U nekim preduzećima odmaraju i po 50 dana?!

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Raznim "kombinatorikama", na konto neiskorišćenih odmora, slobodnih dana i sl, radnici u nekim javnim preduzećima godišnje odmaraju i po 50 dana.

Broj dana koji zaposleni koriste za odmore i odsustvovanje sa posla treba godišnje da se ograniči, kažu u Uniji poslodavaca Srbije (UPS).

Oni navode da se događa da se neiskorišćeni dani iz prethodne, koriste u narednoj godini, pa tako radnici odsustvuju sa posla i do 40 dana u toku jedne godine, dok je kod nekih javnih preduzeća to čak i više od 50 dana.

Takva situacija, smatra portparol UPS Dragoljub Rajić, dovodi do toga da poslodavci u nekom vremenskom periodu nemaju dovoljan broj zaposlenih čime se remeti poslovanje, tehnološki i proizvodni proces.

On je naveo primer velikih trgovinskih lanaca gde se u svakom trenutku u godini oko jedanaest odsto zaposlenih nalazi na nekom vidu odsustva.

Rajić je, u nedavnom razgovoru sa novinarima, dodao da mora postojati limitirano ograničenje, odnosno da se u pojedinačnim kolektivnim ugovorima precizno navede da zaposleni može maskimalno da iskoristi 30 dana odmora u toku jedne godine, a ako ih ima više iz one prethodne godine, da to uđe u taj limit.

Takve odredbe bi omogućile poslodavcima da planiraju svoje poslovne aktivnosti, jer se događa da u trenutku kada je veliki broj zaposlenih odsutan, mora da dodatno zapošljava ili angažuje ljude za privremene poslove, a to je sve dodatni trošak.

U analizi troškova primene Opšteg kolektivnog ugovora, koju je objavio UPS, navodi se da su 42 preduzeća uputila primedbu da se pomenuti član ugovora koristi kako bi se dani godišnjeg odmora kumulirali i predlog poslodavaca je da maksimalan broj iskorišćenih dana u jednoj godini treba da se ograniči na 30.

Takođe je potrebno ograničiti i broj slobodnih dana, jer se često dešava da kumulirani dani godišnjeg odmora i slobodni dani, pređu 35 ili 40 radnih dana.

Upućene su i primedbe da je ovaj član nedovoljno definisan i da u kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje dužina godišnjeg odmora treba uneti i poseban učinak i uspeh ostvaren na radu u tekućoj ili prethodnoj godini.

Takođe, ne postoji rok u kome zaposleni treba unapred da najavi poslodavcu korišćenje godišnjeg odmora, broj dana i datum otpočinjanja odmora, kako bi poslodavcu omogućio da kvalitetno organizuje posao u toku sezone godišnjih odmora.

UPS smatra i da je potrebna temeljna redukcija ostalih izostanaka sa posla, koja je u Srbiji za 40 do 50 odsto veća nego u razvijenim industrijskim zemljama.

Ovo poslodavačko udruženje navelo je i da je jedna mini-analiza u srednjem proizvodnom preduzeću iz Beograda sa 122 zaposlena pokazala da je ukupan broj dana godišnjeg odmora, plaćenog odsustvovanja sa posla i bolovanja u 2010. godini bio 5.050 radnih dana ili 41,4 radni dan po zaposlenom, a ukupan gubitak preduzeća meren cenom minimalnog radnog časa bio je 3,83 milona dinara.

Međutim, kako je prosečna cena radnog časa u ovom preduzeću bila za 24 odsto veća od minimalne, realan gubitak je iznosio oko 4,75 miliona dinara.

Kada se uzme u obzir da u Srbiji aktivno posluje više od 72.000 preduzeća (firme koje podnose Bonitetu NBS završne finansijske račune) procene pokazuju da je godišnji gubitak po tom osnovu na nivou čitave privrede između 25 i 30 milijardi dinara.

(Tanjug)