Školarci najčešće kradu mobilne

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Od ukupnog broja krivičnih dela koja su počinili maloletnici čak 72 odsto su imovinski delikti. Lopovluci, čak i uz pretnju oružjem, nisu nepoznanica za školarce, a zaposleni u radnjama nemaju pravo da pretresaju đačke torbe i džepove.

Policija je školarce oko 1.400 puta u toku prošle godine uhvatila na delu.

Mnogi klinci i tinejdžeri lako usvajaju rđavu naviku da po principu "leva ruka - desni džep” pribave raznovrsnu robu koju ne planiraju da plate.

A spisak stvari koje "pozajmljuju da ne vrate” je poduži. Pokušavaju i uspevaju da krišom iz radnji iznesu žvake, čokoladice, bombone, školski pribor, popularne "stikere”...

Ne libe se da ukradu novčanike, torbe, patike, garderobu iz učionica, fiskulturnih svlačionica, prodavnica. Najčešći plen školaraca "lake ruke” su mobilni telefoni, mahom polovni.

U najvredniji ulov "opasnih klinaca” spadaju računari, a i kompjutersku opremu ne plaćaju ako mogu da je nabave "gratis”.

Trgovci uglavnom nisu raspoloženi da javno razgovaraju na temu krađe, ali ne spore da školarce redovno hvataju na delu.

Pojedine đake radnici obezbeđenja su više puta uhvatili u krađi ili pokušaju krađe pa su im savetovali da zaobilaze radnje u kojima su zapaženi po lošoj navici.

"Kada je reč o kradljivcima, tinejdžeri nam prave problema koliko i sredovečni i stariji sugrađani. Ali, može se reći da više kradu devojke nego momci. Najlakše je, ipak, sa decom, koja uzmu nekoliko čokoladica. Njima zapretimo i oni to uglavnom više ne ponove. Zaposleni već poznaju one koji su nekoliko puta pokušali nešto da ukradu i oprezni su tako da ni potencijalni kradljivci ne mogu da iznesu robu iz radnje, a da je ne plate", rekli su u jednom beogradskom trgovinskom lancu.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova nedvosmisleno potvrđuju da su krivična dela protiv imovine najprijemčivija „vannastavna aktivnost” za srednjoškolce i starije osnovce.

Od ukupnog broja krivičnih dela koja su počinili maloletnici čak 72 odsto su imovinski delikti među kojima su najbrojnije teške krađe.

Devojčice i dečaci koji još nisu proslavili 18. rođendan prošle godine su izvršili 787 teških krađa, 401 krađu i 201 razbojništvo, pokazuje evidencija MUP-a.

Samo u kućama znanja i neposrednoj školskoj okolini prošle godine počinjena je 41 teška krađa. U istom okruženju izvršeno je 14 krađa i 11 razbojništava.

"I te kako ćemo se pitati šta ćemo da radimo sa decom koja su uverena da moraju imati materijalna dobra poput mobilnih telefona ili sportske opreme koje poseduju oni kojima se mladi dive. A živimo u društvu gde se mnogi ne libe da zagrabe iz tuđeg budžeta i zato se ne treba iščuđavati što su deca sklona krađi. Gledaju primere ljudi koji su se obogatili preko noći i žele da kad porastu budu "puni ko brod”. Od devedesetih godina prošlog veka, kada su model za mlade ljude bili razni "žestoki momci”, mehanizam veoma brzog bogaćenja po svaku cenu ušao je i u repertoar dečjih aktivnosti. Sada je najveći problem što će to relativno teško da se menja", smatra Aleksandra Janković, psiholog.

Trgovci su primetili da školarce na krađu nije nagnala nemaština. Još nisu uhvatili, kažu, klinca da je "zdipio” hleb, salamu ili mleko.

U MUP-u zaključuju da školska deca i omladina najčešće kradu mobilne telefone i garderobu.

"Zaposleni u radnjama nisu ovlašćeni da pretresaju maloletnike ni sadržaj njihovih torbi. Kada primete da je počinjena krađa, mogu da pozovu policiju. Radnik obezbeđenja ima pravo da zadrži osumnjičenog za krađu do dolaska policijskih službenika koji preuzimaju rad sa maloletnicima", pojasnili su u MUP-u.

Kada se pri izlasku potrošača iz prodavnice oglasi „zujalica”, radnik obezbeđenja dužan je da zamoli da se sva kupljena roba ponovo provuče kroz kasu kako bi se deaktivirala zaštita proizvoda, objašnjavaju u vodećim trgovinskim lancima.

Obično se tu postupak i završava, ali ako zvučna signalizacija opomene opet, obezbeđenje ima pravo da zamoli da pregleda robu pa i torbu kupca.

Zaštite potrošača radi pregled se obavlja u izdvojenoj prostoriji i to električnim uređajem za kontrolu koji se aktivira ako registruje proizvod koji je zaobišao kasu.

Uhvaćen u pokušaju krađe potrošač uglavnom sam predloži da plati proizvod ili da ga vrati, kažu trgovci koji policiju pozivaju kada se ustanovi da je roba koju je neko pokušao da ukrade veoma vredna.

"Da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava potrebno je da vrednost ukradenog bude veća od 15.000 dinara. Ukoliko je ona manja, što je najčešće slučaj, možemo da podnesemo samo privatnu tužbu. Zbog visokih sudskih troškova i trajanja procesa, to najčešće ne činimo. Zadovoljni smo kada možemo da robu vratimo u rafove", rečeno je u vodećim trgovinskim lancima.

Zabrana ulaska u radnju tinejdžerima koji su više puta uhvaćeni u krađi ili pokušaju krađe ne može da rezultira dobrim, smatra Aleksandra Janković, psiholog.

"Adolescenti su buntovni i spremni da kroče s one strane zakona pa bi zabrana samo izazvala još veće suprotstavljanje. Ali zato umesto kazne postoji društveno-koristan rad. Takva sankcija bi mogla da se pripiše deci koja su sklona krađi, ali i njihovim roditeljima, jer krađe se nisu slučajno dogodile. Mame i tate ne mogu da ne znaju šta im dete radi, i odakle im mobilni telefoni koje menjaju", zaključuje Jankovićeva za "Politiku".

(MONDO)

gkukolj · **-tončica-palončica-**