Počinje Sajam knjiga

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Večeras počinje 56. Beogradski međunarodni sajam knjiga pod sloganom "Knjige spajaju ljude".

Sajam će u 18 sati otvoriti pisci Svetislav Basara i kolega iz Mozambika Mia Koto kao predstavnik portugalskog jezika - počasnog gosta sajma.

Sajam, na kojem će se na 30.000 kvadratnih metara predstaviti više od 800 izdavača iz zemlje i sveta, trajaće do 30. oktobra.

Organizatori nisu menjali cenu ulaznica (250 dinara pojedinačne, za otvaranje 100), ali su se potrudili da povećaju broj i kvalitret pratećih programa.

Oni koje zanimaju tribine, okrugli stolovi na aktuelne kulturne teme, radionice, susreti sa piscima od Trejsi Ševalije do Igora Mandića, imaće mogućnost da se zabavljaju od otvaranja sajamskih hala do zatvaranja u 21 sat.

Ove godine će biti beliki broj sniženja jer će, pored standardnog sajamskog popusta od 30 odsto biti velik broj starijih knjiga za cene od sto do dve stotine dinara.

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Otvoren međunarodni Beogradski sajam knjiga

Pod svodom najveće hale Beogradskog sajma večeras su dvojica pisaca - gost iz Mozambika Mija Koto i domaćin Svetislav Basara otvorili 56. međunarodni beogradski sajam knjiga koji se održava pod sloganom "Knjiga spaja ljude".

Obraćajući se u ime osam zemalja u kojima se govori portugalski jezik, zvanični, počasni gost sajma, jedan od najpoznatijih i najprevođenijih pisaca luzofonskog regiona, Koto je na poetičan način opisao predistoriju širenja portugalskog jezika po svim meridijanima.

"Kada je pre šest vekova Portugal isplovio iz samog sebe u susret drugim prekomorskim zemljama, portugalski jezik već je bio više od običnog balkona s kojeg se vidi svet. Portugalski je bio balkon svetova, ishod razmena i mešanja do kojih je došlo u samoj luzitanskoj zemlji. Najvažniju mešavinu od svih stvorilo je dugogodišnje arapsko prisustvo na Iberijskom poluostrvu. Afrika je, na taj način, u Portugalu već postojala kada je Portugal isplovio ka Africi" započeo je svoju besedu Koto.

Nastavljajući, on je kazao da se "više nego na portugalskim putovanjima po svetu, jezik sam ustanovio u raznovrsnoj razmeni i putovanjima naroda i kultura i sve je manje bio samo portugalski i pretvorio se u neku vrstu višejezičnog jezika, višeslojnog tkanja različitih oblika, koje je pomoglo da se zasnuju nacionalni i pojedinačni identiteti".

Pošto je pobrojao zemlje u kojima se, ne samo govori već sanja i voli na istom jeziku, Koto je naglasio da je "svaka od tih zemalja poseban entitet, mesto na kojem žive i druge kulture, drugi jezici, druge, različite vere". "Više nego arhipelag, taj zajednički entitet koji se ovde predstavlja jeste kaleidoskop mnogostrukih identiteta".

Primetivši da će se tokom sajma slaviti "pojedinačni glasovi koji se izražavaju na istom jeziku, Koto je istakao da "svaki pisac stvara sopstveni univerzum i može da predstavlja jedino samoga sebe" pa je tako i jezik na kome se izražavaju samo njihov.

Pre nego što je proglasio da je ovogodišnji sajam knjiga otvoren, Basara je besedu započeo u pesimističkom tonu citirajući Osvalda Špenglera da se nalazimo u vremenu koje je"početak povratka u varvarstvo".

"Sa svih strana dolaze zastrašujuća upozorenja da je duhovnost u krizi, ona to u izvesnom smislu i jeste, ali panici nema mesta: duhovnost i treba da bude u krizi, duhovnost, zapravo i nije ništa drugo do neprestano prebivanje u krizi i prevladavanje kriza. Sa druge strane, ako se samo osvrnemo oko sebe, videćemo da je u još većoj krizi ono što se duhovnosti protivi, dakle varljivi svet merkantilizma, pohlepe, neobuzdanog sticanja i trošenja, koji se ubrzano raspada pred našim očima", primetio je Basara.

Koristeći citat iz poezije Vilijama Batlera Jejtsa “Soko više ne čuje sokolara, sve se razliva, središte popušta", Basara konstatuje da je ovaj stih dobio puno značenje tek na "sumornom početku ovog veka u kome mnoge stvari nestaju i u kome se mnogo toga raspada".

"To, međutim, nipošto nije razlog za rezignaciju, još manje za očajanje, jer u poslednjoj analizi nestaje i propada samo ono što i treba da nestane i da propadne, jer ako je centar ugrožen, ako se temelji klimaju, to znači da je centar bio postavljen na pogrešno mesto", nastavio je književnik.

Prema njegovom mišljenju, istinski centar je "u nama i oko nas, u ovoj hali, u starim i novim knjigama koje se nude našoj pažnji".

"Neki očekuju da iz ove velike konfuzije, nastane novi kvalitet i novo društvo, možda čak i nova kultura. Ne delim njihov optimizam uveren da konfuzija i nastaje iz prevelikog očekivanja od ovog sveta, iz pokušaja da se ovaj svet ljudskim naporima pretvori u raj. Ali ono što mi uliva optimizam jeste snaga sa kojom se knjiga odupire nasrtajima novih tehnologija i nenametljiva upornost uz čiju pomoć opstaje u šarenilu površnih zadovoljstava", poručio je Basara.

Otvaranju sajma, koji će trajati do 30. oktobra, prisustvovali su ministar kulture Predrag Marković, bivši ministar kulture Nebojša Bradić, gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, kao i ambasadori luzofonskih zemalja akreditovani u Beogradu ( Brazil, Angola i Portugal), ali i velik broj pisaca, kulturnih poslenika i brojni knjigoljupci koji su pohrili da vide šta su im izdavači ove godine pripremili.

U pratećem program pročitani su odlomci “Mostova” Ive Andrića a glumica Vjera Mujović otpevala je pesmu Radeta Radivojevića komponovanu na stihove Andrića.

(MONDO/Tanjug)

Mysty · **~abhor~**

Ovogodišnji 56. Međunarodni beogradski sajam knjiga posetila je 98.301 osoba sa kupljenom kartom, a organizatori očekuju da će do večeras, zajedno sa gostima, onima koji su došli preko firmi ili ušli besplatno, taj broj dostići oko 140.000, rekao je predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović.
Ožegović je na završnoj konferenciji za novinare o rezultatima smotre knjiga 2011. rekao da je sajam još jednom pokazao vitalnost i snagu, jer u godini svetske ekonomske krize nije opao broj posetilaca ni izlagača, kojih je bilo 819, od čega 68 iz inostranstva.

Tokom sajma bilo su održana 332 prateća programa, čime je prema njegovim rečima, dokazano da Sajam nije bio samo "najveća knjižara na Balkanu", već i ozbiljna kulturna mnanifestcija.

Sajam su pratila 1.234 novinara iz Srbije i inostranstva, među kojima i predstavnici sedme sile iz Velike Britanije, SAD, Belgije, Francuske i Japana.

Specifičnost ovogodišnjeg sajma, kako je istakao Ožegović, bila je činjenica da je prvi put u njegovoj istoriji jedan jezik, a ne zemlja, bio počasni gost.

- Na ovom sajmu se rodila ljubav između kulture zemalja sa portugalskog govornog područja i Srbije. Desio se poljubac između Beogradskog sajma i portugalskog jezika, poljubac koji je trajao sedam dana - rekao je Ožegović i podsetio da su prevedene 42 knjige i Beograd posetilo dvadesetak gostiju iz luzofonih zemalja.

Ambasador Brazila Alešandre Ador Neto, koji je, kako je naveo, ove godine prvi put posetio Beogradski sajam jer je u Srbiju došao početkom godine, rekao je da je "impresioniran važnošću sajma, za koji veruje da je jedan od najvećih na svetu i po kvalitetu i po kvantitetu".

- Dovoljno je malo prošetati ovim sajmom i videti šta je to entuzijazam sprskog naroda pred čitanjem i knjigom. U trenutku globalne ekonomske krize, pod čijim uticajem je trenutno i Srbija, smatram da je posećenost sajmu dokaz kvaliteta obrazovanja u ovoj zemlji - poručio je Ador Neto.

Ambasador Angole Toko Diankega Sera ukazao je da je ovaj sajam u velikoj meri doprineo zbližavanju kultura na portugalskom jeziku i balkanskog regiona, a predstavnik ambasade Portugala Žoze Amaral je dodao da je "prihvatanje publike prevažišlo sva njihova očekivanja".

Sera je u ime luzofonih zemalja predao Otvorenu knjigu sledećem počasnom gostu - Mađarskoj.

Ambasador Madjarske Oskar Nikovic rekao je da je za njegovu zemlju "posebna čast" što će biti počasni gost 57. Sajma knjiga 2012, kada Mađarska obeležava 56 godina od revolucije kojom je, kako je naveo, utemeljeno današnje društveno uređenje, i kada će otvoriti Institut mađarske kulture u Beogradu.

On je dodao da u tom smislu izbor njegove zemlje za počasnog gosta "nije slučajan" i, kako je istakao, predstavlja priznanje "dugogodišnjoj tradiciji poštovanja knjige u Madjarskoj".

- Cilj je zbližavanje naših naroda, a najdelotvorniji nosilac toga je kultura, čiji je simbol knjiga...Želimo da vratimo čast i kredibilitet rečima u našem lepom novom svetu, koji hoće to da otrca. Želimo da se reč ne izgovara tek tako, već da se njome iskazuje istina - poručio je Nikovic.

Kapije Beogradskog sajma knjiga biće zatvorene večeras u 21 sat za posetioce, posle osam dana trajanja.

(24sata)