Dogodilo se na današnji dan.....

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 4. avgust

1578. - Pokušaj Portugalije da zauzme Maroko propao je porazom u bici kod Alkazarkivira, u kojoj su poginuli portugalski kralj Sebastijan, kralj od Feza i mavarski pretendent na presto.

1704. - U ratu za špansko nasledje, englesko-holandske snage su zauzele španski grad Gibraltar.

1789. - Parlament Francuske je, tokom Francuske revolucije, ukinuo sve privilegije feudalaca.

1791. - Potpisan je Svištovski mir kojim je određena granica izmedju Austrije i Otomanskog carstva.

1792. - Rođen je Persi Biš Šeli, jedan od najznačajnijih pesnika engleskog romantizma. Buntovnik protiv političkih, društvenih i verskih stega, napustio je Englesku i poslednje godine života proveo u Italiji, gde se 1822. utopio u brodolomu na jedrenju.

1859. - Rođen je norveški pisac Knut Hamsun , dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislingove pronemačke vlade i nacista izgubio je popularnost, a posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom.

1875. - Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen. Mada prvi književni uspeh duguje romanu 'Improvizator', svetsku slavu stekao je kao autor oko 200 kratkih pripovedaka, koje se smatraju najlepšim bajkama za decu.

1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Grig, predstavnik poznog romantizma, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu.

1914. - Nemačke trupe napale su Belgiju, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj, a SAD su proglasile neutralnost.

1916. - Danska je za 25 miliona dolara ustupila SAD deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva.

1944. - Gestapo je u skrovištu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank i još četvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14-godišnje Ane Frank, koji predstavlja jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1954. - Britanski supersonični borbeni avion 'Elektrik Lajtning P-1' izveo je svoj prvi let.

1977. - Umro je nemački filozof Ernst Bloh. U obimnom delu koje obuhvata probleme filozofije, istorije, religije i etike, posebno se bavio analizom fenomena utopije.

1983. - Betino Kraksi je, kao prvi socijalista, preuzeo dužnost premijera Italije, postigavši rekord u dužini opstanka jedne vlade Italije posle Drugog svetskog rata.

1992. - Milioni crnaca okončali su dvodnevni generalni štrajk protiv vlade belaca u Južnoj Africi, tokom kojeg je poginulo 30 ljudi.

1993. - Japanske vlasti zvanično su se izvinile ženama koje su tokom Drugog svetskog rata bile seksualne robinje japanskih vojnika.

1993. - Snage bosanskih Srba osvojile su sve ključne položaje na planini Igman iznad Sarajeva i zatvorile obruč oko grada.

1994. - Pošto je Skupština Republike Srpske odbila mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu, SR Jugoslavija je prekinula političke i ekonomske odnose sa bosanskim Srbima i zatvorila granicu na reci Drini.

1995. - Hrvatska vojska je, u operaciji 'Oluja', ušla u srpsku enklavu [Republika Srpska Krajina], zonu pod zaštitom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.

1997. - U Arlu je umrla najstarija osoba na svetu, Francuskinja Žan Kalman. Živela je 122 godine i 164 dana.

1999. - U katastrofalnim poplavama u Kini poginulo je više od 400 ljudi, a dva miliona ostalo je bez domova.

2000. - Britanska kraljica majka Elizabeta proslavila je u Londonu 100. rodjendan, kao prva ličnost iz kraljevske porodice koja je proživela ceo jedan vek. Ona je s balkona Bakingemske palate pozdravila okupljene građane.

2001. - Palestina je izdala zvanično saopštenje o obustavljanju oružanih napada na Izrael. Taj poziv bez presedana ukazao je na neslaganje između palestinskih zvaničnika i militantne palestinske struje oko osvete zbog izraelskih napada.

2001. - Predsednici Severne Koreje i Rusije, Kim Jong-Li i Vladimir Putin, potpisali su deklaraciju po kojoj se Pjong Jang mora pridržavati moratorijuma o raketnim probama do 2003. godine.

2003. - Sud u Ruandi osudio je 100 ljudi, od kojih 11 na smrtnu kaznu, zbog zločina u toj zemlji 1994. Od početka sudskih procesa za genocid u Ruandi do tada je osudjeno na smrt više od 400 ljudi.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 5. avgust

1583. - Hemfri Gilbert osnovao je prvu englesku koloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.

1716. - Austrijski princ Eugen Savojski je, sa armijom od 40.000 vojnika, u bici kod Petrovaradina, naneo težak poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali Paše. U bici je poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije Eugen Savojski osvojio je Beograd, koji je ostao pod austrijskom vlašću do 1739.

1844. - Rođen je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena, a sovjetski socijalistički realisti smatrali su ga svojim uzorom ['Burlaci na Volgi', 'Litija', 'Ivan Grozni i njegov sin Ivan', 'Carevna Sofija'].

1850. - Rođen je francuski pisac Gi de Mopasan, jedan od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio je oko 300 pripovedaka od kojih se veliki broj smatra remek-delima svetske književnosti ['Dunda', 'Toan', 'Na vodi', 'Đerdan'].

1895. - u Londonu je umro nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa, s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu - međunarodno udruženje radnika ['Anti-Diring', 'Poreklo porodice, privatne svojine i države', 'Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije'].

1906. - Rođen je Džon Hjuston, jedan od najpoznatijih američkih filmskih reditelja, koji se proslavio mnogobrojnim filmovima uključujući 'Malteški soko', 'Blago Sijera Madre', 'Džungla na asfaltu'.

1914. - Crna Gora objavila je rat Austro-Ugarskoj; Kuba, Meksiko, Urugvaj i Argentina proglasile su neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1914. - Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni su u aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, američkoj državi Ohaju.

1915. - Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.

1940. - Letonija je ušla u sastav S S S R-a pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.

1943. - Plotunima iz 222 artiljerijska oružja u Moskvi su, u Drugom svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. Sovjetska armija oslobodila je gradove Orel i Bjelgorod.

1949. - U zemljotresu jačine 6,75 stepeni Rihterove skale, u Ekvadoru je poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo je bez domova.

1960. - Gornja Volta [Burkina Faso] stekla je nezavisnost od Francuske.

1962. - Američka filmska glumica Merilin Monro, jedna od najvećih holivudskih zvezda i seks-simbol pedesetih godina prošlog veka, izvršila je samoubistvo u 36. godini ['Džungla na asfaltu', 'Autobuska stanica', 'Neki to vole vruće'].

1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.

1974. - Predsednik SAD Ričard Nikson priznao je da je učestvovao u prikrivanju afere Votergejt i blokiranju istrage o upadu u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru 'Votergejt'. Podneo je ostavku 9. avgusta.

1984. - Umro je britanski pozorišni i filmski glumac Ričard Barton, koji se proslavio u pozorištu u kreacijama Šekspirovih likova, a potom i na filmu ['Kleopatra', 'Ko se boji Virdjinije Vulf?', 'Beket', 'Noć iguane']. U jugoslovenskom filmu 'Sutjeska' igrao je lik Josipa Broza Tita.

1994. - Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Sarajeva, nakon što su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN [Unprofor] na planini Igman.

1995. - SAD i Vijetnam uspostavili su diplomatske odnose nakon višedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje međusobne saradnje.

1998. - Umro je bugarski komunistički lider Todor Živkov, sekretar Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države [predsednik Državnog saveta] od 1971. do 1989, kada su ga reformisti unutar Komunističke partije prisilili da podnese ostavku.

2000. - Umro je britanski glumac Alek Ginis, dobitnik Oskara za film 'Most na reci Kvaj' 1957. godine, i Oskara za ukupan doprinos filmskoj umetnosti 1980. ['Banda sa Lavender Hila', 'Velika iščekivanja', 'Oliver Tvist', 'Lorens od Arabije', 'Ratovi zvezda'].

2001. - Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila je osam stranih humanitarnih radnika - dva Amerikanca, četiri Nemca i dva Australijanca - pod optužbom da su širili hrišćanstvo medju muslimanima.

2005. - Za generalnog guvernera Kanade imenovana je po prvi putu istoriji te zemlje, žena imigrant crne puti Mikele Žan.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 6. avgust

1637. - Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson, autor satirične komedije 'Valpone, ili lisica', koja se smatra jednim od najboljih dela tog žanra u renesansnoj književnosti.

1660. - Umro je španski slikar Dijego Velaskez, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Filipa IV [portreti članova kraljevske porodice, 'Predaja Brede', 'Venera sa ogledalom'].

1661. - Portugal i Holandija potpisale su sporazum prema kojem su Portugalci zadržali Brazil, a Holanđani Cejlon [Šri Lanka].

1796. - U Cetinju je Skupština crnogorskih starešina izglasala 'Stegu', prvi pisani zakonski akt u Crnoj Gori.

1806. - Car Franc I Habzburg odrekao se titule rimskog cara i proglasio se carem Austrije. Time je prestalo da postoji Sveto rimsko-nemačko carstvo.

1807. - Srpski prosvetitelj Dositej Obradović prešao je iz Zemuna u ustaničku Srbiju, gde je kao prvi Karađorđev popečitelj [ministar] prosvete ostao do kraja života [1811].

1809. - Rođen je Alfred Tenison, jedan od najznačajnijih pesnika engleske viktorijanske ere, zvanični dvorski pesnik [poeme 'Kraljevske slike', 'Princeza', elegija 'In memoriam', sonet 'Crnoj Gori', zbirka lirskih pesama].

1825. - Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri veka španske vladavine.

1860. - Rođen je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.

1881. - Rođen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. otkrio penicilin. Nobelovu nagradu 1945. podelio je sa Ernstom Čejnijem i Hauardom Florijem, koji su prvi primenili penicilin u lečenju infekcija.

1890. - U njujorškom zatvoru Oburn pogubljen je ubica Vilijam Kemler. To je bilo prvo izvršenje smrtne kazne na električnoj stolici.

1914. - Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.

1916. - Rođen je malteški političar Dom Mintof, koji je kao predsednik laburističke vlade od 1971. vodio politiku odvajanja Malte od Velike Britanije i Evrope, stvarajući bliže veze sa Libijom i arapskim svetom.

1918. - Završena je nemačka ofanziva na Marni. Poslednji veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu završen je porazom, a oko 100.000 nemačkih vojnika je poginulo i ranjeno.

1926. - Američka plivačica Gertruda Ederle postala je prva žena koja je preplivala Lamanš. Pivanje je trajalo 14 časova.

1928. - Rođen je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, najznačajniji predstavnik pop-arta.

1932. - Otvoren je prvi venecijanski filmski festival.

1940. - Estonija je ušla u sastav S S S R-a pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalistička Republika.

1945. - Amerikanci su u Drugom svetskom ratu bacili prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Grad je razoren a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137.

1962. - Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina britanske vladavine.

1973. - Umro je kubanski diktator Fulhensio Batista i Saldivar, koji je vladao Kubom od 1952. do 1959, kada je zbačen u revoluciji pod vođstvom Fidela Kastra.

1978. - Umro je papa Pavle VI, čiji je pontifikat [od 1963] obeležen nastojanjima da katoličku crkvu približi savremenom svetu. Normalizovao je odnose sa komunističkim zemljama i podržavao Pokret nesvrstanih. Nasledio ga je Jovan Pavle I.

1991. - Predsedništvo SFR Jugoslavije jednoglasno je usvojilo odluku o proglašenju potpune i bezuslovne obustave vatre na teritoriji Republike Hrvatske.

1995. - Hrvatski avioni i artiljerija gađali su srpske izbeglice koje su u kolonama napuštale teritoriju Hrvatske, nakon ofanzive hrvatske vojske na Krajinu.

1996. - Američki naučnici su objavili da su pronašli dokaz da je na Marsu davno postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka meteora pronađenog na Atarktiku.

1997. - Boing 747 'Korean erlajnza' srušio se na putu iz Seula ublizini aerodroma Guam. Poginulo je 228 putnika i članova posade, a 26 ih je preživelo.

1999. - Predsednik Rusije Boris Jelcin zatražio je od parlamentada ukine smrtnu kaznu u toj zemlji.

2001. - Vrhovni sud Kalifornije doneo je odluku da proizvođači vatrenog oružja ne podležu zakonskoj odgovornosti za kriminalnu upotrebu njihovog oružja.

2003. - Sud u Madagaskaru osudio je bivšeg predsednika Didijera Raciraka na 10 godina teškog rada zbog pronevere javnih fondova vredinih osam miliona američkih dolara.

2004. - Umro je pionir fank muzike Rik Džejms čiji je čuveni hit iz 1981. 'Super Freak'.

2005. - Umro je bivši ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk koji je 2003. napustio vladu Tonija Blera u znak protesta zbog invazije na Irak.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 7. avgust

1830. - Francuska skupština izabrala je za kralja Francuske Luja Filipa, posle pada Šarla X Burbonskog u Julskoj revoluciji. Novi monarh ostao je zapamćen u istoriji kao 'kralj gradjanin', pošto je za razliku od svog prethodnika bio pristalica strogo parlamentarnog poretka.

1834. - Umro je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar, koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan njemu u čast 'Žakarova mašina'.

1858. - Kraljica Viktorija I odabrala je Otavu za prestonicu Kanade - tada britanskog dominiona.

1859. - Rodjen je srpski glumac, reditelj i pisac pozorišnih komada, humorističkih feljtona i komedija Ilija Stanojević, poznat kao Čiča-Ilija, najpopularniji komičar svog vremena. Četiri godine radio je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a čitavu ostalu karijeru proveo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je poznato humorističko delo 'Dorćolska posla', kao i komediju 'Potera' [sa Jankom Veselinovićem]. Čiča Ilija je bio jedan od simbola Skadarlije, kao i boemskog života uopšte. Publiku je oduševljavao ulogama Papa-Naska u 'Dorćolskim poslima', Kir Janje u Sterijinoj komediji 'Tvrdica', Vula Pupavca u 'Podvali', Kalče u 'Ivkovoj slavi', Srete čizmara u 'Zloj ženi', Štancike u 'Izbiračici', Falstafa u 'Veselim ženama', Tkača Cedulje u 'Snu letnje noći', Polonija u 'Hamletu', Kasija u 'Juliju Cezaru', ulogama u 'Uobraženom bolesniku' i 'Gradjaninu kao plemiću'.

1876. - Rodjena je holandska igračica Margareta Gertruda Zele, poznata kao Mata Hari ['Jutarnje oko'], nadimku koji je pre Prvog svetskog rata uzela dok je živela na Javi, tada pod vlašću Holandije [Holandska Istočna Indija - danas Indonezija]. Kao navodni nemački špijun streljana je u blizini Pariza u oktobru 1917.

1895. - Otvorena je prva medjunarodna izložba moderne umetnosti u Veneciji, koja se od tada održava svake druge godine.

1900. - Umro je nemački revolucionar Vilhelm Libkneht, jedan od osnivača Druge internacionale 1889. Učestvovao je u revoluciji 1848. i 1849. u Nemačkoj, potom je emigrirao i u Londonu je godinama saradjivao s Karlom Marksom. Sedam godina po povratku u otadžbinu osnovao je Socijaldemokratsku partiju Nemačke, a od 1874. nekoliko puta je biran u Rajhstag [nemačka skupština].

1912. - Rusija i Japan potpisali su sporazum o podeli interesnih sfera u Mongoliji i Mandžuriji.

1938. - Umro je ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898, čiji je umetnički rukovodilac i ideolog bio do kraja života. U režiji i glumi do savršenstva je razvio pozorišni realizam. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da proživljava ulogu. Njegova teorija, poznata kao 'sistem Stanislavskog', imala je ogroman uticaj - i sada ima veliki broj privrženika medju pozorišnim umetnicima. Dela: 'Moj život u umetnosti', 'Glumčev rad nad sobom'.

1942. - Počelo je iskrcavanje američkih pomorsko-desantnih snaga na ostrvo Gvadalkanal u grupi Solomonskih ostrva, čime je označen početak ofanzivnih dejstava saveznika na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Japanci su na Gvadalkanalu izgradili vazdušno uporište radi napada na američke konvoje koji su plovili prema Australiji. Već prvog dana zauzet je glavni cilj - Hendersonov aerodrom, ali je usledio iznenadni japanski protivnapad, tako da je prava bitka za ostrva tek počinjala, pa su Amerikanci potpuno ovladali Solomonskim ostrvima tek u februaru 1943.

1945. - Sovjetski Savez je u Drugom svetskom ratu objavio rat Japanu u skladu sa zaključcima vodjstva antihitlerovske koalicije. Sovjetske jedinice s milion i po vojnika, 5.556 tenkova i 3.466 aviona prodrle su u Mandžuriju sa tri strane [Mandžurija je pod imenom Mandžukuo bila japanska kolonija]. Za kratko vreme japanska kvantunška armija je poražena i 21. avgusta prisiljena je da obustavi otpor. U kratkotrajnom ratnom okršaju poginulo je 60.000 i zarobljeno 600.000 japanskih vojnika.

1957. - Umro je američki filmski glumac Oliver Norvel Hardi, simpatični 'debeljko', čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: 'Mi iz Oksforda', 'Dva dobra drugara', 'Fra djavolo', 'Veliki posao', 'Udri brigu na veselje', 'Naša žena', 'Na divljem zapadu'.

1960. - Kubanski lider Fidel Kastro objavio je odluku o nacionalizaciji svih američkih kompanija na Kubi.

1989. - Umrla je srpska pozorišna rediteljka Mira Trailović, godinama jedna od najdominantnijih ličnosti našeg, ali i teatra uopšte. Osnovala je 1956. pozorište 'Atelje 212', a potom i BITEF [Beogradski internacionalni teatarski festival], čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Medjunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao reditelj predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska, Žana Pola Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota, Stanjislava Ignacija Vitkjeviča, a na scenu je postavila i mjuzikl 'Kosa'.

1990. - Afrički nacionalni kongres Nelsona Mendele odustao je posle 29 godina od oružane borbe protiv vlasti bele manjine i režima aparthejda, a zauzvrat je vlada Južne Afrike prihvatila razgovore o okončanju sistema aparthejda.

1998. - U eksplozijama dva automobila-bombe, koju su u američke ambasade u Keniji i Tanzaniji podmetnuli islamski teroristi, poginulo je najmanje 215 ljudi u Najrobiju i 11 u Dar es Salamu, a više od 5.000 je ranjeno.

1999. - Francuski vojnici iz sastava Kfora silom su sprečili oko hiljadu Albanaca da mostom preko Ibra udju u deo grada pretežno nastanjen Srbima, u nameri da i u tom gradu na severu Kosova i Metohije organizuju progon i uništenje Srba [etničko čišćenje].

1999. - U rusku autonomnu republiku Dagestan iz susedne Čečenije upalo je nekoliko stotina islamskih terorista u pokušaju da u Dagestanu pokrenu talas terorističkih i oružanih akcija poput onih u Čečeniji kako bi ojačali islamski front na Kavkazu.

2002. - Medjunarodni monetarni fond odobrio je Brazilu za privredni oporavak kredit od 30 milijardi dolara, najveću sumu u istoriji te medjunarodne finansijske institucije.

2003. - Indonežanski sud izrekao je smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, umešanom u bombaški napad na ostrvu Bali godinu dana ranije u kojem je ubijeno 202 ljudi, mahom stranih turista.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 8. avgust

1786. - Francuski alpinista, doktor Mišel Gabrijel Pakar i njegov nosač Žak Balma osvojili su prvi u svetu najviši vrh Alpa i zapadne Evrope, Mon Blan [4807].

1815. - Francuski car Napoleon I Bonaparta krenuo je u izgnanstvo na britansko ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde je proveo poslednjih šest godina života.

1832. - Rodjen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ['Na Liparu', 'Ponoć', 'Padajte braćo', 'Otadžbina', 'Seoba Srbalja', 'Stanoje Glavaš'].

1883. - Rodjen je meksički revolucionar Emilijano Zapata, koji je od 1910. kao vodja meksičkih seljaka stvarao burnu istoriju Meksičke revolucije pod parolom 'Zemlja i sloboda'. Ubijen je iz zasede u aprilu 1919.

1900. - U Bruklinu [Masačusets] počeo je prvi teniski turnir 'Dejvis kup'. Pobednici dvodnevnog takmičenja bili su Amerikanci.

1905. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac, začetnik kritičkog istorijskog istraživanja i veliki protivnik nenaučnog prilaza istoriji i oslanjanja na narodnu tradiciju kao istorijski izvor.

1918. - Počela je Amijenska operacija [u severnoj Francuskoj], završna ofanziva savezničkih trupa protiv Nemačke u Prvom svetskom ratu.

1919. - Rodjen je italijanski filmski producent Dino de Laurentis, koji je značajno doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Dobitnik je Oskara za filmove 'Gorki pirinač' i 'Ulica', kao najbolje inostrane filmove.

1919. - Mirovna konferencija Avganistana i Indije završena je potpisivanjem mira u Ravalpindiju.

1941. - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji.

1945. - Londonskim sporazumom Velike Britanije, ŠSR-a, SAD i Francuske, kojem se kasnije priključilo još 19 zemalja, osnovan je Medjunarodni vojni sud za sudjenje nacističkim ratnim zločincima, na osnovu kojeg je vodjen Nirnberški proces.

1963. - U spektakularnoj 'Velikoj pljački voza', grupa kriminalaca upala je u poštanski voz izmedju Glazgova i Londona i opljačkala 2,6 miliona funti. Svih 15 učesnika 'pljačke stoleća' uhapšeno je i 1964. osudjeno na 25 do 30 godina zatvora. Jedan od glavnih aktera, Roni Bigs, uspeo je da pobegne iz zatvora i sa plenom otputuje u Brazil, gde je živeo do maja 2001, kada se sam predao Skotland jardu.

1967. - Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina su u Bangkoku potpisali sporazum o osnivanju političko-ekonomske grupacije ASEAN [Udruženje zemalja Jugoistočne Azije], kojoj su kasnije pristupili Bruneji i Vijetnam.

1974. - Predsednik SAD Ričard Nikson objavio je, obraćajući se naciji preko televizije, da podnosi ostavku zbog umešanosti u aferu Votergejt.

1990. - Irak je, sedam dana posle okupacije, anektirao Kuvajt, kao svoju 19. provinciju. Predsednik SAD Džordž Buš poslao je trupe u Saudijsku Arabiju, a vojna akcija koja je usledila nazvana je 'Pustinjska oluja'.

1994. - Lideri Jordana i Izraela otvorili su prvi drumski granični prelaz i time potvrdili prestanak 46-godišnjeg neprijateljstva.

2004. - Umro je legendarni 'borac protiv požara' na naftnim poljima, Red Ader, neustrašivi Teksašanin koji je gasio požare na naftnim izvorima širom sveta.

2005. - U Argentini je uhapšen Milan Lukić, haški optuženik za zločine protiv čovečnosti u višegradskom kraju [BiH] i izručen Tribunalu u Hagu. Lukić je u Beogradu osudjen u odsustvu na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 16 gradjana muslimanske nacionalnosti iz Sjeverina [Srbija] 1992. godine.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 9. avgust

- Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti velikomučenik Pantelejmon. Sasvim mlad, postao je lekar, a sveštenik Ermolaj ga je krstio i naučio veri Hristovoj. Pantelejmon - što znači svemilostivi - izlečio je čudotvorno, imenom Hristovim, jednoga slepca kog su drugi lekari uzalud pokušavali da izleče; tada su ga, iz zavisti, prijavili kao hrišćanina. Svetitelj je išao na sud pred cara Maksimijana gde je takođe izlečio jednog uzetnog čoveka od dugotrajne bolesti, što je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu. Osudili su ga i sve muke podnosio je mirno i trpeljivo uz pomoć Gospoda kome se usrdno molio. Osuđen je na posečenje mačem zajedno sa sveštenikom Ermolajem. Postradao je vrlo mlad, 9. avgusta (27. jula po starom kalendaru) 304. godine, pod nekom maslinom koja se potom cela okitila plodovima. Njegove mošti postale su celebne, a ime svetog Pantelejmona priziva se pri vodoosvećenju i jeloosvećenju zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim besrebrenicima i čudotvorcima. Najlepši hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori.

1778. - Kapetan Kuk proplovio je kroz Bermudski trougao.

1803. - Na Havaje su stigli prvi konji.

1813. - Poginuo je Hajduk Veljko Petrović, jedan od najvećih junaka Prvog srpskog ustanka. Istakao se naročito u borbama oko Banje i Varvarina i u odbrani Negotina. O njegovom junaštvu Vuk Karadžić je između ostalog zapisao: "Po srcu i po tjelesnom junaštvu bio je prvi ne samo u Srbiji, nego se slobodno može reći i u celoj Jevropi svoga svuda ratnoga vremena. U vrijeme Ahila i Miloša Obilića on bi zaista njihov drug bio, a u njegovo vrijeme Bog zna da li bi se oni mogli s njim porediti."

1817. - Na ulicama nemačkog grada Karlsruea pojavio se Jozef Drans, na vozilu sa dva drvena točka. Bio je to prvi bicikl, konstruisan bez sedla i pedala. Kasnije je pedale konstruisao Nemac Moris Fišer, a 1885. godine Englez Danlop konstruisao je i gumene točkove.

1945. - Američke vazdušne snage bacile su na Japan i drugu atomsku bombu. Tada je teško razoren Nagasaki, trgovačka i ratna luka Japana, sa oko pola miliona stanovnika. Bomba je eksplodirala na 600 metara iznad grada i bila je nešto snažnija od one bačene na Hirošimu. Oko 36 hiljada ljudi je poginulo, a ranjeno je preko 40 hiljada, dok je u požaru izgorelo 20 hiljada zgrada. Šest dana posle eksplozije atomske bombe nad Nagasakijem, japanski car Hirochito objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana.

1945. - Na trećem zasedanja AVNOJ se u Beogradu proglasio privremenom Narodnom skupštinom Demokratske Federativne Jugoslavije. Istog dana usvojen je i zakon o biračkim spiskovima i donesena je odredba o pravu glasa žena i omladine iznad 18 godina.

1965. - Singapur je dobio nezavisnost od Malezije.

1992. - U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre, na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Zbog sankcija UN, Jugosloveni nisu mogli da se takmiče u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili naši strelci - Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 10. avgust

955. - Vojska nemačkog cara Ota prvog potukla je Mađare u bici kod Lehfelda, otklonivši opasnost mađarske invazije.

1627. - Francuski kardinal Rišelje je na čelu kraljevskih trupa počeo opsadu La Rošela, uporišta hugenota [francuski protestanti]. La Rošel je pao u oktobru 1628, nakon 14 meseci opsade.

1675. - Po nalogu kralja Čarlsa drugog, položen je kamentemeljac Kraljevske opservatorije u južnom londonskom predgrađu Grinič. Zadatak opservatorije bio je da izučavanjem položaja zvezda pomaže navigaciji. Prvi kraljevski astronom bio je Džon Flemstid.

1792. - U Parizu je više od 1.000 ljudi poginulo u jurišu mase na kraljevsku palatu Tiljerije, gde su gnevni građani masakrirali kraljevu Švajcarsku gardu. Uhapšen je kralj Luj 16. i ukinuta je monarhija.

1810. - Rođen je italijanski državnik Kamilo Benso Kavur. Kao premijer Pijemonta pod Vitoriom Emanuelom drugim modernizovao je vojvodstvo i bio ključna ličnost u pokretu za ujedinjenje Italije pod Savojskom dinastijom.

1842. - Velika Britanija donela je zakon kojim je ženama i deci ispod 10 godina zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.

1846. - U Vašingtonu je osnovan centar za naučna istraživanja 'Smithsonian Institution'. Danas najveća ustanova te vrste u svetu ustanovljena je prema oporuci britanskog naučnika Džejmsa Smitsona, koji je umro 1829, a svoj imetak od preko 100.000 funti zaveštao SAD.

1878. - Srpski knez Milan Obrenović izdao je ukaz o 'ustrojstvu Vojnog muzeja' radi prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratne istorije. Muzej je smešten u prepravljenu džamiju na platou Gornjeg grada Beogradske
tvrđave na Kalemegdanu.

1878. - Rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić. Osnovao je prvu muzičku školu u Novom Sadu i pokrenuo 'Srpski muzički list'.

1895. - U 'Kraljičinom holu' u Londonu izveden je prvi promenadni koncert, kojim je dirigovao Henri Vud. On je ostao glavni organizator britanskog godišnjeg festivala klasične muzike 'Proms' do 1940.

1904. - Ruska flota pretrpela je u rusko-japanskom ratu teške gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri pokušaju da se probije iz blokirane luke Port Artur.

1913. - U Bukureštu je potpisan mir između Bugarske i balkanskih saveznika Grčke, Rumunije, Srbije i Crne Gore, kojim je okončan Drugi balkanski rat. Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena između Bugarske, Grčke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobrudže.

1914. - Francuska je, na početku Prvog svetskog rata, objavila rat Austro-Ugarskoj.

1920. - U Sevru, predgrađu Pariza, potpisan je nakon Prvog svetskog rata mirovni ugovor Turske i članica Antante kojim je Turska lišena mnogih teritorija Otomanskog carstva. Ugovor je izazvao veliko ogorčenje u Turskoj i parlament je odbio da ga ratifikuje.

1945. - Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.

1964. - Papa Pavle VI doneo je svoju prvu encikliku opomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama, nehrišćanskim verskim zajednicama i spremnosti na dijalog sa svima koji to žele.

1990. - Šefovi arapskih država su većinom glasova [12 za, osam protiv] osudili iračku okupaciju Kuvajta. Irački predsednik Sadam Husein pozvao je muslimane da počnu 'džihad' [sveti rat] protiv stranih trupa i korumpiranih arapskih vođa.

1995. - Dve kćerke iračkog predsednika Sadama Huseina, zajedno sa muževima i grupom oficira, prebegle su u susedni Jordan, gde im je kralj Husein dao politički azil.

1998. - Princ Al-Muhtadi Bila, stariji
sin brunejskog sultana Hasana Bolkije, jednog od najbogatijih ljudi u svetu, proglašen je naslednikom prestola.

1999. - Islamski gerilci proglasili su rusku pokrajinu Dagestan nezavisnom državom i pozvali na 'sveti rat' [džihad] za oslobođenje.

2001. - U napadu pobunjenika iz pokreta UNITA na putnički voz južno od Luande ubijeno je oko 250 ljudi.

2003. - Putem specijalne veze između Zemlje i Međunarodne svemirske stanice venčali su se ruski kosmonaut Jurij Maljenšenko, koji je u tom trenutku bio u orbiti na oko 400
kilometara iznad Novog Zelanda, i Jekaterina Dmitrijeva koja je bila u svemirskom centru u Hjustonu. To je prvo svemirsko venčanje u istoriji čovečanstva.

2004. - Libija je pristala da isplati 35 miliona dolara kao kompenzaciju porodicama oko 160 žrtava ne-američkog porekla koje su poginule u
bombaškom napadu na jedan noćni klub u zapadnom Berlinu 1986. godine.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 11. avgust

1456. - Umro je mađarski vojskovođa vlaško-slovenskog porekla Janoš Hunjadi, u srpskim narodnim pesmama poznat kao Sibinjanin Janko, erdeljski vojvoda i kraljevski namesnik, otac mađarskog kralja Matije I Korvina (Matyias Corvin). Bio je jedna od vodećih ličnosti u velikom sukobu Evropljana s Turcima u 15. veku, simbol borbe protiv Turaka. Predvodio je više uspešnih krstaških ekspedicija protiv Turaka, potukao ih je 1441. kod Beograda, 1442. kod Sibiua i iste godine kod Gvozdenih vrata u Transilvaniji (Erdelj), ali je 1448. pretrpeo poraz na Kosovu, kad su mu Turci gotovo uništili vojsku, posle čega je u narodu nastala izreka "Kasno Janko na Kosovo stiže". Za poraz se osvetio 1454, kad je mađarska i srpska vojska pod njegovom komandom do nogu potukla Turke kod Kruševca. Razbio je tursku opsadu Beograda 1456, ali se potom razboleo od kuge i umro u Zemunu.

1844. - U Beču je umro Jernej Kopitar, filolog, jedan od osnivača slavistike. Godine 1809. izdao je "Gramatiku slovenskog jezika u Kranjskoj, Koruškoj i Štajerskoj", prvi naučni rad o slovenačkom jeziku na osnovama književne istorije. Kopitar se zalagao za narodni jezik u književnosti i za uprošćeni pravopis. Te svoje ideje preneo je na Vuka Karadžića, koga je podstakao da sakuplja narodne umotvorine i napiše srpsku gramatiku i rečnik. Zaslugom Jerneja Kopitara, pokrenute su u Beču 1813. godine "Srpske novine".

1934. - Stigli su prvi zatvorenici u čuveni zatvor Alkatraz.

1935. - U Hitlerovoj Nemačkoj počele su nacističke akcije "čišćenja" jevrejskog i slovenskog stanovništva. Jevreji su proglašeni neprijateljima protiv kojih se trebalo ujediniti. Jedan od najvažnijih zadataka nemačke politike bio je da se spreči porast slovenskih naroda. Stoga su milioni Jevreja i Srba završili u koncentracionim logorima.

1952. - Husein je proglašen kraljem Jordana.

1956. - Izašao je singl Elvisa Pristlija "Don't Be Cruel".

1960. - Čad je postao nezavisna država. Do tada je bio u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike.

1962. - Obavljen je prvi grupni let svemirskih brodova koji je predstavljao eksperiment za kasnije složenije svemirske projekte. Bio je to let svemirskih brodova "Vastok 3" i "Vastok 4", lansiranih u orbitu oko zemlje u razmaku od 24 časa. Prvim je upravljao Andrej Nikolajev, a drugim Pavel Popovič.

1984. - Američki atletičar Karl Luis ponovio je uspeh Džesija Ovensa sa Olimpijade 1936, osvojivši i četvrtu zlatnu medalju na Olipijskim igrama.

1990. - Egipat i Maroko stacionirali su svoje vojne trupe u Saudijskoj Arabiji, kako bi sprečili Iračku invaziju.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 12. avgust

1450. - Englezi su u Stogodišnjem ratu predali Francuzima lučki grad Šerbur čime je francuski kralj Šarl sedmi završio osvajanje Normandije.

1503. - Rođen je danski kralj Kristijan treći. Na presto je došao 1534. tokom građanskog rata protestanta i katolika. Kao pobornik Reformacije, ustanovio je Luteransku crkvu u Danskoj.

1687. - Austrijska i mađarska vojska pod komandom Ludviga Vilhelma Badenskog pobedila je u odlučujućoj bici kod Mohača tursku vojsku Mohameda četvrtog.

1759. - Ruske trupe generala Saltikova i austrijske pod Landonom porazile su u bici kod Kunersdorfa u Sedmogodišnjem ratu prusku armiju, koju je predvodio kralj Fridrih II Veliki. Drezden je pao u austrijske ruke.

1813. - Austrija je objavila rat Napoleonu.

1827. - Umro je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk, pesnik intuicije i mašte.

1848. - Umro je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson. Razvio je i unapredio konstrukciju parne lokomotive, a njegova lokomotiva 'Rokit' vukla je 1825. prvi putnički voz u svetu na pruzi Stokton-Darlington. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

1849. - Austrijska vojska uz pomoć Rusije ugušila je Mađarsku revoluciju, a nacionalni lider Lajoš Košut napustio je zemlju.

1898. - Potpisivanjem protokola, kojim je Španija ustupila Sjedinjenim državama Kubu i Portoriko, završen je Špansko-američki rat. SAD su istovremeno anektirale Havaje.

1900. - Umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1886. pobedom nad Johanesom Cukertortom rezultatom 10:5, uz pet remija. Objavio je 1889. 'Udžbenik modernog šaha'.

1914. - Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.

1914. - Počela je Cerska bitka, završena 20. avgusta pobedom srpske vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.

1922. - Umro je irski političar Artur Grifit, jedan od osnivača nacionalnog republikanskog pokreta Šin Fejn 1905. Godine 1921. predvodio je delegaciju koja je sa Velikom Britanijom zaključila sporazum o nezavosnosti Irske, a 1922. izabran je za prvog predsednika Irske Republike.

1925. - Rođeni su britanski blizanci Noris i Ros Mekverter, koji su osnovali Ginisovu knjigu rekorda.

1944. - Proradio je prvi naftovod pod morem kojim je ispod Lamanša nafta isporučivana savezničkim snagama u Francuskoj. Kroz naftovod je dnevno prolazilo 700 tona nafte.

1955. - Umro je nemački pisac Tomas Man, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u Sjedinjene države.

1960. - SAD su lansirale prvi komunikacijski satelit 'Eho I'.

1970. - U okviru 'nove istočne politike' nemački kancelar Vili Brant potpisao je u Moskvi sporazum kojim su se Zapadna Nemačka i S S S R odrekle sile u međusobnim odnosima i priznale postojeću granicu između dve nemačke države.

1976. - Pripadnici libanske desnice, nakon jednomesečne opsade ižestokih borbi, osvojili su palestinski logor Tel-El Zatar.

1978. - Japan i Kina potpisali su u Pekingu sporazum o miru i prijateljstvu.

1982. - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda. Igrao je u više od 80 filmova, a Oskar je dobio za ulogu u svom poslednjem filmu 'Na zlatnom jezeru'.

1984. - U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Reprezentacija SFR Jugoslavije osvojila je sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.

1985. - U avionskoj nesreći 'Boinga 747' japanske kompanije 'Jal' na planini Osutaka u blizini Tokija, preživelo je samo četvoro od 524 putnika i članova posade.

1992. - SAD, Kanada i Meksiko postigli su sporazum o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, čime je stvoren najveći svetski trgovinski blok.

2000. - U Barencovom moru je potonula ruska nuklearna podmornica Kursk, nakon dve eksplozije prouzrokovane kvarom. U ovoj nesreći poginulo je svih 118 članova posade.

2001. - Kralj Kambodže Norodom Sihanuk parafirao je zakon kojim je ustanovljen specijalni kambodžanski sud 'međunarodnog karaktera' za suđenje bivšim vođama Crvenih Kmera za zločine protiv čovečnosti, koje su počinili tokom vladavine od 1975. do 1979. godine.

2001. - Više od 11.000 stanovnika japanskog ostrva Okinava evakuisano je pre demontiranja američke bombe teške 36 kilograma, preostale iz II svetskog rata.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 13. avgust

1521. - Španski osvajač Ernan Kortes zauzeo je i razorio asteški grad Tenočtitlan [današnji Meksiko Siti].

1624. - Francuski kralj Luj 13-ti postavio je za prvog ministra kardinala Rišeljea.

1792. - Francuski revolucionari su uhapsili članove kraljevske porodice, tri dana nakon ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja 16-tog.

1814. - Holanđani su ustupili Velikoj Britaniji Rt Dobre Nade.

1826. - Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasint Lenak, koji je 1819. izumeo stetoskop.

1863. - Umro je francuski slikar Ežen Delakroa, predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu.

1868. - U Peruu i Ekvadoru je počela serija zemljotresa u kojima je poginulo oko 25.000 ljudi.

1871. - Rodjen je nemački revolucionar Karl Libkneht, jedan od osnivača i vođa Komunističke partije Nemačke. Kao poslanik u Rajhstagu istupao je protiv nemačkog i međunarodnog imperijalizma i jedini je glasao protiv ratnih kredita u decembru 1914. Bio je jedan od vođa Novembarske revolucije u Nemačkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i u januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg.

1899. - Rođen je engleski filmski režiser Alfred Džozef Hičkok. Proslavio se kriminalističkim filmovima i filmovima strave, koji su postali klasika u tom žanru.

1902. - Rođen je nemački inženjer Feliks Vankl, izumitelj rotacionog motora, koji je po njemu dobio naziv. Prvu ideju za taj motor patentirao je 1929, a 1939. avion Mešeršmit 209 sa eksperimentalnim Vanklovim motorom postigao je svetski rekord u brzini.

1910. - Umrla je engleska medicinska sestra Florens Najtingel, koja je u Krimskom ratu organizovala prvu ekipu za negu ranjenika, a potom osnovala prvu školu za bolničarke.

1912. - Umro je francuski kompozitor Žil Masne, autor više od 20 opera.

1913. - Rođen je kiparski arhiepiskop Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.

1914. - Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.

1923. - Mustafa Kemal Ataturk, postao je prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. sproveo je radikalne reforme u zemlji približivši Tursku Evropi.

1927. - Rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Ruz Kastro, pod čijim je vođstvom na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena socijalistička revolucija.

1961. - Vlasti Istočne Nemačke zatvorile su granicu između Istočnog i Zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije i počele izgradnju 155 kilometara dugačkog zida prema granici sa Zapadnom Nemačkom, koji je u narednih 38 godina bio simbol podeljene Nemačke i hladnoratovski simbol podeljenog sveta. Zid je probijen u novembru 1989, nakon čega se Nemačka ponovo ujedinila.

1964. - U Velikoj Britaniji izvršene poslednje smrtne kazne vešanjem dvojice zatvorenka u Liverpulu i Mančesteru, osuđenih na smrt zbog ubistva.

1993. - Više od 120 ljudi je poginulo kada se u Tajlandu srušio šestospratni hotel.

1998. - Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara kompenzacije za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu.

2001. - Politički lideri Makedonaca i Albanaca potpisali su u Ohridu mirovni sporazum kojim su okončani višemesečni sukobi ove dve etničke zajednice u Makedoniji.

2003. - Libija i porodice žrtava bombaškog napada na Pan Am-ov avion nad jezerom Lokerbi postigli su dogovor o nadoknadi štete u visini od 2,7 milijardi dolara. U eksploziji tog aviona stradalo je 270 ljudi.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 14. avgust

1385. - Pobedom u bici kod Alžubarote, Portugalci su sprečilipokušaj invazije kralja Kastilje Huana prvog, čime je osigurana nezavisnost Portugala.

1457. - Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. 'Majnciški psaltir' bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.

1777. - Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu.

1784. - Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

1867. - U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.

1893. - U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.

1900. - Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan 'Bokserski ustanak' u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata stranih ugnjetača.

1920. - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju 'Male Antante', vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija.

1934. - U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, stigli su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

1941. - Britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD Frenklin Rozevelt potpisali su 'Atlantsku povelju', kojom su se založili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim promenama. Ta povelja kasnije je uključena u Povelju UN.

1945. - Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu 'Misuri' u Tokijskom zalivu.

1947. - Formirana je država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.

1949. - U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugogsvetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.

1956. - Umro je nemački pisac Bertolt Breht jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka.

1969. - Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.

1970. - SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1980. - Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.

1986. - U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zijeul Haka. Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto je uhapšena.

1988. - Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari.

1996. - Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.

2000. - Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.

2000. - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju o formiranjuposebnog suda za zločine počinjene tokom gradjanskog rata u Sijera Leoneu.

2004. - U 93. godini umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš, koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu 'Zarobljeni um' donela mu je svetsku slavu i priznanje.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 15. avgust

1057. - Ubijen je škotski kralj Magbet, koji je 17 godina ranije osvojio presto ubivši tadašnjeg škotskog kralja Dankana. Magbetova vladavina inspirisala je Šekspira da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama.

1534. - Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red.

1688. - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm, koji je tokom vladavine centralizovao administraciju i formirao jaku i disciplinovanu vojsku, pa se smatra utemeljivačem pruskog militarizma.

1769. - U Ajačiju, na Korzici, rođen je francuski vojskovođa i car Napoleon Bonaparta, čiji su ratni uspesi omogućili političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821.

1771. - Rođen je škotski pisac Volter Skot, autor istorijskih romana. Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i srpsku narodnu pesmu 'Hasanaginica'.

1834. - Britanski parlament usvojio je zakon o kolonizaciji Južne Australije.

1843. - U Kopenhagenu je otvoren čuveni Tivoli park.

1888. - Rođen je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Postao je poznat kao 'Lorens od Arabije', kada je u Prvom svetskom ratu [1917-18.] poveo Arape u rat protiv Turske.

1914. - Prolaskom broda 'Ankon' otvoren je Panamski kanal, prokop dug 81,6 kilometara, koji u najužem delu srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920.

1916. - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu prvi put je upotrebljen britanski tenk poznat kao 'Veliki Bili'.

1918. - SAD su prekinule diplomatske odnose sa Rusijom, nakon uspostavljanja boljševičke vlasti.

1944. - Iskrcavanjem savezničkih trupa u južnoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu počela je operacija 'Dragon', čime je otvoren drugi front nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji u junu.

1945. - Koreja je oslobođena od japanske kolonijalne vlasti nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Poluostrvo je zatim podeljeno na komunistički sever i kapitalistički jug.

1947. - Stupio je na snagu akt o nezavisnosti Britanske Indije kojim su, posle 180 godina kolonijalne vladavine Velike Britanije, formirane Indijska Unija i Pakistan.

1948. - Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom Republika Koreja, a za predsednika je izabran Singman Ri.

1950. - U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi Asam poginulo je više od hiljadu ljudi.

1960. - Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo - Brazavil, koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo.

1962. - Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, kojim je francuski grad Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.

1965. - Koncert Bitlsa u Njujorku okupio je 55.600 ljudi, čime je postavljen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop koncertu.

1971. - Bahrein je stekao nezavisnost nakon 150 godina britanske kolonijalne vlasti.

1975. - U vojnom puču je ubijen predsednik Bangladeša šeik Mudžibur Rahman, prvi premijer nakon sticanja nezavisnosti u januaru 1972.

1990. - Predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov vratio je sovjetsko državljanstvo Aleksandru Solženjicinu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost, koji je 1974. pod pritiskom vlasti prinuđen da emigrira na Zapad.

1994. - U Sudanu je uhapšen i izručen Francuskoj jedan od najpoznatijih svetskih terorista Iljič Ramires Sančes, poznat kao 'Karlos Šakal'.

1995. - Japan je, 50 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, prvi put jasno izrazio žaljenje zbog ratnih akcija u regionu.

1996. - Nakon četiri godine ponovo je otvoren sarajevski aerodrom za komercijalne letove. Na aerodrom su tokom rata u Bosni [1992-95.] sletali samo službeni avioni i avioni sa humanitarnom pomoći.

1998. - U jednom od najtežih terorističkih napada u Severnoj Irskoj tokom gotovo 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag, poginulo je 29 ljudi.

2000. - Američki predsednik Bil Klinton svečano je predao rukovodeću funkciju u Demokratskoj partiji potpredsedniku Alu Goru.

2001. - Potpukovnik Vojske Republike Srpske Dragan Jokić dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine koji ga je osumnjičio za ratne zločine počinjene nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995.

2001. - Makedonski parlament odobrio je dolazak 3.500 vojnika NATO u cilju razoružanja albanskih ekstremista.

2002. - Policija u Zimbabveu počela je da hapsi bele farmere koji su se oglušili o vladino naređenje da napuste svoju zemlju kako bi ona bila dodeljena crncima bezemljašima.

2005. - Posle 38 godina izraelske okupacije zvanično je počela evakuacija jevrejskih naselja u pojasu Gaze, što će omogućiti formiranje palestinske države.

2005. - U Helsinkiju je potpisan mirovni ugovor između Indonezije i pripadnika pobunjenika pokreta Aceh, čime je završen najduži konflikt, koji je trajao više od 30 godina i u kome je preko 12.000 ljudi izgubilo živote.