Zašto se deca plaše nepoznatih lica

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Strah od neznanaca javlja se odjednom, bez najave, a ponekad je usmeren i na članove široke porodice koje dete ne viđa tako često.

Oko osmog meseca deca naglo počnu da se plaše stranaca. Iako su se do juče smejali ljudima u prodavnici, veselo se kikotali svakome ko bi im se obratio, sada panično grle majku, plače i žele da idu kući.

Ne brinite, to je normalna faza u razvoju jer dete uči da raspoznaje poznate od nepoznatih.

Strah od neznanaca javlja se odjednom, bez najave, a ponekad je usmeren i na članove široke porodice koje dete ne viđa tako često, piše "Život plus".

Naučnici tvrde da je to posledica razvoja mozga, a nepoznati ljudi narušavaju sistem gestova, navika, komunikacije koje je dete razvilo sa roditeljima.

Glas, miris, gestikulacija nepozntih odudaraju od onoga na šta je dete naviklo, pa reaguje plačem i panikom, jer drugačije ne ume. Da li će dete reagovati burno ili ne zavisi od temperamenta.

Važno je da detetu pružite utehu u tom trenutku i da ga ne terate ka izvoru straha. Ne forsirajte dete da često bude u većem društvu kako bi naviklo na ljude, jer ta taktika ne pomaže.

Strah će nestati vremenom, kada mališani nauče da se izražavaju i na drugačije načine. Do tada, zamolite goste da se ne obraćaju deci promenjenim glasom, preglasno ili uz agresivnu gestikulaciju.

Vremenom će i dečja znatiželja da "proradi", pa će sami poželeti da vide ko je to došao u goste.

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Neka nacrtaju ono čega se boje

Svako dete muče određeni strahovi, bez obzira na uzrast. U prvih pet godina života proživljavaju pet oblika straha koji će ih pratiti tokom celog života: strah od gubitka fizičkog kontakta, strah od nepoznatih ljudi i strah od razdvajanja dominiraju do treće godine života.

Oko treće godine života razvija se i strah od uništenja, a između četvrte i pete godine života strah od smrti. Roditelji ne mogu da spreče pojavu ovih strahova, ali mališanima mogu da pruže podršku u njihovom savladavanju i daju im sigurnost koja im je toliko neophodna.

Za početak otkrijte šta kod vašeg deteta izaziva strah. Pri tom se uzdržite od davanja bilo kakvih ocena. Dečji razlozi za strah su često, barem za njih, veoma realni, iako će se vama možda učiniti bezazlenim.

Deca se podjednako plaše čudovišta u ormanu kao i velikog psa na ulici ili malog grubijana iz obdaništa. Uopšte nije važno da li im objektivno preti opasnost, jedino što je bitno jeste da je subjektivno doživljavaju kao takvu.

Sada vi treba da se umešate: shvatite mališanov strah isto tako ozbiljno kao što ga i on shvata. Umirujući komentar "pa to nije ništa!" sigurno mu neće pomoći.

Upotrebite svu svoju maštu i mnogo strpljenja da biste razumeli poreklo njegovog straha i zajedno s njim razvijajte strategije za borbu protiv opasnosti koje vrebaju iz mraka. Recite mu da opiše ili nacrta čudovište iz ormana, jer je deci potrebno da svom strahu daju konkretan oblik. Ponekad će biti dovoljno da pored njegovog čudovišta nacrtate zmaja koji će ga uplašiti i oterati iz dečje sobe, piše "Blic".

Upravo kada je reč o irealnim dečjim strahovima, deca često imaju najbolje ideje šta treba učiniti. Obavezno prihvatite njihove kreativne zamisli. Na taj način ćete pomoći detetu da razvije poverenje u vlastite načine rešavanja problema i samo stekne uverenje da je hrabro i jako.

Ne pokušavajte da problem rešite na brzinu, već budite strpljivi prilikom razvijanja strategije borbe protiv onoga što izaziva strah. Pružite detetu osećaj da ćete zajedničkim snagama prebroditi situaciju koja ga plaši. Vaše poverenje u njegovu snagu prenećete i na njega, a to je početak uspešne borbe protiv strahova u budućnosti.

(MONDO)