Ekonomske Vesti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

I krediti „guraju” izvoz

Do kraja maja Srbija je izvezla robu za 2,66 milijardi evra, što je za 18,1 odsto više nego u istom periodu 2009. godine

Od početka januara do kraja maja Srbija je izvezla robu za 2,66 milijardi evra, što je za 18,1 odsto više nego u prethodnoj godini. Pored ove lepe vesti, zvanična statistika saopštava još nekoliko prijatnih podataka iz spoljne trgovine. Deficit u trgovanju sa svetom bio je manji za 13,8 odsto nego u istom periodu prošle godine, jer je petomesečni uvoz vredan 4,75 milijardi evra samo za 1,6 odsto premašio vrednost uvezene robe u periodu januar – maj 2009. A kada bi i u decembru 2010. vrednost izvoza pokrila 61,2 odsto uvoza, kao što je bio slučaj u maju (u istom mesecu lane 59,8 procenata), eto debelog razloga našoj vladi da saopšti svetu da kriza više „ne stanuje” u Srbiji.

Poslovično obazrivi ekonomisti ipak upozoravaju da naoko lepe brojke petomesečnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije od početka godine, što bi neki možda mogli da zaključe. Oni kažu da bi Srbija mogla s pravom da se hvali navedenim visokim dvocifrenim povećanjem vrednosti izvezene robe u prvih pet meseci ove godine da se taj rast ne poredi s mršavim rezultatom u istom periodu 2009. Podsećanja radi, izvoz robe i usluga izražen u evrima prošle godine je smanjen za oko 17, a u dolarima čak za 22 odsto.

Petomesečno povećanje izvoza, nažalost, nije došlo ni kao posledica povećanja proizvodnje. Jer, autori poslednjeg broja biltena Ekonomskog instituta „Mesečne analize i trendovi” (MAT) ukazuju da se industrija još sporo oporavlja od prošlogodišnjeg pada proizvodnje od 12,1 odsto. Doduše, dalji pad je zaustavljen u septembru 2009, ali od tada ona uglavnom stagnira.

Analitičari privrednih kretanja Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije ukazuju da je veliki rast izvoza u prvih pet meseci ove godine ostvaren pre svega zahvaljujući povećanju plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda. Činjenica da je reč o bitnim proizvodima u strukturi srpskog izvoza ukazuje na tendenciju da bi se pozitivan rast izvoza mogao nastaviti i u narednom periodu. Pored toga, na petomesečne rezultate određeni uticaj je imao i pad vrednosti dinara u odnosu na evro, koji je stimulisao izvoz i učinio da on raste brže od uvoza, tvrde istraživači PKS. Neki analitičari primećuju da je povećanju izvoza i sporom rastu uvoza doprinela i osetno niža domaća tražnja.

Srbija je od početka januara do kraja maja najviše izvozila gvožđe i čelik – za 364 miliona dolara, obojene metale – 261 milion dolara, električne mašine i aparati – 196 miliona dolara, žitarice i proizvode od njih – 173 miliona dolara i povrće i voće – za 169 miliona dolara, što čini 32,4 procenta ukupnog izvoza.

U maju ove godine izvoz je vredeo 616 miliona evra, uvoz oko milijardu evra, a deficit 390 miliona evra. U odnosu na maj prošle godine, izvoz je povećan za 17,8, a uvoz za 15,1 odsto, pa je deficit bio manji za 11,1 odsto. Vrednost izvoza u maju bila je najveća od oktobra 2008. godine, ali je još daleko manja od rekordne vrednosti iz jula 2008, kada je izvoz vredeo 727 miliona evra.

Sudeći po kretanju u prvih pet meseci, uvoz bi do kraja godine trebalo sve više da raste. Tome će se najviše obradovati „ključari državne kase” jer rast uvoza na koji se plaća carina i PDV povećava budžetski prihod.

U prvih pet meseci 2010. primanja budžeta zabeležila su apsolutni porast od 16,5 milijardi dinara u odnosu na isti period 2009. godine, tako da su i iznosila ukupno 248,1 milijardu dinara. Ovo povećanje predstavlja realni rast od 2,7 odsto. Pri tome prihodi od PDV-a u prvih pet meseci ove godine pokazuju oporavak, odnosno realan rast za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su prihodi od carina realno niži za gotovo 17 procenata. Prihodi od akciza su od početka godine iznosili 44,3 milijarde dinara, što je gotovo šest milijardi više nego u prethodnoj godini, pokazuje računica analitičara MAT-a.

Zanimljiva je opaska Stojana Stamenkovića, urednika pomenutog biltena, da su beneficirani potrošački krediti od početka godine uticali na povećanje proizvodnje kućnih električnih aparata, ali istovremeno i na njihov izvoz. Inače, najviše se uvozila nafta i naftni derivati – za 509 miliona dolara, prirodni gas – 506 miliona dolara, obojeni metali – 239 miliona dolara, pa električne mašine i aparati – 239 miliona dolara i drumska vozila – za 216 miliona dolara, što je 26,6 odsto ukupnog uvoza.

Ono što ohrabruje u povećanju ovogodišnjeg izvoza, primećuje Stamenković, jeste i činjenica da je u uvozu sve veće učešće sirovina i poluproizvoda, što ukazuje da u drugom polugođu treba očekivati veći rast industrijske proizvodnje. Po njegovim rečima, oko tri odsto za celu ovu godinu.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Mikavica

Svjetska tržišta: Nada u dobre kvartalne rezultate podiže indekse

FRANKFURT - Na svjetskim su burzama prošloga tjedna cijene dionica snažno porasle, zahvaljujući nadi ulagača da će predstojeća sezona objave kvartalnih poslovnih rezultata kompanija biti bolja nego što analitičari procjenjuju.

Na Wall Streetu je Dow Jones prošloga tjedna porastao 5,3 posto, na 10.198 bodova, a Nasdaq indeks 5 posto, na 2.196 bodova. S&P 500 indeks ojačao je, pak, 5,4 posto, na 1.077 bodova, što je njegov najveći tjedni skok od polovice srpnja prošle godine.

Rast cijena dionica isključivo se zahvaljuje nadi ulagača da će sezona objave poslovnih izvješća za drugo tromjesečje biti bolja od očekivanja analitičara.

Ta sezona počinje u ponedjeljak, izvješćem aluminijskog diva Alcoe, a potom će poslovne rezultate objaviti i bankarski divovi, kao što su Bank of America i JPMorgan Chase, industrijski konglomerat General Electric, te najveći svjetski proizvođač čipova Intel.

Na optimizam ulagača ukazuje i to što su u petak porasle cijene dionica svih tih kompanija koje će idućega tjedna objaviti rezultate. Dionica Alcoe poskupila je 1,9 posto, dok je cijena JPMorgana porasla 1,8, a Bank of America 1,7 posto. Dionica GE-a poskupila je 0,8, a Intela 0,7 posto.

U anketi Reutersa, analitičari očekuju da su zarade 500 kompanija, čije su dionice uvrštene u S&P indeks, u drugom tromjesečju porasle za 27 posto.

Zbog toga na tržište nisu negativno djelovali ni slabiji od očekivanja makroekonomski podaci koji ukazuju na usporavanje rasta američkog, ali i drugih najvećih svjetskih gospodarstava.

Tako je prošloga tjedna objavljeno da je promet u trgovini na veliko u SAD-u u svibnju pao 0,3 posto, što je njegov prvi pad od ožujka prošle godine. Pritom su zalihe u veletrgovinama porasle 0,5 posto, što je već peti mjesec zaredom kako rastu, te su dosegnule najvišu razinu u 11 mjeseci.

Slabiji od očekivanja bio je i indeks Instituta menadžera nabave (ISM). Taj indeks, doduše, ukazuje na daljnji rast aktivnosti u uslužnom sektoru u lipnju, ali po najnižoj stopi od veljače.

"Ulagači trenutno zanemaruju makroekonomske podatke, jer očekuju pozitivnu sezonu zarada. No, vjerojatno će tržište idućega tjedna biti nestabilno. Premda bi brojke iz kompanija mogle biti dobre, njihove procjene daljnjeg poslovanja možda i neće biti tako poticajne", kaže Stephen Massocca, direktor u banci Wedbush Morgan.

Unatoč snažnom rastu cijena dionica prošloga tjedna, većina je ulagača ipak bila na oprezu, na što ukazuje i izuzetno mršav obujam trgovanja. U petak je, primjerice, na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika zamijenilo samo 6,2 milijarde dionica, dok je lani dnevni prosjek iznosio 9,65 milijardi.

"Mršav promet pokazuje da samo šačica investitora pokreće uspon cijena, a to znači da bi dobici mogli brzo splasnuti u slučaju neke razočaravajuće vijesti. Sezona objave kvartalnih poslovnih rezultata kompanija idućega tjedna uvelike će utjecati na to hoće li se ulagačima vratiti povjerenje u tržište ili ne", kaže Quincy Krosby, analitičarka u tvrtki Prudential Financial.

I na europskim su burzama cijene dionica prošloga tjedna porasle. Londonski FTSE indeks skočio je 6,07 posto, na 5.132 boda, dok je frankfurtski DAX porastao 3,95 posto, na 6.065 bodova, a pariški CAC indeks 6,15 posto, na 3.554 boda.

Na Tokijskoj je burzi Nikkei indeks prošloga tjedna porastao 4,1 posto, na 9.585 bodova, što je njegov najveći tjedni skok u sedam mjeseci.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kriza kruni akcije

Već treći mesec za redom, kod svih berzi u regionu, zabeležen je pad vrednosti indeksnih pokazatelja, pa i kod nas

Berzanski indeksi u Evropi padaju. U ovih nekoliko reči nalazi se odgovor i na pitanje šta je osnovni uzročnik smanjivanja vrednosti ovih pokazatelja, kod nas, ali i u regionu.

Osnovni generatori pada vrednosti indeksnih pokazatelja u Evropi su povezani sa dužničkom krizom u Grčkoj i depresijacijom evra, ističu stručnjaci biltena Makroekonomske analize i trendovi. Pored ovih faktora značajan uticaj na ovu pojavu ima i široko rasprostranjena zabrinutost zbog privredne situacije u evrozoni, mršavih rezultata konferencije G20 u Kanadi i isticanje roka za vraćanje 442 milijarde evra zajma Evropskoj centralnoj banci (ECB).

Nakon smanjenja kreditnog rejtinga Grčke sa BBB+ na BB+ i nepoverenja investitora u mogućnost Grčke da servisira svoje obaveze, pojavila su se ozbiljna strahovanja da bi dužnički problemi Grčke mogli da se preliju i na druge zemlje EU. Na širenje straha od prelivanja dužničke krize doprinela je informacija da bi možda i Mađarska, kojoj je MMF već odobrio 20 milijardi evra, imala problema oko servisiranja duga. Uprkos nemačkom odobravanju paketa pomoći, evidentno je da je na tržištu EU i dalje dominantan strah od dužničke krize u pojedinim članicama evrozone.

Kako su u Evropi aktuelne rigorozne mere štednje, postoji opravdana bojazan da bi pomenute mere mogle da uspore ekonomski rast EU. Zbog pomenutih mera i slabljenja evra investitori su po svemu sudeći izražavali sumnju u sposobnost privrednog rasta zemalja EU, što se na kraju reflektovalo na berzansko tržište.

Na kretanja indeksa berzi u Evropi znatan uticaj su imali rezultati Samita G20 u Kanadi. Očekivalo se da će se postići koordinacija stimulativnih mera i formulisanja zajedničke strategije izlaska iz ekonomske krize. Umesto toga na Samitu G20 došlo je do strateškog udaljavanja evropskih partnera po ovim pitanjima.

Dodatni pritisak na pad vrednosti indeksnih pokazatelja izazvala je zabrinutosti oko finansiranja banaka uoči isteka roka za vraćanje 442 milijarde evra zajma ECB. Početkom jula isticao je program finansijskih pozajmica te banke kao pomoć u održavanju likvidnosti nacionalnih banaka prezaduženih država.

U tome ne treba izgubiti iz vida, upozoravaju iz MAT-a, još jedan faktor – negativnom trendu kretanja indeksa evropskih berzi doprineo je i izlazak poslednje od četiri velike kineske državne banke na berzu u Hong Kongu. Vrednost akcija kineske Poljoprivredne banke sa kojima je planirano da počne trgovina tokom jula meseca iznosi 23 milijarde dolara. Veliko interesovanje koje postoji za ove akcije moglo je da dovede do toga da investitori prodaju akcije drugih kompanija kako bi došli do sredstava koje bi uložili u akcije kineske Poljoprivredne banke.

Tokom juna, već treći mesec za redom, kod svih analiziranih berzi u regionu zabeležen je pad vrednosti indeksnih pokazatelja. Najveći pad vrednosti indeksnih pokazatelja zabeležen je kod berzi u Banja Luci (7,76) i Zagrebu (6,61), dok je u Ljubljani (1,31) i Skoplju (1,53 odsto), bio znatno manji.

Izvor/autor:Политика.rs/S. Kostić

----------------------------------------------

Stranci više prodaju, a manje kupuju

Tržišna kapitalizacija Beogradske berze prošlog meseca bila je je 8,2 milijardi evra ili 853,5 milijardi dinara. Registrovan je pad od svega jednog procentnog poena. Posmatrano na godišnjem nivou, izraženo u evrima, tržišna kapitalizacija Beogradske berze u junu ove godine bila je manja 14,9 procenata.

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija opalo je 12 odsto zahvaljujući, pre svega, njihovom manjem učešću u prometu akcija na kupovnoj strani. Ali je zato učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija na prodajnoj strani uvećano za oko 13 procenata.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi prošlog meseca, izražen u evrima, bio je manji u odnosu na maj za 22,5 odsto dostižući 13 miliona evra ili 1,35 milijardi dinara.

Izvor/autor:Политика.rs

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Nova formula za cenu grejanja

Umesto stope inflacije pratiće se svetska cena energenta i kurs dolara, jer dosadašnji način obračuna gura toplane u gubitak

Vlada Srbije trebalo bi u narednih 15 do 20 dana da utvrdi novu metodologiju za obračun cene grejanja domaćinstvima koja su priključena na toplane, potvrđeno je juče za „Politiku” u Ministarstvu energetike posle sastanka predstavnika Udruženja toplana Srbije s ministrom energetike.

Ministarstvo energetike će, kako saznajemo, narednih dana s Agencijom za energetiku razgovarati o novoj formuli za obračun cene grejanja i to tako što bi nova metodologija obuhvatala cenu energenata na svetskoj berzi i kretanje kursa dolara, jer dosadašnji način obračuna koji je podrazumevao korekciju cena za rast inflacije ne može da pokriva troškove rada toplana.

Toplane se zalažu za dugoročno rešenje ovih problema i to tako što bi cenu isporučene toplotne energije u Srbiji obračunavala Agencija za energetiku, kao nezavisno regulatorno telo.

U ministarstvu su saglasni da toplanama treba pomoć, jer su u teškoj materijalnoj situaciji budući da ne mogu da plate 10 milijardi duga. Najviše Srbijagasu oko 8,6 milijardi, više od 600 miliona su dugovi NIS-u, a ostatak EPS-u.

Razlog zašto ne mogu da plate svoje dugove je taj što toplane ne uspevaju da naplate svoja potraživanja zbog čega su neke krenule u podnošenje tužbi protiv neplatiša, uglavnom firmi.

Udruženje je već uputilo premijeru Mirku Cvetkoviću pismo sa sedam zahteva za prevazilaženje teške finansijske situacije koje je potpisalo svih 57 toplana, upozoravajući da su ostala samo dva i po meseca da se nabave energenti i za novu grejnu sezonu.

Toplane od vlade traže da se cene grejanja ne ograničavaju već da se usklađuju sa cenom energenata, da se omogući kompenzacija između budžetskih ustanova, NIS-a i Srbijagasa, merenje grejanja po utrošku, a ne po kvadratnom metru grejne površine i donošenje lokalnih propisa za racionalnu potrošnju energije.

Toplane traže i da se novac od donacija i kredita ulaže u obnovu sistema, da daljinski sistemi grejanja budu u nadležnosti Ministarstva energetike, a ne Ministarstva životne sredine i da se monopol NIS-u ne produžava posle Nove godine.

U Udruženju toplana napominju da se na daljinske sisteme greje više od trećine stanovnika Srbije. Ako se ništa ne promeni u Udruženju toplana strahuju da grejanje neće moći da počne u najmanje 20 toplana.

Iz udruženja najavljuju da će pojedine toplane zatražiti poskupljenje grejanja sa 60 na 77 dinara po kvadratu i to zbog rasta cene energenata.

Ukoliko lokalne samouprave nisu u mogućnosti da odobre realno poskupljenje grejanja one treba da plate dugove toplanama iz svog budžeta.

Utvrđivanjem nove metodologije za obračun cene grejanja, cena bi bila mnogo realnija i menjala bi se u skladu sa promenom cena energenata.

Ukoliko bi se prešlo na naplatu grejanja prema utrošku, odnosno ugradnjom kalorimetara, to bi u velikoj meri uticalo na racionalniju potrošnju toplotne energije, poručuju u toplanama najavljujući novi sastanak sa nadležnima za sredu.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Petrović

Otkup 70.000 tona pšenice počeo danas preko Produktne berze

NOVI SAD - Otkup 70.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda, po ceni od 12 dinara za kilogram, počeće danas preko Produktne berze u Novom Sadu.

Republička direkcija za robne rezerve će pšenicu otkupljivati isključivo od registrovanih individualnih poljoprivrednih proizvođača, za šta su napravljene i određene kvote po okruzima, kako bi otkup bio ravnomerno raspoređen na teritoriji cele Republike.

Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva je 20 tona, a maksimalna 100 tona, sa rokom isplate od 15 dana.

Kako je ranije izjavio direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić, količina od 70.000 tona pšenice koja će biti otkupljena, za 15 odsto je veća od planirane, dok je otkupna cena od 12 dinara za 20 odsto veća od tržišne cene u vreme otkupa na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

On je rekao da je za tu namenu iz republičkog budžeta je izdvojeno 840 miliona dinara. Direkcija će, pored 70.000 tona žita koje će biti isplaćeno, nabaviti dodatnih 50.000 tona merkantilne pšenice kroz naturalnu razmenu, po povoljnim paritetima, tako da će iz ovogodišnjeg roda pšenice biti uskladišteno ukupno 120.000 tona.

Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dinar danas ponovo u padu, srednji kurs - 104,16

Dinar danas nastavlja da slabi prema evru, i to za 11 para ili 0,1 odsto, tako da zvanični srednji kurs iznosi 104,1668 dinara za evro, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Centralna banka nije juče intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno 1,476 milijardi evra, da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji u četvrtak, 1. jula, pošto je kurs bio 104,5461 dinara za jedinicu zajedničke evropske valute.

Autor/izvor: Tanjug/Blic

Tržišta EU: Banke spustile FTSE, DAX u blagom plusu

LONDON/FRANKFURT - Europska tržišta dionica u srijedu su balansirala između bojazni koje u financijskom sektoru izaziva skorašnja objava novih propisa o kapitalu banaka i optimizma u tehnološkom sektoru zbog neočekivano dobrih poslovnih rezultata američkog Intela.

U takvim je okolnostima londonski Ftse indeks oslabio 0,8 posto na 5.230 bodova. Frankfurtski DAX blago je pak porastao, na 6.191 bod.

Pad su predvodile dionice financijskog sektora, dok ulagači pažljivo čekaju ishod sastanka Baselskog odbora bankovnih supervizora i središnjih bankara danas i sutra u Švicarskoj, na kojemu bi trebali početi s finalizacijom strogih novih propisa o kapitalizaciji i likvidnosti banaka.

Zaduživanje španjolskih banaka kod Europske središnje banke u lipnju je skočilo na novu rekordnu razinu, signalizirajući nedovoljan pristup financiranju uoči isteka 442 milijardi eura vrijednih jednogodišnjih ECB-ovih zajmova u srpnju.

HSBC, Lloyds i BNP Paribas redom su oslabile između 1,2 i 2,2 posto, dok je španjolski BBVA izgubio 1,4 posto.

Tehnološke su dionice pak poduprle tržišta nakon što je američki Intel, najveći svjetski proizvođač mikročipova, u utorak nadmašio očekivanja analitičara, objavivši da je drugo ovogodišnje tromjesečje bilo najbolje u njegovoj povijesti zahvaljujući rastu potražnje za serverima i osobnim računalima. Europski je tehnološki sektor na krilima te vijesti ojačao u prosjeku 1,2 posto, pri čemu su STMicroelectronics, Infineon i ARM Holdings ojačali između 1,8 i 3,7 posto.

Najveći je dobitnik dana ASML Holdings, čije su dionice ojačale 5,7 posto nakon što je povisio prognozu prodaje u 2010. slijedom boljih od očekivanih rezultata u drugom tromjesečju pod utjecajem rasta potražnje za njegovim strojevima za proizvodnju čipova.

Tokijski Nikkei indeks ojačao je 2,7 posto na 9,795 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Rast zaduženosti građana od početka godine 16,2 odsto

BEOGRAD – Građani Srbije na kraju juna dugovali su bankama po osnovu kredita 461,48 milijardi dinara, što je 16,2 odsto više nego na početku godine, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije.

U prvoj polovini godine najveći rast imali su krediti za refinansiranje obaveza, koji su zabeležili povećanje od 29,6 odsto, tako da su na kraju juna dostigli sumu od 41,63 milijardi dinara.

Slede potrošački krediti sa rastom od 26,2 odsto i sumom od 34,43 milijardi dinara, dok su stambeni i krediti za adaptaciju zabeležili povećanje od 16,9 odsto, na 254,57 milijardi dinara.

Poljoprivredni krediti su u periodu od januara do kraja juna imali rast od 10,5 odsto, na 24,3 milijarde dinara, a gotovinski krediti rast od 8,8 odsto, na 106,54 milijardi dinara.

Samo tokom juna zaduženost građana Srbije po bankarskim kreditima povećana je za 5,1 odsto u odnosu na prethodni mesec. Najveći rast tokom juna imali su potrošački krediti, koji su zabeležili povećanje od 7,3 odsto, a slede stambeni krediti sa rastom od 5,3 odsto. Gotovinski krediti povećani su tokom juna za 4,8 odsto, krediti za refinansiranje zabeležili su rast od 4,5 odsto, a poljoprivredni krediti rast od 2,4 odsto. Kašnjenje stanovnika Srbije u otplati kredita veće od dva meseca, u prvoj polovini godine povećano je sa 3,2 na 3,4 odsto.

Izvor/autor:Политика.rs/Tanjug

Zagrebačka burza: Totalna dominacija HT-a, CROBEX u minusu

ZAGREB - Čini se da je Zagrebačka burza na putu da prekine dvodnevni pozitivni niz.

CROBEX je prijepodne u minusu 0,3 posto i pada prema 1.810 bodova. Ukupni je promet nešto blji nego jučer i iznosi gotovo 6,5 milijuna kuna. No, taj podatak zavarava jer na promet dionicama HT-a (ZSE:HT-R-A) otpada gotovo 70% tog iznosa. Dionice HT-a su ostvarile čak 4,5 milijuna kuna prijepodnevnog prometa uz zadnju cijenu od 256,5 kuna.

S više od deset puta manjim prometom druga najtrgovanija je Zagrebačka banka (ZSE:ZABA-R-A) koja je uz 320 tisuća kuna trgovine najveći dobitnik prijepodneva. Dionice su skočile 3,2 posto, na 210 kuna. Prometom je ugodno iznenadila Luka Ploče (ZSE:LKPC-R-A) koja je treće najtrgovanije izdanje s 251 tisućom kuna prometa i laganim rastom vrijednosti na 1.610 kuna.

Građevinski sektor nije dobio pretjerani poticaj od ugovora potpisanog između Tehnike i Dalekovoda za izgradnju trgovačkog centra Supernova. Tehnike jest doduše postotno sjajno prošla skokom od 7,3 posto (iznad 1.000 kuna), ali što to vrijedi kad je ostvareno svega 73 tisuće kuna prometa. Najtrgovaniji u tom društvu je Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) koji je uz 1818 tisuću kuna prometa blago spušten na 273 kune. Nešto solidniji promet od prosjeka, 87 tisuća kuna, jutros je ostvario i Viadukt (ZSE:VDKT-R-A) no cijena je srezana 2,2 posto, na 236 kuna.

Brodari su jutros gotovo neprimjetni. Jedina vrijedna spomena je Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) koja je ostvarila 184 tisuće kuna trgovine uz cijenu od 743 kune.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dinar danas na istorijskom minimumu u odnosu na evro

BEOGRAD - Dinar je danas oslabio prema evru za 0,33 odsto i zvanični srednji kurs je 104,6835 dinara za evro, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro vredi oko 34 pare više nego juče, kada je srednji kurs bio 104,3394 dinara za evro.

Centralna banka juče nije intervenisala, a od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala milijardu i 476 miliona evra.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Autor/izvor: Beta/MONDO

NIS izlazi van granica Srbije

Osnovana kompanija Naftne industrije Srbije i "Njeftegazinkora" ("Zarubežnjeft") za istraživanje i proizvodnju nafte u Srpskoj

Memorandum o osnivanju zajedničkog preduzeća potpisali su generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko i opunomoćeni predstavnik kompanije "Njeftegazinkor" Jurij Belov.

Memorandum je potpisan u prisustvu predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika, ambasadora Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini (BiH) Aleksandra Bocan - Harčenka i ministra rudarstva i energetike Srbije Petra Škundrića.

U skladu sa potpisanim dokumentom, sfera delatnosti zajedničkog preduzeća biće istraživanje i eksploatacija ugljovodoničkih sirovina na teritoriji Republike Srpske (BiH), navodi se u saopštenju.

Prema preliminarnim procenama obim geoloških rezervi na teritoriji Republike Srpske iznosi oko 50 miliona tona u naftnom ekvivalentu.

U slučaju uspešnih rezultata geološko-istraživačkih radova, čiji je početak planiran za 2011. godinu, eksploatacija nafte i gasa u Republici Srpskoj mogla bi da počne već 2014. godine.

Maksimalna količina proizvodnje na nalazištima može biti dostignuta do 2020. godine i iznosiće do milion tona godišnje.

Očekuje se da će u prvoj fazi realizacije projekta obim zajedničkih investicija u geološko-istraživačke radove iznositi oko 20 miliona dolara.

Kompanije NIS i "Neftegazinkor" već dugo rade u regionu i imaju značajan organizacioni, tehnički i kadrovski potencijal za realizaciju ovog projekta, ističe se u saopštenju.

NIS ima iskustvo realizacije niza sličnih projekata na teritoriji Srbije, a širenje tog segmenta poslovanja kompanije na teritoriju Republike Srpske (BiH) je potpuno u skladu sa strategijom NIS-a za razvoj poslovanja u regionu", izjavio je Kravčenko, koji je i zamenik predsednika Upravnog odbora "Gazpromnjefta".

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Odloži dug da olakšaš život

Rast kredita za refinansiranje prethodnih zajmova za 30 odsto svedoči o sve većoj potrebi dužnika da produže otplatu po nižoj ceni i bez valutnog rizika

Sve više kreditno opterećenih građana odlučuje se da vreme otplate svojih obaveza produži, a da time smanji iznos mesečnih zaduženja. Povećana tražnja kredita za refinansiranje nimalo ne čudi s obzirom na to da krediti postaju sve veći teret onemoćalim platama pa je građanima to produženo zaduživanje način da olakšaju život.

Podaci Udruženja banaka pokazuju da su banke na kraju juna za ovu namenu plasirale gotovo 41,6 milijardi dinara u odnosu na decembarskih 32 milijarde dinara što je rast od bezmalo 30 odsto.

U pojedinim bankama krediti za refinansiranje su postali najtraženiji dok u drugima kažu da takvih zahteva nema više nego obično što ne znači da, na primer, gotovinske kredite koji su im i dalje najtraženiji građani ne koriste baš za refinansiranje. U većini banaka kamate na keš kredite bilo da su evro ili dinarski identične su onima za refinansiranje s tim što se s namenskim kreditom za rasterećenje duga dobija duži rok otplate.

Građani mogu da refinansiraju gotovinske, potrošačke kredite, ali i da vrate dug po kreditnim karticama, tekućem računu. Zbog valutnog rizika sve je češće prebacivanje deviznih dugovanja u dinare, a refinansiranje se koristi i da se više različitih kredita spoji u jedan, s dužim rokom otplate, a time i manjim ratama.

Bez obzira na to da li je kredit za refinansiranje dinarski ili indeksiran u evrima ovakvo rasterećenje trenutnih finansijskih obaveza nije nimalo povoljno. Ne samo zato što su kamate visoke, uostalom kao i na sve ostale kredite, već i zato što se produžava period na koji banka naplaćuje cenu svog kapitala. Pride u početku se plaća kamata, a s otplatom glavnice se započinje kasnije.

Inače, krediti za refinansiranje u domaćoj valuti odobravaju se najčešće na 60 meseci, a godišnja kamatna stopa iznosi od 16,26 odsto pa i do 32,39 odsto. Nešto su niže kamatne stope za kredite vezane za evro i iznose od 13,02 do 27,97 odsto, a najduži period otplate je 10 godina.

Od početka godine u „Alfa banci” plasman kredita za refinansiranje uvećan je za 64 odsto, to su im i najtraženiji krediti, a najveće interesovanje građana je za refinansiranje potrošačkih i keš kredita drugih banaka.

Odobreni iznos refinansirajućeg kredita može biti veći od ukupnog iznosa svih zaduženja koja se refinansiraju. Preostali iznos odobrenog kredita dostupan je klijentu na tekućem računu i na raspolaganju mu je prema njegovim željama i potrebama. Iznos kredita je od 10.000 do 1,2 miliona dinara, odnosno od 100 do 15.000 evra za kredite indeksirane u evrima. Rok otplate je od 12 do 96 meseci, a nominalna kamatna stopa za kredite u dinarima je 20 odsto, dok za kredite indeksirane u evrima iznosi 14,80 odsto, nominalno. Za iznose do 700.000 dinara, odnosno 7.000 evra nije potreban žirant, kao ni prenos zarade u „Alfa banku”.

U „Unikredit banci” kažu da se klijenti od početka godine najviše interesuju za dinarske gotovinske kredite, s tim da interesovanje postoji kako za standardne, tako i za kredite za refinansiranje. Oko 30 odsto odobrenih gotovinskih kredita u ovoj godini čine krediti za refinansiranje.

– U poslednjem periodu se sve veći broj klijenata, koji su korisnici gotovinskih kredita, opredeljuje da kredite indeksirane u švajcarskim francima refinansira dinarskim zajmovima. Klijenti koji se opredele da našim kreditom refinansiraju kredit odobren u drugoj banci, to mogu da učine bez provizije – kažu u „Unikredit banci”.

I u „Folksbanci” potvrđuju veću tražnju za kreditima za refinansiranje.
Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda u ovoj banci, objašnjava da je dosadašnja praksa pokazala da klijenti lakše i ekonomičnije upravljaju svojim sredstvima ukoliko su sva dugovanja svedena na jedan kredit.
– Dodatna pogodnost za klijenta je što se u okviru dozvoljenog zaduženja od 30 odsto u odnosu na lična primanja klijentu mogu odobriti i dodatna keš sredstva koja se nakon izmirivanja obaveza po dugovanjima isplaćuje na tekući račun klijenta. Drugim rečima, refinansiranjem se izmiruju dugovanja po kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenom minusu, ali se omogućuje klijentu da u okviru dozvoljenog zaduženja dobije i iznos sredstava preko toga, do maksimalno 30 odsto u odnosu na lična primanja klijenta (ili po novom do 40 odsto, pod uslovom da je usklađena devizna pozicija klijenta, tj. klijent se može zadužiti do 40 odsto za ovaj kredit, ukoliko su njegova primanja u dinarima i istovremeno njegova prethodna zaduženja dominantno u dinarima – navodi Lučić.
Kredit za refinansiranje u ovoj banci se odobrava do 60 meseci, bez učešća i depozita i maksimalnim iznosom od 10.000 evra. Zahtev za refinansiranje se podnosi na osnovu potvrde o stanju duga, bilo kredita, kreditne kartice ili dozvoljenog minusa kod drugih banaka.

Izvor/autor:Политика.rs/Jovana Rabrenović

Wall Street: Pad potrošačkog optimizma žestoko srušio indekse

NEW YORK - Težak pad američki ih indeksa na kraju tjedna izazvan je padom potrošačkom optimizma Amerikanaca i ipak dvojbenim rezultatima Bank of Americe i General Electrica.

Dow Jones srušen je 2,52 posto, na 10.097,90 bodova, S&P 500 oslabio je 2,88 posto, na 1.064,87 bodova dok je Nasdaq potonuo 3,11 posto, na 2.179,07 bodova.

Glavni je razlog potonuća indkesa je pad indeksa potrošačkog povjerenja na najnižu razinu u gotovo godinu dana, 66,5 bodova. To je oštar pad u odnosu na lipanj kad je indeks dotaknuo najvišu razinu u dvije i pol godine. Potrošačke cijene pale su u lipnju 0,1 posto, treći uzastopni mjesečni pad.

Djelomično su razočarali i najvažniji danas objavljeni rezultati. Pravu katastrofu doživjela je Bank of America čiji su prihodi razočarali analitičare pa su dionice potonule 9,2 posto, na 13,98 dolara. Ona je bila i najveći gubitnik u sastavu Dow Jonesa. Teško je stradao i Citigroup koji je srezan 6,3 posto, na 3,90 dolara, a i njegovi rezultati iznevjerili su očekivanja. I najveći prekjučerašnji dobitnik JPMorgan danas je stradao pa su mu dionice srezan 3,7 posto.

Dogovor sa SEC-om oko plaćanja kazne od "samo" 550 milijuna dolara investitori vide kao dobru vijest za dionice Goldman Sachsa pa su one danas podignute 0,6 posto. Dogovor sa SEC-om tek čeka Dell koji je priopćio kako se bliže rješenju, no to nije pomoglo dionicama koje su potonule 4,3 posto, na 13,06 dolara.

Rezultatima je razočarao, pogotovo u kontekstu prihoda, i General Electric pa su dionice srezan 4,7 posto, na 14,54 dolara.

Iako se jutros činilo kako je BP na pravom putu da zaključi katastrrofu u Meksičkom zaljevu, poslijepodnevna upozorenja iz kompanije kako ništa nije definitivno, bila je loša vijest za dionice koje su potonule 4,7 posto, na 37,11 dolara.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Država teži da smanji broj nezaposlenih

Aktivirani su programi podrške građevinarstvu, brodogradnji, ali i oni koji su orijentisani na izvoz. Zahvaljujući investicijama iz Južne Koreje, Italije, Japana biće otvorena brojna nova radna mesta, a u drugoj polovini godine biće intenzivirani i radovi na modernizaciji i izgradnji infrastrukture, poručuju u Vladi Srbije

Vest da je Niš, grad koji beleži visoku stopu nezaposlenosti, dobio prvog italijanskog investitora – kompaniju „Dajtek” iz Torina, koja bi početkom septembra trebalo da počne da gradi fabriku autodelova, ohrabrila je i one građane koji jedva krpe kraj s krajem. Investicija vredna 12.000.000 evra doneće Nišlijama 400 radnih mesta, a kako je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, nedavno najavio, poslesporazuma koji je potpisan i s južnokorejskom „Jurom”, posao u Nišu naći će još 1.600 ljudi.

Po oceni koja stiže iz kabineta premijera Srbije najteže posledice ekonomske krize su izbegnute, a ono što čeka zemlju je rad na podizanju životnog standarda i stvaranju uslova za nova radna mesta. Pitanja koje se, neminovno, nameću jesu – na koji to način vlada planira da podigne standard života, kojim merama, i koji su konkretni planovi vlasti kada je u pitanju smanjenje broja nezaposlenih građana, to jest da li već postoji razrađen plan kojim bi stopa nezaposlenosti od 19,2 odsto uskoro mogla da bude smanjena.

Iz vlade poručuju da ukupna ekonomska aktivnost u prvoj polovini ove godine beleži oporavak, u proizvodnji i posebno u izvozu, iako je u postkriznom periodu uobičajeno da povećanje ekonomske aktivnosti ne povlači odmah za sobom i ponovno otvaranje radnih mesta.

– Aktivirani su programi podrške građevinarstvu, brodogradnji, ali i oni koji su orijentisani na izvoz. Zahvaljujući investicijama iz Južne Koreje, Italije, Japana biće otvorena brojna nova radna mesta, a u drugoj polovini godine biće intenzivirani i radovi na modernizaciji i izgradnji infrastrukture. Svaki rast bruto domaćeg proizvoda, makar i za procenat, znači otvaranje na desetine hiljada novih radnih mesta. To je jedini siguran put za porast životnog standarda zaposlenih, tako i svih građana – objasnili su u Vladi Srbije.

Programom za oživljavanje velikih industrijskih centara u Srbiji koji je vlada nedavno usvojila, za svako novo radno mesto u Nišu, Zaječaru, Kraljevu i Novom Pazaru i još 40 devastiranih područja, država će izdvojiti od 4.000 do 10.000 evra. Da bi investitor dobio ova sredstva, moraće u ova područja da investira najmanje pola miliona evra i otvori najmanje 50 novih radnih mesta. Tako je, recimo, italijanski „Dajtek” dobio najveće podsticaje – 10.000 evra po svakom novozaposlenom radniku. Za Kraljevo i Zaječar interesuju se proizvođači autodelova, a za Novi Pazar tekstilci.

– Uspešnost davanja podsticaja dokazala se od 2006. godine, jer smo do sada investitorima isplatili 47.331.000 evra, a oni su zaposlili 17.194 radnika i uložili 635.000.000 evra. Dosad smo imali deset prijavnih krugova i 114 projekata. Rok za podnošenje prijava za 11 krug odobravanja finansijskih sredstava je 27. avgust 2010. godine – ističe Aleksandar Miloradović, portparol SIEPA, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza koja sprovodi Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.

Sredstva se dodeljuju u zavisnosti od mesta ulaganja i ispunjenja kriterijuma predviđenih uredbom. Za investicije u proizvodni sektor kreću se od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu; za ulaganja u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih tehnologija u područja od posebnog interesa od 5.000 do 10.000 evra po radnom mestu, a za investicije u sektor usluga od 2.000 do 10.000 evra.

Među najvećim korisnicima programa su investitori i Srbije. Kako kažu u SIEPA od 114 projekata, njih 72 su domaći, po deset stižu iz Italije i Nemačke, Slovenija istupa sa sedam, Mađarska, Švajcarska i Velika Britanija sa po dva, a ostali investitori po jedan projekat. Zahvaljujući investitorima iz Srbije biće otvoreno najviše – 6.782 nova radna mesta. Nemačka ulaganja pomoći će u otvaranju 3.761 radnog mesta, zahvaljujući italijanskim investicijama biće posla za 2.860 građana, dok će švedski investitor kroz ulaganja omogućiti otvaranje 56 novih radnih pozicija.

Izvor/autor:Политика.rs/Marija Brakočević

Prosečna plata 330 evra

Plata u Srbiji 33.463, u administraciji 38.932, u privredi 31.784, a u privatnom sektoru – 24.856 dinara

Prosečna neto majska plata od 33.463 dinara ili oko 330 evra, koja je nominalno i realno manja nego u aprilu za 4,3, odnosno 5,5 odsto, polako, ali sigurno gubi trku ne samo sa umerenom stopom inflacije, već i sa kursom. Sa svakim padom vrednosti dinara u odnosu na evro ili dolar naše plate postaju sve tanje. Sreća je, međutim, što se obezvređivanje dinara, zbog veoma slabe kupovne moći građana, još nije u većoj meri odrazilo na cene tako da inflacija u junu nije prešla 0,4 procenta.

Da su naše plate među najnižima u regionu – nije više ni za koga vest. Muka više je što je prema procenama Republičkog zavoda za statistiku opao i broj onih koji ih primaju. Broj zaposlenih u preduzećima u maju, u odnosu na april, manji je za oko 2.500 ili 0,2 odsto. Na sve to valja dodati činjenicu da od ukupnog broja preduzeća u Srbiji svega 18 odsto koliko-toliko uredno isplaćuje mesečne zarade. U privredi je u aprilu prosečna isplaćena zarada bila 31.784 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je manja 4,1, a realno za 5,3 odsto.

Zanimljivo je, međutim, da u toj opštoj uravnilovci po siromaštvu, pojedini oblici svojine malo odskaču. Prema analizi časopisa „Mesečne analize i trendovi”, najveća prosečna neto zarada od januara do maja ove godine u iznosu od 38.932 dinara ostvarena je u državnoj, a najniža u privatnoj svojini i iznosila je 24.856 dinara. Otuda ne čudi „pretnja-zahtev” radnika Valjaonice bakra u Sevojnu vlasniku Zoranu Drakuliću da bi oni voleli da ponovo budu – državno (društveno) preduzeće jer su plate u RTB „Bor” (koji posluje s gubicima) duplo veće od onih u Sevojnu.

U odnosu na isti period prethodne godine najveći porast zarada, u procentima, evidentiran je u društvenoj svojini(nominalni 21 i realni od 16,2 odsto). To nije iznenađenje jer je u tom obliku svojine (koji je inače na ustavnom izdisaju) zabeležen i najveći pad mase isplaćenih neto plata – nominalno 27,7, a realno 30,5 procenata. Odgovor za sve nedoumice nalazi se u trećem podatku – zaposlenost je u društvenoj svojini opala za 40,2 procenta.

U mešovitoj svojini evidentiran je nominalni porast prosečne zarade od 13,3 i realni od 8,9 odsto. I u ovom obliku vlasništva, slično društvenom, pad mase zarada je nešto umereniji (nominalno 3,4, a realno 7,2 odsto), dok je zaposlenost manja 14,7 procenata.

U privatnoj svojini, u obuhvatu zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica u ovom periodu, zabeležen je porast prosečne zarade (nominalno 10,3 i realno 5,9 odsto). Povećana je i masa za isplatu neto zarada (nominalno 8,9, a realno od 4,6 odsto) uz pad zaposlenosti od svega 1,3 procenta. Međutim, u potskupu privatne svojine, koji obuhvata samo pravna lica, evidentiran je veći porast prosečne zarade (11,2, odnosno 6,9 odsto). Porasla je i neto masa za plate (14 i 9,5 procenata) uz rast zaposlenosti od 2,5 odsto. U državnoj svojini prosečna neto zarada je u ovom periodu nominalno veća za 1,9, a realno manja 2,1 odsto. Isplaćena neto masa zarada nominalno je veća za 0,4, a realno manja 3,6, dok je zaposlenost manja za 1,5 procenata.

U višegodišnjoj igri kursa, cena i svega onog što se događa u sektoru usluga ne može se tražiti nada da će nam koliko do kraja godine biti nešto, a iduće čak i znatno bolje. Najbolji dokaz da je kriza iza nas, biće rast zaposlenosti, plata, standarda i kupovne moći građana, a to se ne može postići većim zapošljavanjem u državi i javnim preduzećima, već u privatnom sektoru, takvim kakvim ga imamo i novoj industrijalizaciji poput one u Batočini, Svilajncu, Nišu, Lapovu, Prokuplju… I da se ne zaboravi – u poljoprivredi, pogotovo njenim izvoznim granama, prema kojima država nije uvek majčinski raspoložena.

----------------------------------------------

Naftaši prednjače

U maju 2010. najveće prosečne neto zarade ostvarili su zaposleni na vađenju sirove nafte i gasa – 95.164 dinara. Na drugom mestu su delatnosti organizacija na bazi učlanjenja (komore, udruženja) – 72.893 dinara. U finansijskom posredovanju prosečne zarade su 71.861 dinar, u vazdušnom saobraćaju – 69.850 dinara, proizvodnji koksa i derivata nafte – 69.328 dinara, a u proizvodnji duvanskih proizvoda – 68.932 dinara. Na dnu liste prosečnih zarada su ribarstvo – 12.989, proizvodnja odevnih predmeta i krzna –14.605, prerada i proizvodnja robe od drveta i plute – 15.739 i proizvodnja radio TV i komunikacione opreme – 16.147 dinara.

Izvor/autor:Политика.rs/S. Kostić

----------------------------------------------

Cvetković: Povećanje zaposlenosti u drugoj polovini 2010.

Predsednik vlade Mirko Cvetković izjavio je da se povećanje zaposlenosti u Srbiji očekuje u drugoj polovini ove godine.

On je kazao da je Srbija statistički izašla iz recesije u prvom kvartalu ove godine, kada je ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 0,6 odsto, ali da to još nije donelo povećanje zaposlenosti. „Ključni indikatori ukazuju da će se trend rasta nastaviti i u drugom kvartalu godine, pri čemu očekujem da stopa rasta bude od 1,5 do dva odsto”, naveo je premijer.

Cvetković je istakao da će vlada nastaviti da sprovodi kratkoročne mere za podršku privrednog rasta, povećanje zaposlenosti i unapređenje socijalne sigurnosti najugroženijih stanovnika.

Dodao je da će vlada nastaviti strukturne reforme da bi se postigao dugoročno održiv rast privrede i porastao životni standard građana.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U penziju s uputstvom

Da li osoba koji dobija starosnu penziju može istovremeno da prima platu dok radi u inostranstvu. – Predviđene i novčane kazne od 1.000 do 20.000 dinara ukoliko penzioner ne prijavi promenu koja je od uticaja na pravo i obim korišćenja tog prava

Svaki novi penzioner u Srbiji ubuduće će od penzijskog fonda uz rešenje o penzionisanju dobiti i obaveštenje o tome kakva su mu prava ukoliko nastavi da radi i posle odlaska u mirovinu. Biće obavešten o tome šta ga čeka ukoliko se posle dobijene penzije zaposli u inostranstvu, a da o tome nije obavestio Fond PIO. Saznaće i da li se obustavlja isplata porodičnih penzija ukoliko se deca privremeno zaposle – najavljuje u razgovoru za „Politiku” Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanja prava u Fondu PIO.

Ova obaveštenja odnosiće se na starosne, invalidske i penzionere koji primaju porodičnu penziju, ali i na sve one koji imaju pravo na tuđu negu i pomoć.

– Razlog za dodatno objašnjenje je da se prevaziđu nedoumice, ali i izbegnu eventualne komplikacije koje mogu dovesti do obustave isplata prinadležnosti penzionerima koji su primali dve penzije, a da nisu znali da na to nemaju prava – pojašnjava Stanković.

Da bi pravo na starosnu penziju mogli da koristite onako kako predviđa zakon potrebno je da znaju da će im za vreme rada u inostranstvu isplata penzije biti obustavljena, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Dospeli mesečni iznosi penzije koji nisu mogli biti isplaćeni zbog toga što penzioner nije blagovremeno obavestio Fond o promenama važnim za isplatu (promena prebivališta, dostavljanje novog ovlašćenja za lice koje u tuđe ime prima penziju), naknadno će se isplatiti najviše za 12 meseci unazad, računajući od dana obaveštenja.

Ako je neko stekao pravo na dve ili više penzija u Srbiji može, kaže Stanković, koristiti samo jednu i to po sopstvenom izboru. U slučaju da je ostvario pravo na inostrani deo penzije prema međunarodnom ugovoru, a u Srbiji prima manje od najniže penzije po domaćim propisima, garantovani iznos penzije od 11.088 dinara mu pripada samo ako je zbir te dve penzije manji od tog iznosa.

Zakonom o penzijama predviđene su i novčane kazne od 1.000 do 20.000 dinara ukoliko penzioner ne prijavi, odnosno neblagovremeno prijavi promenu koja je od uticaja na pravo i obim korišćenja tog prava.

Prema Stankovićevim rečima, da bi neko mogao da koristi pravo na porodičnu penziju potrebno je da zna da ukoliko se zaposli, odnosno počne da obavlja samostalnu delatnost, da će mu isplata penzije biti obustavljena. Obustave isplate ovih penzija se ne odnosi na decu koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a nalaze se na školovanju i nemaju navršenih 26 godina života.

Ako se, pojašnjava Stanković, primaocu porodične penzije zbog zaposlenja, ili korišćenja starosne ili invalidske penzije, ne isplaćuje porodična penzija koja mu pripada, ostalim članovima uže porodice isplaćuje se za to vreme porodična penzija u visini koja se određuje kao da korisnik penzije nema pravo na porodičnu penziju. Ako porodičnu penziju koriste dva ili više člana porodice, pa nekom od njih prestane pravo na penziju, ostalim članovima ponovo se određuje visina penzije. Tako određena visina penzije pripada od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je korisniku prestalo pravo na penziju.

U slučaju invalidskih penzija, penzioner koji se ponovo zaposli biće pozvan na pregled radi ponovne ocene radne sposobnosti, napominje Stanković. Ukoliko se, bez opravdanih razloga, u određenom roku ne odazove pozivu na pregled, isplata invalidske penzije će takođe biti obustavljena, a obustavljeni mesečni iznosi penzije naknadno će se isplatiti, ukoliko se odazove pozivu u roku do 30 dana. Pravo na invalidsku penziju prestaje ukoliko se utvrdi da ne postoji potpun gubitak radne sposobnosti, zaključuje on.

Oni koji primaju starosnu penziju a radili su u međuvremenu u inostranstvu imaju pravo da podnesu novo rešenje za obračun penzija, jer im ona može biti veća zbog inostranog dela. Uslov je da je penzioner najmanje godinu dana bio zaposlen.

Upitan da li su nove uplate doprinosa glavni pokazatelj na osnovu kog se utvrđuje da li će nekome biti privremeno obustavljena isplata penzije, Stanković kaže da u Fondu PIO imaju različite mehanizme za utvrđivanje dopunskog rada.

Izvor/autor:Политика.rs/Jasna Petrović

EU tržišta: Rudarska izdanja podižu indekse

LONDON - Europska tržišta porasla su u ponedjeljak nakon što su ulagači odlučili zanemariti sniženje kreditnog rejtinga Irskoj u očekivanju dobrih vijesti iz kompanija.

U takvome okruženju londonski indeks Ftse do podneva je ojačao 0,7 posto na 5.195 bodova. U sličnom je plusu bio i frankfurtski DAX, dobivši na vrijednosti 0,6 posto i dosegnuvši 6.073 boda.

Na početku trgovanja ulagače je zabrinula vijest da je agencija za kreditne rejtinge Moody's snizila rejting Irskoj, na Aa2, uz prognozu "stabilan", ukazujući na prognoze slabog rasta i velike troškove obnove uzdrmanog bankovnog sustava.

Među dobitnicima izdvajao se rudarski sektor koji je crpio potporu iz viših cijena metala. Tako su Xstrata , Rio Tinto i Vedanta porasli u rasponu od dva do 2,4 posto.

Bankovni je sektor također bio u plusu u očekivanju objave rezultata provjere izdržljivosti europskih banaka krajem ovog tjedna. Dionice Standard Chartereda, Banco Santandera i Alpha Banka dobile su na vrijednosti od 2,1 odnosno 4,6 posto.

Krajem prošlog tjedna tržišta je pritisnuo pad povjerenja američkih potrošača nadomak najnižoj razini u godini dana.

"Mislim da je pad američkih tržišta u petak bio pretjeran, što potvrđuje i današnji rast europskih indeksa. To je u najmanju ruku signal da ulagači u ovom tjednu očekuju dobra poslovna izvješća kompanija", rekao je Michael Lenhoff iz Brewin Dolphina.

Tijekom dana očekuje se poslovno izvješće američkog IBM-a a u ostatku tjedna Goldman Sachsa i Morgan Stanleya. Tokijska burza bila je u ponedjeljak zatvorena zbog blagdana.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodine rastu prihodi i potrošnja

Analitičari Erste grupe tvrde da će dogodine građanima iz država centralne i istočne Evrope do 2,5 odsto porasti prihodi. – Rast zaposlenosti zavisiće od globalne konkurentnosti radne snage

Potrošnja bi u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) trebalo da realno poraste za oko jedan do 2,5 odsto na međugodišnjem nivou u narednoj godini. Zahvaljujući rastu potrošnje, ekonomski oporavak (koji je trenutno u potpunosti baziran na izvozu) trebalo bi da se dodatno uravnoteži, tvrde istraživači Odeljenja za makroistraživanja Erste grupe.

Raspoloživi prihod, na koji se odnosi obično u proseku oko 65 odsto BDP-a, nedavno je umanjen zbog porasta nezaposlenosti i pada drugih prihoda (zakupnine, dobiti, prihodi od kamata).

– S obzirom na to da je negativni efekat pogoršanja na tržištu rada delimično ublažen blagim porastom penzija i drugih socijalnih beneficija, raspoloživi prihod je opao manje nego što bi se to očekivalo zbog pada zaposlenosti – objašnjava Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca tog odeljenja u Erste grupi. – Uzimajući u obzir porast produktivnosti, solidnu perspektivu u pogledu rasta zarada u privatnom sektoru i približavanje porasta nezaposlenosti najvišoj tački, očekujemo da će se raspoloživi prihod povećati za oko jedan do 2,5 odsto naredne godine.

Ova prognoza ne važi za Rumuniju čija je vlada usvojila ambiciozne mere štednje (uključujući povećanje PDV-a za pet procentnih poena) jer će realni rast raspoloživog prihoda ostati negativan naredne godine zbog povećane inflacije.

Smanjenje spoljne trgovine krajem 2008. i 2009. godine pogodilo je, uglavnom, izvozno orijentisane ekonomije kao što su slovačka, mađarska i češka. Posle dostizanja najnižeg nivoa u prvom kvartalu 2009. godine izvoz poslednjih meseci beleži dvocifren rast na međugodišnjem nivou u mnogim zemljama CIE i trenutno predstavlja glavni oslonac ekonomskog oporavka, ali je još, po jedinicama, ispod nivoa na kome je bio pre krize. Hitna potreba za fiskalnom konsolidacijom u EU povećava zabrinutost u pogledu buduće snage oporavka baziranog na izvozu, tvrde analitičari Erste grupe.

Komentarišući razlog zbog koga je pad potrošnje bio mnogo veći u odnosu na dinamiku raspoloživog prihoda u mnogim zemljama, Kotian kaže „da domaćinstva deo svog raspoloživog prihoda nisu potrošila nego usmerila u štednju”.

On objašnjava da su uglavnom u zemljama sa veoma niskim stopama štednje (balkanske i baltičke zemlje), ali i u razvijenijim zemljama (Španija i Velika Britanija, gde je stopa štednje morala da poraste za šest procentnih poena) bilo neophodno sniziti neto zaduživanje. Potrošnja u zemljama u kojima su domaćinstva bila u neto kreditnoj ili uravnoteženoj poziciji (Češka ili Poljska) bila je pod manjim negativnim uticajem u vreme krize, pošto su one sebi mogle da priušte da regulišu potrošnju kroz privremeno smanjenje koeficijenta štednje. Neto zaduživanje, koje je bilo izvor do 15 odsto raspoloživog prihoda i koje se intenzivno koristilo u Grčkoj i zemljama sa velikim rastom cena nepokretnosti prethodnih godina (Irska, Španija i baltičke zemlje) znatno je opalo i dovelo do značajnog smanjenja potrošnje domaćinstava i investicija.

Analitičari Erste grupe tvrde da je zaposlenost u CIE opala između jedan i četiri odsto (izuzev Poljske u kojoj je zaposlenost porasla u 2009. godini), dok su se najveći padovi u EU (od sedam do 13 odsto) dogodili u zemljama koje su zabeležile veliki rast cena nepokretnosti i eksterne neravnoteže. Baltičke zemlje, Irska i Španija nisu ni mogle da koriguju te neravnoteže slabljenjem svojih valuta.

– Desezonirani podaci o zaposlenosti već ukazuju na stabilizaciju, ali će u okviru poređenja na međugodišnjem nivou, zaposlenost u proseku opasti u 2010. godini. Budući porast zaposlenosti će u velikoj meri zavisiti od globalne konkurentnosti radne snage i strukturalnih promena na tržištu rada i, po mom mišljenju, region CIE ima velike šanse vezano za troškove i izazove reformi tržišta rada – sugeriše Kotian.

Jedinična cena rada u zemljama CIE znatno je niža od proseka u Evropske unije i stopa učešća radne snage može da se poveća uklanjanjem prepreka koje onemogućavaju nekim građanima u Mađarskoj i Rumuniji ulazak na tržište rada.

Izvor/autor:Политика.rs/M. B.

EU tržišta: Rast nakon četiri dana minusa

FRANKFURT - Na europskim su burzama, nakon jučerašnjeg pada, cijene dionica jutros porasle prateći tako umjerene dobitke na Wall Streetu i azijskim tržištima.

FTSEurofirst indeks 300 vodećih europskih dionica je do 9:30 ojačao 0,6 posto, na 1012 bodova, nakon što je jučer pao 0,6 posto. Londonski FTSE, frankfurtski Dax i pariški CAC indeks bili su na dobitku između 0,2 i 0,5 posto.

Jučerašnji umjereni rast cijena dionica na Wall Streetu i jutros na azijskim burzama pozitivno su djelovali na europske ulagače, unatoč slabim kvartalnim izvješćima IBM-a i Texas Instrumentsa.

No, očekuje se oprezno trgovanje uoči novih izvješća američkih kompanija. Prije današnjeg otvaranja Wall Streeta poslovne rezultate objavit će Goldman Sachs, a u fokusu ulagača bit će prihodovna strana te banke.

"Pozornost tržišta bit će usmjerena i na procjene daljnjeg poslovanja te banke, pa ćemo vidjeti ima li razloga za jačanje povjerenja u bankarski sustav ili ne", kaže strateg u tvrtki NCB Stockbrokers Bernard McAlinden.

Na Tokijskoj je burzi Nikkei jutros pao 1,2 posto, na 9300 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Izvoz jedini put razvoja

Zadržavanje sadašnjeg ekonomskog koncepta zasnovanog na zaduživanju i potrošnji Srbiju vodi u veoma teške godine, upozorio stalni predstavnik MMF-a u našoj zemlji Bogdan Lisovolik

Srpski privredni brod ne tone, ali stoji u plićaku, a njegovim spuštenim jedrima neće mnogo pomoći čak ni blag konjunkturni povetarac jačih evropskih država, jer je izvoz Srbije isuviše mali da bi pokrenuo ukupne privredne tokove. Ovo slikovito upozorenje uputio je stalni predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik na Odboru Privredne komore Beograda za bankarski sistem i finansije govoreći na temu „Srbija godinu dana kasnije”, jer je i lane negde u ovo vreme na istom mestu govorio o našim neveselim ekonomskim perspektivama.

Izbor razvojnog smera je, kaže, samo na nama. Savetnici, kao što je MMF, Svetska banka i drugi, nisu tu da donose odluke. One moraju biti samo naše. Lisovolik se nada da će ekonomske vlasti Srbije, i zbog veoma zavidnog ljudskog potencijala, uspeti da donesu prave odluke, koje se neće zasnivati na dosadašnjem konceptu razvoja – zaduživanje i visoka potrošnja na svim nivoima.

Srbija, po njegovom mišljenju, ima samo jedan jedini smer u razvoju – podsticanje izvozne privrede. Naša privreda sa izvozom od oko 20 odsto u bruto domaćem proizvodu ne može da se pokrene ni ako krenu velike evropske privrede kakve imaju Nemačka, Francuska ili Italija.

– Vaš izbor ne treba da bude „lou kost izvoz” koji je Kina svojevremeno koristila. Srbija je Evropa. Ima veoma kvalitetan i stručan ljudski potencijal. Sledite primer Slovačke ili dalekoistočkih privrednih tigrova, ali ako se odlučite za to morate imati i odgovarajući privredni ambijent. To znači da poreska opterećenja po osnovu rada ne smeju biti jedan prema 128, ne smete da male, mikroprivrednike terate da za zajam od 15.000 evra prikupljaju dokumentaciju za kredit kao da su preduzeća sa nekoliko hiljada zaposlenih – upozorio je Lisovolik i dodao da je naša giljotina propisa zaribala pre neko što je i podignuta u vis.

Srbija i srpska privreda, prema oceni Lisovolika, na srednji rok, do 2015, ne može da postigne zadate ciljeve, bez osetnog rasta izvoza, a to znači i stranih direktnih investicija, koje nam baš sada nedostaju kao davljeniku vazduh, bez ozbiljnih restrikcija u potrošnji. Lisovolik se bez okolišanja izjasnio protiv bilo kakvog odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija. Do toga, upozorio je, može doći samo ako postignemo u privredi osetno bolje rezultate nego sada. Tek s rastom od pet do šest odsto BDP-a godišnje i svođenjem budžetskog deficita na samo jedan procentni poen, Srbija, njeni radnici, ali i penzioneri mogu računati na nešto veća primanja.

Sa sadašnjih 13 odsto učešća penzija u BDP-u i deset procenata za plate, uz ubrzan rast spoljnog duga i platnog deficita, Srbija se, prema njegovoj oceni, već 2015. godine može suočiti sa veoma ozbiljnim iskušenjima. Lisovolik to nije rekao, ali potpredsednik Privredne komore Beograda, Slobodan Korać to tumači kao upozorenje da se Srbija lako opet može suočiti sa velikim teškoćama u izmirivanju dospelih obaveza – bezmalo bankrota koji se dogodio Grčkoj.

Rešenja ima: više štednje, rada, investicija, prohodniji i jednostavniji privredni sistem… uz mnogo manje trošenja, ali to mora biti teška i bolna odluka ove ili sledeće vlade. Samo Grčka i Italija, napomenuo je Lisovolik, više troše iz svojih BDP za penzije nego Srbija. To, naravno, istakao je, ne znači da vlada ne treba i ne može da pomogne socijalno najugroženijim slojevima društva, ali ne po cenu novih dugova. Mora se stvoriti nova vrednost iz koje se može bez grča podeliti i koji dinar više onima koji plaćaju najskuplju cenu krize i poodmakle tranzicije.

------------------------------------------------

Banke nemaju sigurnog partnera

I lane smo govorili, a i danas tvrdimo – banke u Srbiji nemaju kome da plasiraju novac. Odgovor se može naslutiti iz poslednjih izveštaja Kreditnog odbora Udruženja banaka. Sa svakim mesecom raste broj firmi koje nisu u stanju da izmire dospele obaveze. Nažalost, raste, ali mnogo sporije i procenat neurednih dužnika među građanima, upozorio je predsednik Odbora za bankarstvo i finansije PKB Petar Stefanović.

„I onda su nas i sada optuživali što kupujemo državne i hartije od vrednosti centralne banke? Kriza traje, ali za njeno ublažavanje i podsticanje razvoja odgovorna je, najpre vlada, a banke su tu da vođene svojim interesima stanu iza svakog dobrog i profitabilnog programa i projekta. Muka je ove zemlje, pa i nas samih što je takvih programa malo”, rekao je Stefanović.

Izvor/autor:Политика.rs/S. Kostić

Banjalučka berza: ERS10 skočio preko 600 poena

BANJA LUKA - Na današnjem trgovanju ostvaren je promet od 202.498,33 KM, kroz 94 transakcija.

Vrijednost BIRS indeksa se smanjila za -0,60% i iznosi 803,85 poena, ERS 10 je skočio 2 odsto, na 601,21 poena. Vrijednost FIRS indeksa se smanjila za -0,60% i iznosi 1.366,37 poena.

Za skok ERS10 najzaslužniji je uzlet akcija Hidroelektrana na Drini (BLSE:HEDR-R-A) koje su skočile 6,45 odsto, na 0,33 KM, uz 3.300 KM prometa.

Od akcija na službenom berzanskom tržištu lista B najveći promet je ostvaren sa akcijama Tržnica a.d. Banja Luka (BLSE:TRZN-R-A), trgovalo se u iznosu od 39.096,10 KM, po prosječnoj cijeni od 1,01 KM, čime je ostvaren pad u odnosu na prošlo trgovanje za -9,01%.

Ukupan promet sa obveznicama na današnjem trgovanju iznosio je 123.860,65 KM. Od obveznica najviše se trgovalo sa obveznicama Republika Srpska - izmirenje ratne štete 4 u vrijednosti od 103.839,89 KM. Prosječna cijena ovih obveznica ostvarila je rast od 0,73%.

Od akcija zatvorenih investicionih fondova najveći promet je ostvaren sa akcijama ZIF Kristal invest fond a.d. Banja Luka (BLSE:KRIP-R-A), trgovalo se u iznosu od 5.819,20 KM, po prosječnoj cijeni od 4,50 KM po akciji.

Akcije 2 fonda su ostvarile pad prosječne cijene, a gubitnik dana među Fondovima su akcije ZIF Polara invest fond a.d. (BLSE:PLRP-R-A) Banja Luka(-2,73%), i danas se ovim akcijama trgovalo po prosječnoj cijeni od 3,21 KM.

Od hartija od vrijednosti na slobodnom berzanskom tržištu najveći promet je ostvaren sa Bosna trgovina a.d. (BLSE:BSNT-R-A) Banja Luka akcijama, trgovalo se u iznosu od 11.721,60 KM, po prosječnoj cijeni od 3,60 KM, čime je ostvaren rast u odnosu na prošlo trgovanje za 89,47%.

Od akcija na slobodnom berzanskom tržištu rast cijena akcija zabilježile su akcije samo jednog emitenta, a najveći rast imale su akcije preduzeća Bosna trgovina a.d. Banja Luka (89,47%), i sa ovim akcijama danas se trgovalo po cijeni od 3,60 KM, u vrijednosti 11.721,60 KM.

Od akcija na slobodnom berzanskom tržištu pad cijena akcija zabilježile su akcije 4 emitenta, od čega su akcije preduzeća Krajinaauto (BLSE:KAUT-R-A) a.d. Banja Luka ostvarile pad od -14,29% i trgovalo se po cijeni od 0,12 KM po akciji, u vrijednosti od 307,20 KM.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Recesija u industriji aluminijuma prošla

Valjaonica Impol u Sevojnu ima duplo više porudžbina nego prošle godioni i planira da izvoze robe za 100 miliona evra.

Predsednik Uprave kompanije "Impol"Jernej Čokl izjavio je da Valjaonica aluminijuma "Impol Seval"
Sevojno ove godine planira da izveze robu u vrednosti od oko 100 miliona evra i da su porudžbine duplo veće u odnosu na prošlu godinu.

"Ako ovako ostane bićemo veoma zadovoljni", kazao je Čokl.

Čokl je dodao da fabrika radi punom parom i da je premašen polugodišnji plan proizvodnje za 20 odsto i izvezeno robe za 42 miliona evra, što je više nego što je izvezeno tokom cele prošle godine.

"Ove godine u fabrici se dobro radi. Recesija je više pogodila naše programe kojima pravimo profile i druge stvari za automobilsku industriju koja je zabeležila pad od od 50 odsto, dok je u aluminijumskoj grani on iznosio 20 procenata", kazao je Čokl.

On je ukazao da je jedan od problema "previsoka" kursna razlika dinara i stranih valuta.

Autor/izvor: Beta/MONDO

Wall Street: Bernankeov oprez srušio indekse

NEW YORK - Američki su indeksi doživjeli ozbiljniji pad jer su investitori negativno reagirali na kongresni istup Bena Bernankea.

Sve do njegova govora, indeksi su bili u blagom plusu, a nakon toga je uslijedila prava rasprodaja. Dow Jones spušten je 1,07 posto, na 10.20,53 boda, S&P je oslabio 1,28 posto na 1.069,59 bodova, dok je Nasdaq spustio vrijednost 1,6 posto, na 2.187,02 boda. CBOE indeks volatilnosti na kraju je trgovine narastao na 26 bodova.

Najveći dobitnici bili su Morgan Stanley i Apple. Morgan Stanley objavio je sjajne kvartalne rezulate, najbolje od banaka do sad. Dionice su zato nagrađane podizanjem od 6,3 posto a među dobitnicima je zaslugom rezultata bio i Wells Fargo koji je ojačao 0,6 posto, na 26,06 dolara.

Apple je također još sinoć objavio sjajne brojke za drugi, kvartal, najbolje u povijesti. Dionice su ojačale 1,1 posto, na 254,70 dolara. Čak osam brokerskih kuća podiglo je ciljanu cijenu dionica, primjerice JPMorgan na čak 400 dolara.

Rezultati Yahooa su pak razočarali, poglavito u kategoriji prihoda. Sedam brokerskih kuća spustilo je ciljanu cijenu pa je i logično da su dionice danas potonule 8,5 posto,a na 13,91 dolar.

Izvješća će nakon završetka trgovine objaviti eBay, Qualcomm i Starbucks.

Autor/izvor: SEEbiz