Ekonomske Vesti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Oporavak prometa, indeksi u padu

Nedeljni izveštaj sa Beogradske berze: najprometnija hartija na tržištu bio je Kikindski mlin. – „Dunav osiguranje” gubitnik nedelje. – Milan Beko u „Bambiju”

Posle tri sedmice izuzetno skromnih prometa, prošlonedeljnih pet trgovačkih dana doneli su nešto veći obim investicione aktivnosti na Beogradskoj berzi. Ukupan promet u trgovanju iznosio je 4,5 miliona evra što je nešto iznad ovogodišnjeg nedeljnog proseka. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, oslabio je nepunadva odsto okončavši nedelju na nivou od 625,97 poena. Ovaj pokazatelj kretanja tržišta akcija od početka godine beleži negativan prinosod 5,7 procenata.

Najprometnija hartija na tržištu bio je „Kikindski mlin” (KIML) koji je poslednjeg trgovačkog dana zabeležio gro prometa od 167,6 miliona dinara po ceni od 30.000 dinara po akciji.Očito, reč je o konsolidaciji vlasništva u ovom preduzeću kojim upravlja hrvatski „Agrokor” preko zavisnih kompanija, „Dijamanta” i „Frikoma”. Tokom radne nedelje realizovano je preko 17 odsto akcija ove kompanije koja se bavi skladištenjem, čuvanjem i preradom žita. Od ostalih akcija iz realnog sektora najprometniji je bio beogradski građevinar „Energoprojekt” (ENHL) koji je zabeleži orealizaciju od 16,8 miliona dinara uz gubitak na nedeljnom nivou od pet procenata. Ove sedmice, 2. septembra, zakazana je redovna skupština akcionara ove kompanije na kojoj će se verovatno iskristalisati situacija u vezi sa mogućom prodajom državnog paketa akcija strateškom partneru. Bečejski „Sojaprotein” (SJPT) oslabio je 4,2 procenta, zahvaljujući drugoj polovini nedelje kada je veliki pad ove hartije delimično ublažen. Beogradski „Imlek” (IMLK) oscilirao je oko nivoa od 1.500 dinara uz neveliki promet od 2,4 miliona dinara.

Niška AIK banka (AIKB) bila je najprometnija bankarska hartija sa realizacijom od 8,9 miliona dinara, blago oscilirajući na nivoima neznatno višim od 2.800 dinara. Ova banka protekle sedmice je objavila da na inostranom tržištu namerava da prikupi do 150 miliona evra „emitovanjem petogodišnjih obveznica ili prostim uzimanjem kredita u slučaju da troškovi zajma budu razumni”, kako bi kofinansirala putne i energetske infrastrukturne projekte u Srbiji. Solidan promet od 8,3 miliona dinara zabeležila je i Agrobanka (ABGN) uz pad od 2,9 procenata. Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna (KMBN), oscilirala je oko nivoa od 28.000 dinara uz skromne realizacije ,dok je Jumbes banka (JMBN) skočila 42,5 odsto na nivo od 12.690 dinara.

Od ove sedmice počinje trgovanje akcijama NIS-a i,uprkos objavljenim negativnim rezultatima ove kompanije u prvih šest meseci, biće ovo veliki pozitivan doprinos razvoju berzanske trgovine u Srbiji.

Nenad Gujaničić, Sinteza invest grup

-----------------------------------------------------------

Raspored trgovačkog dana za NIS

Početna cena je 505 dinara i može fluktuirati u rasponu od 20 do 300 odsto, a svih narednih dana od minus osam do plus 10 odsto.

9.30–9.55 – pred otvaranje tržišta kada se u berzanskom sistemu ispostavljaju kupovni i prodajni nalozi;

9.55–10.00 – formiranje cene na otvaranju uparivanjem postojećih kupovnih i prodajnih naloga;

10.00–13.00 – kontinuirano trgovanje kada se kontinualno u vremenu uparuju nalozi kupovine i prodaje;

13.00 – formiranje cene na zatvaranju koja je prosečna ponderisana cena tokom trgovine u kontinuiranoj fazi. Ova cena je indikativna cena za sutrašnje trgovanje.

-----------------------------------------------------------

Obveznice stare devizne štednje

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su protekle sedmice solidan promet od 1,66 miliona evra,dok su cene nastavile lagani rast te je većina serija zabeležila prinose od oko 3,5 procenta na godišnjem nivou. Ovo su istorijski najniži prinosi zabeleženi na ovim hartijama nastali pre svega usled odsustva većeg broja sličnih finansijskih instrumenata na domaćem tržištu.

-----------------------------------------------------------

Trezorski zapisi

Protekle sedmice održane su dve aukcije trezorskih zapisa uz i dalje slabo interesovanje investitora za ovom vrstom papira sa dužim rokom dospeća. Emisija tromesečnih zapisa nominalne vrednosti trimilijarde dinara u potpunosti je realizovana uz prinosnu stopu od 10,7 procenata, dok je tri milijarde dvanaestomesečnih zapisa prodato sa uspešnošću od svega 41,1 odsto uz prinosnu stopu od 12,5 procenata.

-----------------------------------------------------------

Rečnik akcionarstva

Berza predstavlja organizovano tržište na kojem se po unapred određenim i jasno definisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti ili standardizovanom robom. Ovaj pojam je često sinonim za tržište akcija koje predstavlja jedan od najvažnijih segmenata ekonomije jer obezbeđuje indirektno finansiranje kompanija koje posluju u korporativnoj organizacionoj formi. Takođe, berza akcija omogućava efikasno alociranje kapitala ka profitabilnijim projektima i čini privredu efikasnijom. Razvijene berze, putem formiranja cene akcija, vrednuju i rad samih menadžera što ovo tržište radne snage čini efikasnijim te na čelo kompanija dolaze sposobniji rukovodioci. Takođe, strogim pravilima kojakompanije listirane na berzama moraju poštovati poboljšava se korporativno upravljanje ovih privrednih subjekata, samim tim i njihovi rezultati.

Dobitnik nedelje – Akcije beogradske Jumbes banke bile su najveći dobitnici na tržištu protekle sedmice zabeleživši rast vrednosti od 42,6 procenata tokom proteklih pet trgovačkih dana. Ova banka još uvek nema strateškog partnera a u njenoj vlasničkoj strukturi dominira država koja direktnim i posrednim putem ima vlasnički udeo od oko 28 procenata. U prvih šest meseci Jubmes banka je ostvarila bruto dobit od 101,5 miliona dinara što je upola manje u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Sa aktivom od osammilijardi dinara, Jumbes je na kraju juna držala udeo na bankarskom tržištu Srbije od 0,3 odsto.

Gubitnik nedelje – Beogradsko „Dunav osiguranje” (DNOS) oslabilo je tokom sedmice 14,3 procenta spustivši se na kraju nedelje do nivoa od 1.966 dinara što predstavlja najnižu vrednost ove hartije u proteklih godinu dana. Istina, ovaj pad zabeležen je uz prilično nizak promet na ovoj ne toliko likvidnoj hartiji. U vlasničkoj strukturi „Dunav osiguranja” dominira društveni kapital (95 procenata) koji još uvek nije nominovan,dok akcijski kapital predstavlja svega pet procenata i njime se trguje na Beogradskoj berzi. Istorijski maksimum akcije „Dunav osiguranja”su postigle aprila 2007. godine kada su vredele 17.000 dinara.

-----------------------------------------------------------

Vesti sa berze

AIK banka namerava da prikupi kapital na stranom tržištu

Niška AIK banka objavila je da posredstvom jedne londonske investicione banke namerava da prikupi 150 miliona evra kako bi kofinansirala putne i energetske infrastrukturne projekte i omogućila nove kreditne linije velikim korporativnim klijentima u Srbiji. Ovo je u intervjuu Blumbergu izjavio Đorđe Đukić, član upravnog odbora AIK banke, napomenuvši da AIK „želi da proširi obim korporativnih poslova”. Đukić je dodao da evro obveznice ne bi trebalo da budu problem po pitanju likvidnosti, već sa aspekta troškova. AIK banka je u prvih šest meseci tekuće godine zabeležila bruto dobit od 2,8 milijardi dinara i samo je Banka Inteza imala krajnji rezultat veći od ove niške banke. (Blumberg, Sinteza)

„Montinvest” isplatio prvi deo dividende

Beogradska građevinska kompanija „Montinvest” obavestila je akcionare da je putem Centralnog registra hartija od vrednosti, 27. avgusta, izvršila isplatu prvog dela dividende u bruto iznosu od 500 dinara po akciji. Ova građevinska kompanija sa velikim ino-operacijama u Rusiji i Libiji ostvarila je protekle godine neto rezultat od 47,9 miliona dinara a skupština akcionara je donela odluku da se polovina od ove neto dobiti raspodeli akcionarima putem dividende u bruto iznosu od 1.000 dinara po akciji. Nakon što je na Beogradskoj berzi zabeležio drastičnu korekciju u vrednosti, akcijama „Montinvesta” izuzetno se slabo trguje. (CRHoV, Sinteza)

-----------------------------------------------------------

Beko ušao u upravni odbor „Bambija”

Poznati domaći biznismen Milan Beko ušao je u upravni odbor konditora „Bambi-Banat”, izvestila je ova kompanija na stranicama Beogradske berze. Na vanrednoj skupštini akcionara održanoj 21. jula doneto je nekoliko protokolarnih odluka, a imenovani su i novi članovi upravnog odbora: Milica Raković i Milan Beko. Većinski vlasnik „Bambija” je „Dunav hrana grupa” kojom upravlja menadžment kompanija „Salford” koja je i izdejstvovala dokapitalizaciju „Bambija” 2004. godine čime su i otvorena vrata za sticanje većinskog paketa akcija u ovoj kompaniji. Ove godine, u više navrata, mediji su spekulisali da „Salford” namerava u skorije vreme da proda svoje kompanije, ali su predstavnici ove menadžment kompanije te navode opovrgavali. „Bambi” je prošle godine ostvario poslovne prihode od 6,2 milijarde dinara čime je stigao na prvo mesto domaćih konditora po prodaji, dok je u prvoj polovini godine vrednosno povećao prodaju preko 20 procenata.

Izvor/autor:Политика.rs

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Berza i NIS: Građani bogatiji za pet dinara

Prvi dan akcija NIS-a na Beogradskoj berzi završila trgovački dan za jedan dinar skuplja, sa početnih 505 na 506 dinara, pa su toliko bogatiji i građani koji nisu prodali svojih pet besplatnih akcija.

Akcijama NIS-a trgovano je za 39,42 miliona dinara a vlasnike je promenilo 77.944 vlasničkih hartija. Svi građani koji su dobili besplatno po pet akcija naftne industrije a nisu ih danas prodali tako su bogatiji za ukupno pet dinara.

Oni koji su akcije prodali mogli su da budu i u gubitku ali i na nešto vćeem dopbotku jer je na otvaranju cena akcije bila 505 dinara, a tokom trgovine ubeležena je minimalna dnevna cena od 501 dinar i najviša dnevna od 550 dinara.

Današnja zaključna cena biće početna cena u trgovini sutra, od kada će akcija NIS-a moći da tokom trgovine pojeftini do osam ili poskupi do deset odsto.

Na berzanskom segmentu Beogradske berze trguje se radnim danima od 10.00 do 13.00 časova.

Pošte Srbije primile su danas do podneva 34.000 naloga za prodaju besplatnih akcija NIS-a, saopštilo je to javno preduzeće.

Direktorka za novčane usluge Pošta Srbije Svetlana Lešević izjavila je na konferenciji za novinare da je do 9.30 primljeno 15.002 naloga za prodaju i oni su ispostavljeni u današnji sistem trgovanja berze.

Kako je dodala, prijem se nastavlja, a nalozi primljeni posle 9.30 ispostavljaju se na trgovanje sutradan.

Direktor marketinga Maja Batanjski navela je da su najveće gužve bile oko 9.30 u Kraljevu, Kragujevcu, Prokuplju, Boru i Vranju.

"Nema prevelikih gužvi i redova", rekla je Batanjski i dodala da je predaja naloga za prodaju besplatnih akcija moguća od 8.00 do 19.00.

U Poštama Srbije navode da je najveći broj naloga predat po minimalnoj ceni od 505 dinara po akciji i da je period zadržavanje na šalteru kratak, u proseku oko pet minuta.

Kako je rečeno, ne očekuju se velike gužve ni narednih dana.
Građani naloge za prodaju mogu predati u oko 1.300 pošta u Srbiji.

Poštanska štedionica će građanima, koji su dobili po pet akcija NIS-a, besplatno pružati brokerske usluge za prodaju tih hartija od vrednosti.

Građani za davanje naloga moraju da ponesu ličnu kartu i tom prilikom kažu koliko akcija žele da prodaju i koja je minimalna cena ispod koje ne žele da prodaju akcije.

Autor/izvor: Beta/MONDO

Taksistima i advokatima naplata na volju

Uredbom Vlade uvođenje fiskalnih kasa taksistima odloženo do kraja 2011 a advokatima do novog zakona o adkaturi.

Za taksi prevoz uvođenje fiskalnih kasa odlaže se do decembra 2011. godine, predviđeno je Uredbom koju je danas, na predlog Ministarstva trgovine i usluga, usvojila Vlada Republike Srbije.

Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, određeno je i da pitanje poreskog statusa za advokate bude uređeno novim Zakonom o advokaturi, koji priprema Ministarstvo pravde u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije.

Kako je istaknuto u saopštenju Ministarstva trgovine, Uredba se odnosi osim na delatnosti taksi prevoza, pravne poslovi, što uključuje advokatske poslove, i na uličnu prodaju sladoleda, opravku satova, časovnika i nakita, čišćenje objekata, osnovno, srednje i visoko obrazovanje

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Struja poskupljuje najviše 10 odsto

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković izjavio da će EPS do kraja godine zatražiti drugo poskupljenje struje u 2010, koje neće biti veće od 10 odsto, jer je cena struje u Srbiji među najnižima u Evropi.

On nije mogao da precizira kada će EPS tačno da zatraži drugo poskupljenje struje u ovoj godini, posle martovskog poskupljenja od 10 odsto, podsetivši da je za to poskupljenje neophodna saglasnost Vlade Srbije i regulatorne agencije za energetiku.

"Ako naiđemo na saglasnost i u jednoj i u drugoj instituciji, zatražićemo poskupljenje struje. Koliko će ono iznositi, zaista u ovom trenutku ne znam, ali svakako neće biti više od 10 odsto, jer je socijalni momenat u Srbiji i dalje prisutan," rekao je Marković.

Ističući da je EPS u stalnom traženju nove cene struje i približavanju minimalnom novou ekonomske cene, Marković je objasnio da je to dostizanje ekonomske cene uslov za investicione projekte i restrukturiranje EPS-a, kao i za druge poslovne aktivnosti kompanije.

Govoreći o tenderima za izgradnju novih termoelektrana TENT B3 i Kolubara B, Marković je istakao da je cela tenderska procedura značajno ubrzana i da se očekuje da tenderska dokumentacija bude završena do kraja oktobra.

Ponude strateških partnera i odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača biće donete do kraja ove godine, najavio je on.

Tenderska procedura je, prema njegovim rečima, značajno ubrzana nakon zaključka Vlade Srbije, s kraja jula, čime je Vlada podržala ceo posao i dala odgovore na čitav niz pitanja, koja su strateški partneri postavili, a na koja EPS sam nije mogao da da odgovore.

Marković je rekao da su to pitanja koja se odnose na zakonsku regulativu u vezi sa tim projektima i na imovinu neophodnu za realizaciju tih projekata, koja je zaključkom vlade prenesena na EPS.

On je rekao da se sada očekuju ponovljene posete i serija sastanaka sa zainteresovanim investitorima i najavio da je moguće da zainteresovane kompanije zatraže produženje rokova za izradu ponuda, što može dodatno uticati na produženje ukupnog roka za izbor strateških partenera.

"Sadašnjim planom je, međutim, predviđeno dostavljanje ponuda za TENT B3 i Kolubara B, u decembru," rekao je Marković i istakao da se, kada je reč o tenderu za Termoelektanu-toplanu Novi Sad, ne očekuju ponude pre 2011. godine.

On je objasnio da su ta tri projekta postavljena na bazi energetskih bilansa i srednjoročnog plana EPS-a do kraja 2025. godine, i na osnovu tih projekcija je uočeno da će Srbija do tada imati manjak proizvodnih kapaciteta EPS-a, u odnosu na potrošnju električne energije.

Zbog toga je, kako je rekao, planirano da izgradnja te tri elektrane doprinese pokrivanju rastuće potrebe za električnom energijom u našoj zemlji, uz gradnju još nekih novih objekata u hidro sektoru.

Marković je napomenuo da će ta postrojenja biti visoke efikasnosti, zadovoljavaće ekološke standarde, dok će uporedo sa tim biti povučena iz pogona stara postrojenja niske efikasnosti, koja imaju loš uticaj na životnu sredinu.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

EU tržišta: Amerika širi negativno raspoloženje

FRANKFURT - Nakon pada na Wall Streetu i u Aziji, i europski su indeksi u nešto oštrijem padu.

FTSEurofirst 300 oslabio je oko 9 sati 1,2 posto, na 1.013,61 bod nakon što je jučer spušten 0,1 posto. Razlog je pada jednak kao i na ostalim tržištima - zabrinutost oko globalnog, najviše američkog, oporavka. Glavni su gubitnici jutros energetske dionice zbog rasta zaliha sirove nafte i zabrinutosti za globalnu potržanju. Energetski indeks u STOXX Erurope 600 oslabio je 1,2 posto. Royal Dutch Shell, BG Group i Tullow Oil oslabili su između 1,6 i 3,2 posto.

Tržište je u ovom trenutku u atmosferi velikog straha od recesije s dvostrukim dnom, misle analitičari. Mišljenja o takvoj mogućnosti različita su, i taj rizik će još neko vrijeme uznemiravati investitore.

Na valutnim tržištima jen je ponovno ojačao blizu 15-godišnjeg maksimuma prema dolaru. Investitori žele testirati spremnost japanskih vlasti da doista interveniraju u slučaju daljnjeg jačanja jena.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Muzu opravdanja, a mleka nigde

Država optužuje „Salford” za monopol i izazivanje nestašice, ali nema odgovora – kada će potrošači moći da kupe mleko tokom celog dana, a ne u zoru

Petooktobarsku slavljeničku tortu s deset svećica poslastičari će teško moći da naprave s nekim mlečnim sastojkom. Ako to i uspeju ostali građani u Srbiji mogu s pravom da ih upitaju odakle njima mleko za šlag kada ga ostali nemaju. Jer, posle deset godina pravljenja boljeg društva u Srbiji onaj kome treba mleko treba da ustane s prvim petlovima da bi mogao da ga nađe u radnji.
Ko je za to kriv i kako je moguće da nema mleka u jednoj zemlji s velikim poljoprivrednim potencijalima o kojima se vrlo rado priča? Da li je za to kriva privatizacija kojom je samo jednom kupcu – investicionom fondu „Salford” – prodato čak pet mlekara čijim je udelom zagospodario sa 60 odsto na domaćem tržištu? Od kako je nestašica mleka počela ministar poljoprivrede Saša Dragin optužio je nekoliko puta upravo vlasnika „Imleka” i Subotičke mlekare da su svojim monopolskim ponašanjem izazvali nestašicu. Ovakva optužba za monopol nije nova, međutim, država zvanično nije priznala da postoji zloupotreba dominacije na tržištu. Komisija za zaštitu konkurencije čak dva puta je donosila rešenje o postojanju monopola. Vrhovni sud je, međutim, prvo rešenje Komisije poništio, a po drugom se još uvek vodi postupak. Sumnjama o monopolu nestašici belog napitka samo je dodat gas, ali se čini da država nema ni snage ni volje da taj problem – jednom reši.
Statistički podaci pokazuju da je proizvodnja mleka u poslednjoj deceniji rasla s 3,8 u 2005. na 4,5 miliona hektolitara u 2009. godini. Tržišni plasman mleka, što znači otkup u mlekarama, ostao je za ovih pet godina na istom nivou od 2,3 miliona hektolitara, kaže statistika.
Pa gde je onda to mleko? Otkupljivači belog napitka kažu da su isporuke manje za trećinu. Da li može da pije vodu objašnjenje iz mlekara da je proleće bilo stresno za krave i da zato daju manje mleka? Pri tom taj stres nisu osetile krave iz susednih zemalja, jer tamo nema nestašica. Podsećanja radi, ni 2007. godine kada je bilo rekordno toplo leto i temperature od 43 stepena nije bilo nestašice mleka.
Proizvođači ne poriču da su smanjili isporuke i kažu da su to učinili, jer im se proizvodnja, zbog niske cene mleka, ne isplati. Mlečna kriza podelila je proizvođače – ko je kriv za nestašicu. Oni, uslovno rečeno, manji koji zbog zahteva mlekara za povećanje standarda, proizvode stotine hiljada mleka litara godišnje više su uprli prst u mlekare i njihovu cenovnu politiku nego u državu i njene subvencije. Poručili su mlekarama da od njih očekuju da im plati sirovinu, a da državna premija nije kompenzacija cene, već dodatak koji njima treba da služi za razvoj.
„Salford” i velike farme, okupljene u svom udruženju, kao isključivog krivca označili su državu koja nedovoljno pomaže ovi privrednu granu čineći diskriminaciju, jer namerno iz sistema državne pomoći ostavlja velike proizvođače.
– Naš problem nije „Imlek”, odnosno „Salford”. To je kompanija koja radi da bi ostvarila profit. I mi zbog toga radimo. Mi hoćemo da ukažemo javnosti da je problem mnogo širi od ministrovog napada na „Salford”. Problem je država koja ne vidi celovito rešenje. Tvrdim da je trenutna nestašica mleka nastala samo zato što država dve godine nije vodila računa o ovoj grani poljoprivrede. Mi od nje tražimo da oslobodi tržište koje je zarobila, da se na tržištu slobodno razmenjuje roba. Tražimo nadalje da uvede subvencije u sve oblasti mlekarske industrije, da u subvencije uključi i nas velike proizvođače i da se pobrine da proizvodnja mleka na bude ovoliko skupa. Ta država je nama problem i zato mi od nje tražimo da radi svoj posao i da prestane da se ponaša kao komentator – naveli su predstavnici udruženja sedam velikih proizvođača, a to su „Velvet farm”, PIK „Bečej”, „Banatski Brestovac”, „BD AGRO”, „Napredak” Stara Pazova, „Topola” – Banatska Topola, „Agroplus” –Sombor i „Farma klas” – Svetozar Miletić.

Saša Dragin je na ove optužbe uzvratio da ne želi da državnim parama subvencioniše tajkune, a nije teško pročitati na koga je mislio. Jer, vlasnik farme u Staroj Pazovi je Miroslav Mišković, Pik Bečeja – Đorđije Nicović, a ispred „Velvet farma” nastupa Saša Vitošević, bivši savezni ministar za poljoprivredu… Po Draginovom shvatanju poljoprivrede pomoć države više treba porodičnim, seoskim gazdinstvima, a ne velikim farmama koje baš zato što su velike imaju povoljnije uslove pri nabavci repromaterijala i slično.
Nestašice mleka u Srbiji će potrajati i u tome su saglasni svi – i država i proizvođači i mlekare. Ovi poslednji su u avgustu povećali otkupnu cenu za desetak odsto čime njihovi snabdevači nisu zadovoljni, a država je najavila da će rebalansom budžeta obezbediti dodatna sredstva od 1,2 milijarde dinara upravo za mlekarski sektor. Da li će to biti dovoljno da proizvođači nađu interes za ovu proizvodnju i povećaju isporuke mleka neizvesno je. Činjenica je da je, zarad industrijalizacije ove proizvodnje i visokih standarda koje su tražile mlekare, na klanice otišlo čak 70.000 krava u poslednjih nekoliko godina, a da je oko 50.000 malih proizvođača moralo da odustane od ovog posla, jer mlekare nisu htele da dođu do njih zbog njihove desetine litara mleka u kofama. Čelnici „Salforda” su javno saopštili da su Imlek i Subotička mlekara u trenutku privatizacije imali 46.000 dobavljača, a sada 8.000 što znači da sada računaju samo na velike, industrijske proizvođače.
Da li koga interesuje gde su, čime se bave i od čega žive 38.000 njihovih ranijih dobavljača i članovi njihovih porodica? Očigledno – ne, baš koliko i činjenica da mleka nema.

Izvor/autor:Политика.rs/Jovana Rabrenović

Poljoprivreda Srbije ostvarila suficit od 330 miliona dolara

BEOGRAD - Poljoprivreda Srbije je u prvih sedam meseci ove godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 330 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego u isto vreme lane, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.

Prema preliminarnim podacima za sedam meseci 2010. godine, poljoprivreda je ostvarila izvoz veći od milijardu dolara, navodi se u saopštenju i podseća da je 2009. ukupan izvoz agrara bio gotovo dve milijarde dolara, uz rekordan suficit od blizu 650 miliona dolara.

Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ove godine zarada od izvoza 500.000 tona pšenice biti 100 miliona evra, što je dvostruko više nego lane.

Od izvoza kukuruza se očekuje prihod od 300 miliona evra, što je za oko 100 miliona evra više nego prošle godine.

Kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, ove godine se očekuje rekordan rod od sedam miliona tona kukuruza sa tržišnim viškom od oko dva miliona tona.

Izvoz suncokretovog ulja trebalo bi da donese prihod veći od 30 miliona evra, a očekivani rod će biti na nivou prošlogodišnjih 350.000 tona.

U Ministarstvu poljoprivrede očekuju i rekordan rod soje, veći od 500.000 tona, odnosno oko 100.000 više nego 2009.

Ta količina, kako je naglašeno, omogućiće izvoz sojinog ulja, brašna, griza i teksturata soje u vrednosti od oko 50 miliona evra, što je za 25 procenata više nego prethodne godine.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da poljoprivreda i prehrambena industrija čine jednu petinu ukupnog srpskog izvoza, a iznos stranih direktnih investicija u proizvodnju prehrambenih proizvoda u 2009. godini je bio 229 miliona evra, što čini 43 odsto ukupnih stranih investicija u oblasti prerađivačke industrije.

Prema ostvarenoj vrednosti izvoza u 2009. godini, najznačajniji agrarni proizvodi bili su kukuruz sa više od 261 miliona dolara, malina sa 190,5 miliona dolara, šećer sa 137,4 miliona dolara, suncokretovo ulje sa 72,7 miliona dolara i pivo sa 56,9 miliona dolara.

Najznačajnija izvozna tržišta su zemlje Evropske unije i CEFTA regiona, kao i Ruska Federacija.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Plate i penzije u 2011. rastu šest odsto

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je sinoć da će plate u javnom sektoru i penzije u Srbiji u narednoj godini porasti za šest do sedam odsto.

Gostujući na Radio televiziji Srbije, Dragutinović je navela da će u januaru plate i penzije biti povećane za šestomesečnu inflaciju, odnosno za oko 2,5 odsto, a u aprilu za tromesečnu inflaciju plus polovinu rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno za oko tri odsto.

U oktobru se očekuje rast plata i penzija za šestomesečnu inflaciju, koja će biti na nivou od oko dva odsto, navela je ministarka i dodala da to znači da će, recimo, prosečna penzija od 20.000 dinara, u narednoj godini porasti za 1.200 do 1.300 dinara.

Prema njenim rečima, to je maksimum koji država u ovom trenutku može da izdvoji za povećanje plata i penzija, a da ne ugrozi javni dug i redovno servisiranje svih ostalih obaveza.

Dragutinović je navela da će plate prosvetnih radnika deliti istu sudbinu, kao i plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru i penzionera, odnosno svima će biti povećane u isto vreme i u istom procentu.

Ona je ukazala i da je budžetski deficit u prvoj polovini godine bio manji od dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom, pošto je planiran na nivou od 70 milijardi dinara, a bio je 55 milijardi dinara, i u drugoj polovini godine očekuje se da ostvarenje budžetskih prihoda bude još bolje.

Dragutinović je precizirala da to znači da će se Srbija zadužiti za oko 20 milijardi dinara manje nego što je planirano.

Što se tiče rebalansa budžeta za 2010, ona je naglasila da neće biti značajnijeg povećanja troškova, već samo preoblikovanja javne potrošnje.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Zagrebačka burza: Petrokemija i Ingra na vrhu, CROBEX iznad 1.870

ZAGREB - Drugi dan uzastopno optimizam dominira Zagrebačkom burzom. CROBEX je prijepodne ojačao 0,6 posto i stigao iznad 1.870 bodova.

Ostvareno je oko šest milijuna kuna prometa, znatno manje nego jučer, ali i iznad kolovoškog prosjeka.

Hrvatski Telekom (ZSE:HT-R-A) vratio je status najtrgovanijeg izdanja s 2,6 milijuna kuna uz cijenu od 257,5 kuna.

Dobitnici prijepodneva su Petrokemija (ZSE:PTKM-R-A) i Ingra (ZSE:INGR-R-A). Petrokemija je nakon jučerašnjeg uzleta skok nastavila i jutros. Dionice su uzletjele 6,3 posto, na 139,7 kuna, uz 372 tisuće kuna prometa (treće najlikvidnije izdanje). Ingra je predvodila građevinski sektor prometom od 266 tisuća kuna uz skok cijene od 4,3 posto, na 21,68 kuna, što je samo lipu ispod najviše dnevne cijene zasad. Ostali građevinari daleko iza, pa je drugi najtrgovaniji u sektoru bio Institut IGH (ZSE:IGH-R-A) koji je skočio 3,9 posto, na 1.744,99 kuna.

Jučerašnje uvjerljivo najtrgovanije izdanje Atlantic Grupa (ZSE:ATGR-R-A) jutros je ostvarila daljnji skok cijene od 2,3 posto, na 748,9 kuna, novu najvišu cijenu u dvije godine, ali uz bitno manji promet od 274 tisuće kuna.

Brodare predvodi Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) koja je drugo najtrgovanije izdanje prijepodneva s 472 tisuće kuna prometa i rastom cijene na 822,32 kune. Kuriozitet je činjenica što je iznimno trgovana proteklih dana Uljanik plovidba (ZSE:ULPL-R-A) prijepodne ostvarila promet od samo dvije dionice.

Seriju je nastavio Konzum (ZSE:KNZM-R-A) koji je skokom od 2,6 posto stigao do 201,99 kuna, uz solidnih 142 tisuće kuna trgovine. Malo se razbudio i Ericsson Nikola Tesla (ZSE:ERNT-R-A) koji je uz 275 tisuća kuna prometa podigao cijenu 0,9 posto, na 1.332 kune.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Poskupljenja će pojesti odmrznute plate

Realno će građani i penzioneri posle tri povećanja ličnih prihoda živeti isto kao i ove godine. – I stagniranje standarda je sreća koju zaposleni u privatnom sektoru nemaju

Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, koji za razliku od onih koji rade u privatnom sektoru, imaju tu sreću da u januaru dočekaju odmrzavanje ličnih primanja, neće se mnogo ovajditi od povećanja. Jer, prema rečima Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, inflacija će pojesti rast zarada i penzija, tako da će realno živeti isto kao i ove godine.
– Na kraju 2011. godine njihova primanja će nominalno biti veća za šest, sedam odsto, ali će realan rast biti manji od jednog procenta. Problem je što formule za odmrzavanje kaskaju za inflacijom. Odnosno, što tek kad cene porastu, nastupa prilagođavanje. Tako će na primer, u januaru plate i penzije biti povećane za iznos šestomesečne inflacije u drugoj polovini ove godine – objašnjava Nikolić.
Sa druge strane, Vladimir Vučković, kaže da u ovoj situaciji, čak i onaj ko ima nominalan rast zarade, bez obzira na to što će realno biti na istom može da bude srećan.
– Ni takav ishod nije loš. Privatni sektor ne može da računa ni na to. Nećemo sad da kritikujemo „odmrzavanje” kao da je neko sve to smislio da pređe ljude. Zadržavanje standarda tokom krize je privilegija koju mnogi nemaju – objašnjava Vučković.
Prema formuli o kojoj se Vlada Republike Srbije dogovorila sa međunarodnim monetarnim fondom, plate i penzije u januaru mogu da porastu najviše 3,5 odsto. Jer, planirana inflacija za ovu godinu iznosi najviše osam procenata, a u prvoj polovini godine rast cena dostigao je oko 4,5 procenata. Usklađivanje će se obaviti još dva puta u toku sledeće godine po nešto drugačijim formulama.
Tako će u aprilu plate i penzije biti povećane za iznos tromesečne inflacije na koju će biti dodata i polovina prošlogodišnjeg realnog ekonomskog rasta (bruto domaćeg proizvoda). Ivan Nikolić objašnjava da je to zapravo jedino realno povećanje koje će građani i penzioneri osetiti. Problem je međutim, što se ono meri promilima. Jer, planirani ekonomski rast za ovu godinu iznosi 1,5 procenata, pa će plate i penzije u aprilu biti realno veće za svega 0,75 odsto. U oktobru je formula nešto drugačija i podrazumeva povećanje ravno šestomesečnoj inflaciji.
Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, smatra da su MMF i Vlada Republike Srbije ovakvim formulama napravili finansijsku gimnastiku kojoj će zadovoljiti interese građana i penzionera, a da vanredno odmrzavanje ne bude znatniji trošak u odnosu na planirano aprilsko povećanje plata.
– Izašlo se u susret vladi i građanima pa će umesto dva, sledeće godine biti tri prilagođavanja. Može i 12 puta da se povećavaju primanja, ali je pitanje kako se to radi. Ali, da ne budem pogrešno shvaćen, u ovakvoj situaciji i to je luksuz za državnu kasu. I svi oni koji imaju tu sreću da mogu da se nadaju odmrzavanju mogu da budu srećni. Jer, privatni sektor bi se rado menjao sa njima – objašnjava Vučković.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Nikolić

Srbiji isti rejting isplativosti investicija

"Dan end Bredstrit" (D&B), najveća bonitetna kuća na svetu, u septembarskom izveštaju je zadržala Srbiji rejting od DB4d, što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.

Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.

U regionu najveći rejting i dalje ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d). Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).

Ovog meseca rejting je povećan Nemačkoj, Poljskoj, Kazahstanu i Keniji, a smanjen Iranu i Pakistanu, navedeno je u saopštenju.

"I pored toga što prema preliminarnim procenama Zavoda za statistiku Srbije izgleda da je srpska ekonomija na putu oporavka, ekonomske perspektive i dalje su slabe, najvećim delom zbog mišljenja Međunarodnog suda pravde da se secesijom Kosova od Srbije ne krši međunarodno pravo", ocenio je D&B.

Rizik od odbijanja investicija dodatno se povećava zbog straha od rastuće nestabilnosti u regionu.

Izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je skupština usvojila u avgustu, predstavljaju veliki korak unazad u borbi protiv korupcije u zemlji, navedeno je u saopštenju.

Kontroverzne promene koje političarima daju pravo da istovremeno sprovode i zakonodavne i izvršne funkcije oslabiće kontrolu nad funkcionerima i doneti haos u oblasti sukoba interesa što će imati negativan uticaj na poslovanje i ekonomiju, ocenio je D&B.

Izvor/autor:Политика.rs/Tanjug

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Revizori kreću u kontrolu javnih preduzeća

Direktori javnih preduzeća moraće tokom septembra prvi put u istoriji Srbije da otvore vrata državnim revizorima, jer bi uskoro trebalo da počne kontrola trošenja sredstava u ovim firmama, saznaje „Politika”. Zasad još nije poznato na čija će vrata revizori, predvođeni Željkom Rnjakom, vrhovnim revizorom Sektora za javna preduzeća – prvo zakucati.

O tome će se odlučivati uskoro, prilikom zasedanja sednice Saveta Državne revizorske institucije.

Željko Rnjak je na ovu poziciju izabran na sednici održanoj 25. avgusta, a u utorak će pred Savetom Državne revizorske institucije položi zakletvu. Po obrazovanju je ekonomista, a rođen je u Sremskoj Kamenici.

Tokom prošlogodišnje prve revizije budžeta, Državna revizorska institucija je, na osnovu revizije završnog računa budžeta republike za 2008. godinu, utvrdila da se milijarde dinara troše bez pokrića. Kontrolišući 14 ministarstava, tri uprave i Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije, revizori su otkrili niz prekršaja i zloupotrebe trošenja novaca iz državne kase. Međutim, zbog toga još niko nije odgovarao. Početkom februara ove godine državni revizor Radoslav Sretenović podneo je 19 prekršajnih prijava, iako po zakonu ima pravo i da podnese krivične prijave. Plave koverte tada su primili ministri Slobodan Milosavljević, Nebojša Bradić, Žarko Obradović, Tomica Milosavljević, Goran Bogdanović, Oliver Dulić i Saša Dragin. Od bivših ministara na tapetu državnog revizora našli su se Predrag Bubalo, Vojislav Brajović, Zoran Lončar, Slobodan Samardžić, ali i Ivan Maričić, bivši direktor Uprave za trezor.

Izvor/autor:Политика.rs/A. N.

Wall Street: I četvrti rast zaredom, Dow Jones iznad 10.400

NEW YORK - Američki su indeksi porasli i četvrti dan uzastopno na temelju boljih od očekivanja podataka s tržišta rada.

Dow Jones ojačao je 1,23 posto, na 10.447,93 boda, S&P 500 je porastao 1,32 posto, na 1.104,51 bod dok je najveći dobitnik bio Nasdaq skokom od 1,53 posto, na 2.233,85 bodova.

Svih 30 sastavnica Dow Jonesa podiglo je vrijednost a najveći su dobitnici bili JPMorgan koji je skočio 2,6 posto te Caterpillar i Walt Disney koji su cijenu povećali po 2,3 posto. CBOE index volatilnosti spustio se više od 6 posto, na ispod 22 boda.

Investitori su danas udarili po kupnji financijskih dionica. U tom društvu najviše je profitirao Goldman Sachs koji je uzletio 5,4 posto. Drugi je razlog kupnje činjenica što su financijske dionice tijekom ljeta bile najveći gubitnici, njihov sektorski indeks je od početka svibnja oslabio gotovo 10 posto. Na meti kupnje bio je i AIG koji bi, potvrđeno je, korak bliže javnoj ponudi dionica svoje azijske podružnice. Očekuje se da bi trebala prikupiti 15 milijardi dolara.

I sektor nekretnina bio je na meti kupaca. DR Horton i Pulte Group ojačali su po 2,1 posto. Rasli su i trgovački lanci pa je Abercombie&Fitch skočio 1,5 posto dok je Gap porastao 1,3 posto.

Tehnološke dionice predvodio je Google koji je skočio 1,6 posto na krilima informacije Reutersa kako tehnološki div planira ući u glazbeni biznis i parirati Appleu čije su dionice danas skočile 2,6 posto.

Pobjeda u nadmetanju za preuzimanje 3Para donijela je skok Hewlett-Packardu od 1,7 posto, no poraženi Dell porastao je i više (1,9 posto). Analitičari predviđaju kako bi se Dell nakon ovog neuspjeha mogao okrenuti preuzimanju manjih tehnoloških kompanija, za što ima pripremljeno dvije milijarde dolara.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Euro prema dolaru ojačao 1,3% na krilima oporavka eurozone

FRANKFURT - Američki je dolar ovoga tjedna oslabio prema većini najvažnijih svjetskih valuta jer je porasla sklonost ulagača prema riziku, a zahvaljujući dobrim gospodarskim podacima ponajviše je ojačao euro.

Tečaj eura prema američkoj valuti porastao je prošloga tjedna 1,3 posto, na 1,2894 dolara, dok je prema japanskoj valuti ostao gotovo nepromijenjen, na 108,70 jena. Cijena dolara pala je, pak, prema japanskoj valuti za 1,11 posto, na 84,29 jena.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrijednost američke u odnosu na šest najvažnijih svjetskih valuta, oslabio je prošloga tjedna 1,04 posto, na 82,02 boda. Bolji nego što se očekivalo makroekonomski podaci iz SAD-a, Kine i eurozone potaknuli su nadu da će najveća svjetska gospodarstva izbjeći novu recesiju.

Ulagače je ponajviše ohrabrio podatak da je u kolovozu u SAD-u izgubljeno samo 54.000 radnih mjesta, znatno manje od 100.000, koliko su očekivali analitičari.

Najnoviji podaci europskog statističkog ureda Eurostata pokazali su, pak, da je gospodarstvo eurozone u drugom tromjesečju nadjačalo ono SAD-a i Japana.

Autor/izvor: SEEbiz

Svjetska tržišta: CAC40 nadmašio čak i indekse Wall Streeta

LONDON - Svjetska tržišta ovoga tjedna bilježe snažan rast, što se zahvaljuje nizu solidnih makroekonomskih podataka koji su potaknuli nadu da američko gospodarstvo neće ponovno uroniti u recesiju.

Dow Jones indeks je u tjednu ojačao 2,9 posto, na 10.447 bodova, dok je S&P 500 skočio 3,8 posto, na 1.104 boda, a Nasdaq indeks 3,7 posto, na 2.233 boda.

Ulagače je ponajviše ohrabrio podatak da je u kolovozu u SAD-u izgubljeno 54.000 radnih mjesta, što je znatno manje od 100.000, koliko su očekivali analitičari.

Optimizam je potaknuo i indeks industrijske aktivnosti Instituta za menadžere nabave, koji je u kolovozu porastao s 55,5 na 56,3 boda, više nego što se očekivalo.

Blago se poboljšava i situacija na američkom tržištu nekretnina. Nacionalna udruga trgovaca nekretninama objavila je da je u srpnju prodaja postojećih kuća porasla 5,2 posto, dok se očekivao daljnji pad, s obzirom da prodaja slabi od travnja, kada su ukinute porezne olakšice za kupnju kuća.

Ipak, nisu svi euforični, jer zaposlenost pada već tri mjeseca zaredom, a američki privatni sektor još nije počeo znatnije povećavati broj zaposlenih.

Europska tržišta bilježe snažan rast. Londonski FTSE indeks skočio je 4,4 posto, na 5.428 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 3,0 posto, na 6.134 boda, a pariški CAC 4,7 posto, na 3.672 boda. Na Tokijskoj je burzi Nikkei indeks prošloga tjedna porastao 1,4 posto, na 9.114 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

NIS najprometniji, ali uz pad vrednosti

Bez sumnje, proteklu nedelju na Beogradskoj berzi obeležio je početak trgovanja akcijama „Naftne industrije Srbije” (NIS). Kako je i bilo očekivano, veliki broj građana već na samom početku kotiranja ove kompanije poželeo je da unovči svoj paket od dobijenih 5 besplatnih akcija, ali je to, po zagarantovanoj ceni od 4,8 evra, bilo moguće učiniti tek u prvih nekolikodana trgovine. Mali broj kupaca, uglavnom domaćih pravnih i fizičkih lica, nakon prva dva euforična dana,gubio je tokom nedelje na snazi,te je NIS sedmicu okončao uz pad vrednosti veći od dva procenta. NIS je ipak bio ubedljivo najprometnija hartija dok su investitori uglavnom statirali na ostalim likvidnim papirima. Ukupan promet u trgovanju svim hartijama iznosio je neznatno preko 3 miliona evra i bio je za 31,6 odsto manji u odnosu na prethodnu nedelju. Nakon prošlonedeljnog pada, reperni indeks Beleks 15 ojačao je pola procenta,pa je na kraju sedmice iznosio 629,31 poen.

Najveći promet u trgovanju vlasničkim papirima u iznosu od 113,4 miliona dinara ostvaren je akcijama „Naftne industrije Srbije” (NIS), čiji je veći deo realizacije zabeležen u prva dva trgovačka dana. Na kraju nedelje, dnevni promet se ustalio na približno 4,5 miliona dinara. NIS je otpočeo trgovanje u ponedeljak sa cenom od 505 dinara, što je dinarska protivvrednost zagarantovane cene koju će većinski vlasnik ponuditi malim akcionarima u februaru naredne godine, da bi kraj trgovačke nedelje dočekao sa cenom od 494 dinara uz pad od 2,18 odsto. Očito, najpozitivnija činjenica za građane akcionare jeste obavezujuća ponuda većinskog vlasnika koja će uslediti i, barem u periodu do februara, biti dobra brana većem padu cene NIS-ovih akcija.

Od ostalih hartija iz realnog sektora, najprometnije su bile akcije „Jedinstva” iz Sevojna (JESV) sa realizacijom od 4,6 miliona dinara uz rast cene od 3,5 odsto na nedeljnom nivou. Od ostalih likvidnijih akcija, solidan promet ostvaren je akcijama beogradskog „Energoprojekta” (ENHL). Taj najveći domaći građevinar zabeležio je realizaciju od 4,3 miliona dinara uz pad cene od 3,3 odsto. Protekle nedelje, nakon višenedeljnih preganjanja države i menadžmenta kompanije, konačno je održana redovna skupština akcionara te kompanije na kojoj je država iskoristila pravo glasa i imenovala svoje predstavnike u upravu kompanije. Solidan promet od 2,2 miliona dinara zabeležile su akcije beogradske „Informatike” (INFM) izgubivši na nedeljnom nivou 7,4 procenta.

Od akcija iz bankarskog sektora, najveći promet ostvaren je akcijama niške „AIK banke” (AIKB). Posle dve nedelje posta i prometa koji su neuobičajeno niski za najprometniju hartiju na Beogradskoj berzi, u drugoj polovini nedelje ostvaren je gro realizacije ukupne vrednosti od 33,5 miliona dinara. Prosečna cena ove hartije poslednjeg dana u nedelji iznosila je 2.820 dinara, što je pad od 0,63 odsto u odnosu na kraj prethodne nedelje. Akcije beogradske „Agrobanke” (AGBN) registrovale su solidan promet od 7,8 miliona dinara, uz blagi rast cene,pa je na kraju trgovačke nedelje iznosila 7.301 dinar. Zahvaljujući transakciji u kojoj je trgovano sa samo jednom akcijom, „Univerzal banka” (UNBN) je ojačala gotovo maksimalnih 20 procenata. Nakon naglog rasta cene,koji je počeo sredinom prethodne nedelje, kada je cena sa 8.900 dinara uzletela do visokih 14.053 dinara, „Jubmes banka” (JMBN) je ove sedmice izgubila 9,21 odsto vrednosti, skliznuvši na kotu od 11.521 dinar. Promet akcija te banke u dominantnom državnom vlasništvu iznosio je 2,59 miliona dinara.

Obveznice stare devizne štednje

Promet obveznica stare devizne štednje bio je za skoro 50 procenata manji u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 857.000evra. Prinosi većine serija su blago opali i sedmicu su okončali ispod nivoa od 3,5 procenata. Obveznice koje najkasnije dospevaju, A2015 i A2016, zabeležile su godišnje zarade od oko 3,4 procenta,što odgovara najvišim cenama tih hartija otkada su uvrštene u berzansku kotaciju.

Trezorski zapisi i trezorske note

Prve poslovne nedelje septembra održane su dve aukcije državnih dužničkih papira. Šestomesečni trezorski zapisi sa nominalnom vrednosti od 4 milijarde dinara u potpunosti su prodati po prosečnoj ponderisanoj diskontnoj stopi od 12,3 odsto. Opet su slabu zainteresovanost investitori pokazali za srednjeročne državne papire. Tako je uspešnost realizacije dvogodišnjih nota sa otkupnom cenom od 2 milijarde dinara bila svega 45 odsto iako je prosečna ponderisana stopa prinosa bila preko 13,2 odsto. Prvi čovek Direkcije za platni sistem NBS-a izjavio je za agenciju „Blumberg” da će do kraja godine država pokušati da prikupi 400 miliona dolara emitovanjem evroobveznica uz garanciju Svetske banke.

Dobitnik nedelje – Beogradska „Univerzal banka” bila je jedan od većih dobitnika protekle sedmice, sa skokom od nepunih 20 procenata, istina s nevelikim prometom. Ta banka okončala je sedmicu na nivou od 5.780 dinara,što je i dalje neznatno iznad istorijski najniže vrednosti ove hartije. Univerzal banka je na polovini godine objavila prilično razočaravajuće poslovne rezultate – prihodi te bankarske ustanove bili su manji za 11,6 procenata u odnosu isti period protekle godine. Bruto dobit koju je ova banka objavila iznosila je 129,2 miliona dinara i bila je za 35,6 odsto manja u odnosu na prvu polovinu 2009. godine. Vlasničkom strukturom „Univerzal banke” dominira veliki broj pravnih lica koja imaju udeo od po nepunih 5 procenata, a mnoga od ovih imena sa dalekih ostrva povezuju se sa „Delta grupom” domaćeg biznismena Miroslava Miškovića.

Gubitnik nedelje – Beogradska trgovačka kompanija „Progres” izgubila je tokom protekle sedmice 10,7 procenata, spustivši se na nivo od 125 dinara uz prilično skroman promet. Uprkos tom padu, akcije „Progresa” od početka godine beleže rast od 25 procenata i predstavljaju retke hartije sa pozitivnim prinosom od početka godine. Progres je prevalio put od nekadašnje gigantske kompanije do firme koja trenutno, faktički, i nema poslovne prihode već samo značajne nekretnine u centru Beograda i gomilu potraživanja i obaveza za koje je teško utvrditi koliko su realne i u praksi ostvarive. Najveći akcionar „Progresa” je država,sa udelom od 46 procenata,pošto u bliskoj prošlosti u nekolikonavrata nije uspela da realizuje tender na kojem je nudila kontrolni paket akcija ove kompanije.

Berzanske vesti

„Metalac” zabeležio oporavak poslovanja u prvoj polovini 2010.

Kompanija „Metalac” iz Gornjeg Milanovca objavila je nekonsolidovane finansijske izveštaje za prva dva kvartala tekuće godine,tokom kojih su zbirni poslovni prihodi svih zavisnih preduzeća iznosili 3,02 milijarde dinara i bili su veći za 15,9 odsto u odnosu na isti period 2009. godine. Dobit iz redovnog poslovanja iznosila je 288,6 miliona dinara i za 78,3 odsto je veća u odnosu na prva dva tromesečja 2009. godine. Prihodi od prodaje na domaćem tržištu premašili su 2 milijarde dinara (rast od 14,5 odsto) dok su na inostranom tržištu iznosili 700 miliona dinara (rast od 18 odsto). Dugoročne obaveze i rezervisanja smanjeni su za 6,8 odsto, dok su kratkoročne obaveze povećane za 32,2 odsto. „Metalac” predstavlja jedno od najuspešnijih domaćih preduzeća koje još uvek nema strateškog partnera,već kontrolni paket akcija i dalje drže menadžeri te kompanije.

Prihodi „Tigra” 34 odstoveći, dobit i dalje slaba

Pirotski „Tigar”, prva kompanija koja je dospela na A listing Beogradske berze, objavio je polugodišnje poslovne rezultate koji svedoče o nastavku rasta poslovne aktivnosti te kompanije ali i dalje uz veoma nisku profitabilnost. Konsolidovano posmatrano, „Tigar” je u prvoj polovini godine ostvario poslovne prihode od 2,2 milijarde dinara,što je za 34 odsto bolji rezultat u odnosu na prvih šest meseci 2009. godine. Ostvarena konsolidovana neto dobit iznosila je 38,8 miliona dinara i za 66 odsto je bila manja u odnosu na isti period prethodne godine. „Tigar” je široj javnosti poznat po proizvodnji auto-guma,ali taj segment poslovanja više nije u sastavu kompanije budućida je prošle godine francuski „Mišlen” postao jedini vlasnik te visokoprofitabilne kompanije. „Tigar” je svoje poslovanje koncentrisao na industriju tehničke gume, gumene obuće i odeće i nekoliko novih programa koje razvija u proteklih par godina.

Održana skupština „Energoprojekt holdinga”

Nakon višesedmičnog previranja na relaciji država – menadžment „Energoprojekta”, protekle sedmice je konačno održana redovna skupština akcionara te kompanije zakazana odlukom Privrednog suda,a na zahtev Republike Srbije kao najvećeg akcionara te kompanije. Država je iskoristila pravo glasa na spomenutoj skupštini,te je u novoizabrani upravni i nadzorni odbor kompanije postavila svoje predstavnike. Takođe, protekle sedmice je objavljeno da je zakazana vanredna skupština akcionara te kompanije za 9. novembar tekuće godine,a na dnevnom redu će biti usvajanje srednjeročnog programa poslovne politike kompanije u periodu od 2010. do 2104. godine. Akcije „Energoprojekta” u nedelji u kojoj je održana dugo očekivana skupština oslabile su do nivoa od 945 dinara,što odgovara tržišnoj kapitalizaciji tog građevinara od 8,9 milijardi dinara (84,7 miliona evra).

Izvor/autor:Политика.rs

Stiže ulje iz robnih rezervi

Vlada Srbije se bori protiv nestašica i poskupljenja intervencijama iz robnih rezervi. Proizvađi i trgovci kažu da nema nestašica, a ministar privrede da ima i da je to sramota.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je danas da na tržištu Srbije neće biti nestašice ulja i da će iz robnih rezervi trgovinama uskoro biti isporučeno oko 5.000 tona ulja po ceni od 120 do 125 dinara po litru.

"Vlada Srbije neće dozvoliti nestašicu osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i učiniće sve da ih bude u dovoljnim količinama i po prihvatljivim cenama", rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posle sastanka s proizvođačima ulja.

On je istakao da u robnim rezervama ima ulja za potrebe domaćih potrošača za dva do tri meseca, a da je ovogodišnji rod suncokreta garancija da će ga biti dovoljno i za domaće tržište i za izvoz i u narednom periodu.

"Inspekcijske kontrole su pokazale da uzrok nestašice ulja poslednjih nekoliko dana nisu bile špekulativne radnje i držanje u zalihama te robe već veća potražnja", rekao je Milosavljević i apelovao na građane da ne kupuju ulje u većim količinama nego što im je potrebno

On je istakao da za sada nema potrebe da se ulje interventno uvozi jer očekuje da će domaće uljare obezbediti uredno snabdevanje tržišta.

Fabrika ulja Viktoria oil je, prema rečima Milosavljevića, obećala da će ulje tog proivođača imati cenu od 125 dinara.

U Srbiji se dodišnje troši oko 100.000 tona jestivog ulja, a proizvodnja domaćih uljara je oko 130.000 tona.

Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić je najavio da će uskoro biti utvrđena tačna cena po kojoj će se prodavati ulje iz rezervi, o čemu će Vlada Srbije na narednoj sednici doneti odluku.

Prema nalazima tržišne inspekcije koja je, kako je rekla pomoćnica ministra trgovine Lidija Stojanović, obavila 933 kontrole, ulje se proteklih dana prodavalo po ceni od 99 do 154 dinara za litar.

Utvrđene su 23 nepravilnosti koje su se odnosile na neisticanje cene ulja, uglavnom zbog brizine kojoj su trgovci morali da pune rafove tom namirnicom.

Stojanović je objasnila da nije bilo skrivanja proizvoda zbog iščekivanja viših cena, a da je u jednom maloprodajnom objektu utvrđeno sklanjanje određene količine šećera, kao i da su, što se ulja tiče, sve količine sa kojima su trgovci raspolagali bile na rafovima.

Milosavljević je izjavio da postoji mogućnost da se u naredna dva do tri dana pronađe rešenje kako da se tržištu ponude dovoljne količine svežeg mleka.

"Ne mogu u ovom trenutku da kažem precizno šta ćemo preduzeti, ali u naredna dva, tri dana imaćete odgovor i na to pitanje", kazao je Milosavljević, ističući da se "Vlada Srbije na čelu sa premijerom i resorna ministarstva bave i problemom mleka".

On je napomenuo da je primetno da se situacija na tržištu, kada je reč o mleku, "donekle popravila" u odnosu na stanje od pre dve do tri nedelje.

"Ima dovoljno količina dugotrajnih proizvoda na tržištu, još postoji manjak svežeg mleka u ponudi", rekao je Milosavljević i istakao da će, kao i u slučaju jestivog ulja i ostalih životnih namirnica, biti "dovoljnih koiličina mleka na čitavoj teritoriji u svim maloprodajnim objektima".

Predstavnici proizvođača i trgovaca kažu da u snabdevanju tržišta osnovnim prehrambenim proizvodima nema nekih većih problema.

Direktorka marketinga trgovinskog preduzeća "Jabuka" Milena Radulović navela je da lanac "SOS marketa" uljem snabdeva preduzeće "Banat" iz Nove Crnje, kao i da je isporuka redovna i da nema nestašica.

Ona je napomenula da je u tom trgovinskom lancu interno dogovoreno da se kupovina ulja ograniči na tri litre po potrošaču, kako bi svi kupci bili snabdeveni.

Radulović je istakla da svi marketi lanca "Jabuka" raspolažu sa dovoljnim količinama i drugih namirnica, kao što su meso, mleko i hleb.

Predsednik Grupacije klanične industrije u Privrednoj komori Srbije Momir Jovanović naglasio je da smo, kada je reč o mesu, "stalno imali uredno snabdevanje" i da nije bilo nestašica tog proizvoda.

On je podsetio da na tržištu jeste bilo nekih poremećaja cena kako žive stoke, tako i mesa, ali se sada cena kilograma žive svinje "drži tu negde oko 150 dinara".

"Što se tiče cena mesa (u maloprodaji), tu vlada šarenilo, ali su cene na onom nivou na kom jesu", kazao je Jovanović, uz ocenu da se trenutno na tržištu mesa u Srbiji "ništa veliko ne događa".

Komentarišući tražnju za tom životnom namirnicom, Jovanović je kazao da je "dobra, s obzirom na to kakva nam je kupovna moć".

Menadžer za odnose sa javnošću "Imleka" Nevena Veselinović kazala je da se i dalje beleži deficit sirovina, pa je iz tog razloga i isporuka mleka takođe smanjena.

Ona je precizirala da je otkup sirovog mleka smanjen za više od 25 odsto, pa "Imlek" dnevno otkupi oko 640.000 litara sirovog mleka.

"Imlek" otkupljuje sve raspoložive količine sirovog mleka odgovarajućeg kvaliteta od poljoprivrednih proizvođača, a takođe je značajan deo svog izvoza preusmerio na tržište Srbije kako bi zadovoljio domaće potrebe, istakla je ona, i dodala da se u toj kompaniji nadaju stabilizaciji tržišta do decembra.

Kada je reč o snabdevanju tržišta hlebom, predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica izjavio je da tu nema nikakvih zastoja niti očekuje bilo kakve probleme.

Pralica je napomenuo da je kod isporuke brašna stanje "neodređeno, jer pojedini proizvođači imaju različite cene".

On je objasnio da isporuka funkcioniše tako što se avansno plaćaju veće količine brašna, a cene su veće kada se poručuje manja količina brašna.

Dinkić: Za kartele krivične prijave

Dinkić je pozvao sve koji govore o kartelima proizvođača prehrambene robe da "prestanu sa praznom pričom i podnesu krivične prijave".

Predstavnici Ministarstva trgovine Srbije i proizvođača ulja sastali su se danas da razgovaraju o najavljenim poskupljenjima te namirnice, a inspekcije proveravaju da li se ulje namerno drži u zalihama dok se ne primene novi cenovnici.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović je potvrdila da Komisija na osnovu saznanja o postojanju kartela u prehrambenoj industriji vodi istragu o tome.

(agencije/MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Država obara cenu ulju

Zejtin u prodavnicama od 120 do 125 dinara za litar što je za bar dvadesetak dinara niže u odnosu na cenu od 145 dinara koja je bila najavljivana proteklih dana

Republička direkcija za robne rezerve intervenisaće u narednim danima na tržištu sa 5.000 tona jestivog ulja, što će obezbediti dovoljne količine tog proizvoda u prodavnicama po ceni od 120 do 125 dinara za litar što je za bar dvadesetak dinara niže u odnosu na cenu od 145 dinara koja je bila najavljivana proteklih dana”, izjavio je juče ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević posle sastanka sa predstavnicima najvećih uljara u Srbiji – kompanijama „Invej”, „Dijamant”, „Viktorija oil”, „Banat”.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Milosavljević je kazao da se očekuje da se ulje iz robnih rezervi nađe u rafovima prodavnica najkasnije u narednih pet dana.
On je naglasio da nestašice jestivog ulja u Srbiji neće biti, niti ima razloga za to i istakao da se očekuje da će ovogodišnji rod suncokreta biti od 320.000 do 330.000 tona, što je dovoljno za proizvodnju oko 130.000 tona jestivog ulja.
Domaće potrebe za tom životnom namirnicom iznose oko 100.000 tona godišnje, kazao je Milosavljević uz napomenu da će 30.000 tona preostati za izvoz, tako da nema potrebe za interventnim uvozom ulja.
On je naveo da je na upravo završenom sastanku sa predstavnicima uljarske industrije preneo odlučan stav vlade da neće biti dozvoljena nestašica poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da će vlada učiniti sve da ih bude u dovoljnim količinama po prihvatljivim cenama.
Milosavljević je najavio da će država narednih nekoliko dana obezbediti i uredno snabdevanje mlekom i drugim osnovnim namirnicama.
U krugovima uljara potvrđuju da je sa ministrom trgovine dogovoreno uredno snabdevanje tržišta što je i logično s obzirom na to da će ovogodišnja proizvodnja podmiriti sve potrebe. Na tržištu neće, međutim, biti jedinstvene cene ulja i ona će se kretati od 125 dinara za litar, koliko je već najavljeno da će koštati ono marke „iskon”, pa naviše. Cena će zavisiti od toga da li neki proizvođač ima lanjske zalihe kada je suncokret plaćao po 200 evra po toni, odnosno da li plasira samo ovogodišnju proizvodnju kada sirovinu plaća 400 evra po toni.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin u izjavi za naš list kaže da se mora raditi na razbijanju kartela u prehrambenoj industriji.
– Uljare su prošle godine s novim prerađivačem dobile konkurenciju. Da nismo dobili jednog velikog proizvođača bili bismo u gorem položaju. Dve najveće uljare „Dijamant” i „Vital” godinama su diktirale cenu. Podsećam da je do pojave novog ulja prošle godine ono koštalo 120 dinara, a novi proizvođač ga je ponudio po osamdesetak dinara. Kako neko može da ponudi cenu nižu i do 40 dinara i zato moramo da se zapitamo da li je postojalo dogovaranje – kaže Dragin.
Po njegovoj oceni razloga za nestašicu nema, jer će rod suncokreta biti 300.000 – 320.000 tona što je dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Cene poljoprivrednih proizvoda kod nas su kao u okruženju, jer se formiraju na svetskoj berzi i država na to ne može da utiče. Prošle godine cena suncokreta bila je znatno niža, a ove 36 dinara, sa PDV-om 38 dinara.

Izvor/autor:Политика.rs /J. Rabrenović
-----------------------------------------

Nema špekulacija

Inspekcijske kontrole su pokazale da uzrok nestašice ulja poslednjih nekoliko dana nisu bile špekulativne radnje i držanje u zalihama te robe već veća potražnja, rekao je Milosavljević i apelovao na građane da ne kupuju ulje u većim količinama nego što im je potrebno.
On je istakao da za sada nema potrebe da se ulje interventno uvozi, jer očekuje da će domaće uljare obezbediti uredno snabdevanje tržišta.
Prema nalazima tržišne inspekcije koja je, kako je rekla pomoćnica ministra trgovine Lidija Stojanović, obavila 933 kontrole, ulje se proteklih dana prodavalo po ceni od 99 do 154 dinara za litar. Utvrđene su 23 nepravilnosti koje su se odnosile na neisticanje cene ulja, uglavnom zbog brzine kojoj su trgovci morali da pune rafove tom namirnicom.
-------------------------------------------

Nestašice ulja i mleka sramota za Srbiju

Čačak – Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je juče da su nestašice ulja i mleka sramota za Srbiju. „Žalosno je što u poljoprivrednoj zemlji, kakva je Srbija, imamo nestašice osnovnih životnih namirnica”, rekao je Dinkić novinarima tokom posete čačanskom preduzeću „Slap grupa”.
Dinkić je pozvao sve koji govore o kartelima proizvođača prehrambene robe da „prestanu sa praznom pričom i podnesu krivične prijave”.
Predstavnici Ministarstva trgovine Srbije i proizvođača ulja sastali su se juče da razgovaraju o najavljenim poskupljenjima te namirnice, a inspekcije proveravaju da li se ulje namerno drži u zalihama dok se ne primene novi cenovnici.
Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović potvrdila je da komisija na osnovu saznanja o postojanju kartela u prehrambenoj industriji vodi istragu o tome.

Izvor/autor:Политика.rs /Beta

Zagrebačka burza: Ponovno siromašan promet, CROBEX nastavlja pad

ZAGREB - Nakon četiri dana vrlo dobrog prometa, jutros na Zagrebačkoj burzi opet tuga i jad.

Ostvareno je ukupno samo nešto više od 3,3 milijuna kuna ukupnog prometa, a HT je jedini milijunaš. CROBEX je oslabio 0,3 posto, na 1.870 bodova.

Hrvatski Telekom (ZSE:HT-R-A) je daleko najtrgovanije izdanje s 1,04 milijuna kuna prometa i rastom cijene odm 0,4 posto, na 260,78 kuna. Končar EI (ZSE:KOEI-R-A) drugi je najlikvidniji s 514 tisuća kuna trgovina i padom cijene od 1 posto, na 485,06 kuna. Korekcija je nastavljena i u slučaju Atlantic Grupe (ZSE:ATGR-R-A) koja je spuštena 0,7 posto, na 758,5 kuna što je trenutno i najniža dnevna cijena.

Građevinare prometom predvodi Ingra (ZSE:INGR-R-A) koja je uz 192 tisuće kuna prometa ojačala 0,1 posto, na 21,6 kuna. Jedini preostali s kakvim takvim prometom u sektoru je viadukt (ZSE:VDKT-R-A) koji je uz 62 tisuće kuna trgovine srezan 1,7 posto, na 220 kuna.

Brodari također u sjeni. Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) najtrgovanija je u ovom društvu sa samo 127 tisuća kuna trgovine uz oštrih 2,1 posto pada, na 828,5 kuna. Uljanik plovidba (ZSE:ULPL-R-A) je uz manje od 60 tisuća kuna prometa pala 1,1 posto, na 568 kuna.

Solidnim prometom nastavio je IPK Kandit (ZSE:IPKK-R-A) koji je uz 123 tisuće kuna prometa ojačao 0,1 posto, na 234 kune.

Niti danas ništa od boljeg prometa dionicama Adrisa. Redovne (ZSE:ADRS-R-A) su dionice ostvarile 103 tisuće kuna prometa uz pad od 0,7 posto, na 298 kuna. Poovlaštenim je ostvareno katastrofalnih 3.060 kuna prometa uz nepromijenjenih 255 kuna što je cijena oko koje se ove dionice vrte već mjesec dana.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Mafija spasava svetske banke

LONDON - Najnovija otkrića potvrđuju da su se u poslednjoj ekonomsko-finansijskoj krizi najbolje snašli mafijaši, koji su nestašicu gotovog novca u svetskim bankarskim tokovima, iskoristili da „operu” milijarde prljavih dolara i evra, koje najčešće stiču krijumčarenjem droge, oružja, trafikingom i drugim sumnjivim poslovima.

Londonski „Gardijan” tvrdi da je globalni finansijski sistem u nedavnoj krizi u svetu opstao zahvaljujući gotovom novcu organizovanog kriminala.

„Vodeće svetske banke, kojima je, u sadašnjoj ekonomsko-finansijskoj krizi očajnički bila potrebna gotovina, posegnule su za novcem mafije, pa je veći deo od neverovatnih 352 milijarde dolara profita od trgovine drogom tokom vremena uključen u globalni ekonomski sistem. Prljavi novac je na taj način opran”, tvrdi londonski dnevnik.

Iako sve ovo zvuči neverovatno, nastavlja list, to je još krajem prošle godine priznao šef agencije Ujedinjenih nacija koja se bori protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala u svetu.

Ogroman deo globalne ekonomije, po nekim proračunima čak petina, otpada na organizovani kriminal - trgovnu oružjem, drogom i ljudima. Često se i ne u kojim sve svetskim poslovima obrću i mafijaške pare.

Britanski pisac Džon le Kare koga je novinar „Gardijana” posetio u njegovoj kući na Hampstedu, u severozapadnom Londonu, ističe da nije pristalica teorija zavere, ali da, uprkos tome, smatra da se pomenuti podaci namerno ne šire u javnost i dodaje da je ta neman sada tako velika da više niko neće moći da je savlada.

„Iza svakog velikog bogatstva stoji veliki zločin”, citira novinar „Gardijana” poznatu misao čuvenog francuskog pisca Balzaka, koja je očigledno i sada aktuelna.

Najnovija otkrića londonskog lista potvrđuju da vlade zemalja širom sveta treba da se uhvate u koštac - ne samo sa sitnim kriminalcima kako to najčešće čine - nego i sa „krupnim ribama”, organizovanim kriminalom koji obrće milione, milijarde dolara.

Koje su sve sume tačno u pitanju to niko tačno ne zna. Poznato je, međutim, da mafijašima najveće zarade donosi krijumčarenje narkotika i šverc oružja i ti sumnjivi poslovi se najčešće međusobno prepliću, što najbolje potvrđuje slučaj Avganistana, koji je, posle izbijanja rata, postao najveći proizvođač opijuma ne svetu. Preprodajom droge se finansiraju oružane operacije talibana kao i pripadnika Al Kaide Osame bin Ladena.

Izvor/autor:Политика.rs/Tanjug

Wall Street: Banke najveći gubitnici, indeksi u minusu

NEW YORK - Američki su indeksi spustili vrijednosti a pad su predvodile dionice banaka.

Dow Jones oslabio je 1,03 posto, na 10.340,69 bodova, S&P 500 se spustio 1,15 posto, na 1.091,84 bodova dok je Nasdaq spušten 1,11 posto, na 2.208,89 bodova. Najveći gubitnici u sastavu Dow Jonesa bili su AmericanExpress koji je potonuo 4,1 posto te AIG koji je spušten 3,1 posto. CBOE indeks volatilnosti porastao je više od 11 posto, na iznad 23 boda.

Financijske, energetske i dionice okrenute potrošačima bile su najveći gubitnici. Banke su najviše gubile a razlog tome je danas već više puta spomenuti tekst u Wall Street Jounralu o manjkavostima nedavnog stres testa. Citigroup je srezan 2,1 posto, JPMorgan se spustio 2,3 posto dok je najviše izgubio Wells Fargo koji je potonuo 3,6 posto. Informacija kako će Bob Diamond postati novi glavni operativac banke srezala je dionice Barclaysa 5,7 posto. S druge strane, informacija kako će glavni operativac HSBC-a Stephen Green postati britanski ministar trgovine i investicija spustila je dionice HSBC-a 0,2 posto.

Rudarske kompanije bile su pod pritiskom zbog informacija kako su kineske vlasti zatvorile dio čeličana zbog štednje energije. Cliff Natural Resources spušten je 0,5 posto dok je Cameco srezan 1,7 posto. No, neke su čeličane bile i u plusu poput US Steela koji je uzletio 4,6 posto ili Nucora koji je skočio 1,8 posto.

Dolazak Marka Hurda u Oracle katapultirao je dionice tehnološkog diva 5,9 posto čime su ove dionice bile najveći dobitnici u sastavu S&P 500 i Nasdaqa. Hewlett-Packard je pak podnio tužbu protiv Hurda no njegove su dionice spuštene 1 posto.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Srbija će dugo musti nestašicu

Za deset godina pojeli smo krdo od 200.000 krava muzara, a sada se iščuđavamo što mleka nema dovoljno, ističe prof. dr Ratko Lazarević

Kada bi Srbija čak i odlučila da se ozbiljnije pozabavi trenutnom nestašicom mleka tvrdim da za tri godine nema, niti će biti osetnijeg poboljšanja. Zbog čega? Pa Srbija, jednostavno, ima manje od 500.000 krava muzara. Samo u poslednjoj deceniji, prema zvaničnim podacima republičke statistike, zbog pogubne politike cena u mlekarstvu, pojeli smo krdo od 200.000 krava muzara. A kada seljak jednom na klanicu izvede jednu ili dve krave – skoro nikada ih ne vraća. To je deo naše sumorne priče, izjavio je za naš list dugogodišnji direktor Instituta za stočarstvo u Zemunu i nekadašnji savezni ministar za poljoprivredu (u Panićevoj vladi) prof. dr Ratko Lazarević.
Po njemu, problem nije u tome šta, već ko. On ne vidi ideju, želju, program… za tri do pet, da se i ne govori o planovima na 15 do 20 godina, da se srpsko stočarstvo pomeri s mrtve tačke. Tim pitanjima više se ozbiljno niko ne bavi. Čak ni Ministarstvo poljoprivrede kao nekakvo oličenje države bez čije uloge u ovom poslu nema ništa. Samo naivni veruju, kaže, da u Evropskoj uniji, kojoj se tako radujemo, vlada nekakva nevidljiva tržišna ruka. Da pod njenom „natprirodnom” moći tamošnji stočari, koji se i tamo povremeno bune kada im se ukinu neke povlastice ili padnu cene, rade šta im je volja i kako hoće. Ma, kakvi! Sve je do tančina isplanirano. Bilansi proizvodnje, potrošnje, izvoza, rezervi… sve se do tone zna i za to EU plaća. Višak mleka, mesa, putera, jaja…? Neka trlja glavu onaj ko ih je napravio. EU je rekla šta joj i koliko treba i za to odvojila pare.
Mi nismo tamo, a valja nam nešto činiti. Šta?
– Neko, a ne vidim nikog drugog do tu našu državu, mora, koliko juče, da donese odluku da se za tri godine stado krava poveća za bar 150.000 grla. Šta to znači? Da se odmah zabrani klanje svakog ženskog teleta. Ako treba i junice da se uvezu. Neki ljudi kao da su rođeni na drugoj planeti pa ne znaju da od teljenja do prvog litra mleka mora da prođe najmanje tri godine. A za te tri godine tele treba gajiti, negovati, hraniti i spremati da na svet donese novo tele, nakon čijeg odlučivanja od sise možemo računati na mleko.
A to je, dabome, dug i skup posao. To sam seljak ili farmer-stočar, svejedno, ne mogu sami da nose, pogotovo ako je u pitanju veći broj grla. A onda kada krava počne da daje mleko dođe mlekara i kaže – ti si mali, na tebe i tvoje mleko ne računam. Ili, perfidnije, skine cenu sirovom mleku.
I onda opet krava ode na klanicu.
E, da ne bi opet otišla i da bi ova zemlja imala dovoljno mleka za sebe i za izvoz, jer mi imamo odista zdravu hranu, vodu i vazduh, počinjemo da poštujemo i sva pravila EU u pogledu porekla i sledljivosti, država mora da se uključi povoljnim kreditima i pravilima koja niko ne može da prekrši.
U kom pogledu?
Bavljenje stočarstvom je težak, ozbiljan i dugotrajan posao. Da bi se srpski seljak sa desetak i više hektara zemlje odlučio za taj rad, jer se stokom moraš baviti svakog dana – i na Božić, Uskrs, slavu… nema godišnjih odmora ili bolovanja, taj čovek mora da ima iste uslove rada i pogodnosti kao da je zaposlen u EPS-u ili nekoj drugoj državnoj službi ili kod privatnika, makar sam sebi bio poslodavac. Stočar mora da zna, bar na 15 do 20 godina, da bi i svog sina zadržao u tom poslu, na šta može da računa sve to vreme – od zdravstvenog, socijalnog, penzionog i svakog drugog osiguranja, preko povoljnih zajmova za nabavku stada, zemlje, opreme, hrane… svega onog što mu je neophodno, pa do sigurnih i stabilnih tržišnih uslova – cena, plasmana. Ne može niti sme da mu se dogodi – hej, izvini, promenio se gospodin ministar, a on u tebi ne vidi budućnost srpske poljoprivrede.
Dobro je što će se u Privrednoj komori Srbije okupiti svi koji mogu nešto da učine u pogledu veće proizvodnje mleka, ali suština je u omasovljenju našeg stočarstva uz mnogo veću ulogu države kojoj ne može biti svejedno šta se dešava u toj grani poljoprivrede koja je svuda, pa i u EU, kruna agrara i niko je se, ma kako bio razvijen, ne odriče, rekao je Lazarević.

Izvor/autor:Политика.rs/Slobodan Kostić

------------------------------------------

Višak u budžetu za stočarstvo

Ministar za poljoprivredu Srbije Saša Dragin najavio je da će ukoliko u budžetu bude viška sredstava novac najverovatnije uložiti u mlečno stočarstvo. „Mislimo da je ovoj grani potrebna pomoć zbog jako loših cena u proteklih nekoliko godina, jer ukoliko je pre četiri godine litar mleka poljoprivredniku plaćan 34 dinara a sada 25 dinara i s obzirom na inflaciju, jasno je u kakvoj su situaciji poljoprivrednici”, kazao je Dragin.

---------------------------------------------

Strateški problem

Profesorica Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov ocenila je da je mleko „strukturni i strateški problem, mnogo ozbiljniji i sa mnogo dugoročnijim posledicama nego što je situacija sa uljem”. Ona je kazala da su još u januaru 2009. godine upozorili da se u roku od godinu dana moraju osetiti posledice klanja veoma velikog broja grla goveda zbog nemogućnosti proizvođača da servisiraju dugove u uslovima krize. „Tada je došlo do smanjenja cene mleka. Proizvođačima je bila nerentabilna proizvodnja mleka i posledica svega toga je ovakav bilans mleka”, kazala je ona i dodala da je nemoguće da će do Nove godine proizvodnja biti stabilizovana. „Do stabilizacije proizvodnje može doći tek za dve do tri godine”, kazala je ona.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

Jen ojačao prema dolaru i euru, trgovci sumnjaju u japansku intervenciju

LONDON - Jen je u četvrtak ojačao prema dolaru i euru na međunarodnim tržištima valuta nakon što su međusobno suprotstavljene poruke dužnosnika potaknule trgovce na spekulacije da japanska vlada još nije spremna intervenirati kako bi zaustavila njegovo jačanje.

Dolar je tako do podneva oslabio prema jenu 0,3 posto, kliznuvši na 83,66 jena, nadomak najnižoj razini u 15 godina od 83,34 jena. Euro je također izgubio na vrijednosti prema japanskoj valuti, i to 0,2 posto, te se njime trgovalo po 106,42 jena. Jedinstvena europska valuta blago je oslabila i prema dolaru, spustivši se na 1,2710 dolara.

Japanski ministar financija Yoshihiko Noda kazao je u četvrtak da ministarstvo provodi simulacije intervencije na deviznim tržištima ali njegova izjava nije utjecala na tečaj jena budući da tržište i dalje smatra da Japan najvjerojatnije neće intervenirati sve dok dolar ne klizne na 80 jena.

Nodinu je izjavu u određenoj mjeri demantirao guverner japanske središnje banke Masaaki Shirakawa, izjavivši da na vladinom sastanku nije raspravljao o valutama i monetarnoj politici.

Autor/izvor: SEEbiz