Dogodilo se na današnji dan.....

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 28. avgust

- Danas je hrišćanski praznik Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice. Marija je posle rođenja Isusa Hrista živela 48 godina, a prema hrišćanskim knjigama, na dan njene smrti sišao je s neba Hristos i pozvao je k sebi. Trećeg dana posle sahrane, aposotol Toma otvorio je njen grob, ali u njemu nije bilo tela, što je značilo da se "uspela na nebo". Među pravoslavnim Srbima, taj dan se praznuje kao krsno ime nekih rodova, zavetni dan nekih naselja, a negde se održavaju litije. Na Veliku Gospojinu se beru lekovite trave i odlazi na izvore koji imaju lekovito dejstvo.

430. - Umro je biskup Aurelije Avgustin, Sveti Avgustin, jedan od najznamenitijih crkvenih učitelja. Napisao je oko 90 dela od kojih je najpoznatije 'O Božijoj državi'. Imao je niz sledbenika, a u katoličkoj crkvi postoji više redova i kongregacija nazvanih po biskupu Avgustinu.

1619. - Ferdinand drugi postao je rimsko-nemački car. Njegova vladavina je obeležena borbom protiv protestantizma, što je podstaklo širenje Tridesetogodišnjeg rata.

1645. - Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu. Njegovo delo 'O pravu plena', napisano 1604-05, a izdato 1868. smatra se početkom samostalnog razvoja nauke o međunarodnom pravu.

1749. - Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima.

1849. - Austrijske trupe pod komandom Johana Jozefa Radeckog savladale su otpor Danijela Manina i zauzele Veneciju, koja je u martu 1848. proglasila nezavisnost. Austrijska vlast održala se do 1866. kada je područje Venecije pripojeno Kraljevini Italiji.

1850. - U Vajmaru je prvi put izvedena opera Riharda Vagnera 'Loengrin'. Orkestrom je dirigovao Franc List.

1910. - Na svečanoj sednici Narodne skupštine u Cetinju, kneževina Crna Gora je proglašena kraljevinom, a knez Nikola prvi Petrović kraljem.

1916. - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji, a Italija Nemačkoj.

1922. - Radio stanica WEAF u Njujorku emitovala je prvi put u svetu reklamni oglas koji je trajao 10 minuta.

1944. - Poslednji nemački vojnici u Marseju u Francuskoj predali su se u Drugom svetskom ratu Saveznicima; a oslobođen je Tulon.

1960. - Umro je pisac Sima Pandurović, jedan od najznačajnijih pesnika srpske moderne sa početka 20. veka.

1963. - Borac za ljudska prava Martin Luter King održaoje pred 200.000 učesnika protestnog 'Marša slobode' na Vašington čuveni govor pod nazivom 'I have a dream'.

1975. - Francuska je poslala vojsku i policiju na Korziku da uguše demonstracije na kojima je tražena autonomija. Francuzi su kupili Korziku od Đenove 1768. i od tada je deo francuske države izuzev perioda 1794-96, kada je ostrvo bilo pod britanskom okupacijom. Šezdesetih godina 20. veka ojačao je pokret za autonomijom.

1987. - Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka.

1990. - Irak je proglasio okupirani Kuvajt 19. provincijom Iraka.

1991. - Umro je bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh German. Kao Hranislav Đorić zamonašio se 1951. u manastiru Studenica, a za crkvenog poglavara je izabran 1958, posle smrti patrijarha Vikentija. Nakon što se razboleo na njegovo mesto je 2. decembra 1990. izabran patrijarh Pavle.

1994. - Na referendumu u Republici Srpskoj 94 odsto bosanskih Srba izjasnilo se protiv prihvatanja mirovnog plana Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

1995. - Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 37, a ranjeno 85 ljudi. Predstavnici UN u Sarajevu optužili su bosanske Srbe za masakr civila, a dva dana kasnije avioni NATO bombardovali su postrojenja Vojske Republike Srpske.

2001. - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je daje iz masovnih grobnica u Srbiji iskopano više od 340 leševa za koje se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu 1999. godine.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 29. avgust

1189. - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinomkojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521. - Turci su pod komandom sultana Sulejmana drugog Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526. - U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana drugog Veličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika drugog, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.

1619. - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja 14. od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

1632. - Rođen je engleski filozof Džon Lok, jedanod utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli.

1756. - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih drugi je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820. - U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucijakoja je prisilila kralja Žoaoa šestog da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825. - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom prvim.

1842. - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.

1871. - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.

1885. - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

1915. - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - 'Plinsko svetlo', 'Anastasija' i 'Kazablanka'.

1943. - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944. - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar drugi Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

1945. - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949. - S S S R je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960. - Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.

1965. - Američki vasionski brod 'Džemini V', sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.

1975. - Umro je irski državnik Emon de Valera, učesnikirskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.

1978. - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o 'kulturnoj revoluciji' u toj zemlji u avgustu 1966.

1991. - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju izamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara [19-22. avgusta].

1995. - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.

1996. - Ruski avion 'Tupoljev 154', koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade [141].

1997. - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.

1999. - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

2001. - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin [Kalifornija] za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.

2003. - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

2003. - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.

2005. - U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 30. avgust

30. p.n.e. - Umrla egipatska kraljica Kleopatra. Premapredanju, Kleopatra je izvršila samoubistvo pustivši da je ugrize zmija otrovnica.

1483. - Umro francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. uspeo da pobedi Ligu feudalaca i da ojača centralnu kraljevski vlast.

1645. - Holanđani i američki Indijanci sklopili primirje u NjuAmsterdamu.

1748. - Rođen Žak Luj David, najznačajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte.

1797. - Rođena engleska knjizevnica Meri Šeli, autorka romana 'Frankeštajn'

1871. - Rođen britanski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. Otkrio je alfa i beta zrake u radijumu, a bombardujući azot alfa česticama izveo je prvu transmutaciju jednog elementa u drugi [1919].

1881. - Francuski inženjer Kleman Ader patentirao u Nemačkoj prvi stereofonski zvučni sistem.

1918. - Prilikom posete fabrici 'Miheljson' u atentatu ranjen Vladimir Ilić Lenjin.

1929. - Umro dubrovački književnik Ivo Vojnović, autor drama'Dubrovačka trilogija i 'Ekvinocij', koje su više decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorišta.

1940. - Umro engleski fizičar Džozef Džon Tomson, koji je 1897. otkrio elektron. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1906.

1942. - Ustaše su u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratustreljale Savu Šumanovića, jednog od najboljih srpskih slikara izmedju dva rata.

1957. - Senator Strom Turmond iz Južne Karoline postavio je novi rekord u opstrukciji američkog Kongresa govoreći više od 24 sata protiv predloga zakona o građanskim pravima.

1963. - Između sedišta vlada ŠSR i SAD, Kremlja i Bele kuće,lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao 'crveni telefon'.

1973. - Kenija zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.

1974. - Kod Zagreba se dogodila teška železnička nesreća ukojoj je izgubilo život oko 150 ljudi. To je bila najveća železnička nesreća u istoriji jugoslovenskog saobraćaja.

1981. - U Teheranu su u eksploziji bombe podmetnute u kancelarijipremijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radžai i premijer Mohamad Džavad Bahonar.

1991. - Sovjetska republika Azerbejdžan je objavila nezavisnost od Moskve i počela formiranje sopstvene armije.

1992. - Prekinuta je petomesečna srpska opsada Goražda. U skladusa dogovorom u Londonu komanda bosanskih Srba povukla je oko 1.000 svojih vojnika, a zajedno sa njima povlačila se i kolona civila izbeglica srpske naconalnosti. U napadu 'zelenih beretki' na kolonu poginulo je 22, a ranjeno oko 50 ljudi.

1995. - Avioni NATO-a počeli seriju napada na srpske položajeu Bosni u pokušaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi su usledili dva dana nakon što je u minobacačkom napadu na Sarajevo ubijeno 37 ljudi, a obustavljeni su 14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlačenju teškog naoružanja na 20 kilometara od Sarajeva.

1997. - U automobilskoj nesreći u Parizu, poginula britanska princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa.

2001. - Oko 438 izbeglica, mahom iz Avganistana, koji su spašenisa feribota koji je tonuo, nastavilo je da umire na norveškom teretnom brodu, jer im Australija nije dozvolila ulazak u tu zemlju.

2003. - U Severnom moru potonula ruska atomska podmornica. Od deset članova posade, jedan čovek je spašen.

2003. - Umro američki glumac Čarls Bronson.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 31. avgust

12. - Rođen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i nečuveno rasipništvo. Kad je uveo nepodnošljivo visoke poreze i ostale namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, čak i komandante sopstvene pretorijanske garde i 41. je ubijen. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji će biti upamćen kao retko dobar vladar.

1290. - Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.

1354. - Srpski državni sabor proglasio je u Seru konačnu verziju Dušanovog zakonika. Prvi deo objavljen je u prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument feudalne Srbije - 'Zakonik blagovernago cara Stefana' kako je glasio zvaničan naziv - utvrdio je opšta načela poretka tadašnje Srbije. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Rađen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog prava i odlikuje se humanošću, jer je štitio prava i najnižih staleža.

1422. - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat protiv Francuske. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz.

1688. - Umro je engleski pisac i baptistički propovednik Džon Banijan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo 'Poklonikovo putovanje', svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.

1808. - U Beogradu je otvorena Velika škola, prva visokoškolska ustanova u tadašnjoj Srbiji. Za otvaranje Velike škole glavnu zaslugu je imao Dositej Obradović. Škola je prestala da radi 1813, posle propasti ustanka.

1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca, osnivač larpurlatizma.

1867. - Umro je francuski pisac Šarl Bodler, jedan od najvećih pesnika 19. veka. Uz zbirku pesama 'Cveće zla', koju mnogi smatraju najvećim lirskim događajem 19. veka, objavio je prozno delo 'Veštački raj'.

1876. - Zbačen je turski sultan Murat V, koga je na prestolu nasledio brat Abdul Hamid II.

1887. - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909, kad su delovale već 843 družine, učlanjen u Međunarodnu streljačku uniju i strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

1898. - Rođen je srpski pisac Dušan Matić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, pripadnik beogradskog nadrealističkog kruga.

1908. - Rođen je američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan. Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim emigrirao u SAD, gde je stekao reputaciju velikog humaniste.

1939. - Propali su pokušaji francuskog i britanskog premijera Eduarda Daladjea i Artura Nevila Čemberlena da pregovaraju sa nemačkim nacističkim liderom Adolfom Hitlerom. Nacističke trupe su dan kasnije napale Poljsku i počeo je Drugi svetski rat.

1942. - Nemački general Ervin Romel obnovio je ofanzivu protiv Britanaca kod Alam Halfe u Egiptu u Drugom svetskom ratu u nameri da izbije na Suecki kanal, ali je pokušaj propao.

1944. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke trupe iz glavnog grada Rumunije Bukurešta.

1957. - Malaja [deo sadašnje Malezije] je stekla nezavisnost.

1962. - Umro je francuski slikar Žorž Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret. Posle Prvog svetskog rata prolazio je kroz mnoge faze, slikajući s upadljivom originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtvu prirodu.

1962. - Trinidad i Tobago je postao nezavisna država.

1973. - Umro je američki filmski reditelj irskog porekla Džon Ford, autor više od 200 filmova, najpoznatiji po klasičnim vestern filmovima.

1983. - Sahrani vođe filipinske opozicije Beninja Akina u Manili je prisustvovalo više od milion ljudi. Opozicioni lider je ubijen 10 dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

1986. - Umro je engleski vajar Henri Mur, jedan od najvećih skulptora 20. veka, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Inspirisao se arhaičnom i primitivnom umetnošću. Težio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealističkih psiholoških preispitivanja.

1986. - Umro je finski državnik Urho Kekonen, predsednik Finske od 1956. do 1982, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Podržavao je saradnju u vladi partija centra s radničkim partijama, uključujući Komunističku partiju Finske. Izuzetno je doprineo procesu miroljubive saradnje država, krunisanim 1975. Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji u finskom glavnom gradu Helsinkiju.

1994. - Trupe bivšeg Sovjetskog Saveza formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

1996. - U najvećoj vojnoj akciji trupa iračkog predsednika Sadama Huseina od okončanja Zalivskog rata 1991, vojska Iraka pomogla je Kurdistanskoj demokratskoj partiji Masuda Barzanija da preotme strateški važan grad Arbil na severu Iraka od rivalske Patriotske unije Kurdistana.

1997. - Poginula je britanska princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa. U automobilskoj nesreći u Parizu s njom je poginuo i njen prijatelj Dodi el Fajed.

1999. - U zaseoku Zlaš kod Prištine, u kojem je bio zatvor terorističke OVK, pronađena je masovna grobnica sa telima 42 srpska civila, mučenih pre likvidacije.

1999. - Prilikom pada argentinskog 'boinga 737', odmah po uzletanju sa aerodroma u blizini centra Buenos Airesa, poginuo je najmanje 71 putnik i član posade.

2003. - Kenija je formalno ukinula zabranu delovanja pokreta Mau Mau, koji je predvodio borbu protiv britanskih kolonijalnih vlasti pedesetih godina 20. veka.

2004. - U bombaškom napadu žene samoubice na stanicu metroa 'Rižskaja' u Moskvi, poginulo je 10, a ranjeno preko 50 ljudi, među kojima četvoro dece. Napad su organizovali čečenski teroristi.

2004. - Palestinski bombaši samoubice, pripadnici palestinske ekstremističke organizacije Hamas, digli su u vazduh dva autobusa u gradu Berševi, na jugu Izraela, ubivši 16 ljudi i ranivši više od 80.

2005. - Umro je britanski fizičar Džozef Rotblat, jedan od osnivača Pagvas konferencija, koji je 1995. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za svoja zalaganja protiv nuklearnog naoružanja.

2005. - Oko 1.000 vernika izgubilo je život, a više od 800 je povređeno u Bagdadu u metežu koji je nastao posle glasina da se bombaš samoubica nalazi među šiitskim hodočasnicima, koji su došli da obeleže godišnjicu smrti sedmog šiitskog imama Muse al Kazima.

2006. - U seriji napada u istočnom delu Bagdada, ubijeno je najmanje 43 ljudi, a ranjeno 126.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 1. septembar

1159. - Umro je papa Adrijan četvrti, rođen kao Nikolas Brejkspir, jedini Englez koji je biran za poglavara katoličke crkve.

1531. - U Švajcarskoj je počeo rat Ciriha, centra švajcarske reformacije, i katoličkih kantona. Nakon što su bolje organizovani katolički kantoni pobedili u bici kod Kapela, sedište protestantizma premešteno je u Ženevu.

1715. - Umro je francuski kralj Luj 14-ti, nazvan 'KraljSunce'. Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vršio do svoje smrti kardinal Mazaren. Tokom njegove vladavine Francuska je postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je Versaj, simbol apsolutističke monarhije.

1822. - Rođen je američki političar i sveštenik Hajram Rouds Revels, prvi crnac koji je postao član Kongresa SAD.

1870. - U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu, Prusi su podkomandom Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što je dovelo do pada Drugog carstva.

1875. - Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika.

1900. - Velika Britanija je anektirala Južnoafričku Republiku.

1916. - Bugarska, kao saradnik Nemačke u Prvom svetskom ratu, objavila je rat Rumuniji.

1923. - U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova.

1928. - Albanija je proglašena kraljevinom sa Zoguom prvog na prestolu.

1939. - Nemačka je bez objave rata napala Poljsku i time započela Drugi svetski rat, koji je trajao šest godina uz učešće 61 zemlje. Poginulo je oko 50 miliona ljudi, a ranjeno više od 35 miliona.

1945. - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime je uspostavljena autonomna pokrajina Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast.

1953. - U avionskoj nesreći je poginuo francuski violinista Žak Tibo, član čuvenog trija sa Alfredom Kortoom i Pablom Kazalsom.

1961. - U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog činioca.

1962. - U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno je preko 300sela, a poginulo je 12.000 ljudi.

1967. - Umro je ruski književnik Ilja Grigorjevič Erenburg. Njegov roman 'Kravljenje' smatra se jednim od prvih dela koje je nagovestilo destaljinizaciju u ruskoj književnosti, a elemente polemike sa Staljinovim vremenom sadrže i opsežni memoari 'Ljudi, godine život'.

1969. - Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza prvog i proglasila republiku.

1972. - Američki velemajstor Robert Fišer je u meču u Rejkjaviku pobedio ruskog velemajstora Borisa Vasiljeviča Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.

1974. - Anastasio Somoza je izabran za predsednika Nikaragve.

1982. - Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.

1983. - Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion 'Boing 747', u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade.

1993. - U Ženevi su propali pregovori o okončanju 17-mesečnograta u Bosni i Hercegovini, pošto su predstavnici bosanskih Muslimana odbacili mirovni plan međunarodnih posrednika.

1999. - UNHCR je saopštio da je, od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.

2000. - Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru 'Sava', pred više od 3.000 građana, lideri Demokratske opozicije Srbije potpisali su dokument 'Ugovor sa Srbijom' kojim su se obavezali da će, ukoliko dodju na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.

2003. - Holandija je postala prva država na svetu u kojoj je marihuana u slobodnoj prodaji i ona se može kupiti kao lek za bolesnike od raka ili AIDS-a.

2004. - U Beslanu u Severnoj Osetiji grupa otmičara zauzela je školu i za taoce uzela učenike, nastavnike i roditelje. U trodnevnoj drami i akciji oslobađanja talaca stradalo je preko 300 civila od toga 172 deteta, a više od 1.200 osoba je povređeno.

2004. - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Radoslava Brđanina na 32 godine zatvora, zbog učešća u etničkom čišćenju bosanskih Hrvata i Muslimana u Bosanskoj Krajini 1992.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 2. septembar

31. p.n.e. - U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan pobedio flotu rimskog vojskovodje Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

1666. - U požaru koji je četiri dana harao Londonom, vatrena stihija je gotovo uništila grad. Stradale su mnoge građevine meu kojima i katedrala Svetog Pavla.

1752. - Na osnovu odluke britanskog parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

1807. - Britanska mornarica bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

1829. - Sklopljen Jedrenski mir izmedju Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

1838. - Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

1866. - Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija
uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.

1872. - U Hagu počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase osnovane 1864. u Londonu.

1898. - U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.

1910. - Umro francuski slikar Anri Ruso, zvan 'Carinik', jedan od najpoznatijih slikara-naivaca.

1930. - Avionom 'Znak pitanja' francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.

1937. - Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896.

1945. - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom.

1945. - Na palubi američkog ratnog broda 'Misuri' u Tokijskom zalivu, Japanci zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

1973. - Umro britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, autor trilogije 'Gospodar prstenova' i romana 'Hobit'.

1989. - Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija uhapsila više od 400 demonstranata.

1996. - Vlada Filipina potpisala mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg gradjanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.

1996. - Lideri tri opozicione partije - Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali u Beogradu sporazum o formiranju koalicije 'Zajedno' koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

2001. - Na Kipru umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar, koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 3. septembar

1189. - Ričard Plantagenet, poznat kao Ričard Lavljeg srca, krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu za kralja Engleske.

1658. - Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel, vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.

1759. - Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.

1783. - Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je završen Američki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne države. Rat američkih država za nezavisnost počeo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.

1791. - Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.

1806. - Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

1821. - U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.

1826. - U Moskvi je Nikolaj Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.

1869. - Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.

1877. - Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, prvi predsednik Treće republike. Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu ['Krvava nedelja'].

1883. - Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima.

1884. - Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd - Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza.

1931. - Kralj Jugoslavije Aleksandar prvi Karađorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, zavedena 6. januara 1929.

1939. - Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.

1939. - Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.

1943. - Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija, počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.

1948. - Umro je Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.

1969. - Umro je Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini.

1976. - Američki vasionski brod bez ljudske posade 'Viking 2' spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

1991. - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, dobitnik tri Oskara za filmove 'Dogodilo se jedne noći', 'Gospodin Dids ide u grad' i 'Ne možete to poneti sa sobom'.

1992. - Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.

1994. - Rusija i Kina proglasile su završetak međusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.

1999. - Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.

2001. - SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.

2003. - Sud u Džakarti osudio je indonežanskog muslimanskog poglavara Abu Bakara Bašira na četiri godine zatvora, zbog učestvovanja u zaveri usmerenoj na obaranje vlade.

2004. - Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 4. septembar

1669. - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, neuspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod turskom opsadom od 1648.

1768. - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca.

1781. - Španski naseljenici su osnovali 'Grad naše gospe kraljice anđela', današnji Los Anđeles.

1823. - Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

1824. - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera.

1870. - Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona trećeg. Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.

1886. - Poglavica Apača Džeronimo, vođa poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji je afirmisao norvešku muziku u svetu.

1929. - Nemački dirižabl 'Grof Cepelin' je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.

1944. - Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.

1963. - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac 'Šumanovog plana' 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.

1965. - U Gabonu je umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičari humanista Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.

1970. - U Čileu je Salvador Aljende Gosens kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.

1972. - Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic osvojio je sedmu medalju i time postavio rekord u osvojenim medaljama na jednoj Olimpijadi.

1974. - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Nemačkom Demokratskom Republikom.

1975. - Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.

1989. - Umro je francuski pisac Žorž Simenon, autor kriminalističkih romana o inspektoru Megreu.

1992. - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.

1995. - Pod geslom 'Ujedinjeni Jerusalim je naš', Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

1998. - Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.

1999. - Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od Džakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.

2001. - Mahendra Čadri, prvi etnički Indijanac kojije bio premijer Fidžija, izabran je za poslanika parlamenta, zajedno sa Džordžom Spejtom, koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.

2002. - Umro je francuski pijanista poljskog porekla Vlado Perlemuter. Zapažen je po izvođenju dela čuvenih francuskih kompozitora Morisa Ravela i Gabriela Forea.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 5. septembar

1514. - Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.

1568. - Rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu 'Grad sunca' koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

1600. - Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je 'Istočnoindijska kompanija' koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.

1774. - U Filadelfiji je počeo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost u aprilu 1775.

1791. - Rođen je nemački kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Đakomo Majerber. Živeo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ['Hugenoti', 'Afrikanka', 'Robert Đavo', 'Prorok'].

1800. - Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

1857. - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije ['Kurs pozitivne filozofije', 'Sistem pozitivne politike'].

1864. - Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

1888. - Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije ['Indijska filozofija', 'Istočna religija i misao Zapada', 'Istorija istočne i zapadne filozofije'].

1899. - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je 'Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878'.

1905. - Mirom u Portsmutu, uz posredovanje američkog predsednika Teodora Ruzvelta završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

1939. - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima 'Cash and Carry' i 'Leand-Lesa Act', Zakon o zajmu i najmu] pomagali oružjem savezničke snage. Amerikaci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.

1960. - Predsednik Konga [Zair] Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu.

1972. - Pripadnici palestinske terorističke organizacije 'Crni septembar' kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977. - Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990. - Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

1995. - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997. - U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

2000. - U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka [zbirke eseja 'Svetlo i tamno', 'Mit i poezija', 'Metamorfoze'].

2001. - Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umesanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.

2002. - U eksploziji automobila bombe u Kabulu [Avganistan] poginulo je 26 a povređeno 150 osoba. U Kandaharu pokušan atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.

2003. - Sjedinjene Američke Države su zamrznule finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema Islamija, koja se dovodi u vezu sa mrežom iste orijentacije Osame bin Ladena Al Kaida.

2005. - U padu aviona Boing 737-200 indonežanske aviokompanije Mandela na naseljeno područje na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona preživelo je 15 putnika.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 6. septembar

1522. - Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano završio prvo putovanje oko sveta, koje je 1519. započeo Fernando Magelan sa pet brodova i 270 mornara.

1566. - Umro turski sultan Sulejman II Veličanstveni.

1688. - Austrijska vojska pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela, uz pomoć srpskih dobrovoljaca, savladala otpor Turaka i ušla u Beograd. Turci su ga ponovo zauzeli 1690.

1729. - Rođen nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson.

1757. - Rođen francuski general i državnik Mari Žozef, markiz od Lafajeta.

1860. - Rođena američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.

1898. - Holandska kraljica Vilhelmina stupila je na presto.

1901. - U Bufalu je anarhista Leon Čolgos izvršio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija.

1914. - Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istočnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini.

1940. - Rumunski kralj Karol II Hoencolern je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.

1965. - Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor počeo je rat između Indije i Pakistana zbog Kašmira. Sukob je okončan 25. septembra posredstvom UN.

1966. - Skupštinski kurir Dimtrik Cafondas ubio je južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu.

1968. - Afrička kraljevina Ngvani stekla je nezavisnost od Velike Britanije, čiji je posed bila od 1881.

1970. - Palestinski teroristi su oteli četiri aviona koja su letela iz Evrope u Njujork.

1975. - U zemljotresu u istočnoj Turskoj 2.350 ljudi je poginulo,a ranjeno oko 3.000.

1988. - Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori postao je najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivanje je trajalo 11 sati i 54 minuta.

1991. - ŠSR je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije; Lenjingradu je vraćeno ime Sankt Peterburg.

1994. - Premijer Irske Albert Rejnolds prvi put sesastao sa vođom Šin Fejna, političkog krila IRA-e Džerijem Adamsom i razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.

1997. - Britanska princeza Dajana, koja je poginula 31.avgusta u saobraćajnoj nesreći u Parizu, sahranjena je na porodičnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju je posredstvom TV prijemnika pratilo više od 2 milijarde ljudi širom sveta.

1998. - Umro japanski filmski reditelj Akira Kurosava.

2000. - U sedištu UN u Njujorku otvoren je 'Milenijumski samit UN', najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera. Od svetskih lidera samitu nisu prisustvovali samo predsednici Iraka Sadam Husein, SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Libije Moamer Gadafi.

2002. - Ruske vlasti su otkrile masovnu grobnicu u Čečeniji, ublizini granice sa Ingušetijom. Sedam od ukupno 15 pronadjenih tela su Čečeni koji su nestali kada je ruska vojska 'prošla' kroz njihovo selo.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 7. septembar

1533. - Rođena engleska kraljica Elizabeta I, ćerka kralja Henrija VIII i njegove druge žene Ane Bolen.

1566. - U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.

1701. - U Hagu potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, poznat kao 'Druga velika alijansa'.

1714. - Car Karlo VI potpisao u Rahstatu sa Francuzima 'Badenski mir' kojim je okončan Rat za špansko nasledje, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.

1764. - Za kralja Poljske krunisan ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski, poslednji poljski monarh.

1788. - Turci zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan.

1812. - Završena Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000.

1813. - Prvi put upotrebljen naziv 'Ujka Sem' za SAD, uuvodniku njujorškog lista 'Troj Post'.

1822. - Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara.

1901. - Potpisan Pekinški protokol kojim je okončan 'Bokserski ustanak' u Kini.

1909. - Rođen američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara ['Tramvaj nazvan želja', 'Viva Zapata', 'Istočno od raja', 'Bebi Dol'].

1914. - Rođen američki fizičar Džejms Alfred van Alen. Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite 'Eksplorer 1' i 'Eksplorer 2' otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani 'Van Elenovi radijacioni pojasevi'.

1940. - Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa počela bombardovanje Londona.

1949. - Umro meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.

1964. - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža, postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.

1975. - Završeno preseljavanje Turaka na Kipru.

1986. - Biskup Dezmond Tutu postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.

1990. - Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.

1991. - U Hagu počela sa radom Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji.

1994. - U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put spuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.

1997. - U egzilu u Maroku umro Mobutu Sese Seko, predsednik i diktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila.

1999. - U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih preko 40 godina, poginulo je 101 lice.

2004. - Umro Bejer Naud, južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.

2005. - Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 8. septembar

1157. - Rođen engleski kralj Ričard I Plantagenet, Lavlje srce, junak srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.

1331. - Na državnom saboru u Svrčinu [Kosovo] arhiepiskop Danilo II krunisao je 23-godišnjeg Dušana Stefana Nemanjića za kralja srpskih i pomorskih zemalja. Za prvog srpskog cara Dušan Nemanjić krunisan je 1346. u tadašnjoj srpskoj prestonici Skoplju.

1380. - Veliki moskovski knez Dimitrije Ivanovič Donski je u bici kod Kulikova potukao tatarsku vojsku.

1565. - Španski doseljenici osnovali na Floridi, na mestu današnjeg St. Avgustina, prvo katoličko naselje u Americi.

1645. - Umro španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, jedan od velikana Zlatnog veka španske književnosti.

1664. - Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom, Englezi su zauzeli holandsko naselje na američkom kontinentu Novi Amsterdam, nazvano potom Njujork, u čast vojvode od Jorka, budućeg engleskog kralja Džejmsa II.

1731. - Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u Novom Sadu latinsko-slovensku školu, koja je imala rang niže realne gimnazije.

1760. - U Sedmogodišnjem ratu, koji se iz Evrope proširio i na Severnu Ameriku, Britanci pod komandom Džefrija Amhersta porazili su Francuze i zauzeli Montreal.

1799. - Rođen je srpski pisac, prevodilac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, jedan od autora Građanskog zakonika kneževine Srbije, prvi predsednik Matice srpske.

1831. - Ruske trupe pod komandom generala Paskeviča pobedile u bici za Varšavu Poljake koje je predvodio general Henrik Dembinjski.

1841. - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak.

1856. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen Krimski rat između Rusije i Turske [1853-56] i njenih saveznika Velike Britanije i Francuske[od 1854] i Kraljevine Sardinije [od 1855] za prevlast na Balkanu, Dardanelima i Bliskom Istoku.

1900. - Uragan je u teksaškom gradu Galveston razrušio više od 2.500 kuća, a pogunulo je najmanje 8.000 ljudi.

1926. - Društvo naroda je jednoglasno primilo Nemačku u članstvo.

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli blokadu Lenjingrada i odsekli ga od ostatka zemlje. Opsada grada, tokom koje je od iscrpljenosti i gladi umrlo 620.000 ljudi, okončana je u januaru 1944. pobedom sovjetske Crvene armije.

1943. - Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u Drugom svetskom ratu.

1944. - Prva nemačka raketa 'Fau 2', ispaljena iz Haga, u Drugom svetskom ratu pala je na London. Nemci su do kraja rata izbacili više od 1.000 raketnih bombi na Veliku Britaniju od kojih je 660 palo na London.

1949. - Umro nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus.

1951. - U San Francisku potpisan mirovni ugovor između Japana i 49 zemalja. Tim ugovorom Japanu su oduzete sve teritorije osvojene za poslednjih 80 godina.

1954. - U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj globalnoj strategiji okruživanja ŠSR-a. Prestankom hladnog rata taj pakt je izgubio značaj.

1991. - Makedonci su se na referendumu izjasnili za suverenu Republiku Makedoniju, čime je Makedonija postala treća od šest republika SFR Jugoslavije koja je izabrala samostalnost.

1995. - Ministri inostranih poslova SR Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine prihvatili su u Ženevi mirovni plan za Bosnu, što je bio uvod u okončanje najtežeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.

1997. - Najmanje 150 ljudi poginulo je u blizini zapadne obale Haitija kad je potonuo pretrpani feribot 'La Fierte Gonavienne' koji je plovio ka ostrvu Gonava.

1999. - U eksploziji podmetnute bombe u stambenoj zgradi u Moskvi poginule su 94 osobe. U seriji eksplozija koje su usledile narednih dana u više gradova u Rusiji poginulo je oko 300 ljudi.

2001. - Preko hiljadu ljudi, uključujući i Nelsona Mandelu, okupilo se na sahrani oca južnoafričkog predsednika Taboa Mbekija. Govan Mbeki [91] je sahranjen medju običnim ljudima.

2002. - Na svetskom prvenstvu u košarci u Indijanopolisu [SAD] Jugoslavija je po drugi put postala prvak sveta.

2003. - Izraelski premijer Ariel Šaron doputovao u zvaničnu posetu Indiji. To je prva poseta jednog izraelskog premijera toj zemlji od 1992, kada su ove dve države uspostavila pune diplomatske odnose.

2003. - Studentski pokret Otpor, poznat po akcijama protiv režima bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića zvanično je pristupio Demokratskoj stranci [DS].