Sve više mališana ima disleksiju

Mysty · **~abhor~**

Više đaka sa poremećajem u učenju čitanja nego ranijih godina. Dijagnoza se ne može postaviti pre devete ili desete godine života, ali se problem prepoznaje i ranije.
RODITELjI nekad misle da je dete lenjo, sporo, da neće da uči, a ono u stvari ne može da postigne ono što se od njega traži. Problem nastaje kada počne da dobija "jedinice", jer ne uspeva da prepiše sa table. To su neki od signala za posetu logopedu, a najčešće upućuju na disleksiju.

Statistika pokazuje da u našim školama ima više đaka sa ovim poremećajem nego ranijih godina, ali logopedi tvrde da su sada jednostavno roditelji i nastavnici spremniji da prepoznaju tegobe ove dece. O ovoj temi se više priča, pa su zbog toga mališani koji imaju problem sa čitanjem i pisanjem postali prepoznatljivi i može im se pomoći.
Logoped u DZ "Mirijevo" Vesna Filipović kaže da se dijagnoza ne može postaviti pre devete ili desete godine života, ali da se poremećaj prepoznaje i ranije.

POZNATI DISLEKSIČARI
MEĐU poznatim osobama u istoriji, od kojih su neki bili pravi genijalci, bilo je disleksičara. Probleme sa pisanjem imali su slikarski geniji Pablo Pikaso i Leonardo da Vinči, poznati naučnici Albert Ajnštajn, Tomas Edison i Isak Njutn. U disleksičare se ubrajaju i neki poznati pisci poput Agate Kristi, Ernesta Hemingveja, ali i naš nobleovac Ivo Andrić. Glumci Tom Kruz i Vupi Goldberg, takođe su disleksičari.

- Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored normalne inteligencije, vida, sluha, kao i odgovarajućih edukativnih uslova - objašnjava Filipovićeva. - Imaju teškoće u čitanju i razumevanju pročitanog, jer puno pažnje gube na prepoznavanje slova, a ispoljavaju teškoće i pri diktatu i prepisu. Inteligentna deca mogu biti dugo neotkrivena, jer brzo nauče napamet. Delovaće da čitaju tečno, pa se tek u petom ili šestom razredu otkrije problem. Za disleksične mališane je i učenje stranog jezika dosta naporno. Zbog tegoba koje imaju, deca nekad postanu agresivna ili se povlače u sebe.

Logoped u OŠ "Banović Strahinja" Ljiljana Mladenović, kaže da u svakom razredu ima oko 10 odsto učenika koji imaju problema sa čitanjem i pisanjem.

- Najčešće đaci imaju neke elemente disleksije, a retko se dešava da su potpuno disleksični - kaže logoped. - Govorno izražavanje dece je slabo i upućeni su na druge načine zabave, tako da više ne razvijaju veštine izražavanja. U školi uglavnom rade testove i sve manje ima odgovaranja. Deca dolaze u prvom razredu, kada imamo osnovno glasovno testiranje. Posle toga odredimo individualnu terapiju za svakog učenika koji ima problem.

Da u svakoj generaciji ima sve više prvaka sa govornim poremećajima potvrđuje i Nada Vujošević, logoped u obrenovačkoj OŠ "Jovan Jovanović Zmaj". Ona kaže da od 200 prvaka, čak 50 njih muca, ima problem sa zamenom ili potpunim odsustvom glasa ili sa unkanjem. Osim neprecizne artikulacije, sve prisutnije su teškoće u čitanju i pisanju.

Logopedi napominju da disleksija nije bolest, već je to stanje koje zahteva jedinstven stil učenja i zbog toga je važno da roditelji i prosvetni radnici na vreme shvate da je detetu potrebna stručna pomoć.

SIGNAL ZA PROBLEM

PROBLEM disleksične dece su premeštanje redosleda slova u reči ("od" čita "do"), zamena slova, naročito latiničnih (B čita kao P, a M kao N) - objašnjava Filipovićeva. - Za ovu decu je karakteristično i izostavljanje ili dodavanje slova, nemogućnost pamćenja slova, ne razlikuju velika i mala slova, ne mogu da dovedu u vezu štampana i pisana slova, čitaju reč po reč.

(Novosti)