Hijeroglifi

vecadok · Prijatelj foruma

Šta su hijeroglifi?

"Hijeroglifi" znači sveti urez, sveto slovo.Tako su Stari Grci nazivali te znake kad su ih prvi put videli, jer su mislili da su ih Egićani koristili u obredne svrhe.
Egipatski hijeroglifi predstavljaju jedan od najstarijih sistema pisanja.Neki natpisi potiču čak iz doba pre 3000. godina pre nove ere, a Egipćani su se služili hijeroglifima više od 3000 godina.
U početku su upotrebljavali prost oblik slikovnog pisma, pa su hijeroglifi bili crteži od kojih je svaki predstavljao neki predmet iz života (kolut=Sunce, srp=Mesec, talasasta linija=voda.....).Ali ovi "piktogrami" imali su manu: nisu mogli da prikažu ono nevidljivo - misli, svetlost, dan, strah, ljubav....Zato su ove slike vremenom postale simboli pojmova, a ne slike predmeta.Ovakvi znaci, koji predstavljaju pojmove, zovu se "ideogrami".
Sledeći korak bio je da crteži ne predstavljaju predmete, već glasove ili slogove, pa se stavljanjem određenih slika jedne do druge dobijala nova reč, a ovi hijeroglifi, koji su se koristili kao glasovni znaci, zovu se "fonogrami".Na ovaj način, Egipćani su mogli da napišu bilo koju reč, bez obzira da li su mogli da joj nacrataju i sliku ili ne.Od fonograma su postali čitavi nizovi znakova, od kojih je svaki predstavlajo samo jedan glas, a u pisanom jeziku Egipćani su upotrebljavali samo suglasnike.

Charmed · Malo ~ mače ~

Charmed · Malo ~ mače ~

Manhattan · Psycho Killer

Kamen iz Rosette i tajna hijeroglifa

Godine 1798. Egipat je zauzeo francuski vojskovođa i državnik Napoleon Bonaparte (1769. - 1821.). Godinu dana kasnije jedan vojnik njegove okupacijske vojske u selu Rozeta sasvim je slučajno kopajući rov pronašao ravni kamen od crnog bazalta na kojem su se nalazila tri natpisa. Gornji dio sadržavao je 14 redaka hijeroglifskog teksta, srednji 32 retka demotskog pisma, a donji 54 retka grčkog pisma. Jedan oficir je odmah pročitao grčki natpis sljedećeg sadržaja:

U Memfisu su se 196. g. pr. Kr. sakupili svećenici iz cijelog Egipta. Vijećali su o tome kakve će se počasti dati mladom faraonu Ptolemeju V. koji je mnogo učinio za hramove i svećenike. Odlučeno je da se u svakom hramu postavi po jedan kraljev kip s pločom na kojoj će se na tri pisma ovjekovječiti taj događaj.

Trojezični tekst na ploči odmah je privukao pažnju učenjaka koji započinju njegovo proučavanje. Egipatsko slikovno pismo, hijeroglifi, privlačilo je pažnju stručnjaka još od antike, ali kako je pismo izašlo iz upotrebe potkraj antike nitko nije znao njegovu tajnu. Početkom XIX. stoljeća nekoliko je stručnjaka (istovremeno pokušavalo naći odgovor što su točno hijeroglifi i kako se hijeroglifski tekstovi mogu čitati. Ipak najveći doprinos dešifriranju hijeroglifa dali su Englez Thomas Young (1773. - 1829.) i Francuz Jean-Fran�ois Champollion (1790.- 1832.).

Thomas Young je od rođenja bio čudo od djeteta. Naučio je čitati i pisati s dvije godine, a već kao četrnaestogodišnjak se služio s dvanaest jezika među kojima su bili i jezici Bliskog istoka. Nakon studija postao je liječnik. Kako ga njegova ljubav prema jezicima nikada nije napustila počeo se zanimati za povijest i jezik starog Egipta. Dugo je proučavao natpis na kamenu iz Rozete. Young je 1814. dokazao da demotsko pismo s kamena nije alfabetsko, a primijetio je i da su kraljevska imena zasebno označena ovalnim znakovima. Tako je naslutio tajnu hijeroglifa nekoliko godina prije Champolliona, ali je zbog nemogućnosti daljnjeg financiranja morao napustiti svoja istraživanja.

Jean-Fran�ois Champollion već je od malena bio stručnjak za jezike. S dvanaest je godina znao osnove hebrejskog i arapskog, a s vremenom je naučio čitav niz istočnih jezika. Studirao je na sveučilištu Grenoble gdje je već zarana proučavao egipatski i koptski jezik. Ubrzo je zavolio egipatsku povijest i kulturu o kojoj se tada još vrlo malo znalo. Još je tijekom studija u Grenoblu primijetio da je koptski jezik mlađa verzija egipatskog jezika. Već je 1808. g. identificirao 15 demotskih znakova s koptskim istoznačnicama. Nastavio je svoja istraživanja sve do 1822. g. kada je prvi puta objasnio metode svojeg rada. Dvije godine kasnije za vrijeme boravka u Torinu gdje je istraživao u tamošnjem muzeju (Museo Egizio) objavio je novu studiju u kojoj je objasnio sistem hijeroglifskog pisma.

Champollion je usporedbom nekoliko egipatskih spomenika s hijeroglifskim pismom i grčkog natpisa s Kamena iz Rozete uspio odgonetnuti ime Ptolemej i Kleopatra. Pronašao je slova p, t, l, m, i s, k, e, a, v, i te znak za slovo t. Na obelisku i na još dva predmeta pronašao je kraljevska imena Ptolemaios i Kleopatra ukvirena ovalom (kartušama). Otkrio je da se egipatsko pismo sastoji od fonetskih i ideogramskih znakova. Primijetio je da je pismo kroz dugu povijest Egipta doživjelo neke promjene pa je tako nastalo hijeroglifsko, zatim pojednostavljeno hijeratsko i jednostavno demotsko pismo.
Champollion za svoga života nije dobio puno priznanje za svoje dugogodišnji rad. Umro je od srčanog udara 1832. g. nedugo nakon što je završio pisanje rječnika egipatskog jezika i njegove gramatike koji su objavljeni nakon njegove smrti.

Kamen iz Rosette (Rozete)

Champollinovo dešifrovanje hijeroglifa

Jean-Fran�ois Champollion, Grammaire �gyptienne (Pariz, 1836. - 1841.)

Obelisk Tutmozisa III - Central Park, New York

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Najstarija pisma su nastala u Egiptu i Vaviloniji, iako njihov razvoj nije bio istovjetan. U Egiptu se iz slika razvio sistem pisma koji se zvao hijeroflifsko pismo. Rijec "hijeroglif" potice iz grckog jezika i znaci izdupsti, vezati. Hijeroglifsko pismo je pismo sa vrlo mnogo znakova, jos uvijek u osnovi na bazi slika, iako sasvim pojednostavljenih i povezanih u jedan sistem izlaganja. Hijeroglifsko kao i klinasto pismo nisu glasovna pisma, gdje glasovi imaju svoje simbole, kao sto je danasnje pismo.

Francuskinja · **♦Un Mal pour un Bien♦**

To su lepa slova ali da se nauci nije jednostavno...

vmirko · Upućeni član

Mene su hijeroglifi i egipatska kultura uopste uvek privlacili, ali na zalost ovde nema bas puno knjiga o njima.

Rakelly · Upućeni član

Prilikom moje posete egipatskom muzeju u Kairu, vodic je ulozio najvise truda da objasni kako se pravio papirus, a tek na insistiranje, na oskudnom i tesko razumljivom engleskom progovorio neku rec o hijeroglifima, komentarisuci "sliku" na kojoj je prikazana hijerarhijska sturktura starog Egipta. Neverovatno je kako su stari Egipcani sa veoma malo simbola i slika uspeli da objasne sta "rade" bozanstva, seobu duse faraona, vaznu ulogu svestenika i njihovu hijerarhiju, podelu rada medju obicnim svetom i zaduzenja koja su bila "poverena" robovima, sa argumentima ubedjivanja od strane gospodara. U pitanju je bilo "delo" sa pocetka pisane istorije starog Egipta. Slozene simbole koji su se kasnije razvili vodic nije ni pokusao objasniti, uz napomenu da bi to trajalo neverovatno dugo. Objasnjenja data u ovoj temi, pomogla su mi da steknem bolju predstavu o onome sto sam tamo video.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

19. V 1798. godine je iz Tulona na put Egipta zaplovila neobična ekspedicija od 328 brodova. Ovenčan slavom posle mira u Kampoformiju Napoleon Bonaparta je krenuo u osvajanje drevne zemlje faraona predvodeći oko 35000 vojnika i 175 naučnika i umetnika!
Kampoformijskim mirom, sklopljenim 4. IX 1798, Austrija se odrekla Belgije u korist Francuske, a Venecija joj je predala svoja ostrva u Jonskom moru i posede u današnjoj albaniji. Napoleon je sada želeo da zada udarac Velikoj Britaniji. Računao je da zauzme Egipat, koji je u to vreme bio turska provincija, ali pod upravom egipatskih mameluka i preseče vezu Velike Britanije sa Indijom, njenim najvrednijim posedom.
Ovaj Napoleonov pohod razlikovao se od svih drugih: planirajući ogromne radove na Sueckom kanalu, regulisanju Nila i arheološkim istraživanjima, poveo je čitavu vojsku arheologa, geografa, astronoma, zoologa, botaničara, filologa, filozofa...

Vojnici nauke – napred!

Pošto se srećno mimoišao sa britanskom flotom admirala Nelzona, Napoleon je 10. juna zauzeo Maltu i pripojio je Francuskoj, a 1. jula iskrcao se u Egipat. Već sledećeg dana zaposeo je Aleksandriju koja je pala gotovo bez otpora. Tada je krenuo na Kairo.
Egipatski mameluci sklonili su se pred Napoleonom na jug, u Gornji Egipat gde ih Francuzi nikad nisu mogli sasvim savladati, i u Siriju i Palestinu. Napoleon pokušava da objasni egipatskom narodu da je došao da ga oslobodi od tiranije mameluka i da uspostavi autoritet turskog sultana. Ali, Turska, sklopivši savez sa Velikom Britanijom, početkom sledeće godine kreće protiv njega i Napoleonov osvajački pohod uskoro se pretvara u borbu za opstanak.
I pored iskušenja na frontu, Napoleon grozničavo tera na rad svoje saradnike.
- Vojnici nauke! – uzvikuje on. – Sa ovih piramida gleda vas šest hiljada godina… Ostvarite svoje naučno delo! Napred!
Vojni stručnjaci prave veličanstvene projekte za izgradnju puteva i rečnu plovidbu, dižu radionice za potrebe vojske, ispituju piramide, proučavaju mogućnosti prokopavanja Sueckog kanala… Radovi ne prestaju čak ni onda kad je britanski admiral Nelzon potpuno uništio Napoleonovu flotu usidrenu u Abukiru.
U julu 1799. odred Napoleonove vojske spravljao je utvrđenja kod Rozete (Rešid), 50km daleko od Aleksandrije. Neočekivano, jedan inženjerski oficir po imenu Bušar otkrio je bazaltni blok dugačak 120, a širok 90cm na kojem su se nalazili nekakvi neobični natpisi. Bušar je primetio da su tekstovi napisani na tri različita pisma od kojih mu se jedno učinilo nalik na grčko.

Kako da ga spase?

O ovom pronalasku brzo se čulo među Napoleonovim stručnjacima. Oni su utvrdili da je prvi tekst pisan staroegipatskim hijeroglifima, drugi na egipatskom narodnom jeziku, pismom koje je zamenilo slikovno, a treći na grčkom. Grčki tekst označavao je prevod prethodna dva, a pisan je 196. godine pne u čast Ptolomeja Epifana.
Bazaltni blok iz Rozete bio je najdragocenije otkriće za proučavanje i upoznavanje staroegipatske kulture i istorije – naučnici su očekivali da će im grčki tekst doneti ključ za dešifrovanje tajanstvenih hijeroglifa za kojim se stolećima tragalo.
Napoleon je odmah naredio da se ovaj dragoceni kamen brižljivo upakuje i odnese u Pariz. Kamen se još nalazio u aleksandrijskoj luci kad su došli Englezi i okončali francusku okupaciju Egipta. Uzaludna su bila nastojanja francuskog generala Merua koji je, da bi za Francusku spasao ovaj dragoceni spomenik kulture, tvrdio da je njegova privatna svojina. Međutim, kamen je utovaren na britanski ratni brod "Madras" i prenet u Englesku.
Uskoro, u noći između 22. i 23. avgusta, Napoleon napušta Egipat u najvećoj tajnosti. Sa malom pratnjom na dvema fregatama otplovio je u Francusku.

Neobična sklonost

Po povratku u Francusku naučnici iz Napoleonove ekspedicije priređuju i štampaju "Opis Egipta", bogato opremljenu ediciju u 48 tomova sa zanimljivim podacima o starom Egiptu, sa stotinama raznih crteža i kopija staroegipatskih tekstova među kojima je bila i kopija bazaltnog kamena iz Rozete.
Ova edicija izazvala je veliko interesovanje ondašnjeg naučnog sveta i zato nije bilo nikakvo čudo kad se za njega 1808. zainteresovao osamnaestogodišnji mladić Žan-Fransoa Šampolion. Niko tada nije ni pomišljao da će talentovani i ambiciozni Šampolion posvetiti ceo svoj život proučavanju egipatskih hijeroglifa i da će uspeti da otkrije ono što tokom toliko vekova nikom nije pošlo za rukom.
Zagonetkom egipatskih hijeroglifa bavili su se još pisci i filozofi antičke Grčke, ali oni su, kao i većina kasnijih proučavalaca ovog tajanstvenog pisma, polazili od pretpostavke da jedna slika uvek znači jedan pojam, jednu reč. Šampolion je drugačije mislio.
Još kao dečak Šampolion je pokazivao neobičnu sklonost za učenje stranih jezika. U jedanaestoj godini odlično je poznavao grčki, a zatim uči arapski, hebrejski i koptski. Pošto je dobro proučio "Opis Egipta", on prikuplja i proučava sve što je napisano o hijeroglifima i pre Napoleonove ekspedicije u Egipat. Sledeće godine dobija mesto profesora istorije u Grenoblu gde piše svoju prvu knjigu "Egipat pod faraonima".
Šest godina kasnije Napoleon Bonaparta je po drugi put abdicirao, a zatim proteran na Elbu. to je velika prekretnica i u životu njegovog vernog pristalice Šampoliona koji gubi mesto profesora u Grenoblu i upada u teškoće i neprilike. Ipak, iako ne nalazi razumevanja za svoj rad na proučavanju egipatskih hijeroglifa, on se stalno vraća kopiji teksta sa bazaltne ploče iz Rozete.

Ptolomej i Kleopatra

U Šampolionovom radu od presudnog značaja je bilo njegovo uverenje da svaka slika, svaki hijeroglifski znak, ne predstavlja uvek jednu reč, jedan pojam, već da može da bude simbol za pojedine slogove ili glasove. Engleski naučnik tomas Jung utvrdio je da je kartuš, kako je nazvan pravougaonik koji se često sreće u staroegipatskim tekstovima, oznaka za vladare. U tekstu u kojem se nalazi kartuš govori se o vladaru, a u samom kartušu, u okviru, ispisano je vladarevo ime. Držeći se ovog, Šampolion je mesecima svu svoju pažnju posvetio samo jednoj reči na kopiji teksta sa bazaltne ploče iz Rozete.
U kartušu na ovom tekstu nalazilo se ime egipatskog vladara Ptolomeja. Sâm tekst nije bio toliko značajan, ali je bilo značajno to što je bio zabeležen staroegipatskim pismom, hijeroglifima, znatno mlađim egipatskim pismom – demotskim i najzad grčkim. Tako je moglo da se izvrši poređenje jednog poznatog pisma, grčkog, sa nerazumljivim hijeroglifima.
Godine 1822. Šampolion je dobio kopiju teksta sa jednog obeliska pronađenog na ostrvu File nedaleko od Asuana. Na ovom tekstu nalazila su se dva kartuša od kojih je jedan potpuno odgovarao kartušu sa bazaltne ploče iz Rozete. Tako je Šampolion mogao da uporedi simbole koji su označavali ime "Ptolomej" sa simbolima u drugom kartušu. Već na prvi pogled u oba kartuša otkrio je dva ista simbola: našao je kvadrat koji bi mogao da se zameni slovom P i crtež lava koji je u slučaju Ptolomeja zamenjen slovom L. Treći simbol koji je bio isti u oba kartuša odgovarao je slovu O. Sada mu nije bilo teško da zaključi da je u drugom kartušu hijeroglifima predstavljeno ime Ptolomejeve žene i vladarke Egipta Kleopatre. Šampolion je sada bio siguran da hijeroglifi mogu da se čitaju fonetski, da crteži mogu da se zamene slovima. Bilo je to najveće otkriće koje je učinjeno u proučavanju hijeroglifa i ključ za rešavanje vekovne zagonetke!
Simboli za slovo T nisu bili isti u Ptolomejevom i Kleopatrinom kartušu i Šampolion je zaključio da dva različita znaka za T u staroegipatskom pismu mogu da budu homofoni. To znači da su i jedan i ddrugi znak simbol za slovo "T", kao što su "F" i "PH" u engleskom jednog istog glasa – "f". Pošto je imao već četiri slova, Šampolion je mogao da utvrdi kojih slova nema na svom mestu, odnosno da ih samo upiše pored simbola.

Tako je Šampolion počeo da čista hijeroglife što pre njega niko nije uspeo. Ali posao kojim je bio toliko opsednut za njega još nije bio završen. Posle povratka iz Egipta, gde je 1828. predvodio jednu naučnu ekspediciju, Šampolion postaje profesor na katedri za egipatske starine koja je otvorena specijalno za njega na Kolež d'Frans u Parizu. Njegovi saradnici, koji su sa njim proučavali stare spomenike u Egiptu, pričali su da ih je Šampolion često budio noću jer se nečeg setio!
Sa svojim saradnikom Roselinijem, Šampolion je pripremao knjigu o novim otkrićima do kojih je došao u Egiptu kad ga je zadesila smrt. Umro je u Parizu 4. marta 1832 u 42-goj godini života.

Od crteža do pisma

Govor kojim su se sporazumevali praistorijski ljudi postepeno se usavršavao i trebalo je da prođe dosta vremena pre nego što je čovek naučio i da piše i tako "saobraća" sa budućim pokolenjima. Pismo koje je sačuvalo od zaborava značajne događaje i podatke prošlo je kroz duge faze razvoja i tek posle mnogo hiljada godina postalo onakvo kakvim se služimo danas. Kada je čovek prvi put osetio potrebu da nešto zabeleži, učinio je to pomoću crteža. Crteži urezani u kamene zidove pećina nisu predstavljali pojedine reči već čitave događaje, uglavnom iz lova i rata.
Jednostavni crteži, često izvanredne lepote, postepeno su se razvijali u piktograme (lat: pingrere – slikati, grčki: grafo – pisati) – zapise-saopštenja u obliku pojednostavljenih stripova sastavljenih od šematskih sličica ljudi, životinja, pejzaža, predmeta, naselja. To je prva faza pisma raznih drevnih civilizacija koja postoji do naših dana kod Eskima i Indijanaca. Vremenom se sa slikovog pisma prešlo na hijeroglifsko.
Svaki znak hijeroglifa u početku je prestavljalo jednu reč: umesto da se napiše jedna reč, na primer "lasta", bilo je dovoljno nacrtati lastu i svako je znao o čemu se radi. Stari Egipćani su kasnije, na sličan način, predstavljali radnje: slika čoveka sa podignutom batinom značila je "udarati", ptica raširenih krila značila je "leteti". Hijeroglifima su predstavljani i drugi pojmovi: starac sa štapom bio je simbol za starost, a posuda iz koje teče voda imala je značenje vode. Stari Egipćani usavršili su i obogatili svoje znakove, ali nikad nisu sastavili pravu azbuku. Računa se da su egipatski hijeroglifi počeli da se koriste u četvrtom milenijumu pne i to u poslednjoj četvrtini ovog milenijuma.

[iz "Politikinog zabavnika" #1226/1975]

007kele · Početnik Domaćeg.de

da li neko zna neku knjigu na srpskom o hijeroglifima???