Ko puni srpske hotele

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Među stranim turistima koji dolaze u Srbiju, najviše ima Nemaca i Engleza, ali se oni u srpskim hotelima zadržavaju kraće i spremni su mnogo manje da ih plate u odnosu na prethodne godine.

Nemci, koji prema podacima NBS ostavljaju najveći devizni priliv od turizma Srbiji - 84,3 miliona evra za prvih sedam meseci 2010. godine, u 2008. godini su u proseku plaćali 41,44 evra za noćenje u hotelima Srbije po osobi, a ove godine plaćaju 31,79 evra što je za 23,2 odsto manje u odnosu na 2008. godinu.

U hotelima u Srbiji Nemci su se tokom 2008. zadržavali 3,08 dana, a u tekućoj godini 2,05 dana što je za čak 33,4 odsto kraće u odnosu na 2008. godinu - pokazuju rezultati analize i procene rezervacionog sistema VisitSerbia, koji se nalazi na turističkom portalu VisitSerbia.org, a koji obuhvata 120 online hotela iz Srbije i rezervacije iz 55 zemalja.

Analizom je obuhvaćen period od 1. januara 2008. do 25. septembra 2010. godine.

Istovremeno, Englezi koji su drugi na listi po deviznom prilivu od turizma u Srbiji prema podacima NBS - 43,2 miliona evra za prvih sedam meseci tekuće godine, su 2008. godine noćenje u hotelima plaćali 56,79 evra po osobi, a ove godine 32,61 evra, što znači da su u 2010. godini birali skoro duplo jeftinije hotele u odnosu na 2008. godinu (za 42,6 odsto jeftinije).

U hotelima u Srbiji Englezi odsedaju za 19 odsto kraće (3,48 dana u 2008. i 2,82 dana u ovoj godini) u odnosu na 2008.

Tendencija pada dužine boravka u hotelima i porasta potražnje za jeftinijim hotelskim smeštajem beleži se već u prošloj godini i to kod većine stranih turista.

Iako se podaci turističkog portala VisitSerbia.org u velikoj meri podudaraju sa zvaničnom statistikom, analiza i procena ovog rezervacionog sistema daje podatke koje zvanična statistika nije u mogućnosti da prati.

Razlog porasta potražnje za jeftinijim hotelskim smeštajem, prema rečima Biljane Marčete, autorke projekta “Visit Serbia”, potiče sa jedne strane zbog posledica svetske ekonomske krize i sa druge, zbog uključivanja jeftinih (low cost) letova za Beograd iz Evrope.

Ove godine je desetak evropskih avio kompanija otvorilo svoje letove za Beograd što je značajno uticalo na uvećanje priliva "pravih“ turista u zemlju (a ne samo poslovnih ljudi), ali su i njihove potrebe za jeftinijim hotelskim smeštajem izraženije.

Podaci Svetske turističke organizacije pokazuju da se u toku krize turisti više okreću bližim i pristupačnijim destinacijama. Ukoliko bi srpski hotelijeri prilagodili cene trenutnoj turističkoj tražnji i ukoliko bi se pokrenula medijska kampanja za turističku promociju Srbije u inostranstvu, ova kriza bi ustvari postala šansa za srpski turizam.

Iako je prisutan pad broja individualnih turista iz inostranstva (četiri odsto u odnosu na prošlu godinu prema podacima Republičkog zavoda za statistiku), podatak koji ohrabruje je porast broja organizovanih turističkih poseta u Srbiji u odnosu na prethodne godine i to sa zadržavanjem od četiri do 10 dana. Najviše grupa je iz Nemačke, Austrije, Francuske i Italije, ali i sa Tajlanda, Kine i Japana.

Nemci i Englezi u poslednje tri godine beleže najviše online rezervacija hotelskog smeštaja u Srbiji.

Od ukupnog broja turista obuhvaćenih analizom, Srbija i dalje ima ubedljivo najviše domaćih turista, što potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih sedam meseci u 2010. godini: 747.349 domaćih gostiju i 366.222 stranih turista.

Hotele u Srbiji u 2010. godini u proseku najskuplje plaćaju Holanđani 48,02 evra za noćenje po osobi, zatim Englezi 32,61 evra, Grci 32,07 evra i Nemci 31,79 evra, potom Slovenci 29,38 evra, Rusi 27,53 evra i Srbi 26,93 evra.

U najjeftinijim hotelima mogu se naći Rumuni koji u proseku izdvajaju 21,01 evro za noćenje po osobi, ali se i najkraće zadržavaju. U hotelima u Srbiji najduže se zadržavaju Englezi 2,82 dana, potom građani Srbije 2,06 dana, zatim Nemci 2,05, Grci 1,93, Rusi 1,87, Slovenci 1,7, Holanđani 1,25 i Rumuni 1,23 dana po osobi.

Zanimljivo je i to da Holanđani u ovoj godini najskuplje plaćaju hotele, ali se skoro najkraće i zadržavaju, što je čak za 64,5 odsto (odn. za 2,27 dana) kraće u odnosu na njihovo zadržavanje u hotelima u Srbiji u 2008. godini.

(MONDO)