Cveće koje pravi struju

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Holandski naučnici došli su na ideju da bašta u kojoj raste cveće ili voće i povrće, proizvodi i struju kako bi mogla biti i osvetljena. Možda zvuči neverovatno, ali ostvarenje te ideje je i te kako moguće.

Na krovu jednog istraživačkog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobičan eksperiment. U dve četvrtaste kade smešteno je po 12 plastičnih kanti sa vodom i blatom u kojima naučnici gaje različite biljke.

"Međutim, biljke nisu u glavnoj ulozi", kaže za "Dojče vele" David Sirk. On nije biolog, nego biohemičar, a o čemu se radi, odaju žice koje izlaze iz kanti.

"Ovde imamo biljke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biljke fotosintezom proizvode ugljenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde živi mnoštvo mikroorganizama - bakterija i plesni. A šta smo mi uradili - mi smo u tlo smestili takozvanu biološku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet."

Ovaj naučnik se koristi saznanjem koje je staro nekih 50 godina. Naime, sva živa bića prilikom varenja, tačnije sagorevanjem glukoze, proizvode slabu struju. Većina živih bića tu slabu struju koristi za upravljanje procesima u sopstvenom telu.

Međutim, bakterije se oslobađaju tog elektriciteta, koji većinom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom. U anaerobnom okruženju, dakle kada nema kiseonika, bakterije traže druge materije kako bi se oslobodile suvišnog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nemački naučnici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju ili skraćeno - MFC.

Bakterije u takvoj bateriji žive u specijalnom hranljivom supstratu u kojem su ubačene dve elektrode. Višak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol - u anodu. Struja teče. Ali za ovu bateriju kao i za svaku drugu važi - iz nje može da ističe samo onoliko energije koliko je u nju ušlo.

To znači - za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije. To je zadatak biljaka u plastičnim kantama na krovu univerziteta. One rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu, kaže David

Sirk: "To je u stvari prirodna solarna ćelija. Biljke apsorbuju sunčevu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i danju i noću. Jedino je prošle zime nastao problem kada su se biljke smrzle. Ali čim se sve otopilo, proces je nastavljen."

U zavisnosti od doba dana, spoljne temperature i vrste biljaka, prozvodi se različita količina struje. Po kvadratnom metru se sada proizvodi 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata - na istoj površini. Ali, šta s tim može da se uradi…?

"Pa većini mobilnih telefona je potrebno baš tri vata da se napune", kaže David Sirk koji je patent za ovaj izum preuzeo od univerziteta u Vageningenu i koji sa njim planira da se pojavi na tržištu, preko svoje firme Plant - E.

(MONDO)