Hitna pomoć stiže za 10 minuta u gradu, do sela im treba i

Mysty · **~abhor~**

Hitna pomoć u Srbiji najbrže stiže do pacijenata na Novom Beogradu, u proseku za osam minuta, dok u selima na jugu i zapadu zemlje pacijenti koji dožive infarkt čekaju na pomoć i po sat vremena.
U užičkoj Hitnoj službi pacijente prevozi i „sitroen” koji je prešao 900.000 kilometara, a u selima u okolini Leskovca, ekipe često moraju da ostave vozilo i da pešače po deset minuta.
U Evropi hitna pomoć mora po zakonu da izađe na teren najkasnije za sedam minuta. U Srbiji je to i pola sata, tvrdi Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost na putevima. Na pomoć se u proseku možda čeka i duže, ali je to teško i utvrditi, jer brzinu izlaska ekipa Hitne pomoći ne kontroliše nijedna nadležna institucija.

Ekipe same upisuju vreme dolaska do pacijenta, a zdravstvena inspekcija ima mogućnost da samo po prijavi nezadovoljnih pacijenata proveri liste o vremenu poziva i izlaska na teren.
Hitna služba je najbolje organizovana u velikim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, u kojima živi oko 2,5 miliona stanovnika ili 30 odsto građana Srbije.
Beograd ima 22 ekipe u smeni, pa jedna dolazi na 91.000 stanovnika. U Zagrebu je to, recimo, 60.000, a u Rijeci na 100.000, dok je svetski standard jedna ekipa na 25.000 stanovnika.

Konfiguracija terena, opština rasuta između brda u kotlini, uske gradske ulice, relativno stara vozila sa prilično poodmaklim kazaljkama na kilometar-satovima - najveći su problemi koje ima Hitna pomoć u Užicu.

Saniteti ove službe, kaže Aleksandar Ostojić, direktor užičkog Doma zdravlja, na intervencije u gradu stižu u proseku za sedam minuta a do pacijenata u selima za 22 minuta. Najudaljenija tačka užičke opštine su mokrogorski zaseoci Panjak i Kršanje do kojih je lekarskoj ekipi potrebno da se probije za 40-45 minuta.

Hitna pomoć u Užicu ima osam vozila od kojih su dva stara dve a preostalih šest od osam do deset godina. Najstariji „sitroen džamper“ prešao je 900.000 kilometara.

Ekipe sa seoskih punktova pacijenta zbrinjavaju na terenu, a ako je potrebno, dalje ga prevoze do bolnice. Vreme koje je potrebno da dođu zavisi od toga odakle pacijent zove jer su u pojedinim opštinama po Srbiji mesta udaljena i do 40 kilometara.

Tehničari ne znaju da procene hitnost slučaja
Borko Josifovski, bivši direktor Hitne pomoći u Beogradu, kaže da je najveći problem organizacija službe.
- Dešava se da na poziv, umesto lekara, odgovaraju tehničari koji nekada ne mogu dobro da procene hitnost slučaja. U manjim sredinama Hitna pomoć je često u okviru domova zdravlja koji nemaju dovoljno obučene ekipe za rad na terenu u hitnim slučajevima - kaže Josifović.

Leskovačkoj Hitnoj službi potrebno je najviše pola sata da stigne do pacijenata udaljenih 30 kilometara.

- U grad i prigradska naselja stižemo u proseku za 10 minuta, ali u planiska sela, gde često nema asfaltiranog puta, za pola sata. Znam da je to mnogo za onoga ko doživi infarkt, ali ne može brže jer smo u nekim selima primorani da ostavilo vozila i da s aparatima pešačimo po 10 minuta - tvrdi načelnik te službe Dragan Cakić.

Aleksandar Kličković, pomoćnih direktora Zavoda za hitnu pomoć u Kragujevcu, kaže da su ovoj opštini pojedina sela udaljena do 35 kilometara.

- Prosek za grad je 8,29 minuta, ali nam do sela Velike Pčelice prema Rekovcu, te Gornjih i Donjih Komarica prema Jagodini treba od 35 do 45 minuta. Čest problem je promena naziva ulica, a i činjenica da nemamo svoju zgradu i da nam je dispečerski centar za prijem poziva u skučenom prostoru - kaže Kličković.

Kikindska Hitna služba na teren u gradu izlazi u proseku za 6,5 minuta. Do najudaljenijih sela, Mokrina ili Banatske Topole, treba im, međutim, od 15 do 20 minuta. Ovde imaju tri nova vozila, dok su ostala stara od pet do devet godina. Vozila Hitne službe u Srbiji inače u proseku godišnje prelaze 100.000 kilometara, a vek trajanja je tri do četiri godine.

Ovakvo stanje sa voznim parkom je i u Beogradu, ne krije Nebojša Ivančević, direktor beogradske Hitne pomoći. Ipak prosek dolaska na teren za hitne pozive u prestonici je devet minuta i 17 sekundi.

- U pozive prvog reda hitnosti spadaju povređeni u saobraćajnim nesrećama, osobe koje su imale infarkt i moždani udar. U prvih šest meseci imali smo 700 intervencija dnevno i devet pritužbi građana od kojih se samo jedna odnosila na rad ekipe na terenu - objašnjava Ivančević.

Nenad Aracki, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu, kaže da brzina dolaska na teren, posebno u velikim gradovima, zavisi od različitih faktora.

- Na celu opštinu Novi Sad u proseku dolazimo za osam minuta. Otežavajuće okolnosti mogu da budu radovi na putu, te gužva, špicevi, a najgori je sneg i led. Ali imamo četiri ekipe u gradu i isto toliko u selima, pa sa 40 vozila, prosečne starosti 3,2 godine, uspevamo da pokrijemo sve hitne slučajeve - kaže Aracki.

(Blic)

D@cha · Prijatelj foruma

kod mene i ne dodje u opste

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Eh...mi ovdje i nemamo problem toliko sa dolascima hitne pomoći, ljudi zaista odrade svoj posao nemam im šta reći, jer imam dovoljno iskustva sa tim, samo je problem kada te poslije pružanja hitne pomoći upute u bolnicu...e tu možeš da podlegneš! Između te dvije gotovo iste ustanove očito vlada neka netrpeljivost i neraščišćeni računi, što bolesnici dobro osjete na svojoj koži.

Marjan84 · Dobro upućeni član

Pre tju taksijem stici do bolnice nego oni do mene... Efikasnije da pozoves taksistu, bice brzi! Jos mu das napojnicu i i ma da te nosi do hitne! Mr. Green