Prljave tajne mode

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U pojedinim šivačnicama tekstila u Britaniji uslovi rada nisu ništa bolji nego u zemljama trećeg sveta, otkriva tajno istraživanje Kanala 4.

Među zapadnjacima kojima se probudila savest, već neko vreme vlada trend da ne kupuju odeću koju njihove modne kompanije proizvode u zemljama trećeg sveta izrabljujući tamošnje radnike. Međutim, tajno istraživanje Kanala 4 otkrilo je da ni etiketa "Napravljeno u Ujedinjenom Kraljevstvu” ne garantuje da se sa krojačima postupa fer.

Novinar ove televizije tri meseca se pretvarao da je tekstilni radnik u Lesteru i otkrio da se usred Engleske uposlenici modne industrije maltretiraju i plaćaju ispod zakonskog minimuma.

Kanal 4 je u emisiji "Prljave tajne mode” obelodanio da se u dve radionice isplaćuju duplo niže zarade od minimalnih, da su zaposleni prinuđeni da rade 60 sati nedeljno u podrumima u kojima se šetaju miševi, pri slabom svetlu, na pokvarenim mašinima rizikujući da im svakog trenutka nešto padne na glavu ili da im pokida ruke i noge.

Reporter Kanala 4 plaćan je "na ruke". Zaposlili su ga, a da ga nisu ni pitali kako se zove. Ni on niti bilo ko drugi nije morao da pokaže da je državljanin zemlje ili da ima dozvolu za rad na Ostrvu.

Dok je sedeo za nebezbednom mašinom u prostoriji u kojoj je bilo toplo kao u sauni, šefovi su ga primoravali da radi brže. Uobičajeno je da se svima preti da će dobiti otkaz ako ne budu mogli da postignu više za manje vremena.

Ovi radnici šiju odeću za modne brendove "Nju luk" (New Look), "Pikoks" (Pixos), "Si end Ej” (C&A), "Džejn Norman" (Jane Norman) i "Bhs", koji vodi Filip Grin, savetnik premijera Dejvida Kamerona za uštede u javnom sektoru.

Sve kompanije su izrazile zaprepašćenje otkrićem i najavile internu istragu. Osim "Džejn Norman”, ostale prozvane firme članice su Inicijative za etičku trgovinu koja ih obavezuje da se korektno odnose prema zaposlenima, piše "Politika".

"To vam je ropski rad", objasnio je jedan Sik iz Lestera koji kaže da tekstilna industrija u Britaniji uglavnom zapošljava ilegalne imigrante.

"Oni nemaju kud, tako da moraju da rade bilo šta, šefovi mogu da viču na njih ili da ih vređaju, a ljudi ne mogu ništa protiv toga."

Ovo je još jedan udarac industriji mode koja već trpi kritike da njena garderoba dolazi do kupaca u Evropi i SAD po niskim cenama jer ceh plaćaju radnici u Bangladešu i Indiji. Za mnoge nije tajna da u trećem svetu po podrumima rade i deca, i to u uslovima kojih bi se postideli čak i engleski i američki industrijalci iz 19. veka.

Međutim, za mnoge je iznenađenje da se čak i roba koja se proizvodi na tlu Britanije u stvari pravi u nekom "malom Bangladešu" u kome radnicima nije dostupan toalet, a jedini izlaz u slučaju požara je prekriven mašinama i kutijama. Obično je reč o strancima bez papira koji ne mogu nikome da se žale jer i nemaju pravo da rade na Ostrvu.

"Kako su britanski kupci voljni da kupuju najnovije dizajnerske proizvode za male pare, ovaj film prikazuje stvarnu ljudsku cenu mode iz glavne ulice", zaključuje Kanal 4.

(MONDO)