu, posle nekog roka provedenog u banci, donosila dobitak.

Pod uticajem svakodnevnih vesti da u proteklih nekoliko meseci dinar gubi vrednost u odnosu na najomiljeniju stranu valutu među Srbima, nema našeg čoveka koji se ne bi zakleo da je u u proteklih godinu dana štednja u evrima bila isplativija.

Da li je baš tako?

Recimo, na primer, da je 1. marta 2009. godine štediša u jednoj od 30 banaka u Srbiji oročio 1.000 evra na godinu dana, po tada važećoj kamati od 4,75 odsto. Ovaj klijent je od izabrane banke mogao odmah, unapred, da podigne kamatu od 45 evra.

Godinu dana kasnije na ime kamate bi dobio manje, 38 evra, jer bi mu od pripisane kamate 1. marta ove godine bilo odbijeno 20 odsto na ime poreza na kapitalnu dobit.

Navedenih 1.000 evra 1. marta lane vredelo je 93.800 dinara. Ta suma oročena na 12 meseci, sa važećom kamatom od 13 odsto na dinare, prvog dana marta ove godine donela je dobit od 12.194 dinara. Dakle, štediša je posle godinu dana iz banke izašao sa ukupno 105.994 dinara. Za te pare je istog dana, uprkos sunovratu domaće valute, mogao da kupi 1.059,94 evra. Dakle, dinarski štediša je za godinu dana na dobitku gotovo 60 evra, a devizni u najboljem slučaju 45 evra.

Primer drugi.

U konkretnom slučaju, opisanom u broju „Politike” od 7. maja prošle godine, pokazalo se da štednja u dinarima u periodu od 3. novembra 2008. do 3. maja 2009. nije donosila dobit, već je štediši samo nadoknadila ono što mu je „pojela” inflacija.

Dakle, 3. novembra jedan Beograđanin je u svejedno kojoj banci oročio 120.000 dinara na šest meseci. Pristao je na ponuđenu godišnju kamatu od 12 odsto. Dakle, računao je da će se za pola godine njegove pare oploditi za šest procenata.

Ali, zarad računice koju je planirao da izvede na kraju avanture u koju se upustio, pribeležio je da je u istoj banci za položenih 120.000 dinara navedenog dana mogao, po ceni od 86,25 dinara za evro, da kupi tačno 1.391,3 evra.

Posle pola godine, odmah posle praznika, 5. maja, zajedno sa pripisanom kamatom podigao je 125.808 dinara. Kad je bacio pogled na tablu iznad šaltera sa kursnom listom, bilo mu jasno da je odigrao na sopstvenu štetu. Tog dana banka je prodavala evro za 97,1 dinar, pa je za 125.808 dinara mogao da kupi 1.295,6 evra. Nije bilo teško izračunati da je ovaj štediša, u evrima, uprkos pripisanoj kamati, bio na gubitku tačno 95,6 evra. Ili, ako se ta suma pomnoži sa 97,1 dinar, za koliko se tog dana evro mogao kupiti na šalteru iste banke, ovaj „poštovalac” guvernera Jelašića izgubio je 9.282 dinara. Da je dinare pretvorio u evro i ostavio ih na knjižicu, posle šest meseci bio bi na dobitku.

Prema tome, da li štedeti u dinarima ili evrima – pitanje je sad. U Srbiji se nikada ne zna.

Autor/izvor: A. Mikavica /Политика.rs

-------------------------------------------------------

Unosniji dinari

Definitivni zaključak šta je isplativije devizna, ili dinarska štednja, po štediše je, nažalost, moguće doneti tek nakon protoka vremena. Računica za prethodnu godinu je jasna i uglavnom tačna – bolje su prošli oni koji su štedeli u dinarima, rekao je Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke, koja je već premašila milijardu evra devizne štednje u Srbiji.

– Ako sve nepoznate u jednačini ostanu iste, onda će i za godinu dana zaključak biti isti. Ali, da li će se štediše odlučiti za dinarsku štednju zavisi, kao i do sada, pre svega, od njihove procene kretanja kursa u narednih godinu dana. Da kurs ne „pojede” pozitivnu razliku između dinarske i devizne kamate. Ono što je sigurno i u čemu nećete pogrešiti: svakako treba štedeti. Iz mnogo razloga. Ako imate šta. I, pod uslovom, ako nemate bolju ideju za legalnu zaradu – rekao je Milićević.

Autor/izvor: Политика.rs

Građani mogu da prodaju akcije NIS-a

U Agenciji za privatizaciju kažu da zakon ne zabranjuje promet, ali oni ne savetuju vlasnicima da te papire otuđuju

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković izjavio je juče da su građani, nakon što su postali vlasnici pet akcija NIS-a, u mogućnosti da ih prodaju nekom drugom, ugovorom o kupoprodaji.

On je, povodom vesti da se u Valjevu pojavila grupa ljudi koja otkupljuje akcije NIS-a uz sklapanje ugovora i overu u sudu, rekao da je to legitimno pravo i da je dozvoljeno po Zakonu o obligacionim odnosima. „Postoji mogućnost da kupac i prodavac naprave ugovor i overe ga u sudu, ali smo sugerisali građanima da to ne rade zato što to povlači velike troškove, a i mogućnost zloupotreba i manipulacija”, rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, legitimno je i dopušteno da se sa tim overenim ugovorom ode u Centralni registar i da se akcije preknjiže sa jedne osobe na drugu. „To po zakonu može. Znači, ja mogu po zakonu da ugovorom nekom prodam svoje akcije. Mi smo rekli ljudima da je to loše zato što će prodati po nižim cenama nego što bi mogli da ostvare sutra na berzi”, istakao je Cvetković i poručio građanima da se strpe i sačekaju da akcije prodaju na berzi.

On je podsetio da organi NIS-a još nisu doneli odluku da se društvo otvori i izađe na berzu. Kad se to desi, trgovina će biti moguća na najtransparentniji način, davanjem naloga brokeru za prodaju ili kupovinu na berzi. Prema ranijim najavama, to bi trebalo da se dogodi u junu.

Cvetković je objasnio da ne može da se trguje potvrdama koje građani imaju da su vlasnici akcija NIS-a i da to na njima jasno piše. „Drugim rečima, ako vam neko to ponudi, on baca novac”, dodao je Cvetković i objasnio da su potvrde podeljene jer su akcije dematerijalizovane i nalaze se evidentirane u Centralnom registru, a mnogi ljudi nemaju kompjutere i mogućnost da to provere.

Trgovina je, ponovio je on, moguća samo sa akcijama NIS-a jer su građani u Centralnom registru već upisani kao vlasnici. Nije, međutim, mogućna trgovina besplatnim akcijama drugih javnih preduzeća, jer zakon ne dozvoljava da se sklopi ugovor o prodaji akcija koje građani nemaju u svojim rukama i koje tek treba da dobiju.

U Agenciji za privatizaciju objašnjavaju da Zakon o podeli besplatnih akcija zabranjuje prenos prava raspolaganja nad besplatnim akcijama, kao i da su za to predviđene novčane kazne.

Autor/izvor: Beta /Политика.rs

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kriza tera investitore sa placeva

Gradovi, bar za sada, ništa neće izgubiti zbog toga što su pojedini ulagači digli ruke od parcela, jer će ih ponuditi drugima

To što su veliki investitori, poput MPC holdinga u Beogradu, počeli da vraćaju iznajmljene placeve, znak je da su precenili svoje finansijske i druge mogućnosti, kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, povodom sve uočljivije oseke ulaganja u poslovno-komercijalni prostor. Samo u Beogradu vraćene su u poslednje vreme tri velike parcele na atraktivnim mestima za koje su svojevremeno izlicitirane velike zakupnine – Autokomanda, Novi Beograd i Šumice.

– Prethodnih godina mnogi su zakupljivali i po dvadesetak placeva. Od toga su uspeli da realizuju projekte na svega nekoliko, a sada, u vreme kada je teško obezbediti finansiranje, pokušavaju da se oslobode viška lokacija. To je njihovo legitimno pravo. Ranije su lakše uvodili suinvestitore, ali na to više ne mogu da računaju. Dodatno opterećenje jeste i to što će na pojedinim placevima, koje su svojevremeno dobili besplatno ili do njih došli kroz privatizaciju, morati da plate konverziju prava korišćenja u pravo svojine – kaže pomoćnica ministra.

Vraćanje placeva, prema njenom mišljenju, neće negativno uticati na budžete gradova. Jer, reč je uglavnom o atraktivnim lokacijama koje mogu da nađu novog vlasnika.

– Sve zavisi od organizovanosti lokalnih samouprava. One odmah mogu da raspišu novi tender i postignu još veću cenu – dodaje Damnjanović-Petrović.

Čak i masovnije odustajanje ulagača neće uzdrmati stabilnost gradske kase, uverava i Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

– Kada investitor zatraži raskid ugovora o zakupu, a na to ima pravo, naknada za uređenje zemljišta, koju je uplatio, a nije izgradio objekat vraća mu se, dok zakup, koji se mesečno obračunava, ostaje gradu bez obzira na to koliko dugo je izmirivao obaveze. Zemljište ponovo prelazi u ruke grada koji ga ponovo daje na licitaciju – objašnjava Bajić.

Na pitanje da li je ispravno da opštine u vreme krize podižu cene, Aleksandra Damnjanović-Petrović kaže da je to njihovo izvorno pravo, a Ministarstvo može samo da im savetuje da to ne rade, već da svoje cenovnike prilagode vremenu krize.

Prigovore da je naknada prošle godine udvostručena u glavnom gradu i da je to u uslovima finansijskog kolapsa dodatni razlog za povlačenje projekata, Bajić odbacuje kao neistinite.

– Naknada za uređenje zemljišta nije poskupela. Naprotiv, prošlog leta omogućili smo investitorima da uplate jednokratno ugovorene obaveze sa popustom od 50 odsto. To znači da za dvostruko manje novca izmire taksu za uređenje zemljišta – ističe Bajić.

Ministarstvo, dodaje Aleksandra Damnjanović-Petrović, nema mehanizme da utiče na odluke gradova.

– Kao ispomoć investitorima preporučili smo lokalnim samoupravama da počnu fazno izdavanje građevinskih dozvola, kako bi ubrzali procedure i pokrenuli gradnju. Osnovali smo radnu grupu za pomoć građevinskoj industriji i pokrenuli masovnu stanogradnju u kojoj su svi dobrodošli – kaže pomoćnica ministra.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, tvrdi da je MPC holding prvi i jedini investitor koji je počeo da rasprodaje svoju imovinu da bi vratio dugove.

– Drugi teraju državu da se zadužuje umesto njih. Ne vidim ništa sporno u tome što investitori raskidaju ugovore o zakupu, ako ne mogu da izmiruju obaveze – poručuje Bušatlija.

Bez obzira na to što se pretpostavlja da je „Meril Linč”, američki partner, povukao u gubitke i MPC holding, Bušatlija tvrdi da kriza ove banke nikako ne može da ugrozi lokalnog investitora.

– Ta banka ima dvadesetak odsto udela u MPC-u i reč je o akcijama kao vrsti obezbeđenja. MPC je mali zalogaj za „Meril Linč” koji obrće milijarde dolara, tako da ovde njegovi gubici ne mogu da se osete. Pitanje je koliko su oni aktivni u domaćim projektima. Ključ je u tome što se MPC-u nijedan projekat još nije otplatio, a za to su potrebne godine – smatra on.

Vraćanje iznajmljenih placeva, međutim, prema njegovom mišljenju, nije bezazleno ni za lokalne niti za republički budžet. Bušatlija podseća da bi investitori u budućnosti, zbog pretvaranja zakupa zemljišta u porez na imovinu, mogli učestalije da se oslobađaju parcela, a na tržištu će se, uverava on, sigurno osetiti deficit ulagača.

Autor/izvor: M. Avakumović,D. Mučibabić / Политика.rs

Njemačka najavljuje stroge propise za short-selling financijskih dionica

BERLIN - Njemačka je objavila stroge nove propise za izvješćivanje o praksi short-sellinga kod trgovine financijskim dionicama, među prvima u sklopu širih nastojanja Europske unije da suzbije tržišne prakse koje ugrožavaju financijsku stabilnost.

Njemačko ministarstvo financija ovih je dana objavilo prijedlog novog zakona koji ima za cilj bolje zaštititi ulagače i omogućiti bolje funkcioniranje tržišta kapitala. Od ulagača i špekulanata njemački financijski regulator zahtijevat će da ih se izvijesti o većim okladama da će dionica određene financijske tvrtke izgubiti na vrijednosti. Najavio je da će ih objavljivati u anonimnom obliku u slučaju da bude premašen određeni plafon.

Zahvaljujući navedenim propisima Bafin, Savezna agencija za nadzor tržišta financijskih usluga, raspolagat će potrebnim informacijama za pokretanje mjera za suzbijanje prakse poznate kao short-selling ako se time ugrozi redovno trgovanje, kaže se u priopćenju Bafina. Riječ je o praksi u kojoj trgovci posuđuju dionice i prodaju ih u nadi da će im cijena pasti, da bi ih ponovno otkupili, ali po nižoj cijeni i time ostvarili dobit na razlici.

Novi propisi počet će se primjenjivati 25. ožujka, a ostat će na snazi do kraja siječnja 2011. godine. Odnosit će se na trgovinu dionicama 10 velikih financijskih tvrtki, uključujući Allianz, Generali Holding, Deutsche Bank, Commerzbank, Deutsche Boerse, Deutsche Postbank, Hannover Re, Munich Re, Aareal Bank i MLP.

Propisi se temelje na preporukama Odbora europskih regulatora za vrijednosnice (CESR) objavljenim ovoga tjedna, napominju u Bafinu. Regulatori EU-a za tržište vrijednosnica zagovaraju uvođenje jedinstvenog europskog režima koji bi nalagao izvješćivanje o navedenim praksama. CESR je ipak odustao od zabrane, istaknuvši kako legitimna praksa short-sellinga ima važnu ulogu na financijskim tržištima budući da time doprinosi utvrđivanju cijena i povećanju likvidnosti.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Svjetska tržišta: CAC 40, DAX i Nasdaq najveći dobitnici

NEW YORK - Na svjetskim su burzama prošloga tjedna cijene dionica snažno porasle, što se zahvaljuje nadi ulagača da su najveća svjetska gospodarstva čvrsto na putu oporavka.

Veći dio prošloga tjedna protekao je u opreznom trgovanju jer niz makroekonomskih podataka ukazuje na određena poboljšanja u američkom gospodarstvu, no nedovoljna da bi se moglo očekivati ubrzanje oporavka. To je potvrdila i najnovija bež knjiga američke središnje banke Feda, koja pokazuje da se gospodarska aktivnost poboljšava u devet od 12 regija, ali sporo.

"Jedrimo kroz različite gospodarske pokazatelje iz dana u dan, iz tjedna u tjedan, no nemamo osjećaj da su stvari strukturalno dovedene u red. To nisu dovoljna poboljšanja da bi učvrstila povjerenje u oporavak", kaže Tom Samuels, direktor u fondu Palantir Fund.

Beskrvno trgovanje trajalo je sve do petka, kada su ulagače oraspoložili podaci o manjem padu zaposlenosti nego što se očekivalo i rastu potrošačkih kredita. Prema tim podacima, u veljači je u SAD-u bez posla ostalo 36.000 Amerikanaca, manje od 50.000, koliko su očekivali analitičari. Stopa nezaposlenosti ostala je, pak, nepromijenjena na 9,7 posto, dok se očekivao rast na 9,8 posto.

"Ulagači su se jako plašili izvješća o zaposlenosti, a dobili smo bolji podatak nego što se očekivalo, koji ukazuje na postupnu stabilizaciju tržišta rada. Mislim da će to pozitivno utjecati na tržište i dugoročnije, pa očekujem daljnji rast cijena dionica u ožujku", kaže Marc Pado, strateg u tvrtki Cantor Fitzgerald & Co. Ulagače je ohrabrila i vijest o prvom rastu potrošačkih kredita u godinu dana, što najavljuje povećanje potrošnje. Prema podacima američke središnje banke Feda, u siječnju je iznos tih kredita porastao za 4,9 milijardi dolara, što je njihov najveći mjesečni rast od sredine 2008. godine.

Na jačanje potrošnje ukazuju i prodajni rezultati trgovačkih lanaca. Od 28 trgovačkih lanaca, prošloga je mjeseca njih 76 posto ostvarilo bolje rezultate nego što se očekivalo. Pritom je najveći među njima, Wal-Mart najavio i povećanje dividende za 11 posto. To je potaknulo rast cijena dionica u trgovačkom i financijskom sektoru, a snažno su prošloga tjedna porasle i dionice u energetskom sektoru jer je cijena nafte u petak dosegnula 81,50 dolara po barelu, najvišu razinu u osam tjedana.

No, unatoč nizu dobrih vijesti, obujam trgovanja na burzama je i dalje vrlo nizak. Prošloga je tjedna dnevno na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika mijenjalo između 7 i 8 milijardi dionica, dok je lani dnevni prosjek iznosio 9,65 milijardi.

"Obujam je prilično mršav, što pokazuje da se mnogi ulagači još ne vraćaju na tržište. Mislim da čekaju politički napredak u Washingtonu po pitanju reformi zdravstvenog i bankarskog sektora", kaže Jason Weisberg, analitičar u tvrtki Seaport Securities.

Prošloga je tjedna predsjednik SAD-a Barack Obama predstavio konačnu verziju zakona o reformi zdravstva, koja već godinu dana izaziva žučnu polemiku, i pozvao Kongres da glasa o prijedlogu. Nesigurnosti na tržištu pridonijeli su i novi detalji prijedloga regulacije financijskog sustava, prema kojemu bi se američkim bankama zabranilo rizično trgovanje vrijednosnim papirima za vlastiti račun, dok bi se ostalim velikim financijskim kompanijama takvo trgovanje ograničilo.

Na Wall Streetu je prošloga tjedna Dow Jones indeks ojačao 2,3 posto, na 10.566 bodova, dok je S&P 500 skočio 3,1 posto, na 1.138 bodova. Nasdaq indeks osvojio je 3,9 posto, dosegnuvši 2.326 bodova. Za Dow Jones i S&P 500 indeks to su najviše razine u posljednjih šest tjedana, a za Nasdaq u 18 mjeseci. Sva tri indeksa sada su u pozitivnom području u odnosu na početak godine.

I na europskim su burzama cijene dionica prošloga tjedna snažno porasle. Londonski FTSE indeks skočio je 4,5 posto, na 5.599 bodova. Frankfurtski DAX ojačao je 4,9 posto, na 5.877 bodova, dok je pariški CAC skočio 5,4 posto, na 3.910 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H

Beogradska berza: Mizeran promet, samo AIK banka iznad milion dinara

BEOGRAD - Verovatno se ni učesnici koji trguju od osnivanja Beogradske berze ne sećaju ovako mizernog prometa.

Kao kuriozitet će ostati da se danas samo akcijom AIK banke (BSE:AIKB) trgovalo u vrednosti većoj od milion dinara, već sledeće po prometu sa kontiniranog trgovanja su akcije Jubmes banke (BSE:JMBN) kojih je istrgovano ukupno 34. Ukupan promet na akcijama je tako danas iznosio svega 82.071 EUR, a ovako sumornu sliku upotpunio je i pad oba indeksa. BELEX15 je završio u blagom padu od 0,54% (na 685,53 poena), dok je BELEXline indeks završio na vrednosti od 1.336,06 poena i u padu je 0,50%. Obveznicama se trgovalo za više od 217 hiljada evra, najviše sa serijom A2010.

Najveći obim prometa u vrednosti od 1,1 milion RSD ostvaren je u trgovini akcija AIK banke, uz pad cene na 2.865 dinara (-1,95%), dok su na drugom mestu akcije Pionir PP iz Srbobrana (BSE:PION) sa prometom od 732 hiljade dinara. Na trećem mestu su akcije Jubmes banke (BSE:JMBN) sa prometom od 648 hiljada dinara i uz blagi pad cene od 0,61%, na 19.072 dinara, dok se akcijama Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) trgovalo po nepromenjenoj ceni od 851 dinar u vrednosti od 562 hiljade RSD.

Na kontinuiranom trgovanju, najveći rast cene od 4,34% ostvaren je u trgovini akcija Galenika Fitofarmacije (BSE:FITO), pa je cena sada na nivou od 6.690 dinara. Slede akcije Beogradske industrije piva (BSE:BIPB) sa skokom od 4% (na 52 dinara), dok je uz promet od samo jedne akcije skočila i cena običnih akcija Komercijalne banke (BSE:KMBN) na 29.995 dinara (+2,37%). Najveći pad na ovom segmentu tržišta su zabeležile akcije Čačanske banke (BSE:CCNB) od 8,09% (na 14.889 dinara), dok su u novom padu i akcije kompanije Progres AD iz Beograda (BSE:BPRGS), čija je cena sada na nivou od 168 dinara (-7,18%).

Od 53 aktivne akcije danas, 10 je poskupelo, 23 pojeftinilo, a 20 je dan završilo bez promene cene. U današnjem trgovanju akcijama od 82.071 EUR, ukupno učešće stranih investitora bilo je 17,64%, od toga 11,69% na strani kupovine i 23,58% na strani prodaje. U trgovini Obveznicama Republike Srbije, ostvaren je promet od 217.632 EUR. Strano učešće u prometu ovim hartijama iznosilo je 6,23%.

Autor/izvor: SEEbiz / Intercity broker

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kod privatnika po evrodizel

Na privatnim pumpama litar evrodizela prodaje se po ceni koja je od sedam do jedanaest dinara niža od one koju je propisala država. – Benzin po nižoj ceni samo kod NIS-a

Iako je gorivo u Srbiji za vozače i dalje vrlo skupo, ako im je za neku utehu – jeftinije je od maksimalnih cena koje je propisala država. Tako, na primer, umesto da se dizel D2 na pumpama toči po „državnim” cenama od oko 99,45 dinara za litar, on je jeftiniji za oko četiri dinara.

Evrodizel je kod privatnika još jeftiniji nego kod NIS-a ili Lukoila. Dok se na NIS-ovim pumpama toči po ceni od 105 dinara, kod Lukoila za 105,9 dinara – kod najvećeg broja privatnika cena je niža za sedam do 11 dinara od maksimalno propisane i može se kupiti za 94, odnosno 98 dinara. Po ceni od 105,9 dinara ovaj derivat prodaje se i na većini MOL-ovih i OMV-ovih pumpi.

S obzirom na to da se ovo gorivo jedino slobodno uvozi i da mu je nabavna cena niža za oko 20 dinara trgovci bi imali računicu da ga prodaju jeftinije od 15 do 16 dinara, kaže Boban Atanacković, predsednik Udruženja Nafta a.d.

Vozači koji međutim u svoje automobile mogu da sipaju isključivo benzin nemaju mogućnost da biraju, jer je benzin jedino jeftiniji kod NIS-a i to za oko dva dinara. Na većini ostalih pumpi benzin od 95 oktana toči se po ceni od bezmalo 112 dinara, kako je država i propisala.

Na pitanje kako to da ima prostora da se snizi cena dizela D2, koji proizvodi NIS, a nema mogućnosti da se to učini i za benzine koji izlaze iz iste rafinerije, Atanacković, odgovara da je razlog taj što je ruski partner znatno snizio veleprodajnu cenu dizela, dakle onu po kojoj se ovo gorivo preuzima u Pančevu, ali to nije učinjeno za benzine, tako da tu prostora za pojeftinjenje nema.

Samim tim što je snižena veleprodajna cena dizela automatski je povećana marža za ovaj derivat i ona umesto pet sada iznosi desetak dinara, kaže Stanko Šarac, vlasnik privatnih pumpi Gaspetrol u Pančevu.

On potvrđuje da je NIS nedavno posle pritiska privatnika odlučio da snizi veleprodajnu cenu. Učinio je to, međutim, samo za dizel gorivo, ali ne i za benzin, čija je marža pet ili ispod pet dinara. A za normalno poslovanje prosečne benzinske pumpe, potrebno je da ima najmanje 10 evrocenti marže po litru prodatog derivata.

Šarac kaže da se vlasnici privatnih benzinskih pumpi neće zadovoljiti prećutnim NIS-ovim kompromisom i već je od Ministarstva energetike zatražen sastanak na temu kako ubuduće da se spreči tolika razlika u maržama između NIS-a i ostalih trgovaca, a da se očuva privatni sektor u Srbiji. „NIS je verovatno mislio da time što sada imamo zaradu na dizelu od oko desetak dinara i nešto manje od pet na benzinima u proseku dobro poslujemo, što je neprihvatljivo”, kaže on.

Ideja tržišne utakmice je da svi imaju jednake uslove, što u Srbiji nije slučaj, poručuju privatnici, jer je NIS i tada i sada imao monopol i diktirao uslove poslovanja.

U Petrobart-AVIA, takođe, potvrđuju da je jedini razlog zbog kog je cena benzina niža samo kod NIS-a taj što ruski partner nije snizio veleprodajnu cenu i za ovaj derivat, dodajući da ukoliko bi se to dogodilo da bi u tržišnoj utakmici i sve druge pumpe snizile cenu devedesetpetici.

Privatnici će zatražiti od Ministarstva energetike da se usklađivanje troškova prometa, odnosno maloprodajne marže dalje vrši sa utvrđivanjem cena rafinerijske prerade, iznosa akcize, PDV-a, prodajne cene i ekološke takse, pojašnjava Stanko Šarac i dodaje da se insistira na tome da tako bude sve dok se ne ukine monopol koji NIS ima na srpskom tržištu.

U NIS-u potvrđuju da ta kompanija sprovodi svoju strategiju tržišnog razvoja i ide u susret zadovoljenju potreba svojih klijenata nastojeći da kontinuirano obezbedi optimalan nivo cena, snižavajući ih na svoj račun putem smanjenja sopstvene trgovačke marže. Sniženje cena je samo prvi korak, nakon čega će uslediti razvitak maloprodajne mreže – nove benzinske stanice.

Autor/izvor: Jasna Petrović / Политика.rs

Zagrebačka burza: HT skočio na 314, CROBEX u plusu 0,5%

ZAGREB - Nakon nešto više od dva sata trgovanja CROBEX raste 0,45% i nalazi se na razini od 2.147,73 bodova.

CROBEX10 raste 0,56% i nalazi se na razini od 1.147,08 bodova. Ostvaren je ukupan promet od 10,8 milijuna kuna. Brodari su na meti prodaje. Najveći pad bilježi Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) koja je u minusu 1,14%. Uljanik plovidba (ZSE:ULPL-R-A) pada 1,07%, Ingra (ZSE:INGR-R-A) 0,74%, Đuro Đaković holding (ZSE:DDJH-R-A) 0,59% a IGH (ZSE:IGH-R-A) 0,27%. Atlantic grupa (ZSE:ATGR-R-A) je dionica sa najvećim rastom, od 2,64%. Tehnika (ZSE:THNK-R-A) raste 1,49%, povlaštena dionica Adrisa (ZSE:ADRS-P-A) 1,39%, Viadukt (ZSE:VDKT-R-A) 1,16% a HT (ZSE:HT-R-A) 0,97%. Unatoč nešto većem prometu, samo su dvije dionice, HT i Ericsson Nikola Tesla (ZSE:ERNT-R-A), uspjele premašiti promet od milijun kuna.

Protekli tjedan na Zagrebačkoj burzi bio je obilježen padom građevinskog sektora i rastom dionica brodarskih dionica. Snažan pad dionica građevinskih kompanija uspjele su anulirati ostale dionice iz sastava CROBEX-a, pa je domaći dionički indeks tjedan zaključio bez promjene. CROBEX10 je porastao 0,28%. Redovni promet dionicama je bio 17% veći nego tjedan ranije i iznosio je 100 milijuna kuna

Pet najlikvidnijih dionica su:
HT 314,00 +0,97% 4.029.269,51
Ericsson Nikola Tesla 1.499,88 -0,83% 1.250.250,73
IGH 2.540,00 -0,27% 786.957,97
Ina 1.802,01 -0,16% 747.035,59
Atlantska plovidba 1.014,90 -0,56% 692.446,92

Autor/izvor: Tina Šušnjar / SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Nema mazuta na reč za toplane

NIS nije u mogućnosti da nastavi s isporukama novih količina goriva toplanama koje ne mogu redovno da ga plaćaju

Naftna industrija Srbije nije u mogućnosti da toplanama koje na vreme ne plaćaju mazut isporučuje nove količine ovog energenta, ali će Udruženje toplana Srbije učiniti sve da građanima stanovi ostanu topli do kraja ove grejne sezone, potvrdio je za „Politiku” Milovan Lečić, predsednik ovog udruženja.

On podseća da je Udruženje toplana pre više od mesec i po dana uputilo novi zahtev NIS-u s molbom da izađe u susret toplanama koje zbog loše naplate svojih potraživanja nisu u mogućnosti da izmiruju tekuće obaveze, s tim što bi NIS-u avansno plaćali nove količine, dok bi zaostali dug platile do početka naredne grejne sezone i to s kamatom.

NIS je, međutim, odgovorio, kaže Lečić, da ne pristaje na tu ponudu. U objašnjenju novog ruskog gazde navodi se da nije u pitanju odsustvo dobre volje, već poslovna politika NIS-a uz dodatno objašnjenje da se toplanama već izašlo u susret kada su im produženi rokovi plaćanja sa 30 na 60 dana.

Lečić, priznaje da je još prilikom potpisivanja ugovora o isporukama mazuta za ovu grejnu sezonu mogao pretpostaviti da pojedine toplane neće moći da ispunjavaju redovno svoje obaveze, ali se nadao da će se kompromis s NIS-om ipak postići.

S obzirom na to da sporne toplane u Zaječaru, Trsteniku, Majdanpeku, Vrbasu, Pirotu, Novom Pazaru i Priboju, koje su pre mesec dana dobile 3.500 tona mazuta iz robnih rezervi, mogu s ovim količinama da izdrže do 15. marta, Lečić najavljuje, da će ovih dana pokušati da razgovara sa prvim čovekom NIS-a kako bi se ipak postigao dogovor o nastavku isporuke mazuta.

Čak i ukoliko ponovo dobije negativan dogovor iz NIS-a toplane građane neće ostaviti bez grejanja. U većini gradova grejanje je već poskupelo, tako da bi bilo neozbiljno ostaviti ljude pored hladnih radijatora, kategoričan je Lečić.

Upitan kako će se snaći, ako se zna da mazut ne može slobodno da se uvozi i da li to znači da će se ponovo zatražiti pomoć robnih rezervi, Lečić kaže da računaju i na toplo vreme i da će nekako pregurati zimu. Toplane kojima je iz robnih rezervi odobren mazut obavezale su se da će vratiti preuzete količine.

U Naftnoj industriji Srbije ističu da je pred početak grejne sezone potpisan ugovor sa toplanama prema kome im je isporučeno 148.000 tona mazuta. Toliko je i dogovoreno. Time se, dodaju u toj kompaniji, izašlo u susret toplanama, bez obzira na neizmirene dugove iz prethodnog perioda, omogućivši im produžen rok za plaćanje mazuta – do 60 dana.

NIS je s te strane ispunio sve svoje obaveze. Međutim, ni NIS ne može unedogled da isporučuje dogovorene količine mazuta bez nadoknade, zaključuju u ovoj kompaniji.

Autor/izvor: J. Petrović / Политика.rs

-------------------------------------------------------------------------

U Loznici skuplje grejanje

Loznica – Prihvatajući program ovogodišnjeg poslovanja Javnog komunalnog preduzeća (JKP) „Toplana” u Loznici, Skupština grada je odobrila povećanje cena daljinskog grejanja koje će iznositi šest odsto više nego do sada.

Direktor JKP Milan Panić je rekao da će nova cena za grejanje stanova, na godišnjem nivou, iznositi 61,73 dinara, obuhvatajući i PDV, a poslovnog prostora 128,86 dinara po kvadratnom metru.

Prema njegovim rečima, Skupština grada je prošle nedelje dala saglasnost na program poslovanja „Toplane” u ovoj godini čiji su elementi i šest odsto viša cena nego do sada za isporučenu toplotnu energiju.

Kako je objasnio, zahtev osnivaču tog JKP je upotpunjen podacima o velikim razlikama između cena usluga „Toplane”, koje su, istakao je, odavno pod kontrolom, odnosno ograničenjem, i energenata, čije su cene u međuvremenu u nekoliko navrata znatno povećavane.

Prema njegovim rečima, prema memorandumu republičke vlade moguće je poskupljenje od šest odsto, koliko je skupština i odobrila, tako je preostalo da Gradsko veće formuliše odluku o promeni cena, koja će, kako očekuje, početi da se primenjuje od prvog marta.

Autor/izvor: Tanjug / Политика.rs
-----------------------------------------------------------

Pozajmljeno gorivo za dva dana

Priboj – Preduzeće „FAP-Stan” iz Priboja novom pozajmicom obezbedilo je mazut do srede, 10. marta i tako je, posle isključenja, ponovo uspostavljeno grejanje stambenih i poslovnih prostora u tom mestu.

Zbog nedostatka mazuta juče su bili hladni radijatori na 300.000 kvadratnih metara stambenog prostora u Priboju.

Direktor tog preduzeća Zoran Spajić kazao je da je tom pozajmicom iskorišćena poslednja mogućnost obezbeđivanja mazuta i da će od srede stanovi, škole, dva vrtića i brojni lokali u Priboju ostati bez grejanja.

On je istakao da je bilo nemoguće dobiti bankarske garancije za odobrenih 500 tona mazuta iz robnih rezervi. „Do sada su od te količine u Priboj stigle dve cisterne mazuta, jer država ne prihvata hipoteku već samo bankarske garancije za obezbeđenje pozajmice”, naveo je on.

U Priboju je jutros temperatura iznosila minus dva stepena Celzijusova, a slično vreme bilo je i juče.

Autor/izvor: Beta / Политика.rs

Wall Street: Cisco dobitnik dana, indeksi s minimalnim pomacima

NEW YORK - Američki su indeksi odradili dan s minimalnim promjenama. Tehnološki i telekom sektor bili su najveći dobitnici, no dionice iz zdravstvenog sektora bile su pod pritiskom.

Dow Jones oslabio je 0,1 posto, na 10.552,52 boda, Nasdaq je ojačao 0,3 posto dok je S&P 500 ojačao tek jedan jedini bod unatoč rastu telekomunikacijskog indeksa od 1,1 posto. Najveći dobitnik tržišta bio je Cisco koji je uzletio 3,7 posto jer investitori očekuju da će sutra objaviti kako telekom kompanije mogu povećati internetske brzine kako bi odgovorili na povećanu potražnju. Te su nade podigle cijeli telekom sektor. Tako je Sprint Nextel skočio 3,8 posto dok su Verizonm Communications i AT&T porasli po 1 posto.

Zdravstveni sektor bio je pod priutiskom kako se bliži dan ozakonjenja zdravstvene refome predsjednika Obame. Dionice Pfizera oslabile su 0,7 posto nakon što je Vrhovni sud odlučio provesti žalbeni postupak u slučaju u kojem se sumnja da su cjepiva ovog proizvođača izazvale neke bolesti kod djece.

Odluka AIG-a da proda svoje drugo najveće životno osiguranje Alico MetLifeu podigla je obje dionice uključene u priču. AIG je ojačao 3,6 posto dok je MetLife uzletio 5,1 posto. američke depozitarne dionice Tata Motors potonule su 3 posto jer je objavljeno kako će Daimler prodati udjel u indijskom divu. MC Donald's je ojačao 2,3 posto nakon što je objavljeno kako je imao globalnu prodaju veću od očekivane u veljači.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Bez poskupljenja gasa u ovoj grejnoj sezoni

Gas neće poskupeti u ovoj grejnoj sezoni, a korigovanje cene struje razmatraće se kada budemo imali jasne pokazatelje industrijskog rasta u zemlji, izjavio je danas ministar energetike Petar Škundrić.

Škundrić je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da nema smisla da se sada razgovara o poskupljenju struje, jer je stav vlade da se u zavisnosti od oživljavanja industrijske proizvodnje i ukupne ekonomije, razmotre uslovi korigovanja cene struje u toku ove godine.

"Takvu odluku nećemo donositi, dok ne budemo imali tu analizu i realne pokazatelje industrijskog rasta u Srbiji", istakao je Skundrić.

Odgovarakjući na na pitanje da li će Srbija rešiti problem posredničke kompanije "Jugorosgas", posle najave rukovodstva "Gasproma" da će ukinuti posredničke kompanije u zemljama sa kojima posluje, Škundrić je izrazio sumnju u tačnost takve infiormacije, jer kako je rekao, "Garsprom" u zemljama koje snabdeva gasom ima ćerke - firme, koje posluju pod sličnim uslovima kao i u Srbiji.

Srbija je imala određene pogodnosti koje nisu imale druge zemlje, podsetio je Škundrić, istakavši da mi, na primer, nismo placahali penale na ugovore za neisporučene količine gasa, za razliku od drugih država, koje se snabdevaju gasom od "Gasproma".

Škundrić je ukazao da nisu tačne informacije da je u Srbiji gas bio skuplji nego u drugim državama, koje se snabdeavaju od te ruske kompanije.

Govoreći o isporuci mazuta toplanama, Škundric je rekao da Ministarstvo energetike nije nadležno za rešavanje tog problema, iako utiče na ubrzavanje postizanje dogovora između toplana i snabdevača.

"Razmotrićemo sve mogućnosti da građani ne budu u neprilikama, koje nastaju kada nema dovoljno energenata", rekao je Škundrić i apelovao na toplane da izvršavaju svoje obaveze prema dobavljačima.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Evropa dobija svoj MMF

Evropski monetarni fond ne osniva se samo zbog finansijskih problema pojedinih članica, već da bi se pojačala poreska disciplina

Kao posledica krize u Grčkoj Evropska komisija predložiće uspostavljanje evropskog monetarnog fonda, rekao je u Briselu portparol komesara za privredu i monetarnu uniju Olija Rena – Amadeu Altafaj Tardio. Potvrđujući da je EK spremna da takav evropski instrument predloži on je, međutim, dodao da to zahteva podršku svih država članica evrozone.

On je naglasio da je o tome tek započeta diskusija i da ideja stvaranja EMF nije nikakva mera za pomoć Grčkoj, već da to mora biti pouka iz ove krize. Portparol EK je naglasio da se ne radi o stvaranju konkurencije Međunarodnom monetarnom fondu. Diskusija na ovu temu je u toku sa državama članicama i Evropskom centralnom bankom.

Još je, međutim, otvoreno pitanje da li bi EMF bio uspostavljen samo za države evrozone ili za sve članice EU, objasnio je Tardio dodavši da EK ne želi da isključi nijednu državu članicu.

– Zemlje koje dele zajedničku valutu moraju imati pojačanu koordinaciju svoje ekonomske politike”, ocenio je on.

Ideja za stvaranje evropskog monetarnog fonda čula se i prethodne sedmice kada je predsednik Italije Đorđo Napolitano izjavio u Briselu da bi bilo potrebno stvoriti evropski monetarni fond, prema uzoru na MMF. Evropski pandan MMF-u delovao bi u slučaju da nekoj od članica evrozone zatreba finansijska pomoć.

To bi, prema mišljenju italijanskog predsednika, rešilo aktuelne probleme, jer se pokazalo da na evropskom finansijskom polju nedostaje slična institucija koja bi bila sposobna da pomaže zemljama kakva je danas, recimo, Grčka.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Đukića ovakva ideja čelnika EU samo je dokaz više institucionalne krize te familije evropskih država. U temeljima EU postoji konstrukciona greška – fiskalno i političko nejedinstvo. Te dve činjenice ukazuju na to da EU nema efikasnost svojstvenu velikim državama poput SAD.

– Čim su se pojedine zemlje udaljile od merila propisanih sporazumom u Mastrihtu, po kome budžetski deficit ne može biti veći od tri odsto BDP, već su ga, poput Grčke, dizale i preko 12 procenata, mogao se očekivati ovakav epilog. Na sve to došla je i finansijska kriza u kojoj su sve države pohrlile da pomognu svojim bankama i firmama u nevolji. U takvim okolnosti sasvim je razumljivo što EU formiranjem svog monetarnog fonda dograđuje ukupnu institucionalnu infrastrukturu kako joj se više ne bi dogodilo da joj fiskalna kontrola isklizne sasvim iz ruku – kaže Đukić i dodaje da, po njemu, „ovakvo rezervno rešenje ne može da popuni sve one slabosti koje izaziva fiskalna decentralizacija”. EU, dakle, predstoji da najpre postigne političko jedinstvo u formiranju Evropskog monetarnog fonda, ali mnogo više od toga neophodna joj je centralizacija fiskalne politike.

I za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Boška Živkovića suština problem Grčke, ali i još nekoliko članica EU, nalazi se „u nesaglasju fiskalnih politika zemalja članica EU”. Taj problem, po njemu, nije od juče, već od samog nastajanja te zajednice evropskih država. EU je, kaže, uspela da „napravi” monetarnu, ai ne i fiskalnu uniju. I tu leži njen najveći rizik za monetarnu stabilnost.

– Fiskalni sistemi svake od članica EU vezani su za njihovu tradiciju, jer EU nije država u pravom smislu reči. Ti problemi su eskalirali baš u jeku svetske finansijske i ekonomske krize kada su države članice krenule da uvećavaju javni dug preuzimajući i privatne gubitke svojih posrnulih banaka ili iznurenih fabrika automobila. To su ozbiljni rizici za svaku zemlju, a pogotovo za EU, koja je zajednica država. Ako bi taj EMF bio institucija slična MMF-u ona bi, verovatno, delovala sa istim ciljem kao i svetski pandan MMF – kao monetarni stabilizator. I to tako što bi najpre delovao kao fiskalni policajac, a sa druge strane i kao pozajmna kasa na kratak rok – rekao je dr Živković i dodao da za njega osnivanje takve institucije ne može biti rđavo rešenje ne samo za članice evrozone, već i za svih 27 država koliko ih je u EU.

Autor/izvor: S. Kostić / Политика.rs

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Privrednici: ne spavamo noćima

Mere vlade za izlazak iz krize dobre, ali nedovoljne, ocenjuju predstavnici biznisa. – Prezaduženi smo do guše, kažu krupni kapitalisti i traže da se deo novca oslobodi iz obavezne rezerve koju drži NBS

Ima mnogo preduzeća u Srbiji za koje bi vlada trebalo da doplati da bi ih neko kupio, kazao je preksinoć Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca”, učestvujući u diskusiji na „Kopaonik biznis forumu”. Prethodno su se Kostić, Slobodan Petrović („Salford”), Branislav Grujić (PSP „Farman”) i Zoran Drakulić „Point grupa”) komentarišući mere koje je vlada predložila složili u jednom – „one su dobre, ali nedovoljne”. Ovim rečima je svako od njih započinjao svoje izlaganje pred okupljenim ekonomistima, predstavnicima vlasti, kolegama privrednicima i bankarima.

Odgovarajući na pitanje iz publike, šta bi oni posavetovali vladu, iz kojih sredstava da obezbede veće subvencije privredi, privrednici nisu bili baš konkretni. Umesto odgovora, Zoran Drakulić se požalio okupljenima:

– U Srbiji postoje mala i srednja preduzeća kojima su krediti gotovo nedostupni zbog lošeg rejtinga koje imaju u bankama. I velike firme su se takođe prezadužile. Ne zaboravite da smo u prethodnih nekoliko godina kupili preduzeća u kojima se nije ulagalo ko zna koliko, u kojima je oprema stara po nekoliko decenija... Sve smo to založili i prezadužili se... Znate, u novinama se piše kako tajkuni voze jahte i uživaju, a mi ne spavamo noćima. Prezaduženi smo do guše – požalio se Drakulić.

On smatra da oni koji pune budžet imaju valjda prava da u kriznim vremenima učestvuju i u njegovom trošenju.

– Normalno je da smo spremi da damo državi naša preduzeća ukoliko ne uspemo da vratimo dugove – obećao je Drakulić.

On je napomenuo da subvencionisani krediti sada više koštaju nego prošle godine, jer su kamate veće. Zato on predlaže da se dodatna sredstva obezbede oslobađanjem sredstva iz obaveznih rezervi banaka koje stoje u NBS, koje su i dalje visoke. Drakulić nije propustio priliku ni da se požali zbog kursnih razlika koje privrednicima krnje profit.

– Dajte nam bar da bilanse vodimo u evrima, kad već gubimo zbog kursnih razlika – zatražio je prvi čovek „Point grupe”.

Slobodan Petrović, ispred investicionog fonda „Salford” izložio je svoju muku. Budući da u okviru ovog fonda posluje nekoliko mlekara, Petrović je istakao da su zemlje u okruženju za subvencionisanje poljoprivrede potrošile tri do pet puta više novca nego Srbija.

Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca”, takođe smatra da vlada dodatan novac za pomoć privredi može da obezbedi oslobađanjem sredstava iz obaveznih rezervi banaka, ali i završavanjem procesa privatizacije.

– Godinama se dizala prašina zbog toga što su šećerane prodate za tri evra. Moram da podsetim da su te šećerane imale 30 miliona duga, a da su danas veliki izvoznici. Postoje mnoga preduzeća u Srbiji čiji bi radnici sada rado pristali da firmu prodaju i za evro, ali niko neće da ih kupi – uveren je Kostić.

U panelu na kome su učestvovali strani investitori, a koji se održavao svega nekoliko sati pre ponoći, Ernst Bode, direktor kompanije „Meser” upozorio je da je jedna od velikih prepreka obimna birokratija.

– Prošle nedelje sam izgubio dva dana, čekajući u redu po pet sati samo da bi overio dva potpisa. Ne može tako da se posluje. Takođe, najmanje dva puta nedeljno putujem preko granice i isto toliko puta, priznajem, kršim zakon, jer se kao stranac ne prijavljujem policiji da bih svaki put pri ulasku dobio takozvani beli karton. Takve stvari privrednicima komplikuju život – poverio se Bode.

Autor/izvor: A. Nikolić / Политика.rs

Zagrebačka burza: IGH i dalje na meti kupaca, CROBEX u blagom plusu

ZAGREB - Nakon dva i pol sata trgovanja na Zagrebačkoj burzi CROBEX blago raste 0,02% i nalazi se na razini od 2.143,25 bodova.

Ukupni je promet znatno ispod jučerašnjeg, a niti jedno izdanje nije skupilo milijun kuna prometa. Građevinski sektor danas većinom bilježi rast, a dionice građevinskih kompanija nalaze se među dionicama u sastavu CROBEX-a sa najvećim rastom. HT (ZSE:HT-R-A) je i danas uvjerljivo najlikvidniji s 602 tisuće kuna prometa, ali i padom cijene od 0,4 posto, na 317,75 kuna.

Nove izjave Željka Žderića o tome kako nije izgubio nadu za gradnju autoceste Bar-Boljare, a i potvrda crnogorske strane kako za Hrvate još nije sve izgubljeno, očito je naišla na odobravanje dijela investitora i drugi dan zaredom, pa su dionice Instituta IGH (ZSE:IGH-R-A) porasle 2,8 posto i iznad su 2.470 kuna. U pozitivnom ritmu je i Ingra (ZSE:INGR-R-A) koja je ojačala 0,4 posto, na 37,3 kuna. Brodari su na meti kupaca. Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) je u plusu 0,6 posto, na 1.006 kuna, uz 287 tisuća kuna prometa, a u blagom plusu je i Jadroplov (ZSE:JDPL-R-A).

Dobitnik prijepodneva svakako je Đakovština (ZSE:DKVS-R-A) koja je uzletjela 8,7 posto, na 17,7 kuna, uz 119 tisuća kuna prometa. Totalna je pak rasprodaja dionice HG spota (ZSE:HGSP-R-A) prizemljila 13,5 posto, na 34 kune, uz 103 tisuće kuna vrijedne trgovine.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Benzin poskupljuje na 115 dinara?

Krajem naredne nedelje građane čeka novo poskupljenje goriva, piše "Blic". Prema kretanjima cena nafte na svetskim berzama, kao i kursa dolara, poskupljenje bi moglo da iznosi oko četiri dinara po litru.

To znači da bi motorni benzin mogao da košta 115 dinara, a evrodizel 114 dinara za litar. Ministarstvo rudarstva i energetike bi narednog četvrtka trebalo da napravi korekciju cena, pa se novi cenovnici na pumpama očekuju između petka i subote.

Koliko će poskupljenje precizno da iznosi biće poznato kroz nedelju dana, ali je sasvim izvesno da će ga biti, pošto je nafta od poslednje korekcije poskupela za oko osam odsto.

Sirova nafta se tako proteklih dana na svetskim berzama prodavala za 82 dolara za barel, da bi juče neznatno pojeftinila na 81,95 dolara.

U svakom slučaju, kada bude došlo do poskupljenja, ma koliko ono iznosilo, cene derivata kod nas preći će cenu iz leta 2008. godine kada je benzin koštao 112 dinara, ali i barel nafte rekordnih 147 dolara za barel.

Ono što može minimalno da uteši vozače jeste trend sniženja cena derivata na pumpama pojedinih naftnih kompanija, koje su i pored prethodnog poskupljenja nastavile s akcijom prodaje pojedinih vrsta goriva po cenama nižim od maksimalno dozvoljene.

Naftna industrija Srbije je cene derivata snizila u proseku za 2,5 odsto početkom februara, pa benzin prodaje za dva, a dizel goriva za tri dinara po litru manje od maksimalno dozvoljene cene.

Sličnu odluku je doneo i "Lukoil-Beopetrol" i snizio cene evrodizela 5 i dizela D2 za po tri dinara po litru.
Gorivo je inače kod nas već četiri puta poskupelo od početka godine, pa bi ovo bilo već peto poskupljenje za manje od tri meseca, podseća "Blic".

Autor/izvor: MONDO

Svjetska tržišta: Dobri makro podaci podigli Europu, maloprodaja Wall Street

KOMENTAR - Europski indeksi nastavili su pozitivno kretanje i u popodnevnom dijelu trgovanja. Posljednji trgovinski dan ovog tjedna započeo je rastom europskih dionica, potaknutih rastom američkog bankarskog sektora. I na europskim tržištima rast su predvodile dionice banaka.

Američki indeksi su u posljednjem satu jučerašnjeg trgovanja prešli u pozitivno područje. Pad koji su bilježile tijekom trgovanja, dionice američkih banaka su nadoknadile nakon vijesti da dogovor o reformi bankarskog sustava između republikanaca i demokrata nije vjerojatan. Ta reforma podrazumijeva ograničavanje vlastitog trgovanja banaka, na koje se odnosi najveći dio dobiti najvećih američkih banaka. Neki od razloga nedavnog uzleta dionica banaka su i sve veće povjerenje ulagača i sposobnost da prikupe novi kapital i špekulacije da će američka vlada zabraniti short-anje dionica banaka u kojima ima vlasničkog udjela.

Osim pozitivnog sentimenta koji se prelio iz američkog bankarskog sektora, prvi dio današnjeg trgovanja obilježilo je i očekivanje objave podataka o prodaji na malo u veljači u SAD-u i podataka o industrijskoj proizvodnji u eurozoni. Trgovanje se i dalje odvija, unatoč nešto većoj volatilnosti tijekom čitavog tjedna, u uskom rasponu, od najviše 40 bodova. Podaci, i iz eurozone i SAD-a, su bili neočekivano pozitivni, što je dalo dodatni zamah europskim dionicama. Porast industrijske proizvodnje na mjesečnoj razini u siječnju je iznosio 1,7%, 1,0 postotni poen više od očekivanja. Maloprodaja je u veljači porasla 0,3%, dok su analitičari očekivali pad od 0,2%. Prošlomjesečni podaci su revidirani naniže, pa je maloprodaja u veljači porasla u odnosu na siječanj za 0,2 postotna poena. Prodaja na malo, isključujući prodaju automobila, također je pokazala pozitivne pomake uz rast od 0,8% nasuprot očekivanom rastu od 0,1%.

Dionice banaka nastavile su predvoditi rast. Barclays raste 2,68%, Lloyds 3,73%, Royal Bank of Scotland 5,20%, Commerzbank 4,15%, Deutsche Bank 2,57%, Credit Agricole 1,24% a Societe Generale 1,43%.

U 15:30 europski indeksi bili su:

FTSE 5.641,36 +0,43%

DAX 5.976,37 +0,81%

CAC 40 3.948,94 +0,51%

Trgovanje na američkim tržištima započelo je rastom indeksa nakon iznenađujućih podataka o maloprodaji u veljači. Maloprodaja je u veljači porasla 0,3%, dok su analitičari očekivali pad od 0,2%. Prošlomjesečni podaci su revidirani naniže, pa je maloprodaja u veljači porasla u odnosu na siječanj za 0,2 postotna poena. Prodaja na malo, isključujući prodaju automobila, također je pokazala pozitivne pomake uz rast od 0,8% nasuprot očekivanom rastu od 0,1%. Dionice banaka i danas nastavljaju višednevni rast, za što je najviše poticaja došlo nakon jučerašnje vijesti na nije vjerojatan sporazum između republikanaca i demokrata o reformi bankarskog sustava, a čiji je najvažniji aspekt ograničavanje trgovanja banaka za vlastiti račun. Od ostalih ekonomskih vijesti danas se očekuje i University of Michigan Consumer Sentiment Index, indeks povjerenja potrošača. Očekuje se da će povjerenje potrošača porasti sa razine od 73,6 iz veljače na 74,0 u ožujku.

U 15:45 američki indeksi bili su:

Dow Jones 10.617,89 +0,06%

S&P 500 1.151,85 +0,14%

Nasdaq 2.366,94 -0,06%

Autor/izvor: Tina Šušnjar, ST invest

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Plate i penzije ne mogu mnogo da rastu

Zakonom treba uvesti fiskalna pravila koja bi obezbedila smanjenje državnog deficita, a potom ga držala na prihvatljivom nivou, predlaže profesor Pavle Petrović u uvodniku novog Kvartalnog monitora

Osnovni izazov za ekonomsku politiku i reforme u Srbiji jeste kako da, posle krize, obezbede prihvatljiv privredni rast a time i rast zaposlenosti, konstatuje profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović u uvodniku novog broja Kvartalnog monitora.

Pored strukturnih reformi, smatra on, ključno mesto zauzima reforma javne potrošnje. Ona mora kredibilno da pokaže da će Srbija smanjiti veliki budžetski deficit, obezbediti privrednu stabilnost i tako privući investicije.

Očekuje se da privreda Srbije ove godine izađe iz recesije i ostvari rast od dva odsto. Međutim, da bi Srbija rešavala svoje probleme – visoku nezaposlenost, niske plate… privreda treba da raste po stopi od oko pet odsto godišnje. Verovatno osnovna poluga u rukama vlade, da ostvari neophodan visok privredni rast, jeste srednjoročna fiskalna politika i s njom povezana reforma javne potrošnje, recimo u sledećih pet godina. Da bi dala željene efekte na privredni rast, srednjoročnu politiku treba utvrditi i politički prihvatiti već ove godine. Profesor Petrović konstatuje da tekući pregovori sa MMF-om, međutim, pre ukazuju na to da vlada gleda kratkoročno, tj. da je koncentrisana na ono šta će se desiti pre narednih izbora. Jer, kretanje najvećih elemenata javne potrošnje (plata i penzija) „gurnuto” je u stranu tako što je rečeno da će penzije pratiti plate u javnom sektoru, ali nije rečeno kako će plate rasti. Ovo pitanje sada čeka nove pregovore sa MMF-om u maju.

Neophodno je veliko prilagođavanje javne potrošnje u godinama koje dolaze, smatra u uvodniku Kvartalnog monitora Pavle Petrović. Osnovni izazov u sledećih pet godina jeste značajno smanjenje deficita države sa sadašnjih četiri odsto BDP-a na nešto preko jedan odsto. Ovaj zadatak je utoliko teži – što istovremeno treba povećati investicije u infrastrukturu i što uz iste poreske stope treba očekivati manje prihode. Naime, budući održivi rast zahteva da se struktura privrede Srbije izmeni smanjujući uvoz i potrošnju, a povećavajući izvoz i štednju. To prethodno podrazumeva i značajno smanjenje poreske osnovice (potrošnje i uvoza). Stoga, osnovni prostor za smanjenje državnog deficita leži u sporijem rastu plata u javnom sektoru i penzija, što u oba slučaja traži ozbiljnu srednjoročnu reformu. I po međunarodnim standardima, ovaj deo javne potrošnje kod nas je predimenzioniran – čini se da postoji konsenzus da udeo penzija u BDP-u treba smanjiti sa sadašnjih 13 odsto na 10 odsto u 2015, a plata sa oko 10 na osam odsto. Ali, daleko je 2015, te je lako sada pristati na buduće smanjenje „a posle će se već videti”.

Šta onda raditi?

Jedno dobro međunarodno iskustvo je da se zakonom uvedu fiskalna pravila koja bi prvo obezbedila neophodno smanjenje državnog deficita, a potom ga držala na prihvatljivom nivou. Ova pravila bi obavezivala kako ovu tako i buduće vlade, i trebalo bi da spreče već viđene političke cikluse javne potrošnje vezane za izbore. Jer, svaki put do sada, budžetski deficit je eksplodirao (od pet do osam odsto BDP-a) u kvartalima neposredno pre ili posle izbora. Dobri su izgledi da se to desi i pred izbore 2012. Naime, ugovor sa MMF-om ističe sredinom 2011, pa se otvara širok prostor za slobodno delovanje. Ono, međutim, ne bi smelo da bude određeno kratkoročnim političkim interesima.

Međunarodno iskustvo pokazuje da su zemlje koje su uvele fiskalna pravila bile znatno uspešnije u smanjivanju velikog državnog deficita na ekonomski poželjan nivo. Stoga se prihvatanjem fiskalnih pravila izražava spremnost i značajno povećava verovatnoća da će se izvršiti neophodna reforma javne potrošnje i smanjiti deficit u sledećih pet godina. To onda daje kredibilan znak stranim i domaćim investitorima – da će privredno okruženje u Srbiji biti stabilno, tj. bez inflacije, značajnog pada dinara... Rezultat toga treba da budu veće investicije a time i preko potreban visok privredni rast. Alternativa je neizvesnost da li će se državna potrošnja dovesti i držati pod kontrolom i, sledstveno tome, oklevanje značajnog broja investitora da ulažu u Srbiju. Fiskalna pravila takođe bi omogućila i da se javni sektor Srbije uredi prema standardima EU, što bi značajno olakšalo naše pristupanje Uniji.

Autor/izvor: M. B. / Политика.rs

Google 99,9 posto siguran da će se povući s kineskog tržišta

NEW YORK - Pregovori internetskog diva Googlea i kineske vlade zapali su u slijepu ulicu pa su u američkoj kompaniji 99,9 posto sigurni da će se povući s kineskog tržišta.

Kako piše Financial Times, Google je već izradio detaljan plan zatvaranja svoje kineske internetske tražilice, a osoba upoznata sa stavovima te tvrtke za navedeni je list izjavila da bi konačna odluka mogla biti donijeta jako brzo. Podsjetimo, Google je siječnju upozorio da bi mogao napustiti tržište najmnogoljudnije države svijeta zbog cenzuriranja rezultata pretraga za kineske korisnike. Googleov položaj u Kini dodatno su pogoršali hakerski napadi na njegov mail servis gdje su, pretpostavlja se, kineske tajne službe pokušale doznati identitete korisnika Gmaila koji se zalažu za ljudska prava u toj zemlji.

Prije nekoliko dana izvršni je direktor Googlea, Eric Schmidt, najavio skori kraj pregovora s kineskom vladom. Iako nije precizirao kad bi razgovori trebali završiti, Schmidt je inzistirao na tome da će to biti uskoro, no i dalje ostaje pri svojemu stavu da će se radije posve povući s kineskog tržišta nego pristati na cenzuriranje svih rezultata.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Srbija zatire svoje stočarstvo

Dok razvijene evropske zemlje podjednako razvijaju stočarstvo i industriju, mi se kao otrova klonimo i jednog i drugog

Republički zavod za statistiku je procenio da je Srbija prošle, dosta rđave, ekonomske godine u poljoprivredi ostvarila, ipak, rast vrednosti svoje bruto proizvodnje od oko 2,58 odsto. I tako skromno povećanje tog škrtog „kolača” uticalo je da ukupan pad BDP Srbije ne bude svih četiri ili 4,5 odsto, kako smo strepeli, već nešto podnošljivijih 2,8 procenata. Sudeći, međutim, prema poslednjim računicama, do kojih je došao saradnik u Privrednoj komori Srbije mr Vojislav Stanković, svi su izgledi da će procena o rastu bruto vrednosti u agraru morati da pretrpi izvesnu korekciju – nadole. Zašto?

Naš agrar, baš kao i ukupna privreda, već godinama pati od iste bolesti – pogubne ekstenzivnosti. Ulažemo mnogo, a dobijamo veoma malo. U strukturi procenjene bruto ostvarene vrednosti u agraru biljna proizvodnja je činila 69,5 a stočarstvo svega – 30,5 procenata. Da nevolja bude veća učešće u biljnoj proizvodnji raste, a opada u stočarstvu, koje je kruna svake poljoprivrede. Tako nam se i dogodilo da je stočarska proizvodnja lane opala za oko tri procentna poena čime je ukupan učinak u poljoprivredni „svukla” na veoma tankih 1,5 odsto. Taj minus moraće da se odrazi i na konačan rezultat BDP-a zemlje za prošlu godinu, kaže za naš list Stanković.

Sve, pa i najrazvijenije, zemlje EU polažu veliku pažnju poljoprivredi a pogotovo stočarstvu. Za njihovu ekonomsku politiku ne postavlja se pitanje kome dati prioritet. A kada to i čine – prednost se uvek daje poljoprivredi. Nije čudo, smatra Stanković, što od ukupnog budžeta EU više od polovine novca ode na premije i podsticaje poljoprivredi. Kod nas se, međutim, sasvim drugačije radi. Učešće agrarnog u ukupnom budžetu države smanjuje se sa svakom krizom – sa 5,3 na 2,2, da bi sada stigao na svega tri procenta. S tako malim izdvajanjima i ulaganjima poljoprivreda, a pogotovo stočarstvo, ne može da bude izvozni adut zemlje, a još manje grana u kojoj bi do posla došlo više besposlenih ruku.

Trenutni stočni fond Srbije manji je, tvrdi Stanković, za oko polovinu nego pre pola veka. Trenutno imamo svega 550.000 do 600.000 krava. Toliko krdo Srbija je imala početkom prošlog veka. Istina, drugog rasnog sastava, ali nama problem nije u rasi, već u brojnosti grla.

U živinarstvu i svinjarstvu može se za relativno kratko vreme, tri do pet godina, podići proizvodnja, ali u govedarstvu taj rok ne može da bude manji, tvrdi akademik dr Ratko Lazarević, od 15 do 20 godina.

Problem, po njemu, nije samo u pukom povećavanju broja grla stoke, već u svemu onom što tome prethodi – da se organizuju desetine hiljada mladih domaćina koji bi pristali da se bave tim teškim poslom u narednih nekoliko decenija. Ne može, kaže, neko da napuni štalu, a da sebe i budućnost svojih ukućana ne vidi kroz deset do 15 godina, pa i duže. U sve to mora da se uključi država, ma koliko prala ruke od poljoprivrede i flertovala s tržištem jer jedino ona ima razvojne poluge i instrumente – ekonomsku, razvojnu, izvoznu, socijalnu i penzionu politiku… podsticaje, povoljne zajmove, kamate…

Naša država, napominje dr Lazarević, ne treba ništa da izmišlja ili čini ono što niko do sada nije radio. Dovoljno je da vidi kako to rade Holandija, Danska, Nemačka… Za njih su poljoprivreda, a pogotovo stočarstvo, u istoj ravni. Podjednako podstiču razvoj industrije i stočarstva, a mi se jednog i drugog klonimo kao od otrova. Rezultat će se uskoro videti kada budemo počeli da uvozimo juneće meso, poručuje dr Lazarević.

Da Srbija polako zatire svoje stočarstvo govore i Stankovićeva istraživanja. Broj uslovnih grla stoke po hektaru obradive površine u Srbiji je svega 0,30 – u centralnoj 0,33, a u Vojvodini – 0,25. Optimum je – jedno uslovno grlo po hektaru. Holandija dotle ima 9,4, a u svih 27 članica EU prosek je 0,98. Grčka je čak bolja od nas sa 0,38 uslovnih grla po hektaru.

Šta vredi, kaže na kraju Stanković, što Srbija već godinama ima odobren kontingent za izvoz 10.000 tona junećeg mesa u EU, a proda, sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, jedva nešto više od trećine te količine. O izvozu svinjskog ili živinskog mesa još ne možemo ni da sanjamo dok ne iskorenimo neke bolesti i ne prestanemo s vakcinama životinja, a to znači ne počnemo da vodimo računa o svakom proizvodnom detalju – od livade i njive, na kojima se gaji hrana, preko tora i obora do završne obrade i pakovanja mesa i hrane.

A za sve to, opet, u čemu se slažu oba naša sagovornika, potrebna je država s nešto para, ali sa organizacijom i dugoročnim standardima i pravilima ponašanja. Ponajpre za sebe, a kada bude sebe dovela u red i poljoprivrednici će znati šta im valja činiti i s – kim.

Autor/izvor: Slobodan Kostić / Политика.rs

Svjetska tržišta: Indeksi rastu, trgovina oprezna

NEW YORK - Na svjetskim su burzama prošloga tjedna, drugoga zaredom, vodeći indeksi porasli, no trgovalo se oprezno jer ulagači nisu sigurni da posljednji makroekonomski podaci podržavaju trend rasta cijena dionica koji traje već godinu dana.

Prošloga je četvrtka S&P 500 indeks dosegnuo najvišu razinu u posljednjih 17 mjeseci, no u petak je opet skliznuo niže jer ulagači nisu sigurni da makroekonomski podaci opravdavaju trend rasta cijena dionica koji traje od ožujka prošle godine. Prije točno godinu dana Dow Jones indeks potonuo je, zbog strahovanja ulagača od posljedica recesije i financijske krize, na samo 6.547 bodova, najnižu razinu u 12 godina. Od tog, lanjskog 9. ožujka ojačao je više od 4.000 bodova, ili oko 62 posto.

No, s ulaskom u drugu godinu, trend rasta cijena dionica slabi, jer mu anemičan oporavak gospodarstva ne daje daljnji poticaj. Taj trend rasta pokrenule su prije godinu dana dobre vijesti iz financijskog sektora, a i prošloga je tjedna taj sektor bio među najzaslužnijima za rast indeksa. No, to nije dovoljno da bi se pokrenulo cijelo tržište, kažu analitičari. Ono što bi moglo uliti optimizam ulagačima jesu vijesti da se u gospodarstvu otvara više radnih mjesta nego što ih se zatvara.

"Veći dio rasta cijena dionica u proteklih godinu dana temelji se na predviđanju progresa u gospodarstvu, no toga još nema. Da je oporavak gospodarstva na čvrstim nogama, uvjerili bi me podaci o rastu zaposlenosti dva mjeseca zaredom i padu stope nezaposlenosti ispod razine od 9 posto. Do tada veliko je pitanje je li oporavak od recesije samoodrživ, ili je samo podržan poticajnim mjerama vlasti", kaže Adam Gould, portfelj menadžer u Direxion Fundsu.

Iz mjesec u mjesec broj otkaza u SAD-u sve je manji, no još je uvijek više izgubljenih nego novootvorenih radnih mjesta, a stopa nezaposlenosti iznosi 9,7 posto. Osim vijesti o poboljšanju situacije na tržištu rada, pozitivno bi na Wall Street djelovalo i jačanje tržišta nekretnina, smatraju analitičari. Kažu da su ulagači dosad bili vrlo tolerantni prema posljednjim podacima o padu prodaje kuća, no ako prodaja uskoro ne poraste, postat će vrlo nesigurni.

Pozitivno bi na tržište djelovala i dobra poslovna izvješća kompanija za prvo ovogodišnje tromjesečje. Sezona objave tih izvješća počinje idućega mjeseca, a ulagači se nadaju da će rezultati pokazati rast prihoda i prodaje kompanija, što bi značilo da potrošnja Amerikanaca raste. No, čak ako makroekonomski podaci i poslovni rezultati kompanija budu sve bolji, bit će, kažu analitičari, teško održati dobitke od prošle godine.

U prošlosti je nakon nekih od najvećih skokova na tržištu slijedio oštar pad cijena. U prvoj godini tržišta bikova od 1982. do 1987. S&P 500 indeks skočio je 58 posto, da bi iduće godine potonuo više od 14 posto. Bilo je, doduše, i suprotnih primjera. Tako je S&P indeks u 2003. porastao više od 26 posto, da bi godinu dana kasnije osvojio dodatnih 10,7 posto. Bilo kako bilo, Dow Jones indeks trenutno je oko 62 posto viši nego prije godinu dana, dok je u odnosu na početak ove godine u plusu otprilike 1,5 posto.

A da su ulagači oprezni, pokazuje i mršav promet. Prošloga je tjedna na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika dnevno mijenjalo između 8 i 8,4 milijarde dionica, dok je lani dnevni prosjek iznosio 9,65 milijardi.

"Mršav obujam trgovanja pokazuje da ulagači nisu baš uvjereni da je daljnji uspon cijena dionica opravdan. Čini mi se da smo došli do točke fer vrijednosti dionica", kaže David Joy, strateg u tvrtki RiverSource Investments.

Na Wall Streetu je prošloga tjedna Dow Jones indeks ojačao 0,5 posto, na 10.624 boda, a S&P 500 indeks 1 posto, na 1.149 bodova. Nasdaq indeks porastao je, pak, 1,78 posto, na 2.367 bodova. I na europskim se burzama prošloga tjedna trgovalo oprezno. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,4 posto, na 5.625 bodova. Frankfurtski DAX porastao je 1,1 posto, na 5.945 bodova, a pariški CAC indeks 0,4 posto, na 3.927 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Banke menjaju kamate kako im se prohte

Većina od ispitivanih banaka u Srbiji ne daje jasne informacije o uslovima odobravanja kredita, naročito o uslovima promene kamata, rezultat je istraživanja koje je danas objavila Asocijacija potrošača Srbije.

Asocijacija je metodom "tajni kupac", uz finansijsku podršku Američke agencije za pomoć i razvoj (USAID) organizovala da njeni istraživači posete 10 banaka, po jednu filijalu u Novom Sadu i Beogradu i da traže informaciju pod kojim uslovima mogu da 'kupe' kredit od 400.000 dinara za opremanje stana, sa poželjnim rokom otplate do pet godina.

Prema rečima člana Upravnog odbora Asocijacije potrošača Borislave Dejanović koja je danas prezentovala istraživanje, u ugovorima banke predviđaju veliki broj mogućnosti za promenu visine kamatne stope bez jasno utvrđenih uslova, što je do sada najčešći razlog za prigovore i sporove.

Najmanje su razrešena pitanja vezana promenljivost kamate u toku otplate, naročito pod kojim uslovima se kamata može promeniti, koliko često i do koje visine.

U većini banaka dat je odgovor da je kamatna stopa promenljiva kao i da se klijenti obaveštavaju o 30 dana pre promene (sem jedne filijale u kojoj je rok 15 dana) dok u većini pisanih informacija stoji rok od 15 dana.

Na zahtev klijenta da daju nacrt ugovora o kreditu, kako bi se taj ugovor kod kuće do detalja proučio, pet od 20 filijala je odgovorilo potvrdno, rekla je Dejanović a iz prezentacije se moglo uočiti da su se među tim bankama našle "Rajfajzen banka", "Hipo alpe adria banka", "Uni kredit banka"...

Istraživanje je pokazalo da su svim filijalama 'tajnom kupcu' predočeni osnovni uslovi - stalni radni odnos i kreditna sposobnost, odnosno opterećenost plate do 30 odsto, a najduži rokovi otplate su se kretali od 24 do 96, a najčešće 60 meseci.

"U pet filijala je otvoreni tekući račun i u toj banci to je bio preduslov za odobravanje kredita, dok su se kod 13 filijala tražili žiranti ili menice kao sredstvo obezbeđenja", navela je ona.

Kod svih banaka kamate za klijente bez tekućih računa u banci gde se traži kredit su znatno više, a razlika prelazi i sedam kamatnih poena - za korisnike sa tekućim računom od 17,45 do 28 odsto, a za ostale od 19 do 31 odsto.

'Tajni kupci' su ocenili ponašanje savetnika u bankama i njihovu ljubaznost, kao zadovoljavajuću, ali im informacije nisu bile dovoljno jasne i potpune, nisu uvek dobili sva dokumenta na koja imaju pravo a najčesće ni pouzdanu informaciju koju cenu će za pozajmljeni novac na kraju platiti, navela je Dejanović.

Dejanović je istakla da je jedan od zaključaka istraživanja i da čak i najveće banke treba da obuče svoje zaposlene za odnose sa klijentima, ali i da potrošači stalno moraju da proširuju svoja znanja i da nauče da upravljaju svojim novcem i svojom zaduženošću.

Rezultati istraživanja pokazali su da postoji potreba da se potrošačima daju nove mogućnosti kao što je obraćanje nezavisnim savetnicima od kojih će dobiti uporedive informacije o ponudama banaka, kao i predočavanje rizika koje odluka o zaduživanju nosi.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Prijava poreza na dohodak još danas

Zakonski rok za podnošenje prijave za godišnji porez na dohodak građana za 2009. godinu ističe danas, podseća Poreska uprava.

Poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak za prethodnu godinu dužni su da podnesu građani, koji su ostvarili dohodak veći od 1.589.292 dinara.

Poreske prijave moraju da podnesu i stranci sa prebivalištem u Srbiji i građani Srbije koji u inostranstvu rade za domaće kompanije, koji su u prošloj godini ostvarili dohodak veći od 2.648.820 dinara.

Zakonom je predviđeno da svi građani koji ne podnesu poresku prijavu, ili je ne podnesu u roku, ne podnesu prijavu nadležnom poreskom organu, ili ne navedu tačne podatke od kojih zavisi visina poreza, budu kažnjeni novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO