 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Na Šumarskom fakultetu u Beogradu i Tehnološkom fakultetu u Boru nijedan student koji je 2006. godine upisao studije nije prošle godine diplomirao u roku, piše "Blic".
Preobimni studijski programi neprilagođeni prosečnom studentu, neodgovarajuća literatura, nemotivisani profesori koji su navikli da budu samo predavači a ne da u nastavu intenzivno uključe i studente, sve su to razlozi zbog kojih bolonjska deklaracija nije dala željene rezultate u Srbiji.
Dekan Šumarskog fakulteta prof. Milan Medarević ne spori lošu prolaznost prve generacije studenata koja na ovom fakultetu studira po bolonjskom sistemu.
"Problem je u tome što su svi nastavili da se ponašaju kao da se studira po starom. Studenti završe ispite, uzmu temu za diplomski, odnosno stručni rad, pa kad ga završe.
Bolonja ne poznaje apsolventski staž. Mislim da je kod druge generacije "bolonjaca" koji su upisali 2007. godine mnogo bolja prolaznost. Ima odličnih studenata koji su već diplomirali", kaže Medarević.
On dodaje da je i među profesorima bilo problema jer teško prihvataju bilo kakve promene, a posebno u načinu predavanja gde student mora da bude više uključen u nastavu.
"Imali smo problem na jednom predmetu gde studenti nikako nisu mogli da polože kolokvijum jer asistenta bukvalno nisu mogli da nađu na fakultetu.
I taj smo problem rešili. Mislim da je priprema za Bolonju morala da bude temeljnija, a za svaki proces, pa i ovaj, treba vremena", nastavlja prof. Medarević.
Na Beogradskom univerzitetu rađena su istraživanja o prolaznosti na svakom fakultetu po predmetima. Rezultati su pokazali da na svakom fakultetu postoje jedan do tri ispita koja su usko grlo i za mnoge studente nepremostiva prepreka.
"Ukazali smo na uska grla, a na fakultetima je da dalje analiziraju u čemu je problem. Da li su studijski programi preobimni, da li je literatura odgovarajuća, da li je priprema studenata odgovarajuća, da li studenti dovoljno rade?
Na ta pitanja odgovori moraju da se pronađu na nivou fakulteta", kategorična je prof. dr Neda Bokun, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta.
Rezultati su pokazali da je od ukupno 2.928 analiziranih predmeta na 334 ispita prolaznost manja od 30 odsto, a na 348 je od 30 do 50 procenata.
Na Univerzitetu u Novom Sadu 2006. godine studije je upisalo 7.919 brucoša, a njih 1.454 je prošle godine završilo studije u roku (za četiri godine, kako Bolonja predviđa), odnosno 18,3 odsto akademaca.
"Da bi se povećala prolaznost na fakultetima, nastavni plan i program mora da bude atraktivniji za studente, da se dobro osmisle vežbe, da studenti nauče ono što će im sutra trebati u praksi, profesori moraju organizovati što veći broj konsultacija, a ne da se sa studentima viđaju samo na predavanjima.
Naredni krug akreditacije neće biti kao sada, već će biti obuhvaćena i prolaznost studenata. Gledaće se prolaznost na fakultetima i po godinama, ali i po predmetima", objašnjava prof. Milan Simić, prorektor za nastavu Novosadskog univerziteta.
I prorektor za nastavu najmlađeg Državnog univerziteta u Novom Pazaru smatra da primena bolonjske deklaracije u našem siromašnom društvu nije dala željene rezultate.
"Čim svake godine imate proteste studenata, očigledno je da nešto nije u redu sa reformom visokog obrazovanja. Mi smo imali stari sistem koji je potpuno srušen, a da nismo znali kako novi treba da izgleda i sve se rešavalo u hodu.
Mislim da je trebalo iz starog sistema zadržati sve što je bilo dobro i ugraditi u novi sistem obrazovanja", kaže prof. dr Bratislav Mirić, prorektor za nastavu Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
On dodaje da loša prolaznost ne treba nikog da čudi jer umesto sa 60 EPS bodova, studenti i dalje upisuju narednu godinu sa 48 bodova.
To automatski znači prenošenje ispita u narednu godinu, a samim tim i produžetak studiranja.
Upućeni kažu da bi situacija bila drugačija kada bi država u finansiranju fakulteta, osim upisanih studenata, uzimala u obzir i broj akademaca koji studije završe u roku.
Ovakav sistem finansiranja nije nepoznat i u razvijenim zemljama se odavno primenjuje. Danska je, recimo, još 2000. godine uvela sistem finansiranja koji podrazumeva da fakultet dobije određena sredstva za svaki položen ispit studenta.
Rađene su i analize da se vidi da li je ovakav način finansiranja doveo do snižavanja kriterijuma nastavnika i pokazalo se da nije, piše "Blic".
(MONDO)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
